Home Tags Posts tagged with "uvoz"
Tag:

uvoz

EkonomijaVesti

Kako Kina pametno koristi antirusku propagandu

by bifadmin

Kina je pametno iskoristila antirusku histeriju zapadnih zemalja koje se spremaju da zabrane kupovinu uglja iz Rusije. Ova azijska zemlja je u martu više nego udvostručila uvoz ovog energenta za proizvodnju čelika, a pritom je dobila i veliki popust na cenu.

Prema podacima kineske carine, uvoz koksnog uglja iz Rusije skočio je na 1,4 miliona tona u martu sa 550.000 tona u istom mesecu prošle godine i u odnosu na 1,1 milion tona u februaru.

Kina je dobila velike popuste za kupovinu ovog energenta, budući da su drugi kupci, poput Japana i Evropske unije, najavili zabranu njegovog uvoza, prenosi „Blumberg“. Mada su cene ruskog uglja umereno porasle prošle godine, one su i dalje znatno niže od drugih dobavljača, poput Indonezije i Mongolije.

Najveća azijska ekonomija signalizirala je da je zainteresovana za kupovinu više ruskih energenata uprkos finansijskim blokadama koje su uvele strane međunarodne banke i transportnim problemima brodovlasnika zbog sukoba u Ukrajini.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Naša zemlja uveze pet puta više ribe nego što ulovI

by bifadmin

Srbija godišnje uveze više od 70 odsto ribe i to u vrednosti od oko 100 miliona evra. Drastičan pad proizvodnje, koji se beleži poslednjih deset godina najbolje se oslikava u činjenici da je samo tokom 2021. u našoj zemlji proizvedeno za 30 odsto manje ribe nego u 2020. Nekada je pod ribnjacima bilo i do 15.000 hektara. Sada, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, postoji 8.690 hektara šaranskih ribnjaka. Procenjuje se da pastrmskih ribnjaka ima na nekih 14 hektara i to u brdsko planinskim područjima centralne Srbije.

– Razvoj ribarstva krenuo je pre nekih 15 godina, a onda je pre deceniju doživeo vrhunac i krenuo da pada – kaže Krum Anastasov, predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije i direktor ribnjaka „Kapetanski rit“. – Niko, nažalost, nije bio mnogo zainteresovan za ovaj posao. Ovde postoji veliko nerazumevanje. U Srbiji, u nadležnim institucijama, niko nije zadužen za ribarstvo. Iako je proizvodnja ribe u kontrolisanim uslovima svetska tendencija. Na to nerazumevanje države došla je i pandemija koja nas je dotukla. U Srbiji su svi ribnjaci privatizovani i više i ne znamo ko i koliko radi.

Prema rečima Anastasova, proizvodnja ribe u odnosu na pre 12 godina smanjena je za nekih 60 odsto. Naša zemlja je poznata po uzgoju šarana, amura, tolstolobika i pastrmke.

Kako nam je ispričao agroanalitičar Branislav Gulan, naša zemlja uveze pet puta više ribe nego što ulovi. Ukupna potrošnja poslednjih godina kreće se između 35 i 50 hiljada tona godišnje. Naša proizvodnja kreće se oko 12.000, a uvezemo i do 35.000 tona. Podaci PKS pokazuju da je više od polovine uvezena riba iz konzerve, onda zamrznuta, riblji fileti i na kraju sveža riba. Uvozimo sa Tajlanda, iz Hrvatske, Španije, Vijetnama, Aljaske…

– Srbija ima najmanju potrošnju ribe u Evropi, a to je pet do sedam kilograma godišnje po stanovniku – ističe Gulan. – Za veću potrošnju potrebno je urediti tržište i bolje organizovati proizvođače. Subvencije za ribarstvo su simbolične i neisplaćuju se redovno. Inače, u Vojvodini je locirano čak 98 odsto šaranskih ribnjaka.

Prema zvaničnim podacima, govori Gulan, u Srbiji postoji 149 registrovanih ribnjaka. Od toga je najviše šaranskih, čak 77, pastrmskih 68 i četiri RAS sistema, a to je gajenje kečige, čiji je izlov inače zabranjen. Zbog toga se troši kečiga proizvedena u ribnjacima. Zabrana lova kečige uvedena je 2018. godine, u trajanju od pet godina. Ukoliko ne bude rezultata, ona će se produžiti na još toliko.

Kladovski kavijar

Na zemlja bi ponovo mogla da bude veliki izvoznik kavijara, kao pre nekoliko decenija. Tada je u SAD i mnoge druge zemlje Srbija izvozila dve do tri tone ovog specijaliteta. Kilogram se prodavao za 900 dolara. To je sve bilo pre gradnje hidroelektrane Đerdap. Kladovski kavijar, priča Gulan, nekada se služio i na evropskim dvorovima.

Privatizacija „EČKE“

Ribnjak „EČKA“ sada je u vlasništvu kompanije „Matijević“. Ipak, on ne radi punim kapacitetom, a kako nam je rekao sadašnji vlasnik Zoran Matijević, smanjenim kapacitetom će i dalje raditi.

– Imamo problema sa vlasništvom i pravom korišćenja nad ribnjakom, pa je svaka investicija koja bi unapredila ribnjak pod upitom – objašnjava Matijević. – Ribnjak će sigurno ostati, ali vide ćemo kako će dalje poslovati.

Izvor: Novosti

Foto: Bing

 

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Baltik i SAD uvoze ruske energente „na mala vrata“, preko posrednika

by bifadmin

Iako su nominalno uvele zabranu kupovine gasa iz Rusije, Letonija, Litvanija i Estonija će taj gas nastaviti da nabavljaju preko posrednika

ako su sve zapadne zemlje formalno uvele embargo na ruske energente one ne samo da ih i dalje uvoze u nesmanjenom obimu već su Sjedinjene Američke Države čak i povećale uvoz nafte iz te zemlje za 43 odsto tokom prošle nedelje.

Naime, tu informaciju je prošle sedmice obelodanio Mihail Popov, zamenik sekretara Saveza bezbednosti Ruske Federacije, rekavši da je uvoz ruskog „crnog zlata“ u SAD podignut na nivo od 100 hiljada barela dnevno.

Dozvoljen i uvoz mineralnih đudbriva

On je dodao da je osim toga, Vašington dozvolio svojim kompanijama da uvoze mineralna đubriva iz Rusije, priznajući ih kao esencijalna dobra.

Ta vest je iznenadila mnoge zbog toga što je administracija u Vašingtonu početkom marta zabranila uvoz ruske nafte zbog vojne intervencije Moskve u Ukrajini.

Međutim, dobri poznavaoci poteza koje povlači američka vlada objašnjavaju da je i pored te odluke američkim kompanijama dozvoljeno da uvoze rusku robu pa tako i naftu u slučaju da je to potrebno za nesmetano funkcionisanje privrede. S obzirom da je odluka o sankcijama Moskvi dovela do dodatnog poskupljenja benzina u toj zemlji SAD su se odlučile ne samo da odobre uvoz već i da ga povećaju.

Očito se pokazalo da se za procenat od osam odsto nafte i naftnih derivata koje Vašington uvozi iz Rusije ne može naći adekvatna alternativa od strane drugih snabdevača.

I dalje je uvoz u velikom procentu

I zemlje Evropske unije su donele odluku o embargu na ruske energente ali je i Brisel poput Vašingtona dozvolio da se u svakom trenutku ipak mogu sprovesti nužne kupovine te robe. Razlog za to treba tražiti u činjenici da članice EU troše 40 odsto prirodnog gasa i 25 odsto sirove nafte koje potiču iz Rusije.

Velika Britanija takođe primenjuje embargo, ali i odluku da se ukidanje zavisnosti od energenata iz Rusije odvija postepeno. Jedine zemlje koje su zvanično saopštile da prekidaju sa uvozom ruskog gasa u ovom trenutku su baltičke države, Litvanija, Letonija i Estonija.

Stručna javnost pak tvrdi da je reč o političkoj odluci kojom te tri države šalju signale Vašingtonu da slede njegov primer kada je reč o odnosima sa Moskvom u segmentu energetike, ali i da se ni one u praksi neće u potpunosti odreći ruskih energenata. Iako su donele odluku da više ne koriste ruski gas, baltičke države takvu odluku nisu donele i u segmentu nafte, koju i dalje uvoze u velikom procentu.

Litvanija, Letonija i Estonija mali potrišači gasa

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, kaže za Danas da su Litvanija, Letonija i Estonija zemlje koje spadaju u red manjih potrošača gasa i da je to jedan od razloga zbog koga mogu da donesu odluku o odricanju uvoza iz Rusije.

– Međutim faktički gledano snabdevanje ruskim gasom u suštini neće biti prekinuto. Naime, te zemlje će uvoziti gas iz drugih delova Evropske unije gde je prethodno kupljen od Rusije. Bez obzira što je to učinjeno preko posrednika i dalje je reč o ruskom gasu. To su tržišta sa manjom potrošnjom gasa pa zamena ruskom može biti nađena u onom koji se proizvodi u Norveškoj. Takođe, u Letoniji postoji i terminal za prihvat tečnog prirodnog gasa. Međutim taj gas je znatno skuplji zbog brodskog načina transporta – objašnjava naš sagovornik.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović ističe da je tečni prirodni gas zbog visoke cene koštanja rešenje kojem će baltičke zemlje najređe težiti kada je reč o nabavci „plavog energenta“.

– To je prilično skupo s obzirom da je ruski prirodni gas znatno jeftiniji. Stoga je sasvim jasno da će te zemlje nastaviti sa korišćenjem ruskog gasa. Neće ga kupovati direktno već od posrednika kako bi mogla da se opravda odluka o prekidu snabdevanja „plavim energentom“ iz te zemlje. Naravno nabavljaće se gas i iz Norveške. Drugim rečima kombinovaće se sva tri načina za snabdevanje. Sve u svemu bez obzira na formalnu zabranu u uvoznom miksu će biti prisutan i ruski gas nabavljen iz „druge ruke“. Takvi slučajevi trgovine gasom u Evropi inače nisu retki – zaključuje naš sagovornik

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Rusija će zapadnu robu nabavljati posredstvom “paralelnog uvoza”

by bifadmin

Pošto su mnogi zapadni brendovi povukli svoju robu sa rafova u Rusiji, ova zemlja se dosetila kako da popuni novonastalu prazninu na tržištu – uvozom, ali ne baš klasičnim.

Verovatno se sada pitate kako to mislimo ne baš klasičnim uvozom. Radi se naime o izjavi ruskog premijera Mihaila Mišustina da će ubuduće trgovci smeti da uvoze u zemlju robu za koju nisu dobili dozvolu njenog brenda. Drugim rečima, moći će da kupuju određene proizvode u inostranstvu i da ih dovoze u Rusiju, bez znanja kompanije koja proizvodi tu robu.

Ova vrsta trgovine naziva se “paralelni uvoz” i na granici je legalnosti. Mnogi ekonomisti je doživljavaju kao trgovinu “na sivo”, budući da krši i neka međunarodna pravila trgovine ali i pravo na intelektualnu svojinu kompanija čija roba se prodaje.

Roba koja će se na ovaj način uvoziti u Rusiji verovatno neće biti prehrambena jer bi se dobar deo nje u transportu pokvario, već lekovi, proizvodi za decu, odeća, obuća, tehnika i slično.

Da ova vest bude još neobičnija potrudila se ruska Antimonopolska agencija saopštenjem da će ova vrsta uvoza podstaći konkurenciju na ruskom tržištu “kroz rast broja uvoznika, koji će uticati na snižavanje cena uvezene robe”.

Izvor: The Fortune

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Srbija uvezla 25.000 tona mesa i 200.000 prasića a izvezla svega 1.100 tona mesa

by bifadmin

Srbija je prošle godine uvezla 25.000 tona svinjskog mesa. Uz to „pazarili“ smo iz inostranstva i 200.000 prasića. Deo je otišao u tov, a neke su uvezli i sami trgovinski lanci, da bi imali za klanje i prodaju svežeg mesa. Ove poražavajuće podatke za našu zemlju samo dopunjuje činjenica da smo u istom periodu izvezli svega 1.100 tona svinjskog mesa, u vrednosti od 2,5 miliona evra.

I dok je cena tovljenika u Srbiji takva da je sve više farmi koje stavljaju katanac na vrata, u prodavnicama svinjski file košta 980, pečenica 860, a čvarci „idu“ i do 2.500 dinara za kilogram!

– Meso smo izvezli u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju – rekao nam je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije. – Vrednost uvoza je bila oko 54 miliona evra. Svinjsko meso je stiglo iz Španije, Holandije, Belgije, Mađarske, Hrvatske i Nemačke. Prasiće od 25 do 30 kilograma uvezli smo iz Nemačke, Holandije i Belgije. Cena praseta je između 50 i 60 evra.

Svinjarske farme u Srbiji gase se iz dana u dan, a prema nekim nezvaničnim procenama, „nestalo“ ih je oko 30 odsto. Uglavnom manje.

– Naša proizvodnja svinja odvija se na nekih 200.000 farmi – objšnjava Budimović. – Verovatno su ljudi koji imaju gazdinstva prestali da gaje svinje. Ipak, imamo i primer sela u Južnom Banatu, gde su tokom novogodišnjih praznika prodali više prasića nego u Beogradu. Srbija generalno ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa za sopstvene potrebe, pa mora i da uvozi. Tu je i globalni problem sa afričkom kugom svinja, koja pravi dodatnu muku stočarima. Nestao je i tradicionalni svinjokolj, koji je postojao osamdesetih i devedesetih godina.

Prema rečima Stepana Šarčevića, uzgajivača iz Starog Žednika, otkupna cena je pala za nekih 15 odsto i sada je oko 150 dinara po kilogramu. Do pre nekoliko nedelja bila je 180 dinara za kilogram žive vage.
– Cena hrane za stoku ne pada i samo raste – govori Šarčević, koji ima oko 1.000 svinja. – Kasne i podsticaji države za tovljenike i krmače. LJudi su u bankrotu pa zatvaraju firme. Situacija je loša. Kako je počela korona, sve je gore stanje u ovoj grani stočarstva. Prvo se zatvaraju najmanje farme, a posle će i veće. Ostaće dugovanja i ne piše se dobro. Tovljači su u najgorem položaju. Oni koji prave premikse i koncentrate imaju svoju cenu i tu nema pogađanja. Isto je i sa mesom.

Čvarci papreni

Za kilogram čvaraka treba izdvojiti i 2.500 dinara. Kako nam je rekao Budimović, Srbija uvozi i masno tkivo od koga se prave čvarci. Ne može da se koristi mast sa trbušnog dela, već je to leđna i butna slanina.

Pojedini proizvođači u Srbiji za kilogram naplaćuju od 1.000 pa i više dinara. Uz to, čvarci su postali poslednjih godina „ekskluzivna“ namirnica.

– Tovljenici u našoj zemlji imaju 60 odsto mesa i kada je masno neće niko da kupi – govori Budimović. – Ranije su se, međutim, drugačije gajile svinje. Sada je poenta da se za što kraće vreme postigne veća kilaža. I to utiče da meso nije kvalitetno. Tako je i kod piletine. Napustili smo jednu tradicionalno dobru proizvodnju.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Državna pomoć za nabavku đubriva

by bifadmin

Država je donela odluku da u narednih šest meseci ukine carinske dažbine na uvoz azotnih đubriva i bezvodnog amonijaka.

Uz to, finansiraće i kamatu poljoprivrednicima koji budu uzimali kratkoročne kredite za kupovinu veštačkog đubriva. To bi, bar delimično, trebalo da ublaži posledice astronomskih cena, ali i nestašice. Cene koje je dostigao „veštak“, urea sa 37 od prošle godine, sada je 125 dinara za kilogram, a KAN sa 25 skočio na 92 dinara po kilogramu, definitivno će ispostiti zemlju.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović istakao je da u našoj zemlji ima dovoljno azotnih đubriva za zimsku prehranu pšenice. Uz to, sledeće nedelje stiže još 70.000 tona uree, tako da bi trebalo da je bude i za kukuruz. Srbija će imati svih 400.000 tona veštačkih đubriva na raspolaganju.

– Startovaće i mera državne pomoći za nabavku mineralnih đubriva – najavio je ministar Nedimović. – Sa 10 poslovnih banaka smo dogovorili meru za nabavku đubriva. Radi se o kratkoročnim kreditima do tri godine, sa grejs periodom, koji može da bude do godinu dana. To proizvođači dogovaraju sa bankom, a država finansira kompletnu kamatu.

70 evra po toni država će da plaća

Kako je objasnio Nedimović, poljoprivrednike će tona đubriva, ako je 920 evra, kada uzmu ovaj kredit i kada kupuju za keš, koštati 850. to znači da će oko 70 evra po toni država da plaća.

– Druga mera pomoći je ukidanje carine od deset odsto za nabavku azotnih đubriva iz trećih zemalja, odnosno iz arapskih i dalekoistočnih država – objasnio je Nedimović. – Cena uree je bila 620-630 dolara po toni pre tri i četiri dana u Konstanci i u baltičkim lukama. To će da bude u Srbiji za nekoliko dana i cene će još da padaju.

Ministar je dodao da je trenutno cena pšenice za žetvu krajem juna i početkom jula već dostigla 28 dinara plus PDV, što je gotovo dvostruko više nego prošle godine. Prema rečima Nedimovića, cena proizvodnje pšenice povećana je za 50 do 56 procenata u odnosu na prošlu godinu. Ipak, cena pšenice na berzi povećana je za 90 odsto.

Vlada Srbije usvojila je Odluku o izmenama Odluke o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2022. godini među kojima su azotna đubriva i bezvodi amonijak.

– Na tržištu Srbije trenutno ne postoji dovoljna količina azotnih đubriva koja se koriste tokom setve – kazao je Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku industriju Privredne komore Srbije. – Ovom merom biće omogućen bescarinski uvoz i olakšano snabdevanje poljoprivrednika. I na svetskom tržištu je nestašica mineralnih đubriva. Treba obezbediti dobru snabdevenost srpskog tržišta mineralnim đubrivima, da bi poljoprivreda mogla da primeni neophodne agromere i da bi se dalje razvijala.

Poljoprivrednici su u strahu da bi zemlja za prolećnu setvu mogla da bude loše pripremljena, jer je izvesno da će zbog cene, biti manje đubriva bačeno.

Stižu prerađivači kukuruza

Imamo pregovore sa jednim od najvećih prerađivača kukuruza u svetu. Dolaze u Srbiju, nameravaju da otvore pogon, prerađivali bi pola miliona tona kukuruza godišnje. To vam je otprilike 70.000 hektara da podmirite samo njihove potrebe. Ali da prave finalne proizvode – aminokiseline, skrobove, glukoze, najavio je ministar Nedimović.

– To će biti kao da smo od maline napravili ekstra sok, premijum robu – smatra Nedimović. – Mi smo zemlja koja ima dosta ove sirovine i zašto bismo prodavali kukuruz na berzi, kad možemo da napravimo skrob ili glukozu.

Ministar je najavio još jedan dolazak investitora početkom marta. U pitanju je slična delatnost. Radi se o jednom od najvećih kupaca kukuruza na svetu, iz Egipta.

Uvoznici

Godišnja proizvodnja u Srbiji dostiže oko 550.000 tona NPK đubriva i između 30.000 i 50.000 tona UAN đubriva. Naša zemlja, u proseku, uvozi do 500.000 tona azotnih đubriva i oko 250.000 tona NPK. Najviše kupujemo iz Rusije, Austrije, Rumunije, Mađarske i Hrvatske, kažu u PKS.

Srbija je nekada bila veliki proizvođača azotnih đubriva, poznati u Evropi i svetu. Nažalost, danas smo postali veliki uvoznici, jer Azotara u Pančevu ne radi već godinama.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Nemačka najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partner Srbije

by bifadmin

Pokrivenost uvoza izvozom je 76,3 procenta i veća je nego u istom lanjskom periodu

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od januara do kraja avgusta 2021. porasla je za 28,5 procenata u odnosu na isti period prošle godine, na 31,57 milijardi evra, pri čemu je izvoz zabeležio rast takođe za 28,5 posto, a uvoz za 23,7 odsto.
Izvezeno je robe u vrednost 13,66 milijardi evra, a uvezeno za 17,91 milijardu, objavio je Republički zavod za statistiku. Spoljnotrgovinski deficit iznosi 4,24 milijarde evra, što je povećanje od 10,5 posto u odnosu na uporedni period prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 76,3 procenta i veća je nego u istom lanjskom periodu, kada je iznosila 73,5 posto. Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena sa svetom je tokom osam meseci ove godine iznosila 37,84 milijarde, što je porast od 35 odsto na godišnjem nivou.

Rast izvoza od 37,9 procenata u odnosu na isti period 2020

Izvoz je vredeo 16,37 milijardi dolara, što čini rast od 37,9 procenata u odnosu na isti period 2020, dok je uvoz porastao za 32,9 posto na 21,46 milijardi dolara. Deficit iznosi 5,08 milijardi dolara i veći je za 18,8 procenata međugodišnje. Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (35,5%), a u uvozu Beogradski region (45,5%).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije imale su udeo od 61,2 odsto u ukupnoj razmeni. Najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partner Srbije je bila Nemačka, u koju smo izvezli robu u vrednosti 1,71 milijardi evra, a uvezli za 2,38 milijardi.

Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima smo zabeležili suficit u iznosu od 1,39 milijardi evra, pri čemu je izvoz iznosio 2,12 milijardi, a uvoz 730,8 miliona evra. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 290,9 posto. Samo u avgustu 2021. godine, izvoz robe iz Srbije je skočio za 31,9 odsto u odnosu na isti mesec lani, na 1,72 milijarde evra, dok je uvoz porastao za 33,1 procenat na 2,34 milijarde.

Prema desezoniranim podacima, avgustovski izvoz je u odnosu na jul zabeležio rast za 6,1 posto, a uvoz za 4,3 procenta.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Kineski izvoz i uvoz na rekordnim nivoima

by bifadmin

Kineska spoljna trgovina je prošlog meseca dostigla rekordne nivoe, uprkos rastu broja novozaraženih u većem delu sveta i narastajućim problemima sa transportom robe.

Naime, izvoz najveće azijske ekonomije je u avgustu porastao za 25,6 odsto na 294,3 milijarde dolara u odnosu na isti period lane, a uvoz za 33,1 procenat, odnosno na 236 milijardi. Doduše, poslovni rezultati u prošloj godini nisu bili baš reprezentativni zbog pandemije Kovida-19 koja je usporila ekonomiju kako u Kini, tako i u ostalim zemljama sveta, ali je ovaj rast uprkos tome upečatljiv, čak i za analitičare koji ga nisu očekivali.

Kada se sagleda cela 2021. godina, tokom njenih prvih osam meseci kineski izvoz je porastao za 34 odsto a uvoz za 35. Trgovinski suficit ove zemlje iznosio je 362,5 milijardi dolara, što znači da je porastao za 30 odsto. Rast izvoza predvodila je tražnja za elektronskim uređajima i opremom za domaćinstva.

Što se tiče glavne destinacije na kojoj je završavala kineska roba to su i dalje Sjedinjene Američke Države, gde su prodavani njeni proizvodi u vrednosti od 51,7 milijardi dolara.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Pesticidi i GMO sve prisutniji u Srbiji

by bifadmin

Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, prilikom kontrole robe na graničnim prelazima, od početka godine, donela je 212 rešenja o zabrani uvoza.

U tri pošiljke utvrđeno je prisustvo genetički modifikovanih organizama.

Kako su rekli u resornom ministarstvu, prilikom kontrole voća i povrća, u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, otkriveno je da u 17 pošiljaka ima prekomernih ostataka sredstava za zaštitu bilja i teških metala. Ta roba je uništena ili vraćena, pišu Novosti.

„Analize su rađene na voću, južnom voću i povrću i sve što nije bilo ispravno je uništeno“, ističu u Fitosanitarnoj inspekciji.

Nisu dobijeni podaci  o kom voću, povrću i bilju je reč. U Fitosanitarnoj inspekciji su rekli da je prošle godine, na graničnim prelazima, obavljena kontrola 80.063 pošiljke bilja, biljnih proizvoda, sredstava za zaštitu i ishranu bilja.

„Tokom 2020. godine granični fitosanitarni inspektori su doneli 337 rešenja o zabrani uvoza, jer pošiljke nisu bile u saglasnosti sa zakonskom regulativom“, naveli su u Ministarstvu poljoprivrede.

Prilikom službenih kontrola pošiljaka bilja i biljnih proizvoda rađene su i analize na prisustvo genetički modifikovanih organizama, kod proizvoda za koje je poznato da postoje GM. U dva slučaja su, dodaju, doneta Rešenje o zabrani uvoza. Kod kontrole voća, južnog voća i povrća, na ostatke pesticida i teških metala, kod 48 pošiljaka utvrđene su nepravilnosti. One su uništene ili vraćene.

Početkom ove godine, granična fitosanitarna inspekcija Srbije je vratila pošiljku od 17,8 tona susama iz Indije, zbog prisustva kancerogenog etilen-oksida.

To nije bio kraj, etilen-oksid nedavno je pronađen i u sladoledima M&M, Snikers, Baunti i Tviks, pa su povučeni i iz naše zemlje.

GM soja na njivama

Poslednja kontrola fitosanitarne inspekcije pokazala je da od 640 uzoraka i kontrolisanih parcela, na 29 njiva je pronađena genetički modifikovana soja. Nekada je Mačva prednjačila kada je reč o uzgoju modifikovane soje, a sada je ima u svim krajevima.

Stručnjaci u Srbiji objašnjavaju da se GM soja najviše uzgajala u Mačvi, Sremu i Banatu. Poljoprivrednici je uglavnom koriste za ishranu stoke, jer je vrlo teško, gotovo nemoguće, da prođe kontrolu u otkupnim centrima.

0 komentar
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Šta je Srbija najviše uvozila a šta najviše izvozila?

by bifadmin

Srbija je u prvoj polovini 2021. najviše izvezla kukuruza (298,9 miliona evra), smrznute maline (137,4 miliona ), pšenicu (91,1 miliona ), cigarete (88,5 miliona i duvan za pušenje 86,4 miliona), saopštio je Republički zavod za statistiku. U uvozu, dominiraju banane (35,1 miliona evra), zatim različiti proizvodi za ishranu (55 miliona), nepržena kafa (22,1 milion), cigarete (19,7 miliona) kao i svinjsko meso koje je vredelo 18 miliona evra.

Poljoprivreda i prehrambena industrija Srbija ostvarili su za šest meseci ove godine ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu vrednu gotovo 3,1 milijardu evra što predstavlja povećanje od 11,7 odsto u odnosu na isti period 2020. godine, dodaje se saopštenju.

Izvozeno je robe za 1,98 milijardi evra što je povećanje od 13,6 procenata u odnosu na rezultate iz 2020. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 19,6 odsto. Uvoz je vredeo blizu 1,12 milijardi evra što je za 8,4 odsto više u odnosu na prvih šest meseci 2020. sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 8,6 procenata.

Ostvaren je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za šest meseci ove godine od 859,4 miliona evra što je povećanje od 21,1 odsto u odnosu na polovinu 2020. godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 177 procenata i veća je u odnosu na šest meseci prošle godine kada je iznosila 169 odsto.

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu u prvoj polovini ove godine su zemlje EU sa učešćem u izvozu od 55,8 odsto (1.102,9 miliona evra), potom zemlje CEFTA regiona sa 22,7 procenata (448,8 miliona evra) i Ruska federacija sa 7,8 odsto (153,6 miliona evra).

Vrednost uvoza i izvoza

U odnosu na isti period 2020. godine, vrednost izvoza povećana je u zemlje EU za 27 odsto, u RF za 14,8 procenata, a u CEFTA zemlje za 6,6 posto. U EU se najviše izvozio kukuruz, pšenica, beli šećer, ječam, voda, maline, soja, i drugo, dok se u CEFTA najviše izvozio kukuruz, bezalkoholna pića, jestivo suncokretovo ulje, cigarete, pšenica, brašno.

Vrednost uvoza iz zemalja EU tokom prvih šest meseci ove godine bila je 748,8 miliona evra, što čini 67,2 odsto ukupnog uvoza, zatim sledi CEFTA region sa 96,3 miliona evra uvoza i učešćem od 8,6 posto, i Rusija sa 45,1 miliona evra i učešćem uvoza od četiri procenta. U odnosu na posmatrani period 2020. vrednost uvoza iz zemalja EU je povećana za 11,4 posto, dok je iz RF smanjen za 21,1 odsto.

Iz zemalja EU je najzastupljeniji uvoz proizvoda za ishranu, mesa od domaćih svinja, obična i gazirana voda, preparati na bazi ekstrakata, asencija, kao i prerađevina od mesa. Iz zemalja CEFTA se najviše uvozio paradajz, malina, mleko i pavlaka, krstavaci, uljane pogače, meso od domaćih svinja, ulje od suncokreta.

Odgajivači svinja u Srbiji već neko vreme se žale kako nemaju koristi od većih cena u mesarama. Tvrde da su klaničari počeli da uvoze svinjsko meso u Srbiji kada je ove godine u jednom momentu cena svinja skočila na 180 dinara plus PDV za kilogram, kako bi je oborili. U mnogo lošijem položaju su domaći proizvošači mleka koji svaki dan gube 10 dinara po jednom litru.

Izvor: Nova ekonomija

Izvor: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci