Home Tags Posts tagged with "prodaja"
Tag:

prodaja

EkonomijaVesti

Kome će pripasti Jandeks?

by bifadmin

Dva ruska milijardera, Vladimir Potanjin i Vagit Alekperov, odvojeno su poslali ponude za kupovinu većinskog udela u tehnološkoj kompaniji Jandeks.

Obojica žele da kupe bar 51 odsto ruske sekcije Jandeksa, a za taj udeo nude najmanje 6,66 milijardi evra.

Upravni odbor Jandeksa će možda diskutovati o ovim ponudama sledeće nedelje na sastanku u Dubaiju.

Blumberg navodi da će eventualnu transakciju morati da odobri Kremlj.

Jandeks, poznat i kao „ruski Gugl“, nije pod zapadnim sankcijama, ali se nalazi pod određenim pritiscima, smatra Rojters.

Kompanija je u 2022. godini prodala svom glavnom ruskom konkurentu Vkontakte platformu za vesti Jandeks njuz i službu za preporučivanje sadržaja Jandeks zen, podseća britanska agencija.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Prodaja električnih automobila obara rekorde

by bifadmin

Prodaja električnih automobila trebalo bi ove godine da obori svoj prošlogodišnji rekord, bar prema prognozi Međunarodne agencije za energiju.

U 2022. ie širom sveta prodato 10 miliona električnih automobila, a ove godine bi njihova prodaja trebalo da poraste za 35 odsto, odnosno da dostigne brojku od 14 miliona.

Ovo bi bio veliki uspeh ako se ima u vidu da je u 2020. učešće električnih automobila u ukupnoj prodaji automobila iznosilo tek četiri odsto a da je u prošloj godini poraslo na 14 procenata.

Električni automobili se najviše prodaju u Kini, Evropi i SAD. Čak 60 odsto globalne prodaje ovih vozila odvija se u Kini.

Prema prognozama Agencije, ako se nastavi ovakav trend prodaje električnih vozila, to će značajno uticati na naftnu industriju, jer će do 2030. godine smanjiti potrošnju ovog energenta za pet miliona barela dnevno.

No, da bi se ovaj trend nastavio potrebno je dodatno unapređivati infrastrukturu, ali i osigurati proizvodnju litijumskih baterija, koja je trenutno svuda u svetu problematična. Za sada navodno ima dovoljno sirovina za pravljenje baterija do 2030. ali proizvođači su i dalje u potrazi za novim dobavljačima.

Izvor: Greek Reporter

Foto: Andrew Roberts, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Na tržištu u Srbiji 40 odsto falsifikovanog meda

by bifadmin

Bagremov med ne može se kupiti za manje od 1.500 dinara za kilogram. Očekuje se da bi cena mogla da ide i do 1.800, ali je izvesno da jeftiniji biti neće. Livadski med je oko 1.200, a suncokretov 1.000 dinara. Domaći med ima i dobru cenu, a procene stručnjaka su da na našem tržištu ima oko 40 odsto falsifikovane robe.

Kada je reč o bagremovom medu, prošla godina je bila prosečna, a suncokret lošiji, a lipa iznad proseka. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović ne očekuje da će cene meda da skaču, ali neće ni padati, jer su ulaganja u pčelarsku proizvodnju dramatično poskupeli. Put do pravog meda nije jednostavan a ni jeftin, pa je zbog toga na tržištu sve više lažnog.

– Falsifikata ima stalno, pa se ove godine beleži i sve veći broj do sada nepoznatih firmi na tržištu sa medom sumnjivog kvaliteta – kazao nam je Živadinović. – Procena je da na tržištu Srbije ima oko 40 odsto falsifikovanog meda. I to je prvi put da ga kod nas ima manje nego u Evropskoj uniji, gde je taj procenat oko 50. Uz lažni med, veliki problem svake godine je i trovanje pčela.

Ove godine, zasad, nisu prijavljena masovna trovanja, inače ih ima stalno. Pčelari očekuju da će država konačno ovom problemu stati na put.

– Sve više se piše o ovom problemu i pojedine informacije dolaze bolje do poljoprivrednika – smatra Živadinović. – Tako i oni shvataju kakvu štetu sebi prave ubijanjem pčela, ali i taj proces mora dodatno da se ubrza. Najvažnije je da država počne sa primenom poslednjih izmena zakona. A to znači obuka poljoprivrednika oko primene pesticida i samo takvi mogu da kupuju i primenjuju ove preparate.

Dugoočekivano proleće, koje nikako da se ustali, utiče i na pčelarstvo. Prolećni razvoj pčela ove godine, smatra Živadinović, nije preterano obećavajući, zbog promenljivog vremena. Matice su zbog toga, već dva puta smanjivale polaganja jaja ili ga potpuno prekidale.

– Pčelari koji su uradili sve što treba i uzimili pčele sa dovoljnim zalihama hrane nemaju razloga za veću brigu – naglašava Živadinović.

Manje izvozimo za 23 odsto

Prema zvaničnim podacima, ukupni izvoz meda iz naše zemlje u prvih deset meseci prošle godine bio je 1.479 tona. Vrednost ovog izvoza bila je 8,2 miliona evra. U odnosu na 2021. godinu to je pad od nekih 23 procenta. Srbija je 2022. uvezla nekih 480 tona meda i to platila 1,4 miliona evra.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Prodate dvanaestogodišnje državne obveznice za 5,685 milijardi dinara

by bifadmin

Republika Srbija je na jučerašnjoj aukciji prodala dvanaestogodišnje državne obveznice u iznosu od 5,685 milijardi dinara, objavila je Uprava za javni dug

Ponovo je danas otvorena emisija dvanaestogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 20.08.2032. godine, prvi put emitovana 18. februara 2020. godine.

Obim aukcije iznosio je 16.333.300.000 dinara sa kuponskom stopom od 4,50 odsto, prenosi Tanjug.

Ukupan obim tražnje iznosio je 9.675.330.000 dinara, a realizovano je 568.500 državnih obveznica, nominalne vrednosti 5.685.000.000 dinara.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 6,75 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 20. avgusta 2032. godine.

Isplata kupona u iznosu od 4,50 odsto vršiće se polugodišnje i to svakog 20. februara i 20. avgusta do datuma dospeća.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U svetu se sve manje kupuju računari

by bifadmin

Globalne isporuke računara (PC) pale su za 29 odsto u prvom kvartalu 2023. godine zbog slabe potražnje, viška zaliha i pogoršanja makroekonomske klime, pri čemu je Apple Inc pretrpeo najveći udar, saopštila je kompanija za istraživanje tržišta IDC

U izveštaju objavljenom u nedelju, Međunarodna korporacija za podatke (IDC) navodi da je globalna isporuka računara iznosila 56,9 miliona u prvom kvartalu ove godine, što je pad sa 80,2 miliona u istom periodu prošle godine.

Isporuke su produžile sličan međugodišnji pad od 28,1 odsto u poslednjem kvartalu 2022.

Od pet najvećih računarskih kompanija analiziranih u izveštaju, Apple-ove isporuke u prvom kvartalu zabeležile su najveći pad od 40,5% u odnosu na isti period 2022. godine, dok je Dell Technologies Inc (DELL.N) na drugom mestu sa padom od 31%.

Lenovo Group Ltd (0992.HK), Asustek Computer Inc (2357.TV) i HP Inc (HPK.N) takođe su se suočili sa padom u isporukama, saopštio je IDC.

Prodaja zavisi od oporavka ekonomije

U februaru, Apple je izvestio da je prodaja njegovih Mac računara, koja je doživela procvat tokom talasa rada od kuće tokom pandemije, opala za 29% u odnosu na isti period prethodne godine na 7,7 milijardi dolara u poslednjem kvartalu.

– Preliminarni rezultati su takođe predstavljali šifru za eru potražnje vođene COVID-om i barem privremeni povratak na obrasce pre COVID-a. Obim isporuke u prvom kvartalu 2023. bio je primetno manji od 59,2 miliona jedinica isporučenih u prvom kvartalu 2019. i 60,6 miliona u prvom kvartalu 2018, rekao je IDC.

– Pauza u rastu i potražnji takođe daje lancu snabdevanja malo prostora da izvrši promene jer mnoge fabrike počinju da istražuju mogućnosti proizvodnje izvan Kine.

Zabrinutost zbog usporavanja u velikim ekonomijama i dalje je prisutna, a nedavni nemiri u bankarskom sektoru pogoršavaju zabrinutost da bi neugledna inflacija i stroga monetarna politika ometali rast i finansijske investicije.

Ako ekonomija bude u uzlaznom trendu do 2024. godine, „očekujemo značajan rast tržišta jer potrošači žele da se osveže, škole žele da zamene dotrajale kompanije, a preduzeća prelaze na nove sisteme“, rekao je Linn Huang, potpredsednik istraživačkog odeljenja, za uređaje i ekrane u IDC.

– Ako se recesija na ključnim tržištima povuče u narednu godinu, oporavak bi mogao biti problem.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

U Srbiji se prodaje 3.000 neregistrovanih dodataka ishrani

by bifadmin

Analizom koja je ove godine rađena na internet tržištu dijetetskih suplemenata u Srbiji, identifikovane su 92 stranice sa 6.700 oglasa sa preko 3.000 dodataka ishrani koji nisu registrovani u bazi podataka Ministarstva zdravlja, piše N1.

Analizirane su društvene mreže poput Instagrama, Fejsbuka, ali i internet lokacije najpopularnijih sajtova u Srbiji za trgovinu polovnim stvarima.

Osim robe postoji i veliki broj neregistrovanih prodavaca odnosno građana koji bez dozvola trguju suplementima. Problem predstavlja i poverenja građana koji po pravilu ne vode previše računa o poreklu ili registraciji.

„Klik“ čini svoje

„Niža cena i dostupnost na klik čine svoje. Problem neregistrovanih dijetetskih suplemenata ne brine samo Srbiju. Pošto i daljeko razvijene zemlje preko svojih regulatornih agencija, redovono upozoravaju korisnike da budu izuzetno obazrivi prilikom upotrebe bilo kog dijetetskog proizvoda i zato želimo prvo da damo odgovore na osnovna pitanja kada možemo da kažemo da je dijetetski suplement legalan i bezbedan“, kaže Mirjana Vučićević iz Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost Privredne komore Srbije.

Pesticidi, limun, olovo i čaj

Primera iz prakse ima raznih. Poput uzorka mlevenog limuna koji je sadržao pesticide. Razlog tome što je limun bio samleven sa korom u kojoj je bilo pesticida. U nekim od suplemenata je nađeno povećano prisustvo toksičnih metala, pa je tako pronađeno olovo u listu zelenog čaja, a u nekim su detektovani živa i kadijum.

Ipak ovi rezultati predstavljaju napredak koji je vidljiv poslednjih godina. U odnosu na analizu rađenu u 2019. godini radi se 30 odsto manjoj brojki. Razlog tome je rad i saradnja državnih organa poput Uprave carina, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva trgovine turizma i telekomunikacija, Farmacetskog fakulteta, Zavoda za javno zdravlje.

„Samo zajedničkim naporom više organa moguće je postići zadovoljavajuće rezultate, inače će kriminalci biti uvek korak ispred nas“, kaže Nebojša Dević, iz sektora tržišne inspekcije Ministarstva trgovine turizma i telekomunikacija.

U Srbiji trenutno postoji 12.000 upisanih dijetetskih proizvoda i suplemenata. Od toga broja 29 odsto se proizvodi u Srbiji.

Ova industrija je u stalnom rastu.

Promet u milionima evra

Primera radi u apotekama je u 2022. godine prodato 47 miliona pakovanje dijetetskih suplemenata što je rast od 33 odsto u odnosu na 2019. godinu.

„Prošle godine zabeležen je rast prometa za 15 miliona evra u odnosu na 2021, dok je broj prodatih kutija bio 0,9 miliona niži u 2022. godini“, kaže Vučićević.

Kada je reč o legalnom prometu suplemenata iz Srbije, prošle godine izvoz ovih proizvoda vredeo je 35,7 miliona dolara što je gotovo duplo više u odnosu na 2019. godinu, dok smo uvezli dodatke ishrani za 71,2 miliona dolara.

Zarada je, prema rečima upućenih – neretko unosnija od trgovine drogom, a sankcije su daleko manje.

Dijetetski suplementi proizvedeni u Srbiji najviše se izvoze u države iz regiona, čak 90 odsto ide u zemlje bivše Jugoslavije, dok najviše uvozimo iz Nemačke, Italije, Poljske, SAD, Velike Britanije i Slovenije – ukupno 56 odsto.

Vučićević je istakla da je obaveza, svih kompanija koje posluju oblasti proizvodnje i prometa dijetetsklih suplemenata je da odgovorno postupaju informišući korisnike o svojstvima i delovanju svojih proizvoda. Ali i mogućim neželjenim efektima dodataka ishrani.

„Kao odgovorni subjekti u poslovanju uvek moraju biti na raspolaganju za sve informacije i mere koje treba preduzeti sa proizvodima koje su stavili u promet na legalan, kontrolisan način – čime štite i korisnike svojih proizvoda ali i svoju delatnost“, navela je ona.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Tržište kokaina nastavlja da raste širom sveta, promet sve veći

by bifadmin

Predsedništvo Saveta EU saopštilo je da će uloga Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA) biti ojačana kako bi bio u stanju da se bolje nosi sa novim zdravstvenim i bezbednosnim izazovima

Dok tržište kokaina nastavlja da raste širom sveta, novi izveštaj Francuske opservatorije za drogu i zavisnosti od droga (OFDT) otkriva da je potrošnja u stalnom porastu širom Evrope, a posebno u Francuskoj.

Promet kokaina u svetu, Evropi i Francuskoj povećan je od 2010-ih, navodi se u izveštaju OFTD-a, dodajući da ta droga sada predstavlja trećinu tržišta narkotika u Evropi.

U sredu (28. marta), predsedništvo Saveta EU saopštilo je da će uloga Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA) biti ojačana kako bi bio u stanju da se bolje nosi sa novim zdravstvenim i bezbednosnim izazovima.

Francuska je jedan od najvećih korisnika kokaina u EU, sa 600.000 korisnika godišnje, prema procenama OFDT-a za 2017. Korisnika kanabisa je pet miliona, a korisnika MDMA/ekstazija je 400.000.

Povećanje upotrebe kokaina kod odraslih

„Već nekoliko godina, signali su pokazivali povećanje upotrebe kokaina, bez obzira na njegov oblik (prah ili baza kokaina: krek)“, saopštila je francuska zdravstvena agencija Santé Publique France, koja je takođe učestvovala u izveštaju.

Upotreba kokaina se povećala među odraslima, iako je došlo do „diverzifikacije profila potrošača“, sa kokainom, koji se uobičajeno smatra drogom bogatih koja se konzumira u prazničnoj atmosferi, a sada se koristi i u široj populaciji, Santé Publique France dodaje.

„Ova različitost uživaoca se takođe ogleda u diversifikaciji načina konzumiranja, u ušmrkavanom obliku (kokain u prahu), inhaliranom (bazni kokain ili krek) ili ubrizganom“, piše OFDT u izveštaju, objavljenom u ponedeljak (27. marta).

Istovremeno, potrošnja među mladima se smanjuje.

Između 2000. i 2014. godine, upotreba kokaina se više nego utrostručila među 17-godišnjacima (0,9% u 2000. i 3,2% u 2014.), ali do 2022. samo 1,4% njih je nekada koristilo drogu.

Pored toga, agencije za sprovođenje zakona povećale su zaplenu, prema Kancelariji za borbu protiv droga, koja procenjuje da je u Francuskoj zaplenjeno 27,7 tona kokaina, u poređenju sa 10,8 tona 2011. godine.

Utrostručeni odlasci u hitnu pomoć

Međutim, zdravstveni rizici povezani sa upotrebom kokaina su ogromni, pošto je Francuska zabeležila utrostručeno povećanje poseta hitnoj pomoći zbog upotrebe ovog narkotika između 2010. i 2022. godine, prema francuskoj Nacionalnoj agenciji za javno zdravlje.

Ukupno, 23.335 ljudi završilo je u hitnoj pomoći nakon što su koristili kokain od 2010. do 2022. godine, što je cifra koja u proseku za 2022. godinu iznosi 72 prijema u hitnoj pomoći nedeljno.

„Većina primljenih u hitnu pomoć [nakon upotrebe kokaina] bili su muškarci (75%), a prosečna starost je bila 32 godine, što odgovara profilima opšte populacije koja obično najviše koristi kokain“, navodi se u izveštaju.

Tri glavna razloga su intoksikacija (65%), zavisnost (13%) ili odvikavanje (7,5%).

Većina poseta hitnoj pomoći u vezi sa kokainom je takođe povezana sa upotrebom alkohola, benzodiazepina, kanabisa ili opioida — pacijente koje Santé Publique France naziva „korisnicima više droga“.

Porast intoksikacije nedozvoljenim supstancama može se posebno objasniti činjenicom da se skoro deset godina na tržišti nalazi kokain sa većim sadržajem aktivnog sastojka ili pojavom novih, snažnijih i toksičnijih sintetičkih proizvoda.

Upotreba više droga, posebno mešanje alkohola i kokaina, takođe povećava rizik od intoksikacije.

Kokain: Jedna trećina trgovine drogom u Evropi

Upotreba kokaina se takođe brzo širi širom EU, sa procenjenih 3,5 miliona korisnika u 2020. godini, prema podacima OFDT-a.

Porast ponude koji dolazi sa rastućom potražnjom doveo je do povećanog uzgoja koke u nekoliko zemalja širom sveta. Od 2020. do 2021. uzgoj je porastao za 35 odsto — što je rekordno povećanje iz godine u godinu od 2016, upozorila je Kancelarija UN za borbu protiv droge i kriminala (UNODC) u izveštaju objavljenom 16. marta.

Isti izveštaj takođe ukazuje na pojavu novih kokainskih čvorišta u Evropi poslednjih godina, posebno u jugoistočnoj Evropi i lukama Antverpen, Roterdam i Hamburg.

Godine 2021. u Roterdamu je zaplenjena rekordna količina od skoro 70 tona, što je skok od 74 odsto u odnosu na 2020, rekao je za AFP Ger Šeringa, carinik u holandskoj luci.

Problem je „postao sve veći poslednjih godina“, priznao je.

Što se tiče luke Antverpen u Belgiji, iste godine je zaplenjeno više od 100 tona kokaina, što čini 40% droge koju je policija zaplenila.

Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ne posustaje rasprodaja imovine propalih firmi u Srbiji

by bifadmin

Stečajni upravnici oglasili su proteklih dana nekoliko prodaja imovine iz stečaja

Rasprodaja imovine propalih firmi u Srbiji ne posustaje. Samo ovih dana stečajni upravnici oglasili su nekoliko aukcija.

U Subotici imovina „Medoprodukta“ u stečaju ponuđena je po ukupnoj početnoj ceni od 218 miliona dinara (1,9 miliona evra), objavio je stečajni upravnik.

Za 187 miliona dinara u prvoj prodajnoj celini ponuđeno je devet objekata na zemljištu od pet hektara i 2,5 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Početna cena za drugu celinu u kojoj je devet objekata i tri hektara zemljišta je 32 miliona dinara.
Prodaja nepokretnosti „Medoprodukta“ u stečaju biće na javnom nadmetanju koje je zakazano za 28. april.

U Subotici, prodaje se i zemljište i objekti farme „Gakovo“ u stečaju, po početnoj ceni od 144 miliona dinara (1,2 miliona evra).

U prodajnom paketu je više od 35 hektara zemljišta i 14,5 hiljada kvadratnih metara prostora u 37 objekata.

Javno nadmetanje zakazano je za 27. april.

Polsovni prostor na Novom Beogradu

Rasprodaje ima i u Beogradu, gde se na licitaciju iznosi nekretnina firme „Sam Son kompani“ u stečaju. Poslovni prostor se nalazi na Novom Beogradu a ponuđen je po početnoj ceni od 328 miliona dinara (2,8 miliona evra).

Na više etaža objekata u ulici Jurija Gagarina je oko 2.300 kvadratnih metara prostora a u prodajnom paketu koji je oglasio stečajnih upravnik je i osam garaža.

Javno nadmetanje za tu nepokretnu imovinu zakazano je za 25. april.

Banja upola cene

Na kraju, u ponudi je i jedna banja. Firma „Romulijana – Gamzigradska banja“ u stečaju, posle više neuspešnih prodaja, ponovo se nudi i to za 41 miliona dinara (350.000 evra) umesto dosadašnjih 73 miliona.

Stečajni upravnik je objavio da će nova prodaja javnim nadmetanjem biti 24. aprila.

Najvažnija imovina je 12 objekata čija je ukupna površina preko 5,1 hiljada kvadratnih metara, kao i sporna prava na dve katastarske parcele.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Veliko interesovanje za nove automobile sa benzinskim motorima i za hibride

by bifadmin

Kupcima novih automobila presudan faktor u odabiru jesu brend i određeni model, za koji su u najvećem broju slučajeva spremni da plate između 13.000 i 20.000 evra. Za razliku od polovnjaka, u prošloj godini dominantno su se prodavali novi automobili sa benzinskim motorima, a zanimljivo je da je značajno porasla popularnost modela na hibridni pogon. Sve to i još mnogo uvida sa tržišta novih automobila donosi nam istraživanje sajta Polovni automobili.

Istraživanje je realizovano u okviru Online sajma novih automobila i motocikala, koji se održava na sajtu Polovni automobili do 17. aprila, a obuhvatilo je analizu prodaje novih vozila u 2022. godini, kao i anketu u kojoj je učestvovalo 8.510 posetilaca sajta, koji su u potrazi za novim ili polovnim automobilom.

Koliko se prodaju novi automobili i koji su najtraženiji?

Prema analizi koju je sproveo sajt Polovni automobili, na osnovu podataka prikupljenih u saradnji sa „CUBE Team“-om, tokom 2022. godine prodato je 22.785 novih automobila, što je za 6% manje u odnosu na prodaju ostvarenu tokom 2021. godine. Ipak, kada ove podatke uporedimo sa 2020. godinom, 2022. je donela nešto bolje prodajne rezultate, uz primetan rast od 8%. Iako ovakav podatak na prvi pogled i nije iznenađenje, s obzirom na vanredno stanje i lokdaun koji je tada bio na snazi, veoma je značajan imajući u vidu da je prodaja polovnih automobila iz uvoza tokom 2022. godine bila manja za osam odsto u odnosu na 2020.

Suprotno kupcima polovnih automobila, koji su najviše kupovali vozila sa dizel motorom, kupci novih automobila su se i u godini iza nas u najvećem broju odlučivali za benzince, koji čine čak 59% prodaje u 2022. Sledi dizel sa 20%, dok sve veće učešće imaju i hibridi, sa 17%. Podsetimo, učešće hibrida u ukupnoj prodaji novih automobila u 2021. godini iznosilo je oko 12%, a u 2020. svega 6%, što nedvosmisleno ukazuje na rast njihove popularnosti i u našoj zemlji.

Zbog čega se kupci odlučuju za novi automobil?

Iako je nov automobil do sada kupilo svega 23% ispitanika obuhvaćenih anketom sajta Polovni automobili, čak 43% njih planira da to učini u budućnosti.

U okviru ankete ispitanici koji planiraju kupovinu novog automobila naveli su šta im je presudno pri izboru. Više od polovine njih (51,40%) navelo je da su proizvođač i model automobila najvažniji, dok je za 29% njih presudna cena. Kao značajni faktori pri izboru novog automobila dalje se navode uslovi finansiranja (8,57%) i pogonsko gorivo (4,78%).

Ispitanici koji planiraju kupovinu novog automobila otkrili su i razloge zbog kojih su se opredelili za novo, a ne polovno vozilo. Najčešće naveden razlog koji je obeležila gotovo polovina ispitanika (47,88%) jeste da pri kupovini novog automobila nema potrebe za dodatnim ozbiljnim ulaganjima. Za nov automobil kupci se odlučuju i zbog sigurnosti u pogledu tehničke ispravnosti novog automobila (45,30%), fabričke garancije (42,69%), sigurnijeg izbora i kupovine (29,86%), veće bezbednosti (26,65%) i lakše kasnije prodaje (25,38%).

Sa druge strane, oko 57% anketiranih ispitanika ne planira kupovinu novog automobila u budućnosti, već se pre opredeljuje za polovni, te je istraživanje otkrilo i razloge koji stoje iza takve odluke. Izdvajaju se nedostatak finansijskih sredstava za kupovinu novog automobila (63,31%), stav da novo vozilo brže gubi na vrednosti (38,89%), kao i mišljenje da su novi automobili previše skupi i da se ne dobija srazmerno uloženom (32,36%).

Koliko novca se odvaja za kupovinu novog automobila i kako se finansiraju?

Kada je reč o budžetu koji se odvaja za kupovinu novog automobila, dobijeni podaci pokazuju da najveći broj ispitanika planira kupovinu automobila u okviru nešto manjih cenovnih rangova. Shodno tome, gotovo četvrtina ispitanika (24,26%) planira da izdvoji do 13.000 EUR, a sledi cenovni rang od 15.000 do 20.000 EUR (21,76%), te zatim od 13.000 do 15.000 EUR (20,93%).

Anketom je istraženo i kakvi su planovi kupaca u pogledu načina finansiranja automobila. Polovina anketiranih kupaca koji planiraju da kupe novi automobil opredeliće se za kupovinu na kredit, 38% njih za gotovinu, a svega 12% planira kupovinu putem lizinga.

Online sajam novih automobila i motocikala

Ukoliko planirate kupovinu novog automobila ili želite da saznate više o novitetima iz auto industrije, posetite četvrti Online sajam novih automobila i motocikala na sajtu Polovni automobili od 15. marta do 17. aprila.

Izvor: Polovni automobili

Foto: Obi Pixel7propix, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Kako će se kretati tržište automobila u 2023. godini?

by bifadmin

Aktuelna situacija u svetu i porast cena polovnjaka u prošloj godini uticali su da veliki broj potencijalnih kupaca odloži svoju odluku ili čak potpuno odustane od kupovine polovnog automobila. I dok su trgovci podeljeni u očekivanjima kakva će ponuda polovnjaka iz uvoza biti u ovoj godini, kupci se, sa druge strane nadaju da će imati veću mogućnost izbora, pokazala je analiza sajta Polovni automobili.

Tradicionalnom godišnjom analizom obuhvaćeni su svi aspekta tržišta polovnih vozila. Podsetimo, prema podacima sajta Polovni automobili u 2022. godini zabeležen je pad prodaje za 15% u odnosu na 2021., dok je prosečna cena polovnog automobila oglašenog na sajtu porasla za 24% u odnosu na pretprošlu godinu. U ovom delu bavimo se rezultatima ankete sprovedene među 11.400 korisnika, odnosno potencijalnih kupaca i 189 trgovaca automobilima, kojom su ispitani njihovi stavovi i prognoze za naredni period o odnosu ponude i potražnje.

Da li pada potražnja za automobilima?

Kada je reč o potražnji, prognoze trgovaca automobila za naredni period nisu optimistične, te većina očekuje određene promene u ponašanju kupaca. Tako, nešto više od 42% anketiranih prodavaca očekuje da će kupci odložiti kupovinu, a čak 22% veruje da će kupci potpuno odustati od kupovine usled aktuelnih dešavanja. Svega 15% njih navodi da ne očekuje promene u ponašanju kupaca, a 10% smatra da će kupci tražiti jeftinije automobile nego ranije.

Sa druge strane, u okviru sprovedene ankete sajt Polovni automobili pitao je i kupce da li su aktuelna dešavanja u svetu uticala na njihovu odluku o kupovini. Gotovo polovina kupaca (49,23%) iznosi da je odložilo kupovinu, dok je značajan procenat njih (12,55%) čak potpuno odustao. Sa druge strane, gotovo trećina anketiranih kupaca (32,67%) navodi da aktuelna dešavanja nisu uticala na njihovu odluku o kupovini, a manji procenat njih (5,54%) će se čak brže odlučiti za kupovinu, jer veruje da će doći do rasta cena u narednom periodu.

Važno je naglasiti da se odgovori kupaca na navedeno pitanje, vezano za promenu odluke o kupovini, sada značajno razlikuju u odnosu na odgovore koje su dali u okviru ankete realizovane tokom maja prethodne godine, kada je kupcima postavljeno isto pitanje. Podsetimo se ukratko, u maju mesecu je najveći procenat tada anketiranih kupaca (44,7%) naveo da aktuelna situacija u svetu nije uticala na njihovu odluku o kupovini, a 35% njih je tada podelilo da odlaže kupovinu. Dakle, na kraju 2022. godine znatno je veći broj kupaca koji odlaže kupovinu, a sajt Polovni automobili je ispitao koji razlozi stoje iza ovakve odluke.

Među anketiranim kupcima koji su odložili kupovinu, čak 36% je to učinilo s obzirom da zbog visokih cena ne može kupiti željeni automobil. Značajan broj (22,61%) odlaže kupovinu jer veruje da će doći do pada cena u narednom periodu. Dodatno, kao razlozi za odlaganje kupovine navode se i veći troškovi života (19,71%), kao i neizvesna situacija (18,57%).

Da li će konačno doći do rasta ponude?

Rast cena automobila direktna je posledica manje ponude na tržištu novih vozila, do koje je došlo usled poteškoća u nabavci određenih komponenti i sirovina koje su neophodne za proizvodnju. Manja proizvodnja novih vozila, odnosno njihova manja ponuda, rezultira i u manjoj ponudi polovnih.

Sajt Polovni automobili ispitao je stavove prodavaca i kupaca automobila o tome kakva je bila ponuda tokom 2022. godine, kao i kakve su prognoze za naredni period.

Procene trgovaca automobila potvrđuju da je ponuda tokom prethodne godine bila manja nego ranije, te je čak 55% njih iznelo ovakav stav. Gotovo 26% prodavaca smatra da je ponuda bila ista, dok svega 19% iznosi suprotan stav od većine i navodi da je ponuda zapravo bila veća.

Sa druge strane, kupci automobila imaju značajno drugačije procene. Više od 40% njih navelo je da smatra da se ponuda u 2022. godini nije razlikovala od ranijeg perioda, a približno isti procenat kupaca (39,42%) veruje da je ponuda čak veća nego ranije. Suprotno mišljenju prodavaca, svega 19% kupaca procenjuje da je ponuda bila manja.

U okviru analize prodavci i kupci izneli su i svoja očekivanja o tome kakva će biti ponuda automobila u ovoj godini. Prognoze prodavaca su gotovo podeljene. Nešto više od trećine njih (34,39%) navodi da očekuje rast ponude, druga trećina (33,86%) smatra da će ponuda biti ista kao 2022. godine, a nešto manje od trećine (31,75%) veruje da će doći do pada ponude.

Skoro polovina anketiranih kupaca (47,11%) smatra da će ponuda u 2023. biti veća nego prethodne godine, 39% veruje da će ponuda biti ista, dok gotovo 14% očekuje pad ponude.

Izvor: Polovni automobili

Foto: Ivana Cajina, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci