Mnoge zemlje imaju jasan ekonomski interes da se nastavi sukob Hamasa i Izraela, jer saradnja je „opasna“ i na Bliskom istoku i na – Kipru, kažu akademski stručnjaci
Kipar se nalazi u blizini obala Izraela, Sirije, Turske i Egipta i do sada je prvenstveno služio kao destinacija za odmor Izraelaca, Libanaca, i poznat je i kao poreski raj, ali i po geostrateškoj borbi za moć, međutim sada se mnogo toga na ostrvu vrti oko gasnih polja, piše „Dojče vele“.
Gasna polja su otkrivena u proteklih 14 godina – poslednje od njih 2022., a ta činjenica navodi mnoge Kiprane da sanjaju o novoj ulozi na Bliskom istoku.
Za stručnjaka za Bliski istok Kosmea Ohedu, sa madridskog Univerziteta San Pablo (CEU), eksploatacija tog gasa mogla bi da bude i prilika za mir na Bliskom istoku, pa i za aktuelni sukob između Grka i Turske oko Kipra.
– Gasna polja imaju potencijal za ogroman napredak i prosperitet svih uključenih. Takvi projekti izgradnje gasovoda zemlje ne mogu da ostvare same i protivnici su prisiljeni da rade zajedno – objašnjava Oheda.
Koliko su pozicije još uvek različite pokazuje i to da Turska trenutno zauzima stav protiv Izraela u ratu na Bliskom istoku, dok Kipar jasno brani interese Izraelaca.
Šta je odvratilo investitore
Ono što se dogodilo između Nemačke i Rusije sa gasovodima Severni tok dodatno je odvratilo investitore, kaže Elaj Retig, šef odeljenja za energetiku izraelskog trusta mozgova Centar za strateške studije Begin-Sadat (BESA).
– Međutim, rezerve gasa ispod mora na Bliskom istoku mogle bi značajno da smanje značaj drugih dobavljača i zavisnost od njih – od dobavljača kao što je na primer Katar – rekao je on.
Retig smatra da Katar ima jasan interes za nastavak aktuelnog sukoba sa Hamasom – isto kao i Turska, Rusija i Iran, samo iz drugih razloga.
Na korak do istorijskog događaja a onda…
Bliski istok je, podseća Retig, ove godine bio pred istorijskim događajem.
– Postignut je, ali nije objavljen, preliminarni sporazum između Izraela i vlade Gaze o zajedničkom korišćenju i finansiranju razvoja gasnog polja „Gaza Marine Coworking“. To je moglo pozitivno da promeni mnoge stvari između Izraela i Palestinaca, a time i za čitav region – rekao je on i dodao da su ti planovi stavljeni na čekanje zbog Hamasovog terorističkog napada na Izrael.
Kipar je od 1974. godine podeljen na dva dela, nakon sukoba i turske invazije koju je izazvao državni udare vojne hunte iz Atine s željom da se ostrvo pripoji Grčkoj.
Veći, južni deo, nezavisna je država, članica Evropske unije. Severni, turski deo ostrva, takozvanu Tursku Republiku Severni Kipar, priznala je samo Turska, ali ne i druge države. Postoje i teritorijalni sukobi oko pomorskih granica.
U proteklih 10 godina postignut je čitav niz sporazuma između Izraela i Libana, Izraela i Turske, kao i između Kipra i Grčke, koji su imali za cilj da regulišu proizvodnju i prodaju gasa.
Nemački kancelar Olaf Šolc, koji se u maju sastao s novim kiparskim predsednikom Nikosom Hristodulidesom, takođe je zainteresovan da ta zemlja-članica Evropske unije ubuduće prodaje gas Evropi, a korporacije kao što su „Ševron“, „Total Enerži“ i „Eni“ samo su neki od igrača koji su zainteresovani za gas u istočnom Sredozemlju i već su u to uključeni na različite načine.
Tečni gas
Međutim, pošto je izvoz tečnog gasa LNG lakše ostvariti u kratkom roku nego izgraditi gasovod, vlada u Nikoziji sada želi da izgradi LNG terminal što je pre moguće.
Međutim, svi pregovori moraju da se vode ne samo o Kipru, već i o Turskoj – zato što Ankara od 1974. polaže pravo na mineralne resurse u moru kod Kipra. Za kiparsku vladu, istovremeno, gas je prilika da postane ekonomski nezavisnija od Rusa, koji su joj pomogli raznim investicijama i kreditima nakon finansijske i državne krize 2013. godine. Ruska vlada tada je takođe bila zainteresovana za gas sa Kipra, ali je kasnije odustala od tih svojih planova.
U razgovoru koji je vođen pre nego što je izbio rat sa Hamasom, kiparski naučnik Kirjakos Kokinos polagao je sve nade u ekonomsko zbližavanje svoje zemlje sa Izraelom, kako bi se smanjila njena zavisnost od Rusa.
Kokinos je bio „glavni naučnik“ u prethodnoj kiparskoj vladi i tada je rekao da je to pozicija koju su Izraelci stvorili, a koju je Kipar preuzeo, jer želi da bude i međunarodni tehnološki i naučni centar isto kao i oni.
– Gas bi mogao da bude most ka većoj ekonomskoj saradnji – rekao je.
Kiparska kompanija „DEH Kvantum enrdži“ radi na električnom priključku na Evropu, a Retig smatra da je taj projekat u sadašnjoj situaciji lakše realizovati nego gasovod.
Taj strujni kabl, tzv. „Evroazijski interkonektor“, bio bi najduži na svetu, a problem je možda to što u plan postavljanja podvodnog interkonektora od 2.000 megavata nije uključena i Turska
– Ali, vlada u Ankari verovatno bi imala manje problema s tim, nego sa gasovodom od Kipra do Grčke – smatra Retig.
Izvor:24sedam
Foto: Pixabay
