Category:

Promo

Coca-Cola HBC proglašena za najodrživijim proizvođačem napitaka na svetu

by bifadmin 23. децембар 2022.

Dau Džons indeks održivosti za 2022. godinu, koji predstavlja jedno od vodećih globalnih merila u ovoj oblasti, proglasio je kompaniju Coca-Cola HBC za najodrživijeg proizvođača napitaka na svetu, nakon što se njen rezultat popravio za šest poena u odnosu na prošlu godinu, na rekordnih 93 od mogućih 100 poena. Ovo je 12. godina zaredom da Coca-Cola HBC, čiji je deo i Coca-Cola HBC Srbija, zauzima jedno od tri vodeća mesta na listi i šesti put da je proglašena liderom u svom sektoru.

Među najvažnijim dostignućima kompanije Coca-Cola HBC u oblasti održivosti su:

• Smanjili smo količinu vode potrebne za proizvodnju naših proizvoda za dve milijarde litara od 2011. godine i poboljšali indeks korišćenja vode za 9%, na 19 prioritetnih lokacija od 2017.
• Uštedeli smo preko 530.000 tona apsolutnih ugljeničnih emisija duž celog lanca vrednosti od 2017.
• U septembru 2022. smo emitovali prvu zelenu obveznicu
• Nabavili smo preko 98% robe i sirovina od domaćih dobavljača, odnosno na tržištu na kom proizvodimo svoje proizvode, u iznosu od 3,5 milijardi evra
• Podržavamo u proseku 10 drugih radnih mesta na svako radno mesto u Coca-Cola sistemu
• Osnažili smo 753.000 mladih na 28 tržišta od 2017. godine u okviru programa Coca-Cola podrška mladima
• Drugu godinu zaredom smo objavili svoju politiku i izveštaj poreske transparentnosti
• Žene su na 39% menadžerskih pozicija, a cilj nam je da dostignemo 50% do 2025.

„Naš cilj je da omogućimo održiviju budućnost i nastavimo da gradimo vrednost za svoje interesne grupe. Ovo priznanje Dau Džons indeksa održivosti dokazuje da smo na pravom putu i potvrđuje rad i neumorne napore svih u Coca-Cola HBC da održivost bude u srcu naše kompanije. Prošle godine sam ambiciozno najavio da nam je cilj da dostignemo neto nulte emisije do 2040. i svim srcem verujem da ćemo ovaj cilj i ostvariti ako ovako nastavimo“, rekao je glavni izvršni direktor Coca-Cola HBC Grupe, Zoran Bogdanović.

23. децембар 2022. 0 komentara

Svakodnevni posao u službi globalne misije: „Hrani se zdravije. Štedi vreme. Živi bolje“

by bifadmin 23. децембар 2022.

Sa Jan-Vilemom Dokhejrom, generalnim direktorom lanca Delez Srbija, smo razgovarali o svim izazovima koje je donela 2022. godina, uvođenju novih tehnoloških rešenja, tržištu maloprodaje koje je po rečima našeg sagovornika veoma konkurentno, kao i o ulaganjima u ljude kao najvažnijem resursu kompanije.

“Iza nas je jedna izuzetno dinamična godina i znali smo da moramo biti hrabri i odlučni više nego ikad pre. Ponosan sam što smo uprkos svim izazovima u celom lancu snabdevanja ostali jaka kompanija koje je strateški posvećena misiji da do kupca svakog dana dolaze sveži i kvalitetni proizvodi. Nije bilo lako, ali uspeh leži u našim ljudima, njihov doprinos je nemerljiv, a snažna strategija bila je dobra baza. Ove godine smo zaposlili veliki broj sjajnih kolega, a naša kompanija više nije samo prodavnica hrane. Delez bih uporedio sa jednom snažnom i kompleksnom tehnološkom kompanijom koja na svojim rafovima prodaje najbolje sveže domaće proizvode, ali i razvija aplikacije, digitalizuje svaki aspekt poslovanja, podatke koristi kao važan resurs i otvara prvi magacin za online prodavnicu hrane u Srbiji. Sve što radimo, radimo kako bismo ispunili našu globalnu misiju koja glasi -Hrani se zdravije. Štedi vreme. Živi bolje.” istakao je na početku razgovora Dokhejr.

Svedoci smo globalnih izazova i inflacije, a mnoge kompanije smanjuju broj ljudi i pažljivo investiraju. Koliko ova pomeranja utiču na vaš biznis?

Inflacija utiče na potrošače, njihovu kupovnu moć i odluke, ali i na ceo lanac snabdevanja, povećavajući cenu koštanja skoro svakog elementa koji utiče na vrednost finalnog proizvoda. Uprkos velikom inflatornom pritisku kroz cenu koštanja proizvoda i značajnom rastu operativnih troškova, preuzeli smo na sebe i apsorbovali deo povećanja proizvođačkih cena i time u određenoj meri smanjili negativan efekat na potrošače. I u ovako složenoj situaciji, naša misija ostaje ista – da kupcu pružamo proizvode visokog kvaliteta po pristupačnim cenama. To činimo kroz stalne akcije i sniženja, ali i asortimanom privatnih robnih marki koji je obeležen trajno niskim „plavim cenama“.

Svakodnevno poslovanje obogaćujemo novim tehnološkim rešenjima zahvaljujući kojima kupcu omogućavamo ne samo kvalitetne i moderne proizvode, već proizvode koji im štede vreme i novac. Upravo u ovom domenu, u ovim izazovnim vremenima, možemo sagledati uticaj koji velike kompanije, imaju na ekonomiju i lokalno tržište.

Nemamo u planu otpuštanja, ni smanjivanja plata. Naprotiv, planiramo dodatna ulaganja upravo u ljude. Ove godine otvaramo ukupno 37 novih prodavnica, renovirali smo 39, a imamo ambiciozne planove i za narednu godinu. To podrazumeva i otvaranje više od 40 novih prodavnica i zapošljavanje novih kolega, uvođenje novih tehnoloških rešenja, ali i stalnu brigu i ulaganje u kolege koje već rade sa nama.

Kompanija je u ovoj godini pokrenula veliki investicioni ciklus ulaganja u plate zaposlenih u prodaji i distributivnom centru koji se nastavlja i u narednoj godini i koji ukupno iznosi 30 miliona EUR. Ova investicija dovodi do rasta plata u trgovinama u proseku 30 odsto, a od sledeće godine sve naše kolege mogu da računaju i na dodatnih 5 dana godišnjeg odmora.

Kada smo 12.decembra obeležili Maxi rodjendan i otvaranje jubilarne 500.prodavnice sve kolege u našem sistemu su dobile jubilarnu nagradu.

Da li to podrazumeva novo povećanje plate?

Plata zaposlenih u maloprodaji, logistici i distributivnom centru će biti prosečno uvećana u 2023. za još 14% u dva ciklusa, s tim što tu ne stavljamo tačku već nastavljamo da kontinuirano ulažemo u poboljšanje sveukupnih uslova rada i već sada planiramo i sagledavamo nove dodatne investije.

Koliko vam je, kao međunarodnom trgovinskom lancu, važna saradnja sa domaćim kompanijama i proizvođačima?

Najveći deo asortimana u svim Delez prodavnicama dolazi iz Srbije. Lokalni dobavljači su izuzetno važna karika u našem lancu. Predano radimo svakog dana da MAXI bude prvi izbor kupaca kada biraju sveže namirnice za svoje domaćinstvo i baš zato sa posebnom odgovornošću, ali i emocijom, prilazimo ovoj temi. Tradicionalno sarađujemo sa više od 200 lokalnih proizvođača voća i povrća i u našem sistemu već postoje kulture koje dolaze sa domaćih njiva tokom cele godine, poput šargarepe, i na to smo posebno ponosni. Maxi je tokom 2022.godine otkupio više od 50 hiljada tona voća i povrća sa lokala, a planiramo da ovaj broj, kao i raznovrsnost kultura, dodatno povećamo u narednoj godini. Cilj nam je da uvozimo samo one kulture koje zbog klimatskih uslova ne uspevaju na ovom području. Kao dokaz posvećenosti, u čast naših partnera domaćih dobavljača organizovali smo prvi MAXI Nacionalni festival hrane koji je pokazao svu lepotu i snagu domaće poljoprivrede.

Lokalno poljoprivredno tržište je razuđeno, i baš zato zajedno sa našim partnerima stvaramo Agregatore. Njihova uloga je da ukrupne male dobavljače voća i povrća iz cele zemlje. Ovo svakako pomaže i malim poljoprivrednicima da porastu, postanu konkurentniji, ojačaju lokalne ekonomije iz gradova odakle dolaze i da omoguće kvalitetne srpske proizvode u prodavnicama tokom cele godine.

U tekućoj godini smo tržištu Srbije predstavili pileće meso bez antibiotika, ali i prve kulture lubenica i dinja bez ostataka pesticida. Tu se nismo zaustavili, i već uveliko radimo na implementaciji ovih modela i na druge sveže kategorije. Kupac u Srbiji zaslužuje proizvode visokog kvaliteta i MAXI upravo to, bez kompromisa, i pruža. Veliku zaslugu za ove inovacije na tržištu dugujemo partnerima iz akademskih institucija, pre svega Poljoprivrednom fakultetu i Fakultetu za veterinarsku medicinu, Univerziteta u Beogradu, jer su spoj nauke i privrede formula uspeha.

Trgovina hranom jeste većinski tradicionalan biznis, ali prema statistikama sve više kupaca prelazi i na online. Kakva su vaša iskustva?

Trgovina hrane svakako jeste većinski tradicionalan biznis, ali globalni trendovi i stalni rast koji beleži naša online prodavnica govore u prilog tome da ovaj vid nabavke polako ulazi u svakodnevne navike i da postoji potreba društva za njim. Mi smo kao lider na tržištu to još davno prepoznali i strateški se usmerili na višekanalni prisup maloprodaji i omogućili kupcu da nabavku iz Maxija obavi na način koji njemu najviše odgovara u određenom tenutku – putem Maxi aplikacije na telefonu, sa računara iz udobnosti svoga doma, ili u pauzi na poslu. Maxi online je zato danas najveća online prodavnica na tržištu kada govorimo o hrani, i beležimo rast od 80 odsto u tekućoj godini.

Maxi online ima odličan asortiman prehrane i neprehrane i naši kupci nisu samo domaćinstva nego i kompanije koje upravo ovde pronalaze širok asortiman kvalitetnih artikala za svoje zaposlene.

Dodao bih i da suština uspeha leži ne samo u više mogućnosti nego i u personalizaciji ponude. „Moj Maxi“ je jedina aplikacija lojalnosti u Srbiji koja u potpunosti personalizuje ponudu i kupcima pruža priliku da ostvaruju uštede baš na onim artiklima koji su deo njihove potrošačke korpe. Prema javno dostupnim podacima jedne od najpoznatijih online prodavnica na kojoj se nalaze sve aplikacije, početkom decembra „Moj Maxi“ je bila aplikacija broj 1 u Srbiji u svim kategorijama. Lansirana je nacionalno u februaru 2022, početkom sledeće godine očekujemo i milionitog korisnika, a naš krajnji cilj je da svi kupci u Srbiji na telefonima imaju instaliran „Moj Maxi“.

Važno mi je da napomenem da će Srbija sledeće godine dobiti prvi magacin za online dostavu hrane, u koji investiramo više od 11 miliona evra. Distributivni centar koji Maxi online otvara samo za potrebe ovog segmenta govori verovatno najbolje o našim ambicijama u vezi sa e-trgovinom.

Rast biznisa doveo je i do potrebe za drugim Distributivnim centrom naše kompanije u Srbiji. U narednim godinama Delez će investirati u izgradnju novog Distributivnog centra u kome ćemo zaposliti veliki broj ljudi i koji će nam pomoći u našoj misiji da svakog dana do svih kupaca stiže kvalitetna i sveža hrana.

Složenost posla, uvođenje tehnoloških inovacija, ali i rast tržišta dovešće do toga da naša kompanija mora imati podršku tri snažna logistička centra. To svakako govori o planovima brenda koji već danas ima više stotina hiljada transakcija na dnevnom nivou, ali i važnosti i snazi industrije u kojoj radimo.

Šta za vas znači odgovorno i održivo poslovanje u praksi?

Ponosni smo dobitnici priznanja „Šampion održivosti“ koji drugu godinu zaredom dobijamo na domaćem tržištu. Naš svakodnevni rad i želja da do kupca stignu visoko kvalitetni i zdravi proizvodi rezultirali su ovim priznanjem koje je prepoznalo važnost našeg projekta koji kupcima stavlja na raspolaganje kvalitetno pileće meso bez antibiotika. To upravo i jeste održivo poslovanje u praksi vidljivo svakog dana u svim našim prodavnicama. Odgovorno upravljamo i viškovima hrane i već sedam godina svakodnevno doniramo Banci hrane Beograd voće i povrće. Ove godine smo otvaranja naših strateški važnih prodavnica propratili i novčanim donacijama lokalnim zajednicama, jer verujemo u zajedničko dobro i solidarnost. Odgovornost i razumevanje za izazove sa energentima naveli su nas da u oktobru mesecu ugasimo u svim prodavnicama brending, osvetljenje, reklame i frižidere za pića i danas smo ponosni kada dobijemo komentare da je Maxi nekoga inspirisao da racionalno koristi energiju.

U narednom periodu Beograđani će na svojim ulicama moći da vide prvo Maxi električno dostavno vozilo. Pored smanjene emisije štetnih gasova i čistijeg vazduha, želimo da ovom inicijativom podignemo i svest ljudi o ekološkim temama.

Godina koja dolazi neće biti jednostavna i od svih nas će zahtevati još viši nivo posvećenosti i pažnje na svim poljima. Naš tim je izuzetno ambiciozan, vredan i stručan, i baš zato se radujem svim novim projektima koji nas očekuju, a sa velikim ponosom mogu da zaključim da smo u tekućoj godini dali sve od sebe da opravdamo poverenje naših kupaca, kolega i zajednice.

23. децембар 2022. 0 komentara

Promo

IWG, lider na svetskom tržištu i brend Regus proširuju svoju ponudu na srpskom tržištu

by bifadmin 22. децембар 2022.

Osam miliona ljudi u više od 120 zemalja već uživa u hibridnom načinu rada u modernim i tehnički opremljenim radnim prostorima zahvaljujući kompaniji IWG koja uključuje i brendove Regus i Spaces – i ovaj trend je u velikom porastu, a sve to pogoduje zaposlenima, privredi i životnoj sredini. Svetski lider u pružanju mogućnosti za radni prostor širi svoje poslovanje u Srbiji, tačnije na drugi najveći grad u zemlji, Novi Sad.

Kompanija IWG sprovodi uspešnu strategiju rasta širenjem svoje mreže. Vlasnici nekretnina, investitori i franšizni partneri dobiće priliku da rade sa najvećim i najetabliranijim partnerom u sektoru hibridnih radnih prostora. Brend Regus, zajedno sa novim partnerom, kompanijom Inobačka d.o.o., renovira zgradu banke, svrstanu u kulturno nasleđe, njene kancelarije i radne prostore površine od oko 630 m², a koja se nalazi u blizini starog gradskog jezgra. IWG već nudi više lokacija u Beogradu, koje su se pokazale izuzetno popularnim i svi centri su skoro popunjeni. Novi Sad će postati njihova šesta lokacija u Srbiji. IWG traži više partnera u Srbiji, posebno u Beogradu i Novom Sadu, za razvoj novih projekata i dalje širenje mreže u zemlji.

Sve veća potražnja za rešenjima hibridnog radnog prostora

Pre trideset godina, Mark Dikson je osnovao kompaniju IWG sa vizijom koja je rezultirala njenim globalnim uspehom danas, učinivši tipičan model rada „od 9 do 5“ i svakodnevni dug put do posla – zastarelim. Nekretnine na dobrim lokacijama hibridnim radnicima omogućavaju sve uz samo jedan klik na njihovom pametnom telefonu, uključujući privatne kancelarije, co-working kancelarije i sale za sastanke.

Ne samo da je hibridni rad izuzetno popularan među zaposlenima koji cene značajno poboljšanu ravnotežu između poslovnog i privatnog života, već i same mere za smanjenje troškova i želja da kompanije budu održivije uzrokuju porast potražnje za hibridnim radnim mestima – trend koji je trenutno u usponu i u Srbiji. Upravo zbog toga kompanija IWG, lider na svetskom tržištu, nastavlja da širi svoju mrežu.

IWG ulazi u partnerstvo sa kompanijom Inobačka d.o.o., dugogodišnjim investitorom stambenih nekretnina, koji razvija novu hibridnu lokaciju koja je ujedno i hotel kulturnog nasleđa i kancelarijski prostor. Na površini od oko 630 m² nalaziće se 8 co-working stolova, sala za sastanke i 14 privatnih kancelarija. Top lokacija u Novom Sadu u blizini centra grada, sa odličnom saobraćajnom povezanošću čini lokaciju posebno atraktivnom. Otvaranje je planirano za mart 2023.

U zemljama poput Srbije, Hrvatske i Slovenije IWG nudi radni prostor od ukupno 16.000 m². Širenje IWG-a nije ograničeno na ove zemlje i globalni rast je takođe u toku. Približno 1.000 novih lokacija širom sveta biće dodato u mrežu tokom naredne godine. Sa hibridnim modelom koji nudi niže troškove, kompanije imaju finansijsku fleksibilnost da investiraju u svoje zaposlene i rast poslovanja, a ne u objekte u kojima rade.

Današnje kompanije slušaju radnike sutrašnjice

Zdraviji i produktivniji zaposleni su rezultat različitih pozitivnih napora. Više od tri četvrtine zaposlenih, od 28 hiljada koje je Cisco anketirao u svojoj globalnoj studiji1, potvrdilo je pozitivan efekat na sve aspekte svog emocionalnog, finansijskog, mentalnog, fizičkog i socijalnog blagostanja. Danas, kada je ravnoteža između posla i privatnog života jedna od najistaknutijih aspiracija društva i igra veliku ulogu u izboru posla, mnogi zaposleni uzimaju u obzir udaljenost svog radnog mesta od kuće. 64% ispitanika tvrdi da je uštedelo oko četiri sata nedeljno smanjenjem vremena provedenog na putu do posla i kao rezultat imaju značajno poboljšanu ravnotežu između posla i privatnog života, kao i znatno niže troškove.
Zaposleni nisu jedini koji imaju koristi od ovoga. Vodeća nezavisna studija koju je sprovela kompanija Global Workplace Analytics otkriva da kompanije mogu uštedeti 11.000 dolara po zaposlenom koji radi u hibridnom modelu.

Hibridni rad je neosporno radni model budućnosti. Započet digitalnom revolucijom 1970-ih, a ubrzan klimatskom krizom i globalnom pandemijom, razvoj hibridnog rada umnogome je napredovao. „Preko osam miliona ljudi u 120 zemalja i različitim vremenskim zonama trenutno radi u više hiljada hibridnih radnih prostora. To je impresivan broj koji je u stalnom porastu. Sve veća zastupljenost hibridnog modela pogoduje kompanijama, zaposlenima, lokalnim ekonomijama i, naravno, životnoj sredini.” izjavio je Mark Dikson, globalni izvršni direktor i osnivač kompanije IWG.

Fleksibilna rešenja sa dalekosežnim prednostima

Zaposleni mogu da ostanu blizu svojih domova, podržavajući lokalne zajednice i kompanije – čak i kada ne rade u ogromnim poslovnim zgradama koje se uzdižu visoko iznad horizonta i zahtevaju astronomska ulaganja kompanija. Predgrađa mogu da se unaprede pružanjem više mogućnosti za lokalne zajednice, dok uslužna preduzeća na taj način doprinose rebalansu privrede.

„Budućnost rada je već tu. I postaje sve bolje.”, izjavio je Mark Dikson.

U Srbiji kompanija posebno želi da proširi asortiman hibridnih radnih mesta i zato traži još partnera i investitora. „Sviđa mi se ideja o ovakvim radnim prostorima jer će to biti budućnost ekonomskog rada. Ovo je savršena investiciona prilika uz IWG kao vodećom kompanijom u ovoj oblasti.“, izjavila je Iva Andrić iz kompanije Inobačka d.o.o., koja je najnoviji projektni partner kompanije IWG. Nacionalne i globalne mreže su na raspolaganju franšiznim partnerima zainteresovanim za dalje širenje hibridnih radnih mesta.

22. децембар 2022. 0 komentara

Promo

Yettel Izveštaj o održivom poslovanju za 2021. godinu: Reciklirano 11t elektronskog i 3t papirnog otpada Više od 60% baze koristi elektronski račun

by bifadmin 22. децембар 2022.

U 2021. godini, kompanija Yettel reciklirala je više od 11 tona opasnog elektronskog otpada, blizu 3 tone papirnog i kartonskog otpada i preko 300 kilograma plastičnog otpada (od čega 100 kilograma plastičnih čepova), objavljeno je u Izveštaju o održivom poslovanju za 2021. godinu. Ukupno 60,8% individualnih i 82,4% poslovnih korisnika se opredelilo za uslugu elektronskog računa, što je doprinelo da se u teoriji sačuva blizu 6000 stabala.

U aprilu 2021. godine, Yettel je pokrenuo program reciklaže mobilnih telefona, i do kraja godine, sa korisnicima reciklirao više od 200.000 uređaja. U 2022. godini, program je proširen i na druge mobilne uređaje, a kompanija je postavila cilj da reciklira najmanje milion uređaja do 2025. godine.

U saradnji sa UNICEF-om Yettel je realizovao projekat „Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu“ i donirao 2.200 internet kartica i 310 modema deci i školama u 30 opština širom Srbije. Na taj način, kompanija je doprinela stvaranju adekvatnih uslova za učenje na daljinu, bez obzira na to gde i u kakvim uslovima učenici žive.
Posebnu pažnju Yettel posvećuje zaštiti podataka o ličnosti. Implementirani su različiti mehanizmi zaštite, kako za „podatke u tranzitu” tako i za „podatke u mirovanju”. U 2021. godini, kompanija nije primila nijednu pritužbu u vezi sa kršenjem privatnosti korisnika.

U okviru konkursa „Zamisli sve“, Yettel (ranije Telenor) fondacija dodelila je više od tri miliona dinara za podršku projektima „Posadi svoj hlad“, „Umetnost u prolazu“, „Hackteen“ i ARLEMM muzički festival. Obezbeđivanjem sredstava za sadnju 6.000 sadnica belog jasena na skoro 100 lokacija širom Srbije u okviru projekta „Posadi svoj hlad“, Yettel fondacija doprinosi smanjenju emisije 144.000 tona CO2 godišnje, odnosno 4.320.000 tona CO2 u narednih 30 godina.

Izveštaj o održivom poslovanju za 2021. godinu pripremljen je u skladu sa međunarodno priznatim okvirom za nefinansijsko izveštavanje, kreiranim od strane Globalne inicijative za izveštavanje (GRI) 2016, tj. u skladu sa osnovnom („core“) verzijom Standarda GRI. Sadržaj izveštaja proširen je dodatnim informacijama o zaštiti životne sredine, društvenoj odgovornosti i korporativnom upravljanju (ESG), i obuhvata, između ostalog, informacije o usklađenosti kompanije Yettel sa ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDGs) i odražava Protokol za smanjenje emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, obračun i izveštavanje o emisijama iz „Scope“ 1, 2 i 3.

U izveštaju je postavljena i nova strategija održivog poslovanja kompanije i definisani pojedini ciljevi, a u narednih 12, odnosno 24 meseca, Yettel će postaviti i ostale ciljeve u oblasti ESG, koje će realizovati u budućnosti.

22. децембар 2022. 0 komentara

Promo

Otvaranje najvećeg Super Vero i Jumbo hipermarketa u Novom Sadu

by bifadmin 22. децембар 2022.

Po gradu se već dugo priča o dolasku najvećeg hipermarketa u Srbiji u Novi Sad. Srpska Atina 23. decembra dočekuje Grčku u obliku Super Vero i Jumbo maloprodajnog objekta, koji otvara vrata Vojvođanima u 10:00 časova, na uglu Partizanske i Industrijske ulice.

Pozivamo Vojvođane da se učlane u program lojalnosti Vero klub, kako bi od prvog dana iskoristili benefite članstva. Samo na dan otvaranja, za prvu kupovinu uz karticu programa lojalnosti dobija se na poklon 400 bodova vrednih 500 dinara. Bodovi se mogu zameniti za vaučer pri prvoj narednoj kupovini od 24. decembra do 31.1.2023. Detalje o ovoj akciji, kao i o svim drugim, napravljenim specijalno povodom otvaranja u Novom Sadu, pogledajte u lifletu.

Sve koji su imali prilike da posete Jumbo u Solunu, ali i druge koji su o tome slušali, raduje da će sada imati podjednako opremljen i velik objekat. Trećinu marketa veličine veće od 10.000 kvadrata činiće Super Vero, prvi strani hipermarket koji je otvoren u Srbiji. U Beogradu je već dvadeset godina poznat po isplativoj kupovini, ali i kao lanac hipermarketa sa najširim izborom kvalitetnih proizvoda iz Srbije i Grčke.

U njemu se nalazi riznica autentičnih proizvoda iz Srbije i više od 600 grčkih proizvoda.

Pored domaćih i grčkih proizvoda, u Super Vero marketu mogu se pronaći i ekskluzivni proizvodi kojih nema u drugim marketima. Tu je i ribarnica gde će svakog dana biti u ponudi sveža riba i morski plodovi, od šarana i pastrmke sa Stare planine, do divlje ribe iz slobodnog ulova, poput sabljarke i žutorepe tune, koje stižu iz Indijskog okeana u market za 24h.
Super Vero pekara je čuvena po tome što ne odustaje od starih načina pripreme peciva i gde se “peče kao nekada”. Naime, pekari razvijaju kore, mese i čekaju da naraste testo, pa tek onda peku. Svako jutro i tokom dana u vitrinama je sveže pecivo, uz različite vrste hlebova.

U sklopu hipermarketa postoji Bistro, kafić i restoran gde kupci mogu da se odmore tokom kupovine uz veliki izbor napitaka, kolača i peciva ili sveže pripremljenih gotovih obroka, koje mogu poneti i kući.

Ukratko, Super Vero ima sve za trpezu, a Jumbo za porodicu i dom – od različitih proizvoda za kuću, preko igračaka, opreme za sport, školu, kućne ljubimce, do programa za proslave svih tipova i stilova i poklona za sve uzraste i prilike.
Iako su radovi u jednom delu Partizanske ulice, marketu se lako može pristupiti od raskrsnice Partizanske i Kisačke ili iz Industrijske. Svi posetioci hipermarketa će imati slobodan prilaz ka objektu koji poseduje i veliki parking, te će ceo proces kupovine predstavljati pravo uživanje!

Sasvim je sigurno da Super Vero i Jumbo, pored investicije od 15 miliona evra i više od 100 novih radnih mesta, donose i novu energiju u Novi Sad!

22. децембар 2022. 0 komentara

Promo

Švajcarska se pridružuje regionalnom Challenge fondu sa 9,7 miliona franaka za finansiranje dualnog obrazovanja na Zapadnom Balkanu

by bifadmin 22. децембар 2022.

Nemačka razvojna banka KfW i Vlada Švajcarske, koju predstavlja Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), uspešno su zaključile ugovor o finansiranju s ciljem podrške Regionalnog Challenge Fonda (RCF). Ovim sporazumom, SDC će izdvojiti 9,7 miliona švajcarskih franaka za finansiranje projekata dualnog obrazovanja na Zapadnom Balkanu.

RCF je finansijski instrument osmišljen da poveća zapošljavanje mladih. Fond podstiče konkurentnost preduzeća u ekonomijama Zapadnog Balkana finansiranjem investicija u opremu i infrastrukturu za odabrane projekte kooperativnog ili dualnog obrazovanja koji se sprovode kroz partnerstvo između ustanova za stručno obrazovanje i preduzeća. Bespovratna sredstva se dodeljuju kroz regionalno takmičenje (challenge).

Regionalni Challenge Fond je nastao na inicijativu nemačkog Saveznog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), delegiran KfW razvojnoj banci, a sprovodi ga Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana (WB6-CIF) koji predstavlja zajedničku inicijativu privrednih komora iz regiona. Finansijska sredstva Fonda u visini od 39 miliona evra, dobijenih kroz Nemačku razvojnu saradnju, povećaće se na približno 49 miliona evra zahvaljujući doprinosu Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC).

Klaus-Martin Miler, direktor KfW Nemačke razvojne banke za jugoistočnu Evropu i Tursku, istakao je da se „Regionalni challenge fond bavi regionalnom integracijom i mogućnostima za ekonomski rast. Već je uspeo da spoji privatni sektor i ustanove za stručno osposobljavanje, motiviše preduzeća da se uključe u stručnu obuku udruživanjem sa stručnim školama u podnošenju predloga na prethodna dva otvorena poziva. Želimo dobrodošlicu našim partnerim iz Švajcarske. Zajedno ćemo moći da proširimo naša zajednička ulaganja u aranžmane dualnog i kooperativnog obrazovanja širom regiona Zapadnog Balkana 6. Naša zajednička vizija je modernizovan, zelen i inovativan sektor stručnog obrazovanja i obuke koji uspešno odgovara potrebama preduzeća”.

Derek Džordž, zamenik šefa Odeljenja za saradnju, Beograd: „Poznato je da je švajcarski sistem dualnog stručnog obrazovanja i obuke ključni faktor koji doprinosi našem ekonomskom uspehu i društvenoj koheziji. Shodno tome, širom regiona Zapadnog Balkana, Švajcarska podržava svoje zemlje partnere u oblasti stručnog obrazovanja i obuke (SSO) i integracije mladih ljudi na tržište rada. Fond će dopuniti i unaprediti rezultate švajcarskih bilateralnih programa u regionu, a iskustvo i mreže švajcarskih programa u regionu biće na raspolaganju Fondu. Švajcarska i Nemačka su članice Donatorskog odbora za dualno stručno obrazovanje. Inteligentan dizajn Fonda će promovisati naš zajednički cilj unapređenja relevantnosti tržišta rada i uključivanja privatnog sektora u stručnom obrazovanju i obukama. To je podstaklo škole da sarađuju sa kompanijama. Potrebno je pitati partnerske kompanije koji su im profili zanimanja potrebni i koje veštine. Sledeći korak je da se osmisle i održe ove obuke u saradnji sa kompanijama”.

“Naša nedavna analiza pokazuje značajan rast ekonomije Zapadnog Balkana u 2021. godini i otvaranje novih radnih mesta. Ipak, preduzećima iz šest ekonomija Zapadnog Balkana potrebni su adekvatno kvalifikovani radnici ako želimo da zadržimo ovaj pozitivan trend i odupremo se svim aktuelnim izazovima. Prednosti zajedničke implementacije dualnog i kooperativnog obrazovanja u partnerstvu sa dobro opremljenim pružaocima stručne obuke prepoznate su među mnogim preduzećima. Uz dodatna sredstva koja stižu u Fond, nadamo se da ćemo doprineti tome da još veći broj maturanata iz programa stručnog obrazovanja stekne veštine potrebne za razvoj karijere i ostane u regionu Zapadnog Balkana“, rekao je g. Balša Ćulafić, koordinator RCF projekta iz WB6 Komorskog investicionog foruma.

Regionalni challenge fond ima za cilj da ojača relevantnost stručnog obrazovanja i obuke za tržište rada jačanjem kooperativnog pristupa obuci u ekonomijama Zapadnog Balkana 6: Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.

Nakon prvog poziva, raspisanog 2021. godine, RCF je primio 205 prijava od konzorcijuma instituta za stručno osposobljavanje i više od 600 preduzeća. Na kraju je odabrao 37 najperspektivnijih projekata, dodelivši regionu oko 14,5 miliona evra. Drugi poziv RCF-a za iskazivanje interesovanja bio je otvoren je od 7. marta do 14. aprila 2022. godine, na kojem su učestvovala 123 konkurentna konzorcijuma, od kojih je 47 pozvano u drugu fazu kako bi predali potpuni predlog projekta. Konačna selekcija je u toku, a Fond će uložiti oko 8,8 miliona evra u najuspešnije kandidate iz drugog poziva.

22. децембар 2022. 0 komentara

Promo

IBM osniva novi ogranak u Novom Sadu kako bi ubrzao digitalne inovacije i razvoj proizvoda za inteligentnu automatizaciju

by bifadmin 21. децембар 2022.

IBM je svečano otvorio svoj novi ogranak u Novom Sadu, u Bulevaru Evrope. Širenje prisustva IBM-a u Srbiji – sa još jednom IBM lokacijom u zemlji – ubrzaće izgradnju veština neophodnih za jačanje IT ekosistema u regionu i podstaći razvoj inteligentne automatizacije i izgradnju veština.

Na novoj IBM lokaciji fokus će biti na razvoju i podršci rešenjima u oblasti podataka, veštačke inteligencije i automatizacije i osnažiće saradnju između IBM-a i njegovog partnerskog ekosistema u zajedničkom stvaranju rešenja za globalnu industriju.

U novoj kancelariji biće smešten tim stručnjaka iz oblasti softverskog inženjerstva, tehničke podrške, marketinga i dizajna, koji će razvijati IBM Instana Observability rešenja za praćenje performansi aplikacija. Tim će takođe klijentima pružati tehničku podršku 24/7 širom sveta za preko 200 tehnologija koje IBM Instana ima mogućnost da nadgleda.

Preduzeća danas sve više primenjuju veštačku inteligenciju u IT operacijama kako bi proaktivno upravljala složenim radnim okruženjima. Prema IBM IBV CIO studiji iz 2021. godine, direktori informacionih tehnologija izveštavaju da je 20% do 40% organizacionih poslovnih procesa automatizovano, i to će samo da raste. IBM je fokusiran na to da kompanijama ponudi najrobusniji, sveobuhvatni paket rešenja za automatizaciju, koji obuhvata poslovnu i IT automatizaciju, kao što je IBM Instana. Uz pomoć IBM Instana Observability platforme, kompanije dobijaju mogućnost potpunog praćenje aplikacija u realnom vremenu i vidljivost neophodnu za brzo rešavanje incidenta. Rešenje je dizajnirano da pomogne timovima za IT operacije, razvojnim timovima i DevOps timovima kako bi radili efikasnije, pružajući kontekst potreban za donošenje inteligentnih odluka i kako bi obezbedili optimalne performanse aplikacije.

U Srbiji, IBM već postoji partnerstvo u oblasti inteligentne automatizacije sa klijentima iz nekoliko industrijskih sektora. Na primer, DualSOFT, dobavljač razvoja softvera iz Niša sa preko 20+ godina iskustva u obezbeđivanju softvera za iGaming, nedavno je odabrao IBM Instana za praćenje aplikacija u realnom vremenu. Sa IBM tehnologijom, DualSOFT može da obezbedi precizno i tačno praćenje aplikacija svojim krajnjim kupcima koji imaju preko milion korisnika dnevno na više kontinenata. Pored toga, mogu predvideti moguće sistemske probleme pre nego što se pojave i – koristeći Instana sistem upozorenja – blagovremeno ih otkriti i rešiti.

Novu kancelariju u Novom Sadu danas je svečano otvorila predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić u prisustvu potpredsednika, Task Automation i France Lab-a, IBM-a Harlija Dejvisa, potpredsednice, EMEA Data, AI i lidera za prodaju automatizacije, IBM-a Patriše Nojman, generalnog direktora IBM za Teritoriju istočne Evrope Igora Pravice, direktora IBM za Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju Nikole Polića, sa drugim zvaničnicima iz Vlade Srbije.

Otvarajući objekat, Ana Brnabić, premijerka Srbije, prokomentarisala je: IBM je vodeća globalna kompanija i preteča IT industije. Ovo je značajan signal da je naša zemlja prepoznata kao destinacija na svetskoj mapi inovacija i ovo ima izuzetan značaj za budućnost ne samo naše IT industrije, već i za budućnost IT industrije kao najjačeg, najvećeg ekonomskog sektora privrede naše zemlje. Takođe, ovo je veliki podstrek za nas da nastavimo dalje, da verujemo u naše potencijale i znanje naših ljudi, hvala predstavnicima IBM na verovanju u Srbiju.

Komentarišući novu investiciju IBM-a u regionu, Igor Pravica, generalni direktor IBM-a za istočnu Evropu, je rekao: „IBM ima dugo i prihvaćeno prisustvo u Istočnoj Evropi i srećni smo što ćemo proširiti svoje mogućnosti u Srbiji kao podršku našim klijentima u regionu i šire. Tokom protekle dve godine, kompanije su počele ubrzano da usvajaju nove poslovne modele koji uključuju automatizaciju poslovnih tokova. Sa stručnim timom u Novom Sadu, fokusiranim na razvoj Instana rešenja, kombinujemo najbolje svetske prakse sa lokalnim talentima da bismo obezbedili rešenja u oblastima visokog rasta, kao što je automatizacija poslovanja.“

Nikola Polić, direktor IBM za Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju, dodao je: „Otvaranje našeg novog ogranka u Novom Sadu je zaista nešto za proslavu. Nadovezujući se na naše 30-godišnje nasleđe na lokalnom tržištu, prošireno prisustvo IBM-a u Srbiji će igrati važnu ulogu u doprinosu ekonomskom rastu zemlje kroz otvaranje radnih mesta i angažovanje lokalnih talenata na visokokvalifikovanim poslovima. Nastavićemo da blisko sarađujemo sa državnim organima i preduzećima kako bismo ubrzali digitalnu transformaciju i podržali klijente inovativnom tehnologijom i stručnošću u industriji.”

21. децембар 2022. 0 komentara

Promo

Savet stranih investitora održao redovnu godišnju Skupštinu

by bifadmin 20. децембар 2022.

Savet stranih investitora (Savet) održao je redovnu godišnju sednicu Skupštine, na kojoj je usvojen godišnji i finansijski izveštaj za 2022. godinu kao i promene statuta koje se odnose na način izbora i dužinu mandata članova Upravnog odbora Saveta stranih investitora.

U svom uvodnom obraćanju, potpredsednica Saveta i generalni direktor Rochea za Srbiju i Crnu Goru Ana Govedarica je istakla da je 2022. godina bila ogromna prekretnica za Savet jer je organizacija obeležila dve decenije rada. „Ponosni smo na ostvareni rast i zahvalni smo članovima na njihovom angažovanju“, dodajući da „godina iza nas nije bila nimalo laka, ali je Savet stranih investitora ostao angažovan i fleksibilan, dosledno tražeći mogućnosti za unapređenje ekonomije i društva Srbije u celini.“

Savet stranih investitora je izmenio prioritete na listi preporuka u odnosu na prošlogodišnje zbog novih okolnosti: intenziviranje pregovora sa EU o statusu članstva, usklađivanje domaće regulative sa evropskim standardima, ubrzanje rada na preporukama Bele knjige, vraćanje inflacije u okvire ciljnog koridora, završetak restrukturiranja infrastrukturnih preduzeća, posebno u oblasti energetike i optimizacija fiskalnog opterećenja i javnih rashoda za sprečavanje rasta javnog duga zemlje.

Sednica Skupštine omogućila je praćenje evidencije o dosadašnjim aktivnostima i usvajanje godišnjih i finansijskih izveštaja za 2022. godinu. Savet je ove godine obeležio 20 godina od osnivanja i rada na unapređenju poslovne i investicione klime u Srbiji.

Takođe, ove godine je Bela knjiga, vodeći projekat Saveta, predstavljena u novom formatu u okviru Radne grupe Vlade Republike Srbije i Saveta stranih investitora za implementaciju preporuka Bele knjige. Nadalje, Savet je osnovao deveti radni odbor, za turizam i ugostiteljstvo čime je jasno stavio do znanja da ovaj sektor ima značajnu perspektivu u srpskoj privredi. Nastavljen je intenzivan dijalog sa svim relevantnim akterima u Srbiji, uključujući Vladu, Evropsku uniju, međunarodne finansijske organizacije, diplomatski kor, poslovna udruženja i druga slična tela. Savet stranih investitora pokrenuo je regulatorne inicijative u značajnim oblastima kao što su porezi, obnovljivi izvori energije, konverzija zemljišta (bez naknada), zakon o širokopojasnom pristupu (internetu) i e-fakturisanje.

Organizovano je nekoliko stručnih konferencija i edukacija, uključujući i predstavljanje inicijative Otvoreni Balkan. Članovi Saveta su učestvovali u mnogobrojnim značajnim događajima i konferencijama. Više informacija je raspoloživo u Godišnjem izveštaju Saveta za 2022. godinu, dostupno za besplatno preuzimanje na internet stranici Saveta (www.fic.org.rs).

Upravni odbor Saveta čine sledeći predstavnici: Telenor Srbija d.o.o. generalni direktor Majk Mišel, VIP A1 Srbija & A1 Slovenija generalni direktor Dejan Turk, rukovođeći partner revizorsko-konsultantske kompanije Ernst&Young u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, Ivan Rakić, G4S Secure Solutions d.o.o. generalni direktor Aleksander David Sold, Belgrade airport d.o.o. generalni direktor Fransoa Berizo, generalna direktorka kompanije Roche d.o.o. Ana Govedarica, generalna direktorka Nestlé Adriatic Hub South (Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija) Marjana Davidović, direktor korporativnih poslova i komunikacija za Adriatika region u JTI i predsednik Japanske poslovne alijanse u Srbiji, Goran Pekez, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke Zoran Petrović, generalni direktor kompanije SGS Beograd, SGS Adriatica, SGS Slovenija & SGS Bosna i Herzegovina, Marinko Ukropina i generalni direktor i predsednik Hemofarma i Stada Balkan klastera, Ronald Zeliger.

sredstava od svake ugovorene DDOR eko-polise za sadnju stabala u narednoj godini. Ugovaranjem eko-kasko ili eko-Moja kućica osiguranja, kao i godišnjeg eko-Paketa putnog osiguranja, klijenti će direktno doprineti tome koliko će stabala obogatiti različite gradove Srbije.

20. децембар 2022. 0 komentara

Promo

Sadnjom drveća akcija DDOR osiguranja „Za šumu u tvom kraju“ počela u Novom Sadu

by bifadmin 20. децембар 2022.

Kako je najavila u maju ove godine na Beogradskom sajmu automobila, kompanija DDOR osiguranje uspešno realizuje akciju „Za šumu u tvom kraju“ kojom je predviđena sadnja stotina stabala u gradovima u čitavoj državi. Početak sadnje organizovan je u saradnji sa Gradom Novim Sadom i prvo stablo zasadili su zajedno gradonačelnik Novog Sada, gospodin Milan Đurić i član Izvršnog odbora DDOR-a, gospodin mr Goran Ivanović u parku pored Železničke stanice.

Ovim je i otpočela sadnja u deset gradova odabranih na osnovu nekoliko hiljada glasova pristiglih iz više od 188 gradova Srbije, a pored Novog Sada urbano pošumljavanje će se realizovati i u Beogradu, Subotici, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Smederevu, Užicu, Novom Pazaru i Tutinu i to sa prvim toplim danima u 2023. godini. Prepoznavši značaj ovakve akcije, usklađene sa dugoročnom strategijom DDOR osiguranja i Unipol grupe čiji je član, kompanija će u narednoj godini akciju produžiti na svih 12 meseci i time prikupiti još više sredstava za još zelenije gradove u Srbiji.

Gradonačelnik Novog Sada, Milan Đurić je povodom početka akcije rekao: „Mi smo danas simbolično posadili jednu, od ukupno 50 sadnica drveća u Železničkom parku i raduje nas što smo prvi grad u Srbiji gde je počelo sprovođenje ove akcije. Grad Novi Sad svake godine izdvaja značajna sredstva za očuvanje i unapređenje zelenila na javnim površinama, a ovakvi gestovi kompanija, poput „DDOR“, koje posluju u našem gradu su veoma korisni i poželjni. Na tome smo im i više nego zahvalni. Grad Novi Sad je još 2020. godine pokrenuo akciju pod nazivom „Oživimo parkove“. Ova akcija i dalje je aktuelna i Grad konstantno radi na unapređenju postojećih parkovskih površina kao i na stvaranju novih, kao što je novi park između Novog naselja i Detelinare. Nadamo se da će u budućnosti biti još više ovakvih akcija kao što je „Za šumu u tvom kraju“ i da će se i druge društveno-odgovorne kompanije uključiti u akcije koje su od važnosti za unapređenje životne sredine.“

Ovim povodom, član Izvršnog o DDOR osiguranja, mr Goran Ivanović je izjavio: „Na kraju još jedne posebne godine, mi u DDOR-u nastavljamo da realizujemo svoju strategiju, koju podržava i Unipol grupa kojoj pripadamo, da učestvujemo u očuvanju i unapređenju životne sredine u kojoj poslujemo, kao i da radimo na podizanju svesti o bitnim temama koje se tiču ekologije. Kada smo planirali akciju „Za šumu u tvom kraju“, imali smo na umu pozitivnu inicijativu sa dugoročnim i merljivim uticajem na našu okolinu. Izuzetno sam ponosan ostvarenim rezultatima ovog projekta i zaista verujem da svaka na svoj način može da doprinese očuvanju i unapređenju prirode. DDOR će u narednim godinama ovom akcijom obezbediti i posaditi na stotine stabala jer smo je uključili i u naš trogodišnji plan. Ovo je još jedan pokazatelj da smo usklađeni sa nastojanjima naše Grupe da ESG pitanja stavimo na isti nivo značaja kao i pitanja poslovanja,“ dodajući da „uspeh ovog projekta u svojoj prvoj godini pokazuje da naši klijenti i čitavo društvo ima sve izraženiju svest o ekološkim pitanjima i stoga predstavlja potvrdu ispravnog usmerenja naše inicijative“.

Kao što je najavljeno, akcija „Za šumu u tvom kraju“ započinje svoj novi ciklus u 2023. godini i podrazumeva, pored završetka akcije započete u 2022. godini i odvajanje sredstava od svake ugovorene DDOR eko-polise za sadnju stabala u narednoj godini. Ugovaranjem eko-kasko ili eko-Moja kućica osiguranja, kao i godišnjeg eko-Paketa putnog osiguranja, klijenti će direktno doprineti tome koliko će stabala obogatiti različite gradove Srbije.

20. децембар 2022. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci