Glavni pregovarač Evropske unije za Bregzit Mišel Barnije rizjavio je juče da su Evropljani posle Bregzita spremni da dogovore sa Velikom Britanijom „vrlo ambiciozan trgovinski sporazum“. Britanski premijer je istovremeno poručio da London neće da plati za slobodnu trgovinu usklađivanjem sa evropskim propisima.
Taj sporazum će predstavljati „centralni stub partnerstva“ sa Londonom sa ciljem da se eliminišu sve carine i kvote na trgovinsku razmenu sa evropskim kontinentom, rekao je Barnije predstavljajući poziciju Brisela o budućim odnosima EU sa Velikom Britanijom, koja je zvanično istupila iz Unije 31. januara, prenosi AFP.
Barnije je predstavio u Briselu stav EU o pregovorima o novim odnosima sa Britanijom.
Barnije je takodje upozorio da EU neće prihvatiti da na njenim vratima nastane deregulisana privreda, koja bi profitirala od „prednosti nelojalne konkurencije“.
Sporazum treba da bude zaključen na osnovu „mehanizama koji dozvoljavaju da se održe visoke norme koje imamo po socijalnim, ekološkim, klimatskim, fiskalnim pitanjima i pitanjima državne pomoći“, rekao je Barnije.
Evropska komisija je 3. februara dala preporuke Evropskom savetu za otvaranje pregovora o novom partnerstvu sa Velikom Britanijom, koji uključuju sveobuhvatni predlog pregovaračkih direktiva.
Direktive se odnose na sve sfere interesa pregovora, uključujući trgovinu i ekonomsku saradnju, policijsku i sudsku saradnju u krivičnim pitanjima, spoljnu politiku, bezbednost i odbranu, učešće u programima EU i druge sfere saradnje.
„Što Britanija želi da bude bliža (propisima EU) to će joj pristup jedinstvenom tržištu biti lakši, ali ništa nije besplatno… Mislim da je pitanje jednakosti poštovati propise“, rekla je predsednica Evropske komisiej Ursula fon der Lajen.
Ona je podsetila da je političku deklaraciju koja prati sporazum o izlasku Britanije iz Unije, potpisao britanski premijer Boris Džonson i dodala da je EU uverena da će se on držati toga što je potpisano, osvrćući se posebno na princip lojalne konkurencije posle razlaza.
EU i Velika Britanija treba da se dogovore o novim odnosima posebno po pitanju trgovine, koja će biti u centru pregovora.
Opšte uzev EU je spremna Britaniji da pruži najveći mogući pristup njenom tržištu od 450 miliona potrošača, ali samo ako se Britanija pridržava standarda EU po pitanjima kao što su državne subvencije, socijalna pitanja i zaštita životne okoline.
Britanski premijer Boris Džonson već je ukazao da ne želi da se Britanija obaveže na to da će ostati u skladu sa evropskim zakonima, navodeći da je to važan princip u potezu odvajanja od Evropske unije.
Džonson: Neće biti nelojalne konkurencije sa EU, ali bez obaveznog uskladjivanja propisa
Velika Britanija neće sprovoditi nikakvu „nelojalnu konkurenciju“ prema Evropskoj uniji o čemu strahuju Evropljani posle Bregzita, rekao je 3. februara britanski premijer izlažući svoju viziju budućih odnosa sa evropskom dvadesetsedmoricom.
„Nećemo se upuštati ni u kakav damping, bilo da je trgovinski, ekonomski ili ekološki“, kao što strahuje Brisel, rekao je konzervativni lider, obavezujući sa da neće podrivati evropske standarde, u govoru u kome je izložio ključne tačke stava njegove zemlje u pregovorima sa EU o budućim odnosima posle Bregzita.
On je medjutim istovremeno rekao da Britanija neće da se uskladi sa evropskim propisima kao cena za slobodnu trgovinu.
„Da li ćemo insistirati na tome da EU čini isto kao i mi kao cena za slobodnu trgovinu, naravno da nećemo. Ne vidim razloga da se na to obavezujemo sporazumom sa EU. Vratićemo pun suverenitet nad našim granicama, imigraciji, konkurenciji, propisima o subvencijama, snabdevanju, zaštiti podataka“, rekao je Džonson.
On je takodje rekao da saradnja sa Evropljanima po pitanju odbrane i spoljne politike ne zahteva obavezno da se to stavi u ugovor.
Britanija je 31. januara izašla iz EU posle 47 godina, kao prva zemlja koja napušta Uniju. Dve strane imaju do kraja godine da usaglase nove odnose, na planu trgovine, ali takodje bezbednost, ribarstva.
Izvor: Beta
