Tekstovi

Intel u svom godišnjem izveštaju američkoj Komisiji za hartije od vrednosti i berzanske poslove (Securities and Exchange Commission, SEC) nije naveo ko stoji iza napada, niti odakle je napad preduzet, ali je predstavnik kompanije Čak Maloj izjavio da je Intel svakodnevno meta napada, gde pojedinci pokušavaju da pristupe sistemima kompanije predstavljajući se kao osobe koje za to imaju ovlašćenja. „Ovaj napad može da bude rezultat industrijske ili neke druge špijunaže, ali iza njega mogu da stoje i hakeri koji jednostavno žele da naude kompaniji“, dodao je Maloj.

Maloj je takođe izjavio da jedino što povezuje januarske napade na Intel i napade na kompaniju Google jeste vreme kada su se oba napada dogodila. Na pitanje da li je Intel sarađivao sa Googleom na rešavanju ovog problema, Maloj je odgovorio da „odeljenja za bezbednost kompanija u ovoj industriji blisko sarađuju“.

Predstavnik Googlea nije želeo da komentariše da li je Intel jedna od oko 20 kompanija za koje je Google saopštio da su takođe bile meta napada koji su potekli iz Kine. Nakon objave napada na Google i druge kompanije, poput Adobe Systems, Juniper Networks i Rackspace Hosting, su takođe saopštile da su bile napadnute.

Maloj je izjavio i da je napad doveo do pada cena Intelovih akcija za 2,6%. (M.S.)

Izvor: Mikro.rs

Za razliku od sajtova republičkih organa, koje karakteriše višak slika državnih funkcionera i manjak interakcije sa građanima, situacija na nivou lokalnih samouprava je mnogo raznovrsnija i sa nekim iznenađujućim podacima, koji ne govore samo o funkcionerima već i o građanima Srbije – pokazuje najnovije istraživanje Centra za proučavanje informacionih tehnologija.

Ako je za očekivati da se po razvijenosti i intenzivnosti komunikacije sa građanima u Srbiji na samom vrhu liste sajtova gradova i opština nalaze Novi Beograd i Inđija, svakako da od uvreženih predstava odstupa nalaz da se među retkim primerima “blogovanja” o opštinskim životu, ističe jedan penzioner iz Bora. To je, međutim, samo jedan od iznenađujućih podataka u najnovijem istraživanju Centra za proučavanje informacionih tehnologija Beogradske otvorene škole o ulozi i uticaju Interneta u javnoj sferi Srbije. Autori studije su analizirali veb sajtove značajnih aktera ovdašnjeg društvenog života – državnih organa, lokalne samouprave, političkih stranaka i medijskih kuća, sa akcentom na vrsti informacija, načinu na koji su predstavljene, mogućnostima interakcije sa posetiocima i temama koje su najzastupljenije u komunikaciji. Studija sadrži i analize o blogu i njegovoj upotrebi u Srbiji, kao i o uticaju Interneta na tradicionalne medije.

Nasuprot nalazima o kvalitetu komunikacije na sajtovima državnih organa i političkih partija koji se mogu oceniti očekivanim, odnosno manje više potvrđuju magijsku sposobnost domaće političke elite da čak i revolucionarnu interaktivnost Interneta pretoči u poligon za propagandne monologe i pokliče istomišljenika, dobijeni podaci na nivou lokalnih samouprava daleko su raznovrsniji i manje tipični za uobičajenu predstavu o ovdašnjem stanju stvari. Prema podacima Stalne konferencije opština i gradova na koje se autori studije pozivaju, od 167 jedinica lokalne samouprave na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije, njih 120 (71,86%) ima veb sajt, dok sedam (4,19%) ima samo registrovan domen bez sadržaja na njemu. Čak 32 opštine (19,16%) koriste jedino elektronsku poštu, a osam ni tu mogućnost.

Slobodni i “oslobođeni”
Regionalne razlike su veoma izražene, ali je zanimljivo, ističe se u istraživanju “da nalazi odstupaju od pretpostavke da će upotreba ICT u lokalnoj samoupravi gotovo potpuno korespondirati sa stepenom privrednog razvoja i standardom stanovništva u pojedinim regionima i sredinama”. Naime, u nekima od razvijenijih okruga kao što je Šumadijski, od sedam opštinskih sajtova funkcionišu samo tri, a u Zlatiborskom je još izrazitiji nedostatak zvaničnih opštinskih prezentacija. Istovremeno, veb scena posvećena lokalnoj problematici, specifičnostima i potencijalima je prilično razvijena, zahvaljujući prvenstveno preduzimljivim pojedincima i privrednicima. Sa druge strane, u slabije privredno razvijenim Zaječarskom i Pirotskom okrugu sve opštine imaju veb prezentacije, a u Braničevskom samo jedna od osam opština nema zvanični sajt. Autori istraživanja ocenjuju da je kvalitet opštinskih i gradskih sajtova veoma neujednačen – počev od dizajna, količine i organizacije sadržaja, do dostupnosti informacija, stepena njihove upotrebljivosti i Internet servisa koje sadrže. Priličan broj sajtova je tehnički neprilagođen pretežno lošim uslovima korišćenja Interneta u Srbiji, što je naročito uočljivo u primerima gde se poseta sajtu uslovljava “prolaskom kroz obično dugotrajni “intro”, čija grafika, verovatno sa namerom da fascinira posetioce, dosta otežava otvaranje sajta i pristup korisnom sadržaju”. Primetna je i sklonost ka korišćenju elektronskih mapa, koje lociraju položaj opštine ne samo na nivou Srbije, već i na širem geografskom području – od regionalnog do globalnog.

Kada su u pitanju transparentnost i interaktivnost, izdvaja se sajt predsednika opštine Inđija na kome se razvila intenzivna komunikacija sa građanima, pa se čak često javljaju i posetioci koji nisu građani Inđije. Međutim, autori istraživanja zameraju što se komunikacija obavlja sa sajta adresovanog na predsednikovo lično ime, a ne na ime opštine kojoj predsedava, “što sugeriše nedovoljnu razgraničenost privatne i javne funkcije”. Intenzivnu komunikaciju sa sugrađanima obavlja i predsednica opštine Negotin, a poseban kvalitet je što se kritički komentari na račun rada opštinskih organa ne cenzurišu, što, na primer, nije slučaj sa opštinom Pećinci, gde predsednik ne samo da daleko manje komunicira sa posetiocima sajta, već je i postojeći sadržaj “oslobođen” kritičkih opaski i neugodnih pitanja.

Forum da umreš od dosade
U pogledu razvijenosti Internet foruma o radu lokalne samouprave ubedljivo prednjači sajt opštine Novi Beograd, na čijem forumu, koji je posvećen isključivo komunalnim, pravnim, infrastruktirnim i drugim pitanjima u nadležnosti opštine, za nepune četiri godine postojanja je učestvovalo više od pet hiljada posetilaca. Za razliku od Novobeograđana, žitelji Paraćina na opštinskom forumu pored komunalne problematike uveliko ćaskaju o različitim životnim pitanjima, vode debate o lokalnoj istoriji i razmenjuju fotografije grada u kome žive, dok je forum opštine Kovačica osvojila mlađa populacija, koju od opštinskih tema očigledno mnogo više zanima gde se održavaju zabave, koncerti, sportski događaji… Slična situacija je i u Majdanpeku, čiji žitelji, budući da opština nema svoj sajt, koriste forum Radio televizije Majdanpek koja ima status javnog preduzeća, ali je manje od 10% sadržaja posvećeno lokalnim temama, a sve ostalo zabavi, uključujući i astrologiju. Građani Sremske Mitrovice, pak, ne pokazuju gotovo nikakvo interesovanje da na opštinskom forumu komentarišu šta rade ili ne rade funkcioneri koje su izabrali, pa je jedan posetilac krenuo u bitku protiv letargije otvaranjem teme “Forum da umreš od dosade”.

Korišćenje blogova u komentarisanju opštinske problematike u Srbiji je i dalje raritet, a među pionirima je grupa građana Bora, koja je, pošto lokalna uprava nema sajt, postavila svoj. Zanimljivo je, napominju autori istraživanja, da ovu grupu predvodi jedan penzioner, koji je propisao i pravila pod kojima se pojavljuju tekstovi na blogu. Naime, cenzure nema, a jedini uslovi su da tematika bude vezana za grad Bor i da se autori potpišu punim imenom i prezimenom. Specifičnost ovog bloga je što jedan od borskih lekara jednom nedeljno odgovara na pitanja sugrađana vezana za zdravlje, a ostali blogeri su nastavnici, novinari, bibliotekari, sportski radnici, omladinski i sindikalni aktivisti i ostali društveno aktivni građani.

Zorica Žarković

broj 43, maj 2008.

UPIS.Net, IIB-ov softverski paket ERP klase, namenjen planiranju i upravljanju dobrima u srednjim i velikim preduzećima, obogaćen je novim menijem, vodičima i navigatorom. Meniji su inovirani po konceptu radne površine, prilagođavaju se svakom pojedinačnom korisniku i omogućavaju mu lakšu i bržu navigaciju po podacima. Vodiči su parametarski prilagođeni svakoj pojedinačnoj poslovnoj oblasti i obezbeđuju strogu proceduralnost rada i kontrolu radne discipline.

UPIS.Partner je IIB-ov potpuno nov paket poslovnog softvera iz ERP klase i prototipa poslovnog modela namenjenog planiranju i upravljanju dobrima u malim i srednjim preduzećima. Koristi koncept radne površine, vodiča i navigatora kao i UPIS.Net. Isporučuje se sa gotovim poslovnim modelom za odgovarajuću oblast poslovanja uz mogućnost parametarskog prilagođavanja specifičnostima preduzeća.

Mali UPIS tržišno se pozicionira kroz paket KOMPAS, gde čini celokupnu softversku komponentu. Nadopunjen je Biznis Kompasovim poslovnim modelom, uslugama i podrškom. Namenjen je upravljanju dobrima u mikro i malim preduzećima, do 5 konkurentskih licenci.

Svi paketi su međusobno nadgradivi, sa nižeg na viši paket, bez gubitka funkcionalnosti i ulaganja u obuku i uvođenje.

ThinkPad modeli Edge, dijagonale 13, 14 i 15 inča posebno su dizajnirani kako bi udovoljili potrebama malih i srednjih preduzeća. Model dijagonale 13 inča predstavlja prvi notebook serije ThinkPad sa AMD dual core procesorom i tehnologijom VISION Pro.

Uz vrhunske performanse, ove modele krasi moderan dizajn i pristupačna cena. Dizajn je „prečišćen“, ali je istovremeno zadržana izdržljivost i dugotrajnost. Računari su opremljeni tastaturom otpornom na tečnosti, ali i već od ranije poznatim funkcijama Active Protection System i Rescue and Recovery.

Uz crnu boju sjajnom ili mat završnicom, koja ostaje tradicionalna boja za poslovne korisnike, notebook Edge može se naći i u jarko crvenoj boji, za sve one koji vole da budu „u centru pažnje“.

Ovom prilikom, takođe su predstavljeni prenosivi računari ThinkPad serije T, W i X, i to: T410s, T410, T510 koje pokreću procesori Intel® Core™ dual-core omogućavaju korisnicima brže obavljanje više zadataka i bolju energetsku efikasnost. Osim značajnih poboljšanja u performansama, novi modeli povećavaju produktivnost ThinkPad-a sa još neviđenim trajanjem baterije od 22 sata na određenim modelima, dodatnim mogućnostima ekrana osetljivim na dodir i bežičnim broadband rešenjem – Qualicomm Gobi 2000.

Radna stanica W510, takođe donosi poboljšane performanse: snažnija je nego pre, podržava memoriju od 16 GB i procesore quad core, ima četiri memorijska slota za do 16 GB visoke performanse 1333 MHz memorije DDR3. Poboljšanja se odnose i na grafiku, W510 poseduje Nvidia kartu sa memorijom od 1 GB, ali i najnoviji Intel® Core™ procesor i7. Ova radna stanica je prvi ThinkPad koji ima USB priključke 3.0 koji korisnicima omogućavaju prenos podataka 10 puta brži od USB 2.0.

Predstavljanjem ultra prenosivog računara ThinkPad X100e, Lenovo je uveo novu kategoriju ranučanara koja je namenjena biznis korisnicima, a obezbeđuje: profesionalne performanse, jednostavno korišćenje, inovativan dizajn sa mogućnošću izbora boje, a uz vrlo prihvatljivu cenu. Ovaj model je prvi prenosivi računar kod kog je, saradnjom AMD-a i Lenova, ponuđen procesor VisionPro. ThinkPad X100e nudi ono što je poslovnim korisnicima najbitnije: jednostavnost korišćenja i mobilnost.

Krajem marta napunila je 75 godina u tišini. Proslava i čestitike su izostali. Ni Gugl nije promenio naslovnu stranu i pokazao da mu je stalo. A i oni koji su je se setili, uglavnom su proklinjali dan kada je rođena. Reč je o plastičnoj kesi, zapravo polietilenu.

Više je razloga što rođendan plastike nije obeležen vatrometom i balonima, uz onaj da to i nisu neke godine za slavlje, ali dva prednjače – kese se prave od etilena, koji dolazi iz sirove nafte, i plastici treba, prema nekima, čak hiljadu godina da istruli. Pri tome se pitanje nafte nije postavljalo dok je koštala dvadesetak dolara po barelu, međutim, danas taj energent iz grupe neobnovljivih košta viša od 100 dolara.

Polietilen je otkriven slučajno, 1933, kada su hemičari Erik Foset i Redžinald Gibson u Norviču, u Engleskoj, u hemijskoj industriji Imperijal (Imperial Chemistry Industries), napravili beli, voskasti material, „majku plastike“, koji je vremenom, jer su se njegove mogućnosti naslućivale odmah, dorađivan i poboljšavan. Ostalo je istorija i, kako borci za očuvanje čovekove okoline kažu, na žalost i naša budućnost. Pre Foseta i Gibsona do polietilena je došao nemački hemičar Hans fon Pehman, na izmaku 19. veka, ali on važnost tog otkrića nije uviđao i ubrzo je zaboravio na široko upotrebljiv materijal koji se lako oblikuje.

Proizvodnja je počela 1939. i polietilen najpre korišćen u vojne svrhe da bi sredinom prošlog veka, sa privrednim bumom, plastika ušla u svakodnevni život. Tako je plastika donela koncept jednokratne upotrebe ali i veliki rast količine otpada. U svetu se godišnje proizvode 60 miliona tona polietilena a na svaki minut upotrebi se milion plastičnih kesa koje, nakon što posluže svrsi da se u njima prenese ili sačuva neko vreme roba, završavaju na deponijama gde, pošto su živele dvadesetak minuta ili u najboljem slučaju par dana, trule ceo vek, možda i milenijum. Poređenja radi, papirna maramica raspadne se u prirodi za tri meseca, žvaka za pet godina a limenka od koka-kole za 50 do 200 godina. U idealnoj varijanti, kese recikliraju i one reinkarniraju kao neki novi plastični proizvod – u Nemačkoj se, npr, plastične boce i kese, bačene u za to određeni kontejner, tope i pretvaraju u igračke.

Kako praktično izgledaju nevolje sa kesama, pokazuju podaci italijanskog ogranka Grinpisa (Greenpeace) – godišnje se u Italiji proizvede 300 hiljada tona plastičnih kesa, što odgovara količini od više od 400 hiljada tona nafte, kao i emisiji 200 hiljada tona ugljendioksida, odgovornog za efekte staklene bašte. Italijani svake godine upotrebe četiri milijarde kesa koje naprave dva miliona tona otpada.
Brojne zemlje su, zbog štednje sirovina od kojih se prave ili da bi smanjile zagađenje prirode, odlučile da se obračunaju sa kesama čija se potrošnja po stanovniku širom sveta, prema nekim procenama, kreće oko 300 komada godišnje. Druge procene ukazuju da plastika čini između tri i pet odsto ukupne količine dnevnog otpada, pri čemu je udeo kesa najveći.

Najsvežiji primer borbe protiv kesa stiže iz Kine, u kojoj su od početka meseca zabranjene tanke plastične kese a one deblje prodavci moraju da naplaćuju. U Francuskoj je izglasana zabrana biološki nerastvorivih kesa koja treba da stupi na snagu do 2010. Korzika ih je pak još 1999. izbacila iz velikih prodavnica. U Irskoj je 2002. izglasan porez na kese koji je u prvi mah doneo pad njihove potrošnje od čak 90 odsto. Italija sprema opštu zabranu kesa od 2010. Grad San Francisko nedavno je zabranio kese u maloprodaji, ali samo u velikim samoposlugama, dok su gradske vlasti Njujorka donele zakon kojim se od velikih prodavaca traže planovi za reciklažu kesa i nalaže im da kupcima nude kese koje se recikliraju. Grad bez kesa ima Australija, a indijska država Maharaštra okrivila ih je zbog zapušavanja odvoda za vreme monsuma i izbacila iz upotrebe. Zabrane ili ograničenja imaju ili razmatraju i mnoge afričke zemlje.

Ipak, plastika nije donela samo zlo nego i prednosti, naročito industriji hrane koja je pre kesa zamotavala proizvode u vlažne ubruse, da bi zadržali vlažnost, i da bi ih sanitarno zaštitila. Osim toga, plastika je uskočila na mesta stakla i metala, materijala čija proizvodnja takođe nije bez lošeg uticaja na čovekovu okolinu.

Zagovornici kesa ističu da one ne treba da nestanu već da se treba baviti njihovim odlaganjem i recikliranjem, kao i zamenom materijala od kojeg se prave nekim koji se brže raspada. Možda međutim ostanu «i jare i pare», ukoliko se jednog dana realizuje projekat na kojem radi kanadski student Danijel Bard (Daniel Burd), ili neki sličan. Mladi Kanađanin, iznerviran gomilanjem kesa u stanu, odlučio je da se pozabavi skraćenjem perioda njihovog raspadanja uz pomoć iz prirode. Naime, Bard radi na specijalnoj mešavini mikroba koje bi proces raspadanja kese skratile na samo tri meseca.
Inače, na sajtu reusablebags.com bez prestanka se vrti broj ove godine potrošenih kesa u svetu i poslednjeg dana maja, oko 17.30 , bio je to broj 207.788.925.656.

Julija Simić

broj 44, jun 2008.