Ministarstvo kineske železnice naložilo je izgradnju 12 hiljada kilometara pruga za vozove velikih brzina, u roku kraćem no što bi iko mogao i zamisliti. Katastrofalna saobraćajna nesreća u junu 2011 nije otkrila samo propuste u sprovođenju ovog grandioznog projekta već i razmere korupcije u Komunističkoj partiji, piše Juen Osnos u Njujorkeru.
Asocijacija lizing kompanija Srbije održala je konferenciju za medije na kojoj je objavila podatke o stanju lizing industrije u Srbiji, rezultatima koje je lizing ostvario u 2013. godini, aktuelnim temama u lizingu, načinima za unapređenje lizing tržišta Srbije i projekcijama za 2013. godinu.
Na konferenciji za medije predsednik UO Asocijacije lizing kompanija Srbije Vladimir Pajović je rekao da su “rezultati očekivani što znači da je lizing industrija finansirala 270 miliona evra i u poslednje tri godine, godišnja prodaja se kreće od 260 do 280 miliona evra. U odnosu na 2011. godinu, finansijski lizing je blago porastao dok je operativni lizing nastavio pad (20%) u odnosu na prošlu godinu što je rezultiralo ukupnim padom od 4%“.
Osnovni zaključak je da se lizing tržište stabilizovalo, ali na relativno niskom nivou. Razloga je puno – osnovni je da iza svakog lizing ugovora ostaje predmet lizinga koji se u 99% slučajeva može koristiti duže od 5 godina, koliko je uobičajeni rok trajanja lizing ugovora. Lizing industrija još uvek trpi i negativne efekte prirodne situacije koja se desila tokom krize, a to je da klijenti nisu mogli da plaćaju i da su morali da vrate predmete. Takva dešavanja su naravno loše uticala na ostale koji bi mogli da budu lizing klijenti, ali se uzdržavaju čekajući bolja vremena. Međutim, kako vreme prolazi tako će ovi razlozi odlaganja korišćenja lizinga slabiti tako da nas očekuje rast i razvoj u narednim godinama.
Na konferenciji je bilo reči o tome da klijenti treba da iskoriste sadašnju situaciju kada su kamate u lizingu niže od bankarskih. Srbija je još uvek na relativno niskom razvoju lizing industrije kada se upoređuje sa razvijenijim zemljama regiona (Slovenijom i Hrvatskom), a posebno u poređenju sa evropskim zemljama. Prema podacima White Clark Group Srbija nije u prvih 50 zemalja u svetu prema ukupnoj godišnjoj prodaji (podaci iz 2011. godine, Grčka je 50, sa 330 mil USD), ali ako se taj podatak stavi u odnos sa GDP-jem što predstavlja meru penetracije lizinga, nalazimo se na 40. mestu. Sa druge strane to znači da postoji veliki potencijal što je jasno i kada se doda da praktično nema napuštanja lizing tržišta Srbije od strane lizing kuća.
Lizing tržište može da se unapredi, po rečima Pajovića, tako što ćemo stalno poboljšavati regulativu i to na način da lizing bude ravnopravan sa drugim vidovima finansiranja što sada nije slučaj. PDV na kamatu i nemogućnost poreskog kredita kod ulaganja u osnovna sredstva putem lizinga su očigledni primeri. Lizing kuće moraju stalno da ulažu u kvalitet svoje usluge i da svi troškovi budu jasni i unapred objašnjeni klijentima.
Predviđanja za 2013. godinu
ALCS planira da u 2013. godini ostvari saradnju sa asocijacijama poljoprivredika, udruženjima preduzetnika, kao i sa privrednim komorama u Srbiji.
„Verujem da će 2013. godina doneti pozitivna kretanja na tržištu i rast plasmana lizing industrije, ali je veoma značajno izvršiti izmene poreskih zakona i njihovo uskladjivanje sa regionalnom i evropskom praksom. Uslovi pod kojima se odobravaju lizing ugovori poznati su i jasno definisani i privrednici su prepoznali njegove prednosti, što pozicionira lizing industriju kao pouzdanog partnera u privredi i društvu.“, ističe Teodora Milenković, novi generalni sekretar Asocijacije.
Predsednik ALCS je dodao da “Lizing je posebno vezan za prevozna sredstva. Nažalost, nastavlja se sa opadanjem prodaje automobila tako da pretpostavljam da će u tom segmentu lizing tržište stagnirati. Kada su u pitanju komercijalna vozila očekujem blagi oporavak jer je prošlo 5 godina od značajnijih nabavki kamiona i autobusa. Trižištu se nude i nove generacije kamiona tako da očekujem povećanje finansiranja kamiona u odnosu na prošlu godinu. Nastaviće se i trend da se preko lizinga nabavljaju proizvodne mašine iako to nije tradicionalan lizing predmet. Zbog nemogućnosti dodatnih obezbjeđenja tj. hipoteka pravna lica se sve više odlučuju da se i za finansiranje proizvodnih mašina obrate lizing kućama. Zagonetka su građevinske i poljoprivredne mašine. Građevinske mašine su odličan predmet lizinga, ali je stanje tog sektora veoma loše tako da je teško naći firme koje mogu da plaćaju lizing. Sve više lizing kuća se okreće poljoprivredi i mislim da tu postoji prostor za dalji rast. Iznenađenje za 2013. godinu može da predstavlja lizing nekretnina jer smo konačno imali i prvu takvu transkaciju u 2012. Plasmani u tom segmentu neće biti veliki (posebno se na taj način neće finansirati kupovina stanova), ali mislim da je veoma važno da u 2013. godini bude još nekoliko takvih transakcija jer je u dugom roku to odlična prilika za rast lizing tržišta.“
Sporne teme u lizingu
Sporna tema su prefakturisani troškovi koje klijenti nisu direktno platili parking servisu, ili osiguravajućim društvima ili pozivnim centrima. Pored osnovnih troškova lizing kuće zaračunavaju i dodatni iznos koji treba da pokrije troškove vezane za obavljanje ovih poslova (provere, plaćanja, obaveštavanja, prefakturisavanja itd.) i naravno na sve to se obračunava pdv. Najbolje rešenje je naravno da klijenti direktno plaćaju takve troškove i izbegavaju dodatna plaćanja. “Nadam se da postoji razumevanje da lizing kuće ne mogu ove troškove same snositi jer u obračunu lizing rate nisu bili uključeni”, naveo je g.Pajović i dodao da misli da je i dalje sporna tema nešto što je u stvari loša percepcija a ne stvarnost. “Osećaj da ukoliko ne možete da plaćate lizing gubite sve, i predmet i dotadašnja plaćanja ima snažan uticaj na zaobilaženje lizinga. Mislim da se na prošle uplate može gledati kao na plaćanja koja su omogućila korištenje predmeta jer u lizingu od samog početka ugovora odmah koristite predmet. Vraćanjem predmeta i njegovom prodajom se značajan deo, ostatak glavnice (i do 80%), namiruje i klijentu preostaje da manji deo doplati i svoj kreditni biro učini ponovo kredibilnim. Lizing kuće su danas mnogo bolje u rešavanju problematičnih situacija na obostranu korist, fleksibilne i spremne na pregovore i razgovore ali klijenti ne mogu da očekuju da mesecima ne plaćaju a da lizing kuće ništa ne preduzimaju.”
Preduzeće „Pan-union oil“ proizvodi novu vrstu brašna kao dodatak pekarskim proizvodima, obogaćujući ga organskim materijama zdravim za ishranu. „Samo jedna kifla ima toliko nutritivno vrednih materija kao da ste pojeli jedan bogat sendvič“, objašnjava Branislav Panić, direktor preduzeća i član petočlanog tima „Brašnjari“, koji je za razvoj ovog proizvoda krajem prošle godine dobio priznanje za najbolju tehnološku inovaciju.
Ko su “Brašnjari”? Petočlani tim zaposlenih i saradnika preduzeća „Pan-union oil“, čije je brašno od semena tikve golice proglašeno za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji za 2012. godinu. Brašno se dobija u procesu proizvodnje hladno ceđenog ulja od semena tikve golice i namenjeno je pekarskoj industriji kao dodatak pekarskim proizvodima. Ključna inovacija je u novoj primeni ostataka iz procesa proizvodnje hladno ceđenog ulja, odnosno pogače koja je služila za stočnu prehranu. Zahvaljujući istraživanjima i naprednom tehnološkom rešenju, iz pogače se dobija brašno visoke nutritivne vrednosti, bogato organskim i mineralnim materijama, koje ima aromatičan i nov ukus i zelenkastu boju.
Šta to znači za potrošača, objašnjava vlasnik i direktor preduzeća „Pan-union oil“ Branislav Panić: „Ovo nije brašno od kojega se mese pekarski proizvodi već se ono dodaje najviše do 20% u sva peciva. Međutim, ovo brašno sadrži 60% proteina – što je slučaj jedino još sa ribljim uljem, i 10% masti tikve golice, čije seme ima svojstvo da obnavlja mišiće uz zanemarljivo učešće ugljenih hidrata koji uzrokuju gojaznost. Pecivo je, dakle, obogaćeno organskim materijama zdravim za ishranu – proteinima, mineralima, amino kiselinama i vitaminima, tako da samo jedna kifla ima toliko nutritivno vrednih materija kao da ste pojeli jedan bogat sendvič. I sve po ceni jedne kifle, što je izuzetno isplativo za krajnjeg potrošača“.
Sa druge strane, isplativo je i za proizvođača jer se sama pogača po pravilu prodaje po ceni kao sojina i suncokretova sačma, iako je daleko kvalitetnija. Stvari se menjaju sa novim proizvodom koji je namenjen ljudskoj ishrani, jer je reč o višoj fazi prerade i dodatoj vrednosti, a to podrazumeva i veću cenu. Iz zrna se dobija jedna trećina ulja i dve trećine brašna, ali je sa stanovišta tržišne perspektive novog proizvoda, po Panićevim rečima, pre svega važna činjenica da „mi sejemo tikvu, uzgajamo je, kombajniramo, sušimo, cedimo i na kraju meljemo brašno – dakle imamo kompletnu proizvodnju“. S obzirom da naš sagovornik, inače po profesiji ekonomista, ima više od dve decenije iskustva u uljarskoj industriji, kada je 1988. osnivao sopstveno preduzeće u Novom Sadu i Futogu, bilo je to upravo sa idejom da se ono razvija na način koji će obezbediti proizvodni proces „od njive do trpeze“.
Fakultet na njivi
Zato ova firma, iako mala po broju stalno zaposlenih, sarađuje sa brojnim stručnjacima iz novosadskih naučno istraživačkih institucija. Seme tikve golice seju pod kontrolom Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, „gde nam je stalni konsultant profesor Berenji Janoš, svetski poznat selekcionar uljane tikve golice sorte Olinka. Od ove godine Institut će pustiti u upotrebu dve sorte i jedan hibrid uljane tikve golice“, najavljuje Panić. Zahvaljujući saradnji sa Milanom Martinovim i njegovim asistentom Savom Bojićem sa katedre za poljoprivrednu mehanizaciju Fakulteta tehničkih nauka, „prošle godine smo inovirali oba naša kombajna koja smo uvezli iz Mađarske. Sada su jedinstveni u primeni jer prihvataju meso tikve, što je veoma važno budući da po jednom hektaru imate 50 tona mesa tikve. Uljana tikva golica teži zmeđu 3 i 5 kilograma, od toga je seme 170 do 200 grama, sve ostalo je meso. To meso se zaoravalo, ali ono je dobro za proizvodnju silaže ili za obnovljivu energiju tako da, zahvaljujući inovaciji koju smo primenili, sada ceo plod može da se iskoristi. U proizvodnji ulja sarađujemo sa Tehnološkim fakultetom, pre svega sa profesorkom Etelkom Dimić i njenim saradnicima sa kojima radimo od 2001. godine. Oni, pored toga, vrše i stalnu kontrolu kvaliteta našeg ulja“.
Preduzeće je od 2006. uspostavilo saradnju i sa Institutom za prehrambene tehnologije. „Upravo te godine smo uočili da pogača koja ostaje u procesu proizvodnje hladno ceđenog ulja ima kvalitet koji može da obogati ljudsku ishranu. Krenuli smo u detaljnija ispitivanja sa profesorkom Jasnom Mastilović, koja je stručnjak za pekarsku industriju i zajedno razvijali projekat sve do komercijalne faze. Ona je bila i član našeg tima koji je sa ovim proizvodom učestvovao na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju“. Panić napominje da nutritivni i ekonomski interes za tikvu golicu proizlazi iz njenih višestrukih prednosti u odnosu na neke druge ratarske kulture. Takođe, tikva golica dosta dobro podnosi sušu i kao sorta je prilagodljivija na posledice klimatskih promena, koje će se prema važećim klimatskim modelima u Srbiji manifestovati kroz sve sušnije periode.
Organska ulja
Naš sagovornik kaže da je do sada prodato oko 5.500 kilograma ovog brašna, „što je u odnosu na neka druga brašna skromna količina, ali sada planiramo povećanje jer je zainteresovanost i za ulje i za brašno daleko veće u odnosu na dosadašnje kapacitete“. Tokom razvoja inovacije anketirano je 60 velikih i malih preduzeća iz pekarske industrije i potpisano 20 predugovora o dugoročnom snabdevanju, sa ukupnom količinom od 20 tona za ovu godinu. Cilj je da se u petoj godini proizvodnja udesetostruči, jer je, po rečima našeg sagovornika, ovo tržište veoma perspektivno: „Konkurencija nam ne predstavlja problem, ne zato što mislimo da je naš proizvod jedini dobar već što je tržište peciva ogromno. Samo u Srbiji ima 7.000 pekara – to su na stotine hiljada peciva dnevno, a u regionu ih ima više od 20.000. Hrvatsko tržište je već zainteresovano za naše brašno, za koje procenjujemo da će biti najtraženije u zemljama bivše Jugoslavije. Izvozni potencijal za naš celokupni asortiman vidimo i na zapadnoevropskim tržištima – na primer već imamo neke dogovore sa Dancima oko prodaje ulja za skandinavsko tržište, što nam otvara vrata i za brašno. Takođe, za inostrana tržišta planiramo licencu, pošto smo inovaciju sa brašnom patentirali, radimo i na uvođenju HCCP sertifikata, a zavisno od zahteva naših kupaca uvešćemo i druge sertifikate.“
U ovoj godini preduzeće će preraditi oko 130 tona uljarica, od čega 91 tonu tikve golice, što je oko 120.000 flašica ulja. „Kao novinu uvodimo preradu konopljinog ulja, a planiramo i proizvodnju lanenog ulja. Ugovaramo proizvodnju sa poljoprivrednim gazdinstvima, a u planu je i organska proizvodnja svih ovih uljarica i ulja“, najavljuje Panić. Shodno tome, sledi i otvaranje novih radnih mesta, a povećanje kapaciteta iziskuje i dodatna ulaganja: „Do sada smo investicije u razvoj finansirali iz sopstvenih izvora, ali sada ćemo morati da obezbedimo dodatna sredstva. Najviše bi nam odgovarali krediti iz državnih fondova, jer su pristupačniji od komercijalnih bankarskih kredita. Nadamo se da ćemo naići na razumevanje s obzirom na program koji nudimo, a za koji već imamo interesovanje na tržištu“, kaže Panić. Uz činjenicu da je inovacija sa brašnom dovedena do komercijalne faze, naš sagovornik kao prednost za privlačenje novog kapitala vidi i u oblasti u kojoj posluje: „Ovo je posao koji umereno raste, između 20% i 25%, ali zato nema ni prevelikih rizika. S obzirom da se veoma dobro uklapa u aktuelne i buduće trendove u prehrani, to je oblast koja će svakako biti profitabilna i ubuduće“.
Pobednički tim
Tim „Brašnjari“, čiji je proizvod proglašen za najbolju tehnološku inovaciju u 2012. godini, čine: Branislav Panić, Jasna Mastilović, Milan Panić, Bojana Kusovac i Goran Dmitrović. Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju na nivou Srbije se održava od 2005. godine, kao projekat tadašnjeg Ministrastva nauke i zaštite životne sredine, a prošle godine ga je organizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Suorganizatori takmičenja od samog početka su novosadski Fakultet tehničkih nauka i Privredna komora Srbije.
Posle više od šest godina japanski gigant Sony će predstaviti novu verziju najpopularnije igračke konzole. Kompanija se nada da će ovim potezom povratiti deo kupaca i profita koje su joj preuzeli konkurentni Nintendo Wii i Microsoft Xbox.
Konzola PS2 (Sony Playstation 2) je do danas najprodavanija igračka konzola svih vremena, sa preko 150 miliona prodatih primeraka. PS3 je bio prodat upola manje, u 77 miliona primeraka. Prema izveštavanju Wall Street Journal-a nova generacije popularne konzole moćiće da strimuje igrice onlajn, što dosad nije bio slučaj. Govori se i o budućem onlajn TV servisu Sony-ja na kome će konzola biti upotrebljavana. Pad Sony-ja prethodnih nekoliko godina bio je ogledalo posustajanja čitave japanske ekonomije, ali juče su akcije ove kompanije skočile za 1,5% na tokijskoj berzi, nagoveštavajući veliki povratak sa ambicioznim projektom PS4. U poslednjem kvartalu Sony je zabeležio gubitak od 123 miliona dolara i pad prodaje u sektoru igrica i konzola od 15% i čak 23,3% u kategoriji tv aparata.
Vip mobile danas je u Kragujevcu svečano otvorio regionalni telekomunikacioni centar koji predstavlja dodatnu podršku korisnicima kada je u pitanju prenos veće količine podataka.
Posle Beograda, Novog Sada i Niša, ovo je četvrti regionalni telekomunikacioni centar kompanije Vip mobile u Srbiji. Novi IT centar izgrađen je kako bi se obezbedio non-stop pristup svim uslugama koje operater nudi uključujući i slučajeve većih kvarova i druge nepredviđene okolnosti. Pošto je na ovaj način umrežena cela teritorija Srbije, ako bi došlo do tehničkog problema na beogradskom postrojenju, kragujevački regionalni centar bi u potpunosti preuzeo njegovu ulogu tako da korisnici ne bi osetili bilo kakvu promenu u saobraćaju.
Uz podršku gradskih vlasti, regionalni centar podignut je za samo osam meseci u industrijskoj zoni Kragujevca, na prostoru od preko 1500 kvadratnih metara, a ukupna vrednost investicije iznosi 3,2 miliona evra. Izgrađen u sladu sa najvišim evropskim standardima kvaliteta, regionalni centar sadrži telekomunikacione kapacitete dovoljne za pružanje usluga ne samo poslovnim korisnicima Vipa, već i drugim kompanijama koje imaju potrebu za razvijanjem poslovanja u centralnoj Srbiji. Centar su otvorili Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca i Tanasis Kacirumpas, direktor kompanije Vip.
Narodna banka Srbije objavila je svoj redovni Pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu. U njemu se ističe da makroekonomski rezultati SAD i Nemačke, pa i evrozone u celini, pokazuju znake oporavka. Cena zlata je u prethodnom periodu ostala skoro nepromenjena, dok je cena nafte dostigla svoj maksimum u poslednjih devet meseci.
Bundesbanka je saopštila da se nemačka privreda već oporavlja posle njenog smanjenja u poslednjem tromesečju 2012. godine. Pozitivni podaci objavljeni početkom prve nedelje izveštajnog perioda potvrdili su to saopštenje. Naime, poslovanje u Nemačkoj i poverenje investitora zabeležili su veće vrednosti nego što su ekonomisti predviđali, dok je aktivnost u uslužnim delatnostima dostigla najvišu vrednost u poslednjih 19 meseci. Agencija za kreditni rejting S&P potvrdila je Belgiji rejting AA s negativnim izgledima. S druge strane Atlantika, pored indeksa poverenja potrošača u SAD u januaru, koji je zabeležio manju vrednost od očekivane, objavljen je i S&P indeks promene cena nekretnina za novembar veći za 5,5%, što je najviši godišnji rast od avgusta 2006. godine.
Visoki zvaničnik Banke Engleske Majls izjavio je da očekuje da ekonomski rast bude između 2% i 2,5% u narednih 18 meseci. Pozitivne izjave i pokazatelji širom sveta uticali su da vodeći svetski indeksi ostvare rast vrednosti. Međutim, već narednog, pošto su objavljeni makroekonomski pokazatelji s vrednostima lošijim od očekivanih, na finansijskim tržištima sa obe strane Atlantika zavladala je averzija prema riziku. Indeks poverenja industrijskog sektora zone evra zabeležio je veći pad od konsenzusa ekonomskih analitičara, dok je BDP u SAD u četvrtom tromesečju 2012. godine opao, prvi put posle drugog tromesečja 2009. godine. Ministarstvo finansija Nemačke očekuje rast BDP-a od 0,2% u prvom tromesečju 2013. godine, kao i nastavak rasta u drugom, posle usporavanja privrede u četvrtom tromesečju 2012. godine. U sredu, 30. januara, održan je i sastanak FED-a na kome je donesena odluka da mere kvantitativnih olakšica ostanu na nivou od 85 mlrd dolara mesečno. Agencija za kreditni rejting S&P potvrdila je AAA rejting za ECB, navodeći kao glavne faktore za takvu odluku njenu monetarnu fleksibilnost i veoma visoku ocenu njenih članova.
Poslednjeg dana u januaru objavljeni su podaci koji su upućivali na oporavak tržišta rada u Nemačkoj. Cene na malo pokazale su veći pad od očekivanog, što je ujedno i najveći pad ovih cena od maja 2009. godine. U SAD su objavljeni podaci o rastu ličnih primanja u decembru od 2,6%, nasuprot predviđenom rastu od 0,8%, ali je, s druge strane, broj nezaposlenih koji se prvi put javlja za socijalnu pomoć bio veći nego što se očekivalo. Prema podacima evropskog zavoda za statistiku „Eurostat“, inflacija u 17 zemalja Evropske monetarne unije pala je na 2%, što je najniži nivo od novembra 2010. godine i daleko manje od njenog maksimuma od 3% u septembru 2011. godine. Stopa nezaposlenosti u zoni evra zabeležila je nešto bolje vrednosti od predviđanih i iznosila je 11,7%, odnosno 11,9%. Poverenje potrošača u SAD u januaru koje se meri indeksom poverenja potrošača Univerziteta u Mičigenu imalo je veću vrednost od predviđanja.
Prema anketi Rojtersa, banke će prvom narednom prilikom (27. februara) vratiti ECB-u 123 mlrd evra druge tranše LTRO pozajmice, što je manje od četvrtine ukupnog iznosa od 530 mlrd evra. Pošto je evro dostigao najveću vrednost prema američkom dolaru u poslednjih 14 meseci, francuski predsednik Fransoa Oland izjavio je da se ne sme dozvoliti da vrednost evra oscilira u zavisnosti od raspoloženja na tržištu i da se ekonomija mora zaštiti od iracionalnih kretanja na tržištu. To je bila i prva izjava visokog zvaničnika EU koji je izrazio nezadovoljstvo zbog nedavne aprecijacije evra. Nakon te izjave evro je na kratko izgubio na vrednosti, da bi ga naslovi u novinama, pozivajući se na izvore iz ECB-a da je nešto viša vrednost evra dokaz obnavljanja poverenja u zoni evra, vratili na viši nivo. Povodom aprecijacije evra oglasila se i nemačka kancelarka Angela Merkel izrazivši zabrinutost. Pritom je dodala da je takva izjava možda i prekomerna i istakla svoje duboko uverenje da devizni kurs treba da određuje tržište, a ne da bude fiksan, kao što je predložio francuski predsednik Oland.
Nakon što je agencija za kreditni rejting Moody’s ostavila Aaa rejting Holandije s negativnim izgledima, isto je učinila i agencija Fitch, obrazlažući svoju odluku time da je holandska ekonomija pretrpela dosta šokova u poslednje vreme. ECB je u četvrtak, 7. februara, održala sastanak na kome je, kao što je većina tržišnih učesnika i očekivala, referentnu kamatnu stopu ostavila na istorijskom minimumu (0,75%). Predsednik ECB-a Mario Dragi izjavio je da je odluka donesena jednoglasno i dodao da se situacija na finansijskim tržištima poboljšala iako je makroekonomska perspektiva i dalje slaba, ali da i tu očekuje poboljšanje tokom godine. Banka Engleske je takođe zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou (0,50%), kao i obim njenog programa otkupa obveznica (375 mlrd funti). Agencija za kreditni rejting Fitch potvrdila je kreditni rejting Španije BBB s negativnim izgledima. Član izvršnog odbora ECB-a Jorg Asmusen pozvao je vlasti Francuske da postignu obećani budžetski deficit u 2013. godini od 3% i zatražio uvođenje novih mera ako predviđanja ukažu na viši deficit.
Na početku izveštajnog perioda evro je nastavio da raste u odnosu na američki dolar. Takav trend trajao je tokom cele prve nedelje izveštanog perioda. Nemačka Bundesbanka saopštila je da se njihova ekonomija već oporavlja i da su poslovanje i poverenje investitora zabeležili veće vrednosti od predviđanja ekonomista, kao i da je aktivnost u uslužnim delatnostima dostigla najvišu vrednost u poslednjih 19 meseci. Za to vreme, s druge strane Atlantika, izašli su podaci da je indeks poverenja potrošača na tržištu SAD u decembru bio ispod očekivanja, kao i da je prodaja nekretnina bila u padu, što je dodatno uticalo na slabljenje američkog dolara u odnosu na evro. Posle objavljivanja podataka o oporavku tržišta rada u Nemačkoj i najvećeg pada cena na malo od maja 2009. godine, kao i izjave ministra finansija Volfganga Šojblea da mu je potrebno samo četiri mlrd evra da se prevaziđe deficit sledeće godine, evro je dodatno ojačao. Dodatnom slabljenju američkog dolara doprineli su i podaci o padu realnog BDP-a (0,1%) u SAD u poslednjem tromesečju prošle godine, prvi put posle drugog tromesečja 2009. godine, kao i odluka FED-a da mere kvantitativnih olakšica ostavi na nivou od 85 mlrd dolara. Krajem prve nedelje izveštajnog perioda vrednost evra je porasla u odnosu na dolar za 1,63%, što je najviša vrednost u poslednjih 14 meseci.
Evro je početkom druge izveštajne nedelje zabeležio pad u odnosu na američki dolar za 1%. Na to je uticala najpre vest da će banke naredne nedelje vratiti samo 3,5 mlrd evra u poređenju sa 137 mlrd evra prethodne tranše, kao i da konačan indeks proizvodne aktivnosti zone evra u januaru i dalje beleži vrednost ispod 50,0, dok je isti indeks u SAD bio iznad očekivanja. Po anketi Rojtersa, banke će ipak vratiti 123 mlrd evra LTRO prvom narednom prilikom (27. februara), što se pozitivno odrazilo na kurs evra prema američkom dolaru, ali samo nakratko. Već sutradan predsednik Francuske je izjavio da se ne sme dozvoliti da vrednost evra oscilira u zavisnosti od raspoloženja na tržištu i da se ekonomija mora zaštiti od iracionalnih kretanja. Bila je to prva izjava nekog visokog zvaničnika EU koji je izrazio nezadovoljstvo zbog nedavne aprecijacije evra, što je dovelo do slabljenje ove valute. Na tu izjavu nadovezala se i nemačka kancelarka Merkel koja je izrazila zabrinutost za nedavnu aprecijaciju evra, napomenuvši da je možda i prekomerna, pa je i to dodatno oslabilo vrednost evra. Očekivana odluka ECB-a da referentnu kamatnu stopu ostavi na istorijskom minimumu (0,75%) i izjava njenog predsednika Dragija da je odluka donesena jednoglasno, kao i da se situacija na finansijskim tržištima poboljšala, nisu bile dovoljne da zaustave slabljenje evra.
Pozitivni podaci o broju nezaposlenih u SAD koji se prvi put javljaju za socijalnu pomoć, kao i navodi Odbora za budžetska pitanja Kongresa da će se deficit u SAD smanjiti, doprineli su da vrednost evra bude za 2,32% manja nego u prvoj nedelji izveštajnog perioda. Na kraju druge nedelje izveštajnog perioda evro je zabeležio pad u odnosu na američki dolar za 0,73% u odnosu na početak perioda.
Cene državnih HoV SAD nisu se mnogo menjale u toku prve nedelje izveštajnog perioda iako je objavljen niz važnih makroekonomskih podataka. Nedelju je otvorio podatak o narudžbinama trajnih dobara za decembar, koji je bio iznad predviđanja, dok su, s druge strane, podaci o prodaji nekretnina za decembar bili ispod tržišnih očekivanja. Narednog dana je objavljen indeks poverenja potrošača za januar, koji je ukazao na pad poverenja. Najbitniji privredni pokazatelj objavljen je u sredu, 30. januara, i odnosio se na rast BDP-a SAD u četvrtom tromesečju 2012. godine. BDP je zabeležio neočekivani pad od 0,1% tokom poslednjeg tromesečja 2012. (znatno ispod očekivanog rasta od 1,1%). Međutim, detaljnom analizom tog pada uočeno je da on ipak ne ukazuje na usporavanje privrede SAD, već da je pad uzrokovan uraganom Sendi, kao i smanjenjem javne potrošnje (npr. u vojnoj industriji), što dugoročnije može da ima pozitivne efekte. Krajem nedelje objavljeni su podaci s tržišta rada. Broj novih radnih mesta bez sektora poljoprivrede za januar bio je ispod tržišnih očekivanja, što je uticalo da stopa nezaposlenosti poraste sa 7,8% na 7,9%.
U toku druge nedelje izveštajnog perioda zabeležen je blag rast cena državnih HoV u odnosu na prvu nedelju, ali uz veoma male promene na dnevnom nivou. Rast je bio podstaknut vestima s tržišta rada, koja su ponovo ukazala na najveću slabost privrednog oporavka SAD – visoku stopu nezaposlenosti. Porast cene zaustavilo je objavljivanje podatka o industrijskim porudžbinama u decembru, koji je bio iznad tržišnih očekivanja. Nakon toga cena državnih HoV SAD su mirovale sve do kraja izveštajnog perioda, iako je krajem nedelje objavljen pozitivan podatak o trgovinskom bilansu tokom decembra. Prema tom podatku, umesto očekivanog deficita od 46,0 mlrd američkih dolara zabeležen je znatno manji deficit od 38,5 mlrd američkih dolara.
Cene nemačkih državnih obveznica porasle su tokom posmatranog izveštajnog perioda. I pored rasta poverenja potrošača u Nemačkoj, prema GfK anketi, uočen je pritisak na rast cena te niskorizične aktive, kao posledica veće tražnje posle objavljenog slabijeg rasta zaposlenosti u Americi s kraja prethodne nedelje. Narednog dana, serija pozitivnih podataka iz zone evra izazvala je smanjenu tražnju za nemačkim državnim HoV, da bi u četvrtak, 31. januara, podatak o drastičnom padu maloprodaje u Nemačkoj u decembru vratio averziju investitora prema riziku. Okrenutost investitora sigurnijim oblicima aktive nije se smanjila ni pošto je objavljen podatak o neočekivanom smanjenju stope nezaposlenosti u Nemačkoj u januaru (sa 6,9% na 6,8%).
Poslednjeg dana prve nedelje izveštajnog perioda makroekonomski podaci upućivali su na poboljšanje stanja privrede zone evra i Nemačke. Međutim, ni oni nisu uspeli da anuliraju negativan efekat koji je izazvao pad maloprodaje u mesecu kada je tradicionalno na visokom nivou. Naime, konačni PMI indeks proizvodne aktivnosti u Nemačkoj i zoni evra u januaru ostavrio je rast veći nego što se očekivalo, nezaposlenost u zoni evra u decembru neočekivano je pala na 11,7%, dok je inflacija na godišnjem nivou u januaru imala rast od 2% (konsenzus je bio 2,2%), prvi put u poslednje dve godine. Rast tražnje za nemačkim državnim obveznicama nastavljen je i u drugoj nedelji izveštajnog perioda, izuzev u utorak kada su PMI kompozitni indeksi industrijske proizvodnje i sektora usluga pokazali veće vrednosti od očekivanih kako u Nemačkoj, tako i u zoni evra. Do kraja nedelje na rast cena te niskorizične aktive, pored podataka o stanju privredne aktivnosti koji su zabeležili veći pad od očekivanja na godišnjem nivou (industrijske porudžbine i industrijska proizvodnja), uticao je i sastanak ECB-a. Posle tog sastanka predsedavajući toj instituciji Mario Dragi rekao je da niska inflacija ostavlja otvorena vrata povećanoj likvidnosti na tržištu i ekspanzivnoj monetarnoj politici, a, samim tim, i niskim kamatnim stopama.
Cena zlata je na svetskom finansijskom tržištu na početku prve izveštajne nedelje neznatno pala. U utorak, 29. januara, cena je počela da raste zbog očekivanja da će FED zadržati izuzetno nisku referentnu kamatnu stopu dok se stopa nezaposlenosti ne smanji ispod 6,5%. Takav trend se nastavio i narednog dana kada su izašli podaci da se najveća svetska ekonomija u poslednjem tromesečju prošle godine smanjila za 0,1%. Odluka FED-a da mere kvantitativnih olakšica ostavi na nivou od 85 mlrd dolara, kao i podatak da je indeks poverenja potrošača u SAD u januaru zabeležio manju vrednost od očekivane, takođe se doprineli takvom kretanju cena nafte. U četvrtak, 31. januara, cena zlata je opala 0,76%, jer su investitori čekali izveštaj s tržišta rada, za koji FED predviđa da će se u narednom periodu poboljšati. Narednog dana vrednost zlata se povećala zbog vesti da će banke naredne nedelje ECB-u vratiti samo 3,5 mlrd evra trogodišnjih pozajmica, za razliku od prethodne tranše od 137 mlrd evra. Zlato je, u skladu s tim, prvu izveštajnu nedelju završilo s vrednošću od 1.669,00 US$/oz, što je promena od 0,06% u odnosu na prethodnu nedelju. I drugu nedelju izveštajnog perioda cena zlata je beležila blag pad. Na to su uticali pozitivni podaci iz SAD za januar, pre svega indeks proizvodnih delatnosti i poverenja potrošača koji se meri indeksom poverenja potrošača Univerziteta u Mičigenu. U utorak i sredu, 5. i 6. februara, cena tog plemenitog metala je porasla po osnovu podatka da je konačni indeks proizvodne aktivnosti zone evra za januar još ispod od 50,0, da su narudžbine trajnih dobara u SAD u decembru bile ispod očekivanih, kao i da je Kina u 2012. godini uvezla preko 400 tona zlata, što ju je učinilo najvećim korisnikom zlata u prošloj godini. Po objavljivanju podataka da su industrijske porudžbine u Nemačkoj za decembar, kao i godišnje u decembru, imale bolje vrednosti od očekivanih, cena zlata je pala. Očekivana odluka ECB-a da referentnu kamatnu stopu ostavi na istorijskom minimumu (0,75%) i izjava njenog predsednika Dragija da je odluka donesena jednoglasno i da se situacija na finansijskim tržištima poboljšala, uz pozitivne podatke iz SAD da se broj onih koji se javljaju za socijalnu pomoć smanjio, ostavile su cenu zlata skoro neporemenjenu. Na kraju izveštajnog perioda cena zlata je iznosila 1.668,25 US$/oz, ili za 0,5% više nego na početku izveštaja.
Cene sirove nafte je u toku prve nedelje izveštajnog perioda porasla za 1,61%. Inicijalni rast bio je uslovljen slabljenjem američkog dolara u odnosu na evro, kao i dobrim makroekonomskim podacima iz SAD. Slabljenje dolara nastavilo se do kraja nedelje. Uz to, na sastanku FED-a je dato obećanje da će FED nastaviti da radi sve što je u njegovoj moći kako bi pospešio privredu, a, samim tim, i potpomogao tražnju za naftom. Najviša cena sirove nafte postignuta je u petak, 1. februara, kada se u jednom momentu našla na četvoromesečnom maksimumu zbog sve većeg optimizma tržišnih učesnika u vezi sa oporavkom globalne privrede. Međutim, zbog zatvaranja profitabilnih pozicija krajem dana je došlo do veće prodaje sirove nafte, a, posledično, i do pada cene, pa je dnevna aprecijacija izbrisana.
Zatvaranje profitabilnih pozicija nastavljeno je i na početku druge nedelje izveštajnog perioda. Cena sirove nafte je u ponedeljak, 4. februara, pala za 1,01%. Naime, trgovcima naftom je, posle tronedeljnog rasta cene (koji iznosi oko 10% od početka decembra), to bila prilika da zatvore svoje pozicije uz profit. Međutim, bio je to samo kratkotrajni pad cene sirove nafte, budući da se cena već narednog dana potpuno oporavila nošena pozitivnim privrednim vestima iz EMU i SAD. Trend rasta trajao je sve do kraja izveštajnog perioda, čemu su doprinele i pozitivne vesti o rastu uvoza u Kini, kao i o smanjenju trgovinskog deficita SAD. Na kraju izveštajnog perioda cena sirove nafte je iznosila 118,29 US$/bbl, što je najviša cena sirove nafte u poslednjih devet meseci, zabeleživši rast od 1,50% u odnosu na početak nedelje.
izvor: Narodna banka Srbije
U nedavno objavljenoj knjizi „Zašto narodi propadaju“ Daron Ačemoglu i Džems Robinson zaključuju da se mnoge zemlje nisu ekonomski razvile jer je veliki deo političke i ekonomske elite na vlasti na razne načine izvlačio lične koristi na račun zemlje i stanovništva. U trenutku kada je u Srbiji napravljen svojevrstan krug u smeni različitih političkih opcija, knjiga ekonomiste Milice Uvalić „Tranzicija u Srbiji: Ka boljoj budućnosti“ pruža sveobuhvatnu, minucioznu i suptilnu analizu nekadašnjih i aktuelnih pogrešnih ekonomskih izbora naših političkih elita.
U Srbiji svaki četrdeseti zaposleni radi u gradskoj i opštinskoj administraciji, tačnije 2,46%. Najmanje ih je u Novom Sadu (1,37%), i Beogradu (1,42%), a najviše u Vojvodini (2,41%) i Centralnoj Srbiji (3,3%).
U ovim prosecima krajnosti predstavljaju opštine sa najvećim i najmanjim udelom. Najveći udeo imaju Bosilevgrad (12,26%), Medveđa (11,5%), Bojnik (9,3%), Trgovište (9,18%), Opovo (9,12%), Ražanj (8,43%) i Ćićevac (7,31%), a najmanje Despotovac (1,17%), Temerin (1,23%), Senta (1,32%), Valjevo (1,33%), Arilje (1,43%), Ivanjica (1,57%) i Inđija (1,69%). Iz nabrojanih imena opština i gradova vidi se da se u krajnostima najčešće nalaze male opštine usled nekakvih specifičnosti koje ih gurnu na vrh ili na dno liste.
Na osnovu pokazatelja iz zvaničnog izveštaja Ministarstva finansija i privrede Republike Srbije, „Pregled broja zaposlenih i angažovanih lica i podataka o iznosu isplaćenom za njihove plate, dodatke i naknade u organima lokalne samouprave za korisnike obuhvaćene Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji za mesec 11/2012 godine“, u četiri tabele prikazano je rangiranje opština u Srbiji. Moguće su štamparske greške, kako u izveštaju tako i u izvršenoj obradi i one su mogu ukloniti logičkom kontrolom. Na primer, moguće je da je za Novi Pazar ispuštena jedna cifra te je za 551 zaposlenog isplaćeno 4.428.630 dinara, što je 8.037 dinara po zaposlenom. A to je više nego četiri puta manje od sledeće opštine sa najmanjim primanjima Ćićevac (34.773 dinara). Podaci se odnose na sve isplate tako da ne predstavljaju prosečne bruto zarade, već stvarne troškove na kontima troškova zaposlenih. Prosečne zarade mogu da se razliku u zavisnosti od strukture zaposlenih po kvalifikacionoj strukturi i vremenskom statusu (na neodređeno, određeno ili po drugim osnovama). Od gradova i opština jedino Jagodina nije dostavila zarade i broj zaposlenih, te je nema u tabelama odabranih pokazatelja. Njeni podaci bi povećali ukupan broj zaposlenih i fond isplaćenih zarada.
Prva tabela rangira opštine prema prosečno isplaćenim sredstvima prema broju zaposlenih i angažovanih u lokalnim samoupravama. U novembru je isplaćeno 3.057 miliona dinara (bez Jagodine) za 42.352 zaposlena lica, što daje trošak od 72.180 dinara po zaposlenom. Najveće troškove je imao Beograd (91.868 dinara), praćen Novim Sadom (80.383 dinara), Vojvodinom sa novosadskim podacima (73.827 dinara) i Centralnom Srbijom bez Beograda (64.811 dinara). Najveće isplate za zarade imali su Pećinci (305.848 dinara), Despotovac (276.175 dinara) Temerin (192.399) i Senta (155.715 dinara) i još sedam opština ima veće izdatke od 100 hiljada po zaposlenom. Najmanje imaju Ćićevac (34.773), Velika Plana (41.152), Kanjiža (47.458), Bosilevgrad (49.804) i Kula (51.274).
U lokalnoj upravi od 170 stanovnika u proseku je zaposlena po jedna osoba. Ili 0,59 lica radi među 100 stanovnika u lokalnoj administraciji, što je 59 zaposlenih na 10.000 stanovnika. Beograd ima jednog na 208, Novi Sad na 192, Vojvodina na 180 a Centralna Srbija na 152 lica. Na 10.000 Beograd ima 48, Novi Sad 52, Vojvodina 55 i Centralna Srbija 66 administratora. Najmanje imaju Despotovac (jednog među 473 meštana), Temerin (1:416), Inđija (1:329), Senta (1:328), Lučani (1:322), a najčešće su osobe u Crnoj Travi (1:49), Bosilevgradu (1:54), Trgovištu (1:59), Medveđi (1:76). Više od jednog procenta populacije predstavlja lokalna administracija još u Ćićevcu, Čajetini i Bojniku. Kako se smanjuje broj stanovnika ovom udelu se još približavaju Blace, Kikinda, Kanjiža, Lakovac, Dimitrovgrad…
Kada se fond isplaćenih zarada u novembru podeli sa popisanim brojem glava, dolazimo do podatka da je svakog građanina Srbije u tom mesecu postojanje lokalne samouprave koštalo po 425 dinara. Malo je veće, za pad broja stanovnika od popisa, ali par dinara više na ovu skromnu sumu novca je nevažno. Vojvođani su oduvek bili poznati reformisti i racionalisti, tako reći naprednjaci, te je njih lokalna samouprava koštala po 409 dinara, u Novom Sadu je bila 419 dinara, u Centralnoj Srbiji 427 a u Beogradu 441 dinar. U skladu sa demografskim trendovima u Beogradu i Novom Sadu je malo pojeftinila, a u ostalim krajevima poskupela. Najveći trošak za plate, dodatke i ostale lične troškove zaposlenih imali su žitelji Pećinaca (1.396 dinara) Trgovišta (1.360), Crne Trave (1.353), Bosilevgrada (925) i Medveđe (853), a najmanje Preševo (208), Ivanjica (215), Varvarin (222), Bajina Bašta (224) i Arilje (229 dinara). Bilo bi interesantno uporediti podatke o zaradama sa podacima o transferima te utvrditi koliki je stepen samofinansiranja. Na primer, u Pećincima su se ovajdili od investitora (prikupljenim porezima), pa mogu da koštaju građane i dve crvene, dok u Preševu se ne prikupi ni dinar lokalnih poreza pa svaki dinar koštaju republičku kasu.
autor: Miroslav Zdravković
Izvor: makroekonomija.org
Sposobnost mašine da obradi informacije pripremljene za ljude je
ono za šta IBM veruje da bi moglo da koristi doktorima. Obim
medicinskih istraživanja je ogroman i rastući. Prema nekim procenama,
da bi održao korak sa najsavremenijim dostignućima, lekar mora da
posveti 160 sati nedeljno proučavanju novih radova, ostavljajući osam
sati za spavanje, rad i, pa, sve ostalo u životu. Srećom, Votsonu
nije potreban nikakav san.
Pre dve godine IBM je privukao mnogo pozitivnog publiciteta kada je
njegov „Votson“ program potukao dva šampiona u američkom kvizu opšte
kulture „Opasnost!“. To je bio izuzetan nastup. Računari se dugo
ističu u igrama poput šaha: u 1997 Deep blue, druga kreacija ovog
računarskog giganta, slavno je pobedio aktuelnog svetskog šampiona
Garija Kasparova. Ali „Opasnost!“ se zasniva na sposobnosti učesnika
da dovedu u vezu podatke iz veoma različitih podataka vezanih za
opšta znanja, često na osnovu asocijacija. Ono što čini stvari još
težim je to su te asocijacije formulisane u obliku odgovora dok
takmičari treba da formulišu odgovarajuće pitanje.
Ali IBM ima ambicioznije planove za svog sveznalicu.Prvi je najavila
početkom februara. Zajedno sa čuvenim Memorijal Sloan – Ketering
centrom za kancer, jednom velikom nevladinom organizacijom, i
Vellpointom, zdravstvenom firmom, planira da prilagodi ovaj sistem
veštačke inteligencije za rad sa onkolozima u dve klinike. Ideja je
da se mašina koristi kao neka vrsta “produženog” mozga za lekare,
tako što će joj biti dato u zadatak da prati medicinsku literaturu.
Ono što je zaista impresivno o Votsonu nije to što „razbija“ ljude,
već način na koji to radi. Mašina izvlači „značenje“ iz ogromne
količine onoga što stručnjaci za kompjutere zovu nestrukturiranim
podacima što u suštini znači ništa drugo do da su podesni da ih
proučavaju ljudi a ne računari. Da bi se pripremio za svoj nastup u
kvizu „Opasnost!“, program je snabdevan (između ostalog) rečnicima,
arhivom novinskih članaka, leksikom engleskog i celom Vikipedijom. Iz
njih je bio u stanju da “razume” odnose između koncepata i postane
vešt u razumevanju metafora, poredjenjima ili dosetkama da bi mogao
da se nosi sa eliptičnim asocijacijama iz emisije.
Ta sposobnost mašine da obradi informacije pripremljene za ljude je
ono za šta IBM veruje da bi moglo da koristi doktorima. Obim
medicinskih istraživanja je ogroman i rastući. Prema nekim procenama,
da bi održao korak sa najsavremenijim dostignućima, lekar mora da
posveti 160 sati nedeljno proučavanju novih radova, ostavljajući osam
sati za spavanje, rad i, pa, sve ostalo u životu. Srećom, Votsonu
nije potreban nikakav san.
IBM – ov krajnji cilj je da Votson – ili mali računar koji će slati
preko interneta podatke do i od superkompjutera – da on uporedi
podatke iz pacijentove istorije slučaja i upari ih sa informacijama
dobijenim iz medicinskih časopisa, preporukama za lečenje, itd. Na
osnovu toga kompjuter bi predložio nekoliko mogućih tretmana,
rangiranih po tome koliko procenjuje da bi oni mogli biti efikasni.
Votson može čak da sugeriše klinička ispitivanja kojima bi pacijent
mogao da bude podvrgnut.
Svaka od njegovih preporuka će biti zasnovana na podacima iz
medicinske literature, a doktor će moći da pita mašinu kako je stigla
do takvog zaključka i da se unatrag vrati do originalnog izvora
podataka. Ako se lekar ne slaže sa sugestijom Votsona, ili želi da
notira ograničenja predloženom pristupu, on može da se obrati
programu govoreći u mikrofon. Za sada, međutim, plan je da se mašina
koristi za „menadžment upravljanja“, što je američki zdravstveni
žargon za odlučivanje da li data terapija odgovara medicinskim
znanjima i, prema tome, da li će biti plaćena od strane
osiguravajućih kompanija.
Obezbediti da lekari mogu da ostanu u toku sa najnovijim dešavanjima
u svojoj oblasti zvuči kao odlična ideja. I to bi trebalo da bude
lako proširiva delatnost: računar koji može da analizira velike
količine podataka napisanog na ‘ljudskom jeziku’ ima očiglednu
primenu u pravu, politici i akademskoj oblasti. Ali imati kompjutere
koji će odlučiti da li da odobre osiguranje već izaziva otpor kod
nekih pacijenata, to je reakcija koja je verovatno teško promeniti
jednostavno zato što IBM – ova nova mašina efikasna na poslu. Kako će
lekari reagovati na prisustvo elektronskog pametnog kolege na svojim
radnim mestima, takođe, ostaje da se vidi. Jer, iako niko ne tvrdi da
će Votson zameniti ljudske lekare, to je još jedan primer (uz
pravnike i novinarstvo) gde se računar meša u poslove belih
okovratnika za koje se ranije smatralo da su rezervisani za dvonoge
biološke kompjutere.
Priredila: Tanja Jakobi
Emocionalno ili kvaziemocionalno nametnuto deljenje društva na rusofile i pobornike evropskog puta zamagljuje suštinski problem: kao zemlja nismo u stanju da odredimo sopstvene prioritete i da ponudimo argumente i pregovarače koji će svojom stručnošću i profesionalnošću parirati ruskoj strani.
Periskop
8 Latinska Amerika – budućnost levičarskih reformi: Gerila sa kravatom
Spekulacije oko pokušaja destabilizacije aktuelne vlasti u Ekvadoru pred predsedničke izbore 17. februara, kao i oko mogućih raspleta političke krize u Venecueli usled bolesti predsednika Uga Čaveza, aktuelizovale su pitanja da li će ekonomska kriza poslužiti kao katalizator političkih prilika u Latinskoj Americi i ko će prevladati: umereni ili radikalni levičari? Ili će se, nakon decenije dominacije levih snaga, desnica vratiti na vlast?
11 Slovenija na nogama: Proneverena demokratija
Većina analitičara ističe da se slovenački protesti razlikuju od onih u drugim evropskim državama jer im je glavni cilj da promene sistem koji podstiče bezočno bogaćenje manjine na račun većine.
14 Berlin kao centar kreativne industrije: Siromašno ali seksi
Berlin ne može ekonomski da parira Minhenu ili Frankfurtu, ali je zato zvanično postao najmlađi grad Evrope u kojem kreativna industrija zapošljava više od 300.000 ljudi i veoma privlačna destinacija za one koji žele da započnu nešto novo. Mada nezvanični berlinski moto glasi “siromašno, ali seksi”, ovakav imidž gradu donosi značajan priliv od turizma, koji raste više od bilo kojeg drugog sektora.
Biznis
18 Milica Uvalić, ekonomista: Greške ubijaju, zar ne?
U nedavno objavljenoj knjizi „Zašto narodi propadaju“ Daron Ačemoglu i Džems Robinson zaključuju da se mnoge zemlje nisu ekonomski razvile jer je veliki deo političke i ekonomske elite na vlasti na razne načine izvlačio lične koristi na račun zemlje i stanovništva. U trenutku kada je u Srbiji napravljen svojevrstan krug u smeni različitih političkih opcija, knjiga ekonomiste Milice Uvalić „Tranzicija u Srbiji: Ka boljoj budućnosti“ pruža sveobuhvatnu, minucioznu i suptilnu analizu nekadašnjih i aktuelnih pogrešnih ekonomskih izbora naših političkih elita.
22 Privatizacija i korupcija: Gorki plodovi
Loše koncipiran, slabo institucionalno uređen i usporen proces privatizacije uništio je proizvodne resurse u privredi Srbije, stvorio brojne „mrtve kapitale“, proizveo armiju nezaposlenih i grupu ekonomski i politički moćnih preduzetnika koji su povezani sa centrima političke moći. U takvim okolnostima teško je očekivati da najavljena privatizacija preostalih preduzeća putem stečaja ostvari bolje rezultate.
24 Tomas Urban, „Dr. Oetker“: Menadžer koji obožava da kuva
Od trenutka kada je krajem devetnaestog veka pridobio zahtevne nemačke domaćice „Dr. Oetker“ je krenuo u osvajanje kuhinja širom sveta, a samo na ovdašnjem tržištu prisutan je više od osam decenija. Kako spojiti tradiciju i inovativnost, kako se prilagodtiti različitim ukusima, zašto je dobro kada većina zaposlenih provede ceo radni vek u istom preduzeću, i šta voli da kuva Country Manager za Srbiju Tomas Urban, samo su neki od zanimljivih detalja u razgovoru o ovoj porodičnoj kompaniji.
26 Pan-union oil – inovativno brašno: Sit po ceni jedne kifle
Preduzeće „Pan-union oil“ proizvodi novu vrstu brašna kao dodatak pekarskim proizvodima, obogaćujući ga organskim materijama zdravim za ishranu. „Samo jedna kifla ima toliko nutritivno vrednih materija kao da ste pojeli jedan bogat sendvič“, objašnjava Branislav Panić, direktor preduzeća i član petočlanog tima „Brašnjari“, koji je za razvoj ovog proizvoda krajem prošle godine dobio priznanje za najbolju tehnološku inovaciju.
28 Šta će se dešavati sa privrednim komorama: Svi čekaju
Povodom primene novog Zakona o privrednim komorama vodi se žestoka politička i privredna debata o tome da li će on od komorskog sistema napraviti poligon za uske interesne grupe ili doneti zdravu konkurenciju koja će podići kvalitet u zastupanju privrede. Privrednici imaju veoma različita iskustva u dosadašnjoj saradnji sa privrednim komorama, neke kompanije su se već iščlanile, ali je najveći broj odložio odluku o članstvu u nekom od poslovnih udruženja dok se ne razjasne nepoznanice oko primene novog zakona. piše: Marica
Finansije
30 Sudbina neprivatizovanih banaka: Plakaću sutra
Protekle godine građani su kao poreski obveznici izdvojili na stotine miliona evra da bi se spasle državne banke kojima je nemarno upravljano. Uprkos tome, veliki deo javnog mnjenja i dalje smatra da je bitno da u bankarskom sektoru postoje jake državne banke, pa šta košta da košta.
32 Kako preduzeća u Srbiji upravljaju obrtnim kapitalom: Na tankoj žici
Većina finansijskih direktora srpskih preduzeća smatra uvećanje tokova novca najvažnijim ili jednim od najvažnijih prioriteta u narednih 12 meseci pokazuje najnovija Deloitte-ova anketa. U uslovima recesije koja je zahvatila i privredu Srbije, upravljanje primanjima i izdavanjima gotovine i njihova sinhronizacija predstavljaju izazov i prioritet kratkoročnog finansijskog menadžmenta. Uz to, vrlo je verovatno da će preduzeća nastaviti da teže efikasnijem i delotvornijem upravljanju svojim obrtnim kapitalom, što će biti veoma teško ako pritom žele da zaštite svoje kupce i dobavljače.
34 Da li će nalazi glavnog ekonomiste MMF promeniti stavove o štednji u vreme krize: Košulja je malo tesna
“Malo ste preterali s tom štednjom”, poručio je nedavno Britancima glavni ekonomista MMF-a Olivije Blanšar. Ova oštro izrečena packa navodi na pomisao da bi rezultati njegovog istraživanja – koji pokazuju da je kresanje javnih rashoda naštetilo privredama vise nego što se očekivalo – moglo postati deo mantre Fonda koji i inače nije bio veliki sledbenik tog puta. Ipak suština pouke je je otprilike u ovome: fiskalna konsolidacija ne može se izbeći ali je pogotovo na početku krize treba pažljivije dozirati.
Temat
39 Kuda idu ruske rublje: Investitor koji nas je voleo
Na top listi zemalja iz kojih dolazi najviše investicija na svetu, Rusija se već duže od decenije drži među prvih petnaest. Najviše ruskog novca se, međutim, preko Bermuda, Kipra, Švajcarske ili Holandije jednostavno „prošeta“ da bi se vratilo kući, pretvori se u skupu nekretninu u inostranstvu ili se reinvestira u neku od članica Zajednice nezavisnih država, zemalja Jugoistočne Evrope ili BRIK-a. U našem regionu, ruski investitori drže se proverenih meta: energetskih i metalskih kompanija.
42 Bilateralni sporazumi: Ruski čaj za dvoje
Odnose Srbije i Rusije reguliše tridesetak bilateralnih sporazuma, protokola i drugih dokumenata, među kojima su najpoznatiji Sporazum o slobodnoj trgovini i Naftno-gasni aranžman. Ne jenjava, međutim, rasprava u javnosti oko toga da li su te pravne akte pisali „rusofili“ ili „rusomrsci“, da li su sklapani na korist ili na štetu Srbije i da li u njihovoj izradi preovladava razum ili „slovenska emocija“. Naši sagovornici se slažu da bi po obe zemlje bilo bolje da su ti dokumenti pravno kvalitetniji.
44 Ruske kompanije i srpska energetska politika: Imala je snažnije ruke nego ja
Srbija je malo tržište i mali potrošač nafte i gasa – to je polazna tačka koja određuje naše mogućnosti za vođenje autonomne energetske politike i zavisnost od ruskih partnera. To međutim ne oslobađa domaće pregovarače odgovornosti za postignute uslove Energetskog sporazuma. Primeri zemalja u okruženju pokazuju da su drugi našli svoj manevarski prostor
47 Ruski finansijski interesi u Srbiji: Dva i dva su četiri i na ćirilici
Početak gradnje gasovoda Južni tok, širenje Gazpromnjefta u regionu, kao i dolazak Sber banke u zemlje regiona, otvara prostor za aktivnije prisustvo ruskog finansijskog kapitala u Srbiji. Naravno, i novih investitora iz Rusije, koji su sve potrebniji Srbiji, s obzirom na činjenicu da zbog krize u Evrozoni, iz tih zemalja dolazi sve manje ulaganja, kaže Vladimir Krulj, konsultant u „Kreab, Gavin&Anderson“ u Briselu. Iskustvo Moskovske banke i naših pregovarača o ruskom državnom zajmu sugerišu da u očekivanjima treba biti umeren a u razgovorima, finansijski pismen.
50 Kulturni obrasci i privredni rast: Pravoslavni izgovor
Po Hofstedovom indeksu koji meri četiri dimenzije kulture, bliski smo Rusima, Turcima i Hrvatima. Ali pravoslavlje i slovenska duša nisu dovoljno dobri razlozi da tvrdimo da smo pretplaćeni na ekonomsko tavorenje.
Intervju
52 Andraš Urban, reditelj: Pozorište je pozorište, nije kokain
Pozorište je pozorište, nije kokain. Ima momenta kada vas može pokrenuti, može da vam pruži određena saznanja, podstrek… ali vam zbog toga neće biti lakše da menjate svet. To kakvi su postali i život i politika jeste i naša odgovornost. Pa valjda te političare neko i bira. Ne dopada vam se sistem? Smeta vam parlamentarizam koji omogućava tu estradu? Pa menjajte ga. Možete.
Skener
56 Naše civilno društvo: Na raskršću
Civilno društvo u Srbiji još uvek je sektor u formiranju, a naša spora i neizvesna tranzicija koja je inicijalno podstakla njegov nagli razvoj, sad ga guši. Nakon promene vlasti, nacionalisti i konzervativci su ponovo nametnuli akterima civilnog društva atribute nekompetentnih, nepouzdanih organizacija sumnjive legitimnosti. Zamrla je javna komunikacija i razmena ideja između vladinih agencija i civilnog društva. U domaćoj ionako nepoverljivoj javnosti još je manje volje da se ove organizacije prihvate iako su građani, zapravo, slabo obavešteni o samoj prirodi i ulozi civilnog društva.
58 Projekat „Beko“ na Dorćolu: Svi vole velika imena
Mnogi svetski gradovi postali su prepoznatljivi po delima savremenih svetskih arhitekata a njihovi radovi postali su kulturno blago gradova i magnet za turiste. Posle nekoliko takvih pokušaja bez izvedbe, u Beogradu je najavljena izgradnja luksuznog multifunkcionalnog kompleksa na zemljištu nekadašnje Tekstilne industrije „Beko“ po projektu jednog od najčuvenijih svetskih arhitektonskih studija – Zahe Hadid. I pre postavljanja prve cigle u zidu projekat je podelio stručnjake u Srbiji i van nje.
60 Edukacija o proizvodnji rakije: Doktor za šljivovicu
Mnogi u Srbiji sebe smatraju doktorima za šljivovicu, ali jedan to zaista i jeste – Ninoslav Nikićević, profesor beogradskog Poljoprivrednog fakulteta, koji je jedini u svetu doktorirao na aromatičnim sastojcima šljive Požegače i rakije šljivovice proizvedene od istoimene sorte. Svoje znanje i dugogodišnje iskustvo, osim studentima, prenosi i polaznicima kursa koji već godinama organizuje na matičnom fakultetu, sa željom da se unapredi proizvodnja voćnih rakija, posebno šljivove prepečenice, za koju je uveren da može postati jedan od najprofitabilnijih izvoznih proizvoda Srbije.
62 Reputacija i vrednost kompanija: Maratonska trka
Fokus održavanja dobre reputacije proširio se sa tradicionalnih na onlajn medije, društvene mreže, blogove i pretraživače. Godišnje se reč reputacija ukuca više od 187 miliona puta u pretraživač Gugl.
Nove tehnologije
64 Vojvođanski IKT klaster: Dalekovido učenje
Vojvođanski IKT klaster je u potrazi za donatorima koji bi finansirali edukaciju programera početnika – nesvršenih studenata, srednjoškolaca i nezaposlenih, koji bi posle kurseva u trajanju od 9 do 12 meseci mogli da nađu radno mesto u IT firmama. To je jedan od mnogobrojnih obrazovnih projekata Klastera kojim on ide u susret očekivanom porastu poslova u ovom sektoru.
66 Goran Marković, “Liquid Telecom”, Zambija: Afrika je poslednje tržište
Kada se opredelite da radite i gradite karijeru na IT podršci, trebalo bi da budete spremni i na naizgled najneverovatnije odluke. Na primer, da spakujete kofere i preselite se iz Beograda u Afriku. „I da pre toga rešite težak zadatak – da takvu ideju saopštite supruzi“, kaže Goran Marković, jedan od vlasnika domaće IT firme „Alfa Support“ koji već pet godina radi u Africi, trenutno kao Sales and Marketing consultant za telekomunikacionu kompaniju “Liquid Telecom” u Zambiji.
Nauka
68 Anestezija – između nauke i filozofije: Međ javom i med snom
Od svog uvođenja 1846, anestezija je medicini omogućila dotad nezamislivo i čudesno: udovi mogu biti uklonjeni, tumori podrobno istraženi, organi zamenjeni – pacijenti se neće ičega setiti niti išta osetiti. Ili smo, barem, izabrali da poverujemo u to. U stvarnosti, svake godine se u SAD nekoliko desetina hiljada pacijenata probudi tokom operativnog zahvata. Pokušavajući da reše ovaj problem koji neretko izaziva teške traume po pacijenta i njegov dalji život, lekari su se suočili sa činjenicom da nisu ništa bliži rešenju od naučnika i filozofa koji se vekovima pitaju: šta to znači biti svestan?
Koktel
70 Šta sve o Vojvodini otkriva istorija reklamiranja: Molim da se ovo ne preskoči
„Sve za 100 dinara“, nedelja pojeftinjenja, „kupujmo domaće“, omalovažavanje konkurencije – nisu rezultat domišljatosti savremenika već su sve te mamce za potrošače koristili i naši preci preduzetnici, pokazuje izložba u Muzeju Vojvodine. I više od toga, otkriva ekonomsku istoriju pokrajine o kojoj je troje istoričara – autora postavke skupilo kamion podataka.
74 Zanimanje DJ: Ritam srca
Nekad je većina ljudi o „di džejevima“ imala mutnu predstavu kao o „onom malom što ćuti u ćošku na žurci i pušta ploče“ i eventualno, bira muziku na radiju. Od tada do danas, DJ-evi su prešli veliki put – od kreatora trendova koji publici predstavljaju talente poput Elvisa Prislija, do svetski poznatih zvezda za kojima devojčice vrište kao nekad za Bitlsima. Ako bi morao jednostavno da definiše svoj posao, DJ Brka bi rekao da je njegova suština „Nateraj devojke da igraju, momci će ih sami pratiti“. Međutim, ništa nije tako jednostavno. Zato većina DJ-eva kada svane jutro postaju obični ljudi koji rade od 9 do 5.
Komunikacije
76 Paradoksi mobilnog telefona: Telefončić koji nas je progutao
Nikada do sada nismo bili toliko nezavisni i toliko zavisni, zahvaljujući spravici koja staje u šaku. Promenila je čak i živote filmskih junaka, a naše do te mere da još nismo svesni šta nam se ustvari desilo.
Reprint
78 Kako je jedna železnička katastrofa potresla KP Kine: „Metak“ u leđa
Ministarstvo kineske železnice naložilo je izgradnju 12 hiljada kilometara pruga za vozove velikih brzina, u roku kraćem no što bi iko mogao i zamisliti i najavilo grandiozan izvoz svoje tehnologije. Katastrofalna saobraćajna nesreća u junu 2011., otkrila je seriju ozbiljnih propusta u rukovođenju tim projektom i širinu i rasprostranjenost korupcije u kineskom vrhu, piše Juen Osnos za „Njujorker“.
Vremeplov
80 Najneobičniji državni činovnici: Prezreni i deficitarni
Izvršitelji smrtnih kazni, zvani još dželati ili krvnici, donedavno su bili državni službenici u gotovo svakoj evropskoj državi, poput sudija ili beležnika. Bili su razvrstani u odgovarajući platni razred, a od ostalih činovnika su se razlikovali po tome što za njih nije bila propisana stručna sprema i nijedan školski sistem nije obrazovao kadrove za ovo zanimanje. Iz tog razloga, kao i usled učestalosti smrtnih kazni tokom najvećeg dela ljudske istorije, ovaj kadar je gotovo uvek bio deficitaran na tržištu i na „ratnoj nozi“ sa državom u pogledu uslova rada.
Otisak meseca
82 Politički haos na italijanski način
Italija, zemlja koja je bila pojam dobrog života spala je na 31. mesto Indeksa kvaliteta života, samo četiri mesta pre Srbije, a daleko ispod Slovenije (15. mesto), pa čak i Hrvatske (22. mesto). Pad na nivo „Trećeg sveta“ obol je mentalitetu političke nesloge i bezočnog ličnog profitiranja.