Home Tags Posts tagged with "zgrade"
Tag:

zgrade

IT i naukaVesti

Svaka zgrada bez obzira na starost imaće energetski pasoš

by bifadmin

Izmene Zakona o planiranju i izgradnji, donele su novu obavezu: sve zgrade, bez obzira na starost, moraće da imaju energetski pasoš. Taj dokumet treba tražiti na uvid, jer vlasnicima, kupcima i zakupcima stana ili druge nekretnine, energetski pasoš daje jasnu sliku o potrošnji energije, i uvid u potrebna ulaganja pri rekonstrukciji objekata.

Energetski pasoš sadrži podatke o energetskom razredu u koji je objekat svrstan po potrošnji energije, a takvih razreda je osam. Energetski najefikasnije zgrade najviše štede energiju za grejanje i hlađenje i imaju oznaku A+ a najniži razred je G. Taj dokument je deo tehničke dokumentacije i uslovljava i investitore.

– Svi objekti koji se zidaju ili saniraju, ne mogu da dobiju upotrebnu dozvolu bez energetskog pasoša. U Ministarstvu smo primetili potrebu da u narednom periodu vršimo kontrole da li ono što stoji u pasošu odgovara stanju na terenu – kaže Dušan Radonjić, v.d. pomoćnika ministra GSI za stabenu i arhitektonsku politiku, komunalne delatmnosti i energetsku efikasnost.

85% stabenih zgrada ne zadovoljava uslove energetske efikasnosti

Energetski pasoš pored stabenih i poslovnih zgrada važi i za idividualne kuće, a za sada izuzete su vikendice i privremeni objekti do dve godine. Izdaje se posle detaljne analize objekta, a cena pasoša je – od 100 do više stotina evra u zavisnosti od tipa i veličine objekta. Svi pasoši su dostupni u Cetralnom registru, Ministrstva građevinarstva. A od 2013, izdato je više od 12.000 energetskih pasoša.

– Građani mogu jednostavnim pretraživanjem na Guglu da provere, postoji onlajn servis ili prema broju katastarske parcele ili prema adresi na kojoj se objekt nalazi. Potpuno je slobodan pristup i fizičkim i pravnim licima – kaže Radonjić.

Istraživanja pokazuju da 85% stabenih zgrada ne zadovoljava uslove energetske efikasnosti. Zato Vlada nastavlja da subvencioniše mere energetske efikasnosti i domaćinstava i javnih objekata.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, obišla je u Kragujevcu i Kraljevu škole u kojima su u toku radovi energetske sanacije.

– Pričamo pre svega o boljoj izolaciji, zameni stolarije. Osim zamene vrata i prozora,vrata, pričali smo o utičnicama to su stare škole sa po jednom utičnicom u učionicama što je neodrživo danas kada imamo pametne uređaje. Škola će plaćati manje račune za struju i grejanje za nekih 40%, a emisija ugljen dioksida će se smanjiti za nekih 60% – kaže ministarka Dubravka Đedović.

Energetska efikasnost označena je kao javni interes i ta oblast zakonski se usklađuje sa sve oštrijim direktivama Evropske unije.

Izvor: Ekapija/RTS

Foto: Pixabay

2 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Na području spomenika kulture Beogradska tvrđava izgrađene zgrade

by bifadmin

Gradnja stambeno-poslovnog kompleksa „K distrikt“ na delu Beogradske tvrđave privodi se kraju. Međutim, pojedini stručnjaci kažu da je zbog toga napravljena velika šteta najznačajnijem kulturno-istorijskom spomeniku u zemlji i stavljena tačka na buduća arheološka istraživanja ostatka donjeg dela tvrđave.

Fabriku za izradu vojne odeće zamenio je čuveni Beko. Umesto Beka, na delu Beogradske tvrđave nikao je stambeno-poslovni kompleks. Sa jedne strane zgrade su zatvorile pogled na tvrđavu, sa suprotne – narušen je pogled ka Dunavu.

„Zazidan je Beograd, zazidan je u vizuelnom smislu, možete da dođete u jednu situaciju metaforičku ili bukvalnu gde će neko ko je na brodu na Dunavu, njemu će neki vodič da kaže – znate iza ovih zgrada ima tvrđava stara 2000 godina, ali baš se nešto i ne vidi ili se vidi u nekim sitnim, proviruje negde, za takve stvari se rade krajnje ozbiljne studije vidljivosti i onda se u skladu sa tim daju kapaciteti“, navodi arhitekta Bojan Kovačević.

„Na tom prostoru ne bi smelo ništa da se zida, ali Zavod za zaštitu spomenika kulture je dao 2018. odobrenje da se to uradi i nazvao ga je stambeno-poslovna zona Beogradske tvrđave, vi sad meni recite da li to ima neke logike, šta će Beogradskoj tvrđavi stambeno-poslovni kompleks, pogotovu ove veličine“, pita se arhitekta Marko Radosavljević.

A ne sme da se gradi, jer je Beogradska tvrđava 1965. proglašena za kulturno dobro. Marko Radosavljević, koji se bavi nasleđem Kalemegdana, kaže da su na ovom primeru institucije pokazale šta se sve može mimo propisa i da je zbog toga – osim vizuelnog, novoizgrađeni kompleks narušio i arheološki indentitet.

Bolji pogled na reku i tvrđavu ubuduće imaće – vlasnici stanova

„Rov, kontraeskarpa, skriveni put, glasija, to su neki delovi tvrđave koje je zauzeo ‘K distrikt’ i koji više ne mogu da se revitalizuju, a sačuvani su, ti delovi tvrđave su 70 posto zatrpani zemljanim nasipom i oni su sada u nemogućnosti da se revitalizuju“, tvrdi Radosavljević.

Sagovornik N1 dodaje i da nije jasno na osnovu čega i po kom zakonu je investitor dobio dozvolu za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa na području spomenika kulture Beogradska tvrđava. Odgovor na to pitanje – N1 nije dobio od Zavoda za zaštitu spomenika, ali ni od investitora ‘K distrikta’.

„Onaj ko je hteo tako nešto da zida, trebalo je da dokaže službama koje izdaju dozvole, uslove i ostalo da nije narušen pogled na Beogradsku tvrđavu, pa ni taj sa Beogradske tvrđave, a koliko ja znam to se uopšte nije desilo“, naglasio je arhitekta Kovačević.

Bolji pogled na reku i tvrđavu ubuduće imaće – vlasnici stanova. Na sajtu ‘K distrikta’ piše da su svi koji se nalaze u fazi A – prodati. Navodi se i da će kompleks biti bogat drvećem i zelenilom, a poseban kvalitet doneće mu buduća promenada – koja će ostaviti otvoren pogled sa Kalemegdana ka reci, a svojim uređenim šetalištem povezivati Beogradsku tvrđavu sa Beton halom i Dunavom.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li se može stati na put novoj građevinskoj eliti na Zlatiboru

by bifadmin

Investitori zidaju punom parom na Zlatiboru. Takozvano zlatiborsko Dedinje gubi sve više borova i jela, a dobija betonske objekte. Da li planska dokumenta i urbanistički parametri mogu da stanu na put novoj građevinskoj eliti koja gradi u zaštićenim prirodnim područjima?

Iako park prirode, Zlatibor poslednjih godina prerasta u planinu kranova. Ako se nastavi tim tempom, prerašće u grad. U centru, na mestu nekadašnjih malih kuća, nikle su višespratnice, a u širem delu naselja sada se mogu videti livade pretvorene u gradilišta.

– Narušen mir ove ideje vikendica i stambenog prostora koji je tu nastao pre 30 i 40 godina, sada se eto pretvara u neku, kako da vam kažem, betonsku i asfaltnu površinu. Mnogi ljudi nisu zadovoljni tim – kaže građevinski inženjer Bratislav Srećković.

Međutim, jedan investitor odlučio je da ambijent planine ne narušava. Objekat gradi na placu na kojem je prethodno bilo stovarište građevinskog materijala, ne posekavši nijedan bor ili jelu.

– Urađen je u potpunosti u skladu sa lokacijskim uslovima i sa izdatom građevinskom dozvolom. Ovo je možda i jedinstven primer na Zlatiboru da je ovaj objekat mogao biti viši još za dve etaže, ali ja sam lično odustao od toga da ne bih narušio ovaj ambijent – ističe Miroslav Brković, vlasnik frađevinske firme Brković, Kragujevac.

Katarina Cicvarić iz hotela Palisad kaže da ne bi bilo gradnje da nema te potražnje, kao i da gostima objašnjavaju da Zlatibor nije ono što je nekada bio.

Infrastruktura koja je bila u planovima nije dovoljna

Pojačano zanimanje za gradnju na Zlatiboru počelo je pre dve godine, promenom Generalnog urbanističkog plana, kada je omogućena gradnja višespratnica.

– S druge strane se i kroz neke savremene istrumente, odnosno istrument urbanističkog projekta, koji je odnedavno moguć čak i za javni interes odnosno za sprovođenje javnog interesa prave se izuzeci, probija se nešto što su kapaciteti izgradnje koji se ne tiču samo volumetrije ili visine objekta, već i nekakve potrebne infrastrukture koja je neophodna za takav razvoj.

Infrastruktura koja je bila u planovima nije dovoljna u stvari da podrži takvu gradnju, a ono što je suštinski bitnije jeste da se postavlja pitanje da li je zaista potrebna ta količina izgradnje u takvom jednom prirodnom ambijentu – smatra Uroš Radosavljević, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

– Prema našoj strategiji razvoja, mi smo se opredelili za ovu vrstu gradnje, jer Zlatibor može da podnese taj stepen gradnje i ima prostor, ima infrastrukturu, tako da investitori žele tu vrstu gradnje i sigurno lokalna samouprava izlazi u susret zahtevima modernog savremenog turiste. Jer danas se najbolje prodaju te više etaže, ti penthausi – kaže predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović.

Iako nadležni tvrde da se sve gradi po zakonu, stručnjaci podsećaju da se regulacioni planovi menjaju češće nego što je uobičajeno, kako bi se izašlo u susret domaćim investitorima, jer više spratova podrazumeva i veću dobit. Za razliku od Zlatibora, obližnja Čajetina još odoleva gradnji višespratnica.

Izvor : RTS/Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Bivši giganti SFRJ sada su meka za izgradnju luksuznih kvadrata

by bifadmin

Tranzicija i privatizacija u Srbiji je „pojela“ mnoga zvučna imena naše industrije i brojne proizvodne komplekse poput imovine BIP, IMT, Beka, Zmaja…

Tako je nedavno Agencija za licenciranje stečajnih upravnika zakazala prodaju pravnog lica „Sloboda Aparati“. Bivša fabrika biće ponuđena 25. maja ove godine, po početnoj ceni od 126,3 iliona dinara, što je polovina procenjene vrednosti. Na prodaju je oglašena pokretna i nepokretna imovina, tj. 15 objekata u Čačku, oprema i zalihe na lokaciji Ljubić, kao i vozila i potraživanja po osnovu otkupa 16 stanova u društvenoj svojini.

Sudbina imovine „Sloboda Aparata“ za sada nije poznata, ali u gotovo svim dosadašnjim slučajevima, imovina industrijskih giganata bivše SFRJ, npr. BIP, IMT, Zmaja itd. je prenamenovana za komercijalne sadržaje i poslovne prostore.

IMT

Grad Beograd je krajem maja oglasio javnu prezentaciju Urbanističkog projekta za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa Pupinova palata – Novi Beograd, na mestu nekadašnje fabrike Industrija mašina i traktora IMT, u neposrednoj blizini poslovnog kompleksa Erport Siti, na parceli površine 1,65 hektara.

Budući kompleks imaće oblik latiničnog slova S, sa maksimalnom visinom venca objekta od 31.99m, dok će visina venca povučene etaže biti 34.99metara .Kompleks, koji će se graditi u dve faze, imaće 691 stan, 45 poslovnih prostora, 20 lokala za trgovinu i 1.086 parking mesta u podzemnim garažama.

Prošle godine objavljen je nacrt plana, koji je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove stavio na javni uvid, i u kom je na 48 hektara planirana je izgradnja više od 5.000 stanova i oko 150.000 kvadrata komercijalnog sadržaja.

BIP

BIP je prošle godine kupila firma Auto Čačak u konzorcijumu sa nemačkom firmom, i to za oko 17,7 miliona evra. Početkom ove godine, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je objavila da su prodate i nekretnine BIP-a u Skadarliji.

Iako se i dalje ne zna konkretno šta će biti sa imovinom BIP-a, na lokaciji pored Mostarske petlje u srcu Beograda planira se gradnja komercijalnih sadržaja, što je i navedeno u Planu detaljne regulacije.
Cilj izrade plana, kako se navelo u dokumentaciji, jeste formiranje novog gradskog centra uz stanicu “Prokop” i stvaranje uslova za razvoj komercijalnih delatnosti, kao i transformacija stare Vajfertove pivare iz 1873. godine zarad industrijskog turizma.

Zmaj

Iz fabrike „Zmaj“, izlazili su kombajni kojima se žnjelo oko 95 odsto svih žitarica u bivšoj Jugoslaviji. Zajedno sa objektima i zemljištem od 18 hektara, „Zmaj“ je privatizovan u decembru 2006. godine za milion evra, a kupac je bio konzorcijum firmi. Od tada, ovde ništa nije zaživelo, a objekti su napušteni više od deceniju, deo bez krova i vrata, zatrpani smećem.

Plan kompanije „Afi Zmaj Vest“, koja je investitor projekta, je da se na mestu fabrike napravi kompleks po ugledu na „Erport siti“ na Novom Beogradu. Kako stoji u dokumentaciji, trenutno je urađen urbanistički projekat za prvu fazu radova koji obuhvata dve celine od 30.000 kvadrata.

– Ove dve poslovne zgrade biće izgrađene u formi slobodnostojećih objekata sa posebnom organizacionom strukturom po sistemu „šel end kor“, koji ostavlja mogućnost da se jedan komercijalni prostor proširi na čitavoj etaži, ili da se podeli na manje celine u zavisnosti od želja budućih korisnika, piše u dokumentaciji, prenose „Novosti“.

Beko

Na prostoru bivše fabrike „Beko“ na Dorćolu nikao je stambeno-poslovni kompleks, i to na 115.000 kvadrata sa ukupnom investicijom od 200 miliona evra.

Fabrika je u stečaj otišla 2003. godine. U najsrećnija vremenena zapošljavala je 4.500 radnika. Njeni bivši radnici i akcionari protestovali su prethodnih godina više puta, zbog toga što je stečaj trajao punih 15 godina.

Rekord

Na mestu Fabrike guma „Rekord“ u Rakovici danas se nalazi ritejl tržni centar.

“Rekord” je osnovan davne 1925. godine, a posle Drugog svetskog rata je uspešno poslovao i izvozio gume (pneumatike) u više desetina zemalja Evrope, Afrike i Amerike. Zapošljavao je oko 5.000 ljudi.

Imovina se godinama rasprodavala da bi na kraju ceo kompleks smešten na 65.000 kvadratnih metara bio prodat i pripremljen za prvi tržni centar u Rakovici.

Izvor: Novosti

Foto: Bing

1 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Fasade opasane biljkama štede 30 odsto energije

by bifadmin

Stare zgrade i kuće mogu biti energetski efikasnije ukoliko se oko njih nadogradi šuplji zid ili se fasada ozeleni puzavicama, piše u najnovijem istraživanju koje je objavio Univerzitet u Plimutu.

Za potrebe ove studije izveden je eksperiment na velikoj zgradi kampusa ovog univerziteta, izgrađenoj pre sedamdesetih godina prošlog veka. Radi istraživanja odabrana su dva dela zgrade, sa istim karakteristikama, koja su podjednako izložene sunčevoj svetlosti. Međutim, jedan od njih dobio je “biljnu fasadu”, odnosno džepove punjene zemljom iz koje niču biljke, a drugi je ostao u originalnom izdanju.

Posle pet nedelja merenja temperatura u “zelenom” i originalnom objektu, ispostavilo se da je fasada od živog zida energetski efikasnija. Naime, kroz nju je izgubljeno 31,4 odsto manje toplote nego kroz običnu fasadu. Takođe se ispostavilo da su temperature u “zelenoj” zgradi tokom celog dana stabilnije i da je bilo potrebno manje energije za njeno zagrevanje. Autori studije smatraju da bi ozelenjavanje nekretnina moglo doprineti smanjenju zagađenja planete, budući da se energija i dalje u većem delu sveta proizvodi pomoću prljavih tehnologija.

Zanimljivo je da ovakvi, “zeleni zidovi”, nisu nepoznanica na našim prostorima. Nekada su u Beogradu, gde je i uslikana ilustracija ove vesti, mnoštvo kuća krasile penjačice i puzavice, ali je njihov broj vremenom opadao zbog komplikovanog održavanja ali i zato što su stanište za insekte. Sada međutim naučnici planiraju da na velika vrata vrate ovu stambenu praksu, jer klimatske promene ipak predstavljaju mnogo veću pretnju po čovečanstvo nego insekti i gušteri koji se kriju u “živim fasadama”.

Izvor: Techxplore

Foto: Bif

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zgrade koje zarade više od 400.000 dinara moraće da plate porez

by bifadmin

Višespratnice u prestonici koje godišnje zarade više od 400.000 dinara dužne su da, kao i ostala preduzeća, plate porez na dobit u iznosu od 15 odsto.Iako su registrovane kao nedobitne, u slučaju kada kasu pune i prihodi od izdavanja zajedničkih prostorija, bilborda, postaju poreski obveznici.

Shodno Zakonu o računovodstvu, stambene zajednice nisu dužne da podnose finanisijske izveštaje, kao ni podatke za potrebe statistike APR. Ipak, Zakon o porezu na dobit pravnih lica ipak prepoznaje stambene zgrade.

„Poreski obveznik je i drugo pravno lice, koje nije osnovano radi ostvarivanja dobiti, ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili obavljanjem usluga uz naknadu“, navode u Privrednoj komori Srbije.

Nedobitne organizacije koje ne ostvaruju prihode ne smatraju se poreskim obveznicima.Stambena zajednica koja zarađuje u obavezi je da podnosi poresku prijavu i poreski bilans ukoliko je razlika između ostvarenih prihoda sa tržišta i rashoda veća od 400.000 dinara u poreskom periodu.

Ima višespratnica u Beogradu koje imaju od čega da zarade

S obzirom na to da većina zgrada u Beogradu ne može da se pohvali ni računom u plusu, jer ispražnjeni fond za održavanje zgrade teško se puni, a kamoli „debelom“ zaradom, većina ne spada u poreske obveznike. Ipak, ima višespratnica u Beogradu koje imaju od čega da zarade, prenose Novosti.

„U slučaju kada zgrada izdaje podrumske prostorije, tavan ili neke druge delove ili ustupa prostor na fasadi ili dvorišnom delu za zakup bilborda, može mesečno da zaradi pozamašnu sumu novca“, navode u Udruženju profesionalnih upravnika Beograda.

Tamo gde su prometnija mesta, cena raste, pa negde taj iznos dostiže mesečno čak 500 evra. Što godišnje može da bude oko 6.000 evra. To onda jeste dobit.Stambene zajednice koje prihoduju samo sa ciljem održavanja zgrade, Poreskoj upravi treba da dostave obaveštenje da nisu ostvarili prihode na tržištu. U tom slučaju neće se voditi kao obveznik poreza na dobit pravnih lica.

Kako bi izbegli oporezivanje, stanari i upravnici ovakvih „bogatih“ stambenih zgrada češće ulažu u popravke i tekuća održavanja kako ne bi došli u situaciju da moraju da plate porez na dobit.“Ima nekoliko zgrada koji su u našem sistemu održavanja koje mogu da se pohvale velikim fondom“, kaže Ljubiša Banovački, profesionalni upravnik.

„Kako ne bismo morali da platimo 15 odsto poreza od onog što smo zaradili, stalno u tim zgradama radimo neke intervencije, saniramo krov, ulaz i nastojimo da potrošimo novac i izbegnemo porez.“

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Da li su nam zgrade sigurne u slučaju zemljotresa?

by bifadmin

Potresi koji su zadesili Hrvatsku ponovo su aktuelizovali pitanje kvaliteta gradnje objekata na ovim prostorima. B92 je istražio koliko su zgrade u Srbiji otporne na zemljotrese i došao do zaključka da veliku pretnju za bezbednost stanovnika u ovakvim situacijama predstavlja stara srpska boljka – nelegalna gradnja.

Potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije Goran Rodić tvrdi da su nakon zemljotresa u Skoplju, naši propisi izmenjeni kako bi zgrade bile otpornije na potrese: “Propisi gradnje su predviđali da objekti mogu da podnesu zemljotres jačine do 6 stepeni Rihterove skale i ti propisi su kvalitetni, a poslednjih godina zagovara se praksa da se ta granica pomeri na 7 Rihtera”.

On kao zanimljivost navodi da su američki stručnjaci svojevremeno konstatovali da, recimo, ako se dogodi zemljotres kod Istanbula, na potezu Bosfor – Dardaneli, koji može biti jačine 9 Rihtera, kod nas bi se dogodio potres od upravo pomenutih 7 stepeni Rihterove skale.

“To je važno jer kada se potresi dešavaju u Turskoj, sasvim je izvesno da će oni biti jaki i kod nas, dok, na primer, kada oni zadese Grčku, Italiju ili Hrvatsku, u Srbiji se oni ne prenose tolikom jačinom”, pojašnjava on.

Da nam je regulativa ove oblasti dobra potvrđuje i v. d. direktora Privredne komore Beograda Aca Popović.

“Problem je što se ona ne poštuje, stanje na terenu se ne kontroliše i ne sankcioniše, a neki zemljotres će doći kad – tad”, napominje on.

Od čega uopšte zavisi otpornost na potrese?

Rodić navodi da mnogo faktora utiče na stabilnost zgrade – od terena (tvrda/meka podloga), preko podzemnih voda, armature, do nosećih zidova, stepeništa…

Kako Popović pojašnjava, starije višespratnice nisu građene armiranim betonom koji se danas koristi pri izradi stepeništa, liftovskih kućica i spoljašnjih zidova. Radi se o armirano-betonskim platnima – antiseizmičkim platnima koja su danas zakonski obavezni element.

“Toga na ovim prostorima sigurno nije bilo do Drugog svetskog rata, a ni nakon toga nije se odmah krenulo sa uvođenjem tih antiseizmičkih procesa. U inostranstvu postoji praksa ojačavanja takvih starih objekata – to su najčešće zdanja koja su od velikog kulturno-istorijskog značaja i zbog toga postoji potreba da se ona sačuvaju, ali podrazumevani radovi su prilično skupi, teško je zamisliti da bi se to moglo raditi kod nas u nekom masovnijem obimu”, pojašnjava za B92 čelnik Privredne komore Beograda.

Uz to, sve i kad je objekat sazidan valjano, po savremenim pravilima, Rodić ističe da njega treba održavati, a to, ukupno uzevši, iziskuje više novca nego gradnja nove višespratnice.

“Znate, zidanje traje u određenom vremenskom roku, izgradi se zadato, isplate se sve strane i to je to, a nakon toga slede decenije stanovanja, trošenja i obnove te iste zgrade. Naravno, nije realno očekivati da će sami stanari da pokreću takve stvari, da ispituju stanje svojih stambenih prostora i popravljaju ga – za to su potrebni stručni ljudi i smatram da bi, naročito zbog masovnog nadziđivanja u Beogradu, gradska vlast trebalo da okupi stručnjake i predloži mere po tom pitanju”, tvrdi on.

Kako građani sami mogu uočiti potencijalne bezbednosne rizike?

Popović navodi nekoliko potencijalnih znakova opasnosti koje bi građani, čak i onima kojima građevinarstvo nije struka, mogli sami da uoče.

“Stanari mogu da obrate pažnju na eventualne pukotine ili sleganja oko zgrade, na trotoarima. Znak da nešto nije u redu mogu biti i česta pucanja cevi u zgradi ili u njenoj blizini”, savetuje on.

Treba imati u vidu i to da svaki kraj naše zemlje pripada određenoj seizmičkoj zoni i u zavisnosti od toga nosi veći ili manji bezbednosni rizik. Kao neke od jačih seizmičkih zona u Srbiji Popović navodi lokacije poput Rudnika, Kopaonika, Kraljeva…

Nelegalna gradnja

Sem prirodne uslovljenosti, kvaliteta propisa gradnje i očuvanja sigurnosti objekata tokom godina korišćenja, sagovornici ovog portala su saglasni u tome da značajnu pretnju bezbednosti predstavlja nelegalna gradnja – možda i najveću od svih faktora.

“Nadziđivanje, zidanje na klizištu, gusta naseljenost, nekvalitetni projekti koji ne odgovaraju propisima i gde se gleda samo da se prođe što jeftinije… Tu je veliko pitanje kakva je seizmička zaštita takvih objekata, a podsećam da je nelegalna gradnja od 2015. godine krivično delo”, naglašava potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije.

Procene su, ističe, da u Beogradu postoji više od 24 miliona kvadratnih metara stambenog prostora, 18 miliona poslovnog i još 10 miliona kvadrata divlje gradnje.

“Verovatno najkritičnije područje u tom pogledu predstavljaju obodna naselja Beograda, a urbanistički haos počeo je 90-ih godina prošlog veka. Sa druge strane, blokovski objekti na Novom Beogradu koji su podizani uz poštovanje propisa pokazali su se kao dobri i sigurni, uprkos tome što su građeni na pesku i močvarnom tlu, za razliku od starog dela grada gde dominira tvrda podloga”, ocenjuje Rodić.

Kako dodaje Aca Popović problematične su i padine Save i Dunava na kojima može da dođe do klizanja. Kao primer poigravanja sa prirodnim zakonima navodi i Višnjičku banju gde ima divljih objekata koji su u zoni klizišta. On poručuje da se sporni objekti, zapravo, mogu videti širom prestonice.

“Nelegalne gradnje ima i u širem centru Beograda, gde upravo fali pomenuta zaštita u vidu platna. Stubovi nisu dovoljni, zidovi od cigle, odnosno tih šupljih blokova jednostavno nisu zamena za antiseizmička platna. Takođe, treba napraviti razliku između individualnih objekata – to je jedno, a višespratnice su nešto drugo, one zahtevaju daleko strožu kontrolu. Tu se zaista mora apelovati na državnu upravu, na inspekcije koje pokazuju da nemaju ni znanja, ni kapaciteta, ni volje da intervenišu. Korupcija je ogroman problem”, zaključuje on.

Šta je rešenje za ovaj problem?

“Sistemsko rešenje podrazumeva zaustavljanje postojeće divlje gradnje i sprečavanje nastajanja novih nelegalnih objekata – to se može uraditi i tako što će nadležni u svakom kraju porušiti po nekoliko objekata, a mediji odraditi svoj posao i ispratiti ta dešavanja kako treba. Tako će biti poslata jasna poruka onima koji imaju nameru da nezakonito grade. Uz to, imajmo u vidu da ovde nije reč samo o bezbednosti stanara prilikom nepogoda – nelegalna gradnja nosi sa sobom i druge opasnosti zbog nezakonitog priključivanja na komunalnu infrastrukturu, izostanka garažnih objekata i niza propratnih stvari”, upozorava Popović.

Ana Ristović

Izvor: B92

Foto: Angelo_Giordano, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail