U jednoj zgradi u švedskom gradu Helsingborgu žive isključivo mladi i stari, i obavezani su da se druže bar dva sata nedeljno. Ova obaveza je međutim vremenom prerasla u obostrano zadovoljstvo.
Napredak medicine i narastajuća vremešnost svetske populacije učinile su određene zdravstvene profesije, poput negovatelja, veoma deficitarnim. Takođe su podstakle i razvoj nekih novih tehnologija, kao što su roboti koji brinu o starim licima, ali i već tradicionalnih biznisa, poput domova za stara lica.
Švedska je pak otišla korak dalje od svih ovih trendova. Na jugu ove zemlje, u Helsingborgu, jedna NVO koju je osnovao gradski savet napravila je smeo eksperiment, sa ciljem da “pomeša” različite generacije i ojača socijalnu koheziju. Njegov naziv Sällbo kreiran je od dve švedske reči – druženje (sällskap) i stanovanje (bo).
Obavezno druženje
Sällbo je naselje napravljeno u zgradi jednog bivšeg staračkog doma. Čini ga 51. stan u kojem živi 72 osobe. Preko polovine stanara je starije od 70 godina, a ostali imaju između 18 i 25 godina. Oni se međutim tu nisu uselili zahvaljujući mehanizmima slobodnog tržišta, odnosno iznajmljujući stan preko neke agencije. U pronalasku njihovog smeštaja posredovao je grad i to na osnovu nekih svojih kriterijuma.
Stanari ovog naselja naime odabrani su na posebnom konkursu, tako da predstavljaju različitosti, odnosno da imaju drugačija interesovanja, religiju i društvene vrednosti. Međutim, najzanimljiviji deo ove priče tek sledi – mladi stanovnici ove zgrade su u obavezi da se bar dva sata nedeljno druže sa starijima.
Razlog za pokretanje ove inicijative leži u švedskom mentalitetu. Mladi Šveđani se rano osamostaljuju od roditelja, koji posle smrti svojih supružnika ostaju potpuno sami. Vlast i medicinski stručnjaci smatraju da je usamljenost štetna po njihovo zdravlje i zato se konstantno trude da osmisle različite načine za njihovu socijalizaciju. Cilj međutim nije da se oni druže samo sa svojim vršnjacima nego i sa mlađim ljudima od kojih mogu ponešto naučiti o novim trendovima ali i dobiti dozu optimizma i smeha koja im je potrebna. Dodatno, stariji ljudi su po svojoj prirodi konzervativniji pa se teže navikavaju na nove okolnosti. A jedna od njih je i porast broja izbeglica u Švedskoj. Zato ovaj eksperiment predstavlja i jedan od načina da stariji bolje upoznaju različitosti u društvu u kojem žive. Zanimljivo je i da je menadžerka ovog projekta Dragana Curovic stručnjakinja za integraciju koja je u Švedsku došla iz Jugoslavije.
Lek za usamljenost obe populacije
Uprkos pandemiji, kojoj su Šveđani potpuno drugačije pristupili nego ostatak Evrope, ovaj projekat zajedničkog stanovanja i dalje dobro funkcioniše.
Stanovnici Sällbo-a su se vremenom sprijateljili i sada mnoge aktivnosti sprovode zajedno. Neki od njih migrantima predaju engleski, neki kuvaju za svoje komšije, drugi im popravljaju aparate po kući, voze ih u nabavku i sl. Mladi podučavaju svoje starije komšije kako da koriste društvene mreže i internet. Za sada, kažu pojedini stanari, ova mešovita zajednica funkcioniše odlično. Imaju čak i zajedničku teretanu, biblioteku i, na svakom od četiri sprata ove zgrade, veliku kuhinju u kojoj udruženim radom spremaju obroke. To pak ne znači da njihovi stanovi nemaju svoje kuhinje i kupatila. Oni su potpuno funkcionalni, poput svih ostalih stanova na tržištu. Međutim, nude još jednu opciju – oni, pored komfora i privatnosti, obezbeđuju i dodatne prostore za druženje.
Cene ovih stambenih jedinica jesu niže od cena ostalih stanova za iznajmljivanje u Helsingborgu, ali to nije jedini razlog što penzioneri i mladi ljudi žive ovde. Prema nekim statistikama, osam od 10 Šveđana starosti od 18 do 34 godine se često osećaju usamljeno. To je više od nacionalnog proseka koji iznosi šest od 10 osoba. Zato su ove dve, po statistici najusamljenije populacije, dobile društvo.
Izvor: BBC, Gardijan
Foto: Pixabay
