октобар 2025

Prva konferencija „Ključni trendovi realnog i finansijskog sektora” okupila je na Zlatiboru veliki broj stručnjaka, predstavnika vodećih banaka i DDOR osiguranja, kompanija i državnih institucija. Na marketing-panelu pod nazivom „Ko je klijent 21. veka i kako doći do njega?” učestvovali su Svetlana Bunčić, rukovodilac sektora za identitet i komunikacije UniCredit banke, Sandra Lazarević, rukovodilac sektora za marketing i odnose sa javnošću Banca Intesa, Jelena Riboškić, direktor za marketing i komunikacije „Triglav osiguranja”, Aleksandar Bebić, direktor funkcionalne oblasti za prodaju DDOR osiguranja i Tamara Jokanović, direktor marketinga SAGA grupe.

Tom prilikom analizirane su promene u ponašanju savremenog korisnika, diskutovalo se o uticaju digitalnih tehnologija na finansijsko tržište i značaju personalizovane komunikacije. Razgovaralo se i o tome da li se finansijski sektor dovoljno brzo prilagođava digitalnom korisniku i kakvi su dalji koraci u tom smeru.

Jelena Riboškić iz kompanije „Triglav” govorila je na panelu o tome da li su korisnici osiguranja doživeli transformaciju ili su ostali verni tradicionalnom konceptu poslovanja.

„Uloga osiguranja je drugačija od bankarskih usluga, jer osiguranicima moramo da ukažemo da im je u određenom trenutku osiguranje potrebno. Nama koji se bavimo osiguranjem, poseban je izazov, ali i lepota branše, da prilazimo potencijalnim osiguranicima preko različitih kanala promocije i prodaje. ‘Triglav osiguranje’ ima svoju ciljnu grupu, a to su klijenti koji su digitalizovani. Gledamo da im naši prodajni i razvojni timovi priđu na pravi način i izađu u susret potrebama”, poručila je direktorka „Triglava”.

Svetlana Bunčić iz UniCredit banke podsetila je da je „čovek i dalje klijent banaka i osiguranja, uprkos toliko prisutnoj veštačkoj inteligenciji”.

Sandra Lazarević iz Banke Intesa podsetila je da skoro petinu klijenata čine upravo najstariji sugrađani – populacija starija od 65 godina.

„Struktura klijentske baze se ne menja, ali se mnogo toga promenilo – od načina kako razmišljaju, kako konzumiraju informacije i donose odluke. Različiti segmenti klijenata imaju specifične preferencije, a banka treba da izađe u susret njihovim potrebama i da im pomogne u donošenju odluka”, rekla je ona na konferenciji.

Predstavnik kompanije DDOR osiguranja Aleksandar Bebić izjavio je da se ova industrija menja u skladu sa savremenim tehnologijama:

„Osiguranje jeste industrija koja spada u konzervativne, ali se prilagođavamo novim tehnologijama i možemo da ponudimo mnogo širu paletu proizvoda s većim pokrićima i zaštitom.”

Konferencija „Ključni trendovi realnog i finansijskog sektora” održana je u organizaciji Udruženja banaka Srbije (UBS), Udruženja osiguravača Srbije (UOS) i Privredne komore Srbije (PKS).

Nakon višemesečnog procesa selekcije i uzbudljivog finalnog događaja održanog juče u Evropskoj kući u Beogradu, program „Pokreni se za posao“ dobio je pobednike za 2025. godinu. Pet preduzeća osvojilo je bespovratnu finansijsku podršku u ukupnom iznosu od 25.000 evra, dok je pet dodatnih preduzeća obezbedilo stručnu mentorsku podršku za unapređenje poslovanja.

Program „Pokreni se za posao“ zajednički realizuju ProCredit banka, ENECA i Odeljenje za tehničku pomoć Evropskog fonda za jugoistočnu Evropu (EFSE DF). Cilj programa je podrška preduzetnicima mlađim od 35 godina i preduzetnicama bez starosnog ograničenja, kroz finansijsku i nefinansijsku pomoć usmerenu na modernizaciju opreme, uvođenje inovacija i primenu održivih, ESG principa u poslovanju.

Tokom finalnog događaja, 19 kandidata je predstavilo svoje poslovne ideje stručnoj komisiji koju su činili predstavnici organizatora. Nakon prezentacija, komisija je donela odluku o dodeli nagrada.

ProCredit banka je obezbedila bespovratnu finansijsku podršku u ukupnom iznosu od 25.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, za 5 najbolje ocenjenih projekata.

„ProCredit banka aktivno podržava razvoj malih i srednjih preduzeća, jer verujemo da su upravo oni pokretači lokalne ekonomije i nosioci pozitivnih promena u društvu. Kroz program ‘Pokreni se za posao’ želimo dodatno da osnažimo mlade i žene preduzetnice da unaprede svoje poslovanje, uvedu inovacije i naprave iskorak ka održivom razvoju. Verujem da će današnji pobednici biti inspiracija drugima da pokrenu sopstvene ideje, iskoriste podršku koja im je dostupna i tako doprinesu stvaranju održive i inovativne privrede u Srbiji“, izjavila je Violeta Ivanković, član IO ProCredit banke

Obraćajući se učesnicima u ime kompanije Finance in Motion i Evropskog fonda za Jugoistočnu Evropu (EFSE), koji osim svojih investicionih aktivnosti koje sprovodi kroz saradnju sa partnerskim finansijskim institucijama, podržava preduzetnike i finansijske institucije i putem Odeljenja za tehničku pomoć kroz projekte tehničke podrške, savetovanja i obuke, Aleksandar Stojkov je rekao: „S obzirom na to da je pristiglo skoro 400 prijava za ovaj projekat, evidentno je da postoji velika potražnja za ovakvim vidom podrške. Mi ćemo se potruditi da u narednom periodu nastavimo sa podrškom mladima i preduzenticama sa ovakvim projektima. Verujem da će nagrađeni preduzetnici na najbolji mogući način iskoristiti finansijska sredstava, odnosno obuku i mentorsku podršku u daljem razvoju svojih biznisa i da ćete imati vrlo konkretnu pomoć od projekta.“

Menadžer programa Pokreni se za posao, Milivoje Jovanović dao je svoj utisak o kandidatima i narednim koracima koji ih očekuju: “Izuzetno smo ponosni na sve finaliste koji su juče predstavili svoje poslovne ideje.

Za nas u ENECA-i, današnji dan nije kraj, već početak jednog novog partnerstva. Naš program je osmišljen tako da bude više od finansijske podrške. Upravo je nefinansijska komponenta, koja uključuje stručne treninge i mentorsku podršku, ono što smatramo ključnim za izgradnju dugoročno održivih i uspešnih preduzeća.

Radujemo se predstojećoj saradnji sa svih deset nagrađenih kandidata. Kroz mentorski program i radionice o digitalnom marketingu, finansijama i ESG standardima, pružićemo im alate i znanja potrebna za dalji rast. Naš cilj je da ih osnažimo da postanu lideri u svojim oblastima i da svojim poslovanjem naprave pozitivan uticaj na tržište i lokalnu zajednicu.“

Dobitnici finansijske podrške u iznosu od po 5.000 evra su: Bayana food, Tiba Tonik, Solarise Technologies, Naša Bajka ArMal i Made By Baba.

Dobitnici mentorske podrške su: Slađini domaći rezanci, Ay-Ya Proizvodi, Stolarska radionica Lignus, Immuno Hub i Dunst majstori.

„Ova finansijska podrška je od presudnog značaja za nas. Sredstva ćemo uložiti u nabavku ljuštilice za papriku, mašine koja će nam omogućiti da lansiramo najmanje tri nova proizvoda, uključujući i čist filet paprike. Ovom investicijom ne samo da smanjujemo troškove i optimizujemo proizvodnju, već otvaramo i vrata za izvoz. Već smo u pregovorima za tržište Emirata i planiramo da, nakon Crne Gore, uskoro uđemo i na tržište Severne Makedonije. Hvala programu ‘Pokreni se za posao’ što je prepoznao naš potencijal”, izjavila je Jelena Malićanin “Naša Bajka ArMal” iz Igroša, dobitnica finansijske podrške.

Vanja Sekulić iz Vrbasa, dobitnica mentorske podrške govorila je o tome koliko će biti značajan ovaj vid podrške za njen biznis “Dunst Majstori” – „Presrećni smo što je naš trud prepoznat i što smo dobili priliku da budemo deo mentorskog programa ‘Pokreni se za posao’. Kao tim koji je posvećen svom zanatu, do sada smo najviše pažnje ulagali u kvalitet proizvoda, ali smo svesni da su nam za dalji rast potrebna specifična znanja iz drugih oblasti.

Upravo zato je ova podrška za nas od neprocenjive vrednosti. Prepoznali smo da su nam najveći izazovi marketing i finansije, a ovaj program nudi podršku baš u tim segmentima. Očekujemo da ćemo kroz rad sa mentorima i specijalizovane treninge o digitalnom marketingu i upravljanju finansijama steći alate i veštine koji će nam pomoći da postavimo stabilne temelje za budućnost i da na pravi način predstavimo naš rad široj publici. Verujemo da je ovo ključan korak za rast našeg poslovanja i jedva čekamo da počnemo.“

Svi nagrađeni će, pored direktne podrške koju su osvojili, proći i kroz program treninga i radionica na teme digitalnog marketinga, upravljanja finansijama i primene ESG standarda, čime se dodatno jačaju njihovi kapaciteti za uspeh na tržištu.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, Ujedinjene nacije u Srbiji i Delegacija Evropske unije u Srbiji organizovale su skup na viskom nivou u Evropskoj kući u Beogradu pod nazivom „Od ekonomskog rasta ka zajedničkom blagostanju – razumevanje i suzbijanje višedimenzionalnog siromaštva u Srbiji“. Događaj je okupio predstavnike Vlade Srbije, Delegacije Evropske unije, agencija Ujedinjenih nacija i međunarodnih finansijskih institucija kako bi zajednički razmotrili načine na koje Srbija može da obezbedi da svako ima korist od ekonomskog napretka, posebno najugroženiji.

Borba protiv siromaštva mora da ostane u središtu razvojnih prioriteta Srbije. Održiva ulaganja u ljude ključna su kako bi se obezbedilo da niko ne bude zapostavljen dok zemlja ostvaruje ekonomski napredak.

„Smanjenje siromaštva znači izgradnju sistema koji štite ljude i otvaraju mogućnosti. Srbija je na tom putu već ostvarila značajan napredak, a kroz naše partnerstvo sa Evropskom unijom radimo na tome da ekonomski rast i socijalna uključenost napreduju zajedno — kako bi se napredak osetio u svakoj zajednici”, izjavila je Matilde Mort, stalna koordinatorka UN u Srbiji.

Smanjenje siromaštva i nejednakosti zahteva zajedničku posvećenost, promišljene politike i inkluzivan razvoj. EU ostaje snažan partner Srbiji i Ujedinjenim nacijama u izgradnji društva u kojem pripada svima.

„Društvo je snažno onoliko koliko su snažni njegovi najranjiviji članovi. Ekonomski rast mora da ide ruku pod ruku sa unapređenjem svakodnevnog života svih ljudi, posebno onih koji su najviše izloženi riziku od siromaštva. Evropska unija je ključni partner Srbije u naporima da se smanji siromaštvo i podstakne socijalna inkluzija. Od 2014. godine, EU je uložila više od 91 milion evra u jačanje sistema socijalne zaštite, obrazovanja i u zapošljavanje, sa posebnim fokusom na marginalizovane grupe. Plan rasta za Zapadni Balkan koji je usvojen 2024. godine omogućiće Srbiji pristup sredstvima u iznosu od 1,6 milijardi evra, uz reforme usmerene na zapošljavanje, razvoj veština, energetsko siromaštvo i pravednu tranziciju“, smatra Plamena Halačeva, zamenica šefa EU Delegacija u Srbiji.

Održivi razvoj zavisi od ulaganja u ljudski kapital. Pristup kvalitetnom obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti predstavljaju osnov za prekidanje ciklusa siromaštva i podsticanje inkluzivnog razvoja.

„U izazovnim vremenima, očuvanje i proširenje ulaganja u ljudski kapital su od suštinskog značaja. Takva ulaganja donose stvarne rezultate. Dobro osmišljena i kontinuirana socijalna ulaganja ne samo da ublažavaju teškoće, već i osposobljava ljude, grade otpornost i pokreću dugoročni rast“, izjavila je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji i kopredsedavajuća Radne grupe UN-a za ljudski kapital i socijalnu inkluziju.

Siromaštvo je višeslojno i prevazilazi razlike u prihodima. Pristup osnovnim uslugama i mogućnostima za puno učešće u društvenom i ekonomskom životu ključni su za smanjenja siromaštva.

„Omogućavanjem punog ekonomskog učešća žena i ulaganjem u zdravo i aktivno starenje, pored toga što jačamo porodice – mi suštinski smanjujemo siromaštvo i ulažemo u otpornu budućnost za sve generacije u Srbiji“, rekla je Borka Jeremić, šefica Kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji i kopredsedavajuća Radne grupe UN-a za ljudski kapital i socijalnu inkluziju.

Ekonomske i fiskalne politike imaju presudnu ulogu u smanjenju nejednakosti i obezbeđivanju da socijalna ulaganja zaista dopru do onih kojima su najpotrebnija.

„Naša ekonomska politika je usmerena upravo ka kvalitetnijem životu građana, a u skladu sa tim kontinuirano povećavamo minimalnu zaradu, penzije i plate u javnom sektoru. Nezaposlenost je smanjena na 8,6% u 2024. godini, zaposlenost je dostigla rekordne nivoe, što je doprinelo široko rasprostranjenom unapređenju životnog standarda. U 2024. godini, realni BDP je porastao za oko 3,9%, što je jedna od viših stopa rasta u Evropi. Socijalna komponenta budžeta je poboljšana boljim targetiranjem programa socijalne pomoći i većim izdvajanjem za zdravstvo i obrazovanje. Nastojimo da gradimo društvo u kojem svako ima šansu da napreduje“, izjavio je Marko Jovanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

U središtu politika smanjenja siromaštva je princip da svako zaslužuje pristup sistemskoj podršci i mogućnostima koje obezbeđuju dostojanstven život.

„Održivi rast zaposlenosti zasniva se na znanju i dostojanstvenom radu, što doprinosi kvalitetnijem tržištu rada i smanjenju socijalnih nejednakosti. Ključnu ulogu u tome ima međusektorska saradnja i usklađenost politika obrazovanja, privrednog razvoja i socijalne zaštite. Posebno ističemo značaj Garancije za mlade, koja se u saradnji sa Evropskom unijom sprovodi kao pilot projekat u Kruševcu, Nišu i Sremskoj Mitrovici, obuhvatajući 20 lokalnih samouprava. Ovaj projekat pokazuje koliko je važna saradnja institucija u rešavanju pitanja zapošljavanja i socijalne uključenosti“, rekao je Đorđe Todorov, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Mudrija ulaganja u socijalne sektore, posebno ona koja su usmerena na ranjive i marginalizovane grupe, mogu da doprinesu inkluzivnijem i održivijem razvoju. Smanjenje siromaštva nije samo pitanje zarade. Ono podrazumeva jačanje sistema na koje se ljudi svakodnevno oslanjaju i proširenje pristupa socijalnoj zaštiti, zdravstvenoj nezi, obrazovanju, zapošljavanju i energetski efikasnom stanovanju. Samo tako se može obezbediti da niko ne bude izostavljen.

Skup je završen jasnom porukom: siromaštvo u Srbiji je i dalje izazov, ali ga je moguće prevazići ako se postavi kao prioritet, uz adekvatna ulaganja i trajnu posvećenost da se investira u ljude.

Kompanija Hemofarm, član STADA grupe, i ove jeseni okuplja zajednicu koja živi i radi po ESG principima. ESG festival biće održan od 23. do 26. oktobra u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. Centralni program zakazan je za četvrtak, 23. oktobar, sa panel diskusijama predstavnika kompanija, akademske zajednice, javnog i civilnog sektora, dok je nedelja, 26. oktobar, rezervisana za dan otvorenih vrata muzeja sa besplatnim ulazom za sve građane.

„Ideja Festivala je da na jednom mestu okupi ljude i organizacije koje dele znanje, razmenjuju iskustva, prikazuju dobre prakse i podstiču nove inicijative sa merljivim rezultatima za zajednicu i privredu. Ove godine akcenat je na konkretnim rešenjima i alatima koje kompanije i startapi, kao i pojedinci, mogu da primene odmah,“ istakao je Ronald Zeliger, generalni direktor kompanije Hemofarm.

Centralni dan 23. oktobar, obuhvatiće predstavljanje najnovijeg Izveštaja o održivom razvoju Hemofarma, kao i seriju panela sa praktičnim odgovorima: kako smanjiti emisije i troškove kroz energetsku efikasnost, kako da izgradimo kulturu prevencije i održivo zdravlje, na koji način dobro korporativno upravljanje utiče na rezultate, kako inovacije i startapi ulaze u nove lance vrednosti, te kakav će uticaj veštačka inteligencija imati na donošenje odluka i ukupnu održivost poslovanja. Cilj programa je da posetioci sa Festivala odu sa jasnim, primenljivim koracima koje mogu da sprovedu u narednom periodu.

„Želimo da novim izdanjem pokažemo da održivost nije apstraktan pojam, već skup odluka koje daju vidljive rezultate, kako za planetu, tako i za ljude. Priznanje ESG lider dodatno nas obavezuje da ostanemo katalizator pozitivnih promena“, navela je Sanda Savić, senior direktorka korporativnih poslova i komunikacija u Hemofarmu.

Završnog dana, 26. oktobra Muzej nauke i tehnike biće otvoren za sve, a to je prilika da porodice, đaci i studenti besplatno istraže interaktivne postavke i vide kako se nauka, tehnologija i održivost prepliću u svakodnevici.

Hemofarm poziva medije i javnost da se pridruže i zajedno uključe u održivost, kako bi inspiraciju i znanje pretočili u delovanje koje donosi merljive rezultate za zajednicu i privredu. Drugi ESG festival je platforma na kojoj se iskustvo pretvara u primenljiva rešenja za velike kompanije, startape, škole i građane.