otpuštanja

Globalne kompanije uveliko otpuštaju radnike, a konsultantske kuće naveliko dele savete kako da takvu vest saopšte saosećajno, uključujući i preporuku da je najpogodniji dan za otpuštanja – utorak. Nasuprot njima, univerzitetski stručnjaci ističu da je saosećajno otpuštanje u velikim korporacijama puki mit, ali da je način na koji to sada radi većina poslodavaca ne samo najokrutniji, već dugoročnije gledano i najgluplji.

Tehnološki divovi koji predvode u inovacijama, pokazali su se i kao predvodnici u ne tako inovativnom ali zato najlakšem načinu da se u ovoj, sada već očigledno dugotrajnoj krizi za kratko vreme drastično srežu troškovi. Prošle godine otpustili su oko 160.000 ljudi, a samo od početka ove godine je 359 tehnoloških kompanija otpustilo više od 100.000 radnika.

Pošto vodeći svetski političari daju sve od sebe da se sadašnji haos još više otrgne kontroli, masovni otkazi se najavljuju i u drugim delatnostima, finansijama, medijskoj i automobilskoj industriji, u trgovinskim lancima… To znači da će na ulici završiti stotine hiljada ljudi, kojima tu vest neko treba i da saopšti.

Zato konsultantske kuće naveliko dele savete poslodavcima o najboljim načinima da to urade. Neke od njih na svojim sajtovima objavljuju detaljna uputstva kako vest o otkazu saopštiti elektronskom poštom, ali se većina zalaže da je to ipak bolje učiniti „licem u lice“, ma koliko takva situacija bila teška i neprijatna.

Fleksibilno otpuštanje

Uputstva su manje-više slična, a šta sadrže ilustruje primer kako poslodavce savetuju iz konsultantske kuće „FlexJobs“, koja sebe proglašava za lidera u oblasti radnih odnosa, posebno kada je reč o takozvanom fleksibilnom zapošljavanju radnika na daljinu. Evo šta njeni stručnjaci preporučuju:

„Jako je važno da se nosite sa ovakvom situacijom pokazujući razumevanje i saosećanje. Nikad nije lako reći nekom da ostaje bez posla, ali ako se to saopšti na loš način, zaposleni će biti još više povređeni i osećaće se izdanim. Nemojte svaljivati krivicu za otkaz na zaposlenog, već pokušajte da objasnite kratko i jasno kakva je poslovna situacija i ako je potrebno, ponovite više puta da su u pitanju isključivo razlozi vezani za konsolidaciju u kompaniji. To može pomoći da se ublaži udarac zbog gubitka posla.

Ne možete da predvidite kako će neko reagovati kada mu saopštite lošu vest, i zato budite spremni da saslušate radnika. Pustite ga da govori, ali kontrolišite situaciju da to ne skrene u pretnje. Morate da ostanete smireni i da neprestano pokazujete svoje saosećanje.

Pokušajte da izbegnete otpuštanja pred praznike ili vikend. Iako su mišljenja donekle podeljena, mnogi HR stručnjaci tvrde da je najbolji dan za otpuštanje utorak, a ukoliko to ne možete da uradite tog dana, onda svakako neka to bude sreda, najkasnije četvrtak. Zaposlenom koji dobije otkaz, potrebno je vreme da obradi ovu informaciju i bolje je da dok ste još u kontaktu sa njim, vaš tim pokuša da drži taj proces pod kontrolom“.

Jer ako se otpušteni radnik otrgne kontroli, onda, kako se to dalje sugeriše u ovom nadasve poučnom tekstu, može da „opali“ po bivšem poslodavcu preko društvenih mreža. Ako se radi o otpuštanjima velikog broja ljudi, kao što je to slučaj u sadašnjoj krizi, njihove negativne reakcije u javnosti mogu ozbiljno da naruše reputaciju kompanije, upozoravaju očigledno preplaćeni konsultanti u „FlexJobs“-u.

Kratko, jasno i bezdušno

Da poslodavci, obuzeti prečim brigama, očigledno ne čitaju ovakve preporuke – naročito oni koji najviše „fleksibilno“ zapošljavaju – pokazuju i načini na koje su zaposleni dobili vesti o otkazu u prošloj i ovoj godini. Neke metode su već poznate iz ranijih kriza i, shodno „najboljoj svetskoj praksi“, poslodavci su ih neretko primenjivali i kod nas, naročito u velikim kompanijama. Tako su mnogi radnici saznali da od sutra nemaju posao preko elektronske pošte. Još gore su prošli oni koji su to shvatili kada su pokušali da uđu u zgradu u kojoj su radili do juče ili da se od kuće povežu na poslovnu mrežu, i uvideli da su im svi nalozi za pristup ukinuti.

Ipak, nova i sve popularnija metoda za deljenje otkaza je da se ta vest saopšti preko Zoom video platforme. Ironija je da se ova platforma tokom korone proslavila kao mogućnost za komunikaciju i povezivanje ljudi u uslovima potpune fizičke izolacije, a sada je sve omiljenije sredstvo da se višku radnika saopšti kako je došlo vreme za fajront.

Po ovakvom pristupu prva se istakla kompanija za hipotekarne kredite Better.com, koja je još krajem 2021. godine preko samo jednog video poziva na ovoj platformi otpustila za nekoliko minuta 900 ljudi. Doduše, radnicima „za odstrel“ se lično obratio izvršni direktor, sledećim rečima: „Ako ste na ovom pozivu, to znači da ste deo nesrećne grupe koja dobija otkaz. Vaš radni odnos u našoj kompaniji je prekinut i stupa na snagu odmah“. I to je bilo sve. Kratko, jasno, ali krajnje bezdušno, jadali su se otpušteni preko društvenih mreža, što nije sprečilo i druge firme da primene istu taktiku.

Okrutno i glupo

Ovakav postupak je kratkoročno efikasan i dugoročno jako loš, saglasni su stručnjaci za ovu tematiku na različitim univerzitetima. Dženifer Četmen sa univerziteta Berkli komentariše da sa stanovišta kompanije otpuštanje velikog broja ljudi kroz pojedinačne razgovore je dugotrajno i skupo. „Za poslodavca je, svakako, najefikasnije i najjeftinije da sve radnike koje proglasi viškom otpusti odjednom, bilo da to radi preko elektronske pošte ili video kanalima. Ali, kada govorimo o posledicama, ovde je ključno to da je u pitanju kratkoročni učinak. Dugoročno, ovakve stvari se pamte u javnosti. Kada kriza prođe, teško da će oni koji iole mogu da biraju, potrčati da se prijave za posao kod ovakvih poslodavaca“, smatra Četmen.

Nijedan način da se nekome uruči otkaz nije dobar, ali da se to uradi masovno, preko elektronske pošte ili tehnološke platforme je posebno okrutno, uveren je i Nikolas Blum, sa Univerziteta Stanford. „To može delovati naizgled razumljivo u okolnostima kada rad na daljinu postaje sve masovniji. Kod takvog načina poslovanja i međuljudski odnosi su dijametralno drugačiji u poređenju sa takozvanim tradicionalnim poslovanjem, gde se zajedno radi u kancelarijama ili fabrikama. Činjenica je da najveći broj zaposlenih koji rade na daljinu, najverovatnije nikada nisu ’uživo’ upoznali svog nadređenog, pa zašto bi taj jedan jedini put bio trenutak kada njihov šef treba da im saopšti da su otpušteni?

Ali to nije opravdanje da se, makar i preko platforme, svakom otpuštenom ta vest ne saopšti lično“, ističe Blum, „jer ako se to radi masovnom porukom, onda je takav način i okrutan i glup. To je istovremeno nagoveštaj kako mogu proći budući zaposleni, ali i poruka za one koji su ’opstali’ u ovom krugu otpuštanja da što pre sami potraže drugi posao“.

Maraton da uđeš, sprint da izađeš

Saosećajno otpuštanje u velikim korporacijama je puki mit, uveren je Džonatan But, profesor na Londonskoj školi ekonomije. Ono može biti prisutno samo u firmama sa relativno malim brojem zaposlenih, gde su ljudi mnogo više upućeni jedni na druge. „Tada, poslodavcu zaista može biti teško da donese odluku o otpuštanjima, ne samo zbog brige kako će dalje poslovati, nego i zato što mu to ljudski teško pada. U kompanijama koje zapošljavaju na hiljade ljudi i to širom sveta, većina zaposlenih je samo broj. Govoriti o iskrenom saosećanju prilikom njihovog otpuštanja je licemerje“, smatra But, ali ističe sledeće:

„Bez obzira na to, nema opravdanja za postupke kada poslodavci saopšte takvu poruku krajnje tehnokratski, svima odjednom, jer kada su zapošljavali te iste ljude to nisu radili na taj način. Tada su imali vremena da razgovaraju sa svakim od njih, a za neku važniju poziciju i po nekoliko puta“.

Naime, kandidati za posao u globalnim kompanijama se sve više žale da je proces selekcije postao kao maraton, te da ponekad moraju da prođu i po deset krugova pre nego što poslodavac odluči da ih zaposli. Očigledno je put za izlazak iz kompanije mnogo brži, i može se zahvaljujući revolucionarnim tehnologijama obaviti u revolucionarno kratkom roku.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 207, mart 2023. 

Foto: Ashley Jurius, Unsplash