Category:

Tekstovi

Pad prodaje personalnih računara u Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji

by bifadmin 19. фебруар 2010.

BEOGRAD, ZAGREB, LJUBLJANA – 19. februar 2010. – Na tržištima personalnih računara u tri zemlje u regiji: Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji, u četvrtom kvartalu 2009. prodato je ukupno 255 hiljada personalnih računara ili približno 20 posto manje nego u istom kvartalu 2008. Prema preliminarnim podacima, zbir ukupnih isporuka u te tri zemlje u celoj 2009. godini iznosio je nešto manje od 800 hiljada PC-a. Zbirni su podaci iz odvojenih kvartalnih istraživanja tržišta personalnih računara u te tri zemlje koje je sprovela analitička kompanija IDC Adriatics.

Srbija – Na PC tržištu Srbije, IDC je u četvrtom kvartalu 2009. godine zabeležio isporuku 102,543 komada, uz pad prodaje personalnih računara od 22 posto u odnosu na isti kvartal 2008. godine. U Srbiji je u čitavoj 2009. godini isporučeno oko 332 hiljade personalnih računara, odnosno 20 posto manje nego li u prethodnoj godini.

Notbuci su zabeležili najmanji pad prodaje u odnosu na četvrti kvartal 2008. godine, dok je tržište desktop računara i x86 servera pokazalo značajan pad. Porast prodaje netbook računara je dodatno podstaknut paketima 3G sa uključenim netbook računarom. To je dovelo do porasta udela ukupnog notebook segmenta na PC tržištu. U toku četvrtog kvartala maloprodajni lanci pružili su mogućnost odgođenog plaćanja računara, bez kamata, što je uticalo na povećanje prodaje na kvartalnom nivou. IDC očekuje da će povećanje prodaje netbook i nettop računara biti glavni pokretači rasta PC tržišta.

HP je u četvrtom kvartalu 2009. na vodećem položaju po broju isporučenih PC-a, na drugom mjestu nalazi se ComTrade, dok je treća pozicija pripala Toshibi.

Hrvatska – U Hrvatskoj je u četvrtom kvartalu 2009. isporučeno 82,799 personalnih računara, ili 22 posto manje nego u istom periodu prošle godine, pokazuju rezultati kvartalnog istraživanja kompanije IDC Adriatics. Gledajući čitavu 2009. godinu, isporuka personalnih računara smanjena je za 25 posto u odnosu na 2008. godinu, na nešto više od 256 hiljada isporučenih jedinica.

Kriza je i u posljednjem kvartalu najviše pogodila segmente desktop računara i x86 servera, u kojima se najviše osetio nedostatak većih projekata u državnom i korporativnom sektoru. Zbog pojačanog interesa i to posebno za cenovno povoljnije notbukove u sezoni praznične kupovine, segment notbuk računara zabeležio je tek blagi pad, te tako povećao svoj udeo u celokupnom PC tržištu.

HP je u četvrtom kvartalu učvrstio svoje vodeće mesto po broju isporučenih personalnih računara na hrvatskom tržištu. Na drugoj poziciji je Acer, dok je treće mesto pripalo Lenovu.

Slovenija – U Sloveniji, uticaj krize osetio se i u četvrtom kvartalu, padom tržišta od 13 posto, gde je IDC zabeležio isporuku 69,661 personalnih računara. U čitavoj 2009. godini u Sloveniji je isporučeno nešto više od 191 hiljade personalnih računara, odnosno 15 posto manje nego u prethodnoj godini.

Na slovenskom tržištu su segmenti x86 servera i desktop računara zabeležili dvocifreni pad, odražavajući izostanak većih projekata u javnom sektoru i privredi. Zbog cenovno atraktivnih ponuda u potrošačkom segmentu, kvalitetne ponude telekom operatora i nekoliko projekata u privrednom segmentu, prodaja notbuk računara pokazala je najmani pad na tržištu.

Vodeće mesto po broju isporuke PC-a u zadnjem kvartalu 2009. pripalo je HP-u, drugo mesto zauzeo je Acer, dok je Lenovo s drugog pao na treću poziciju.

19. фебруар 2010. 0 komentara

Nove tehnologije

Najveći svetski mobilni operatori udružili snage

by bifadmin 19. фебруар 2010.

Dvadeset četiri mobilna operatora fomirala su zajednicu za prodaju aplikacija Wholesale Applications Community kako bi izbegli cepkanje tržišta aplikacija i razvijačima softvera dali jednu pristupnu tačku do svih članova, saopštio je u ponedeljak GSM savez (GSM Association).

Operatori će sad početi da rade na ujedinjavanju svojih razvojnih zajednica, tako da razvijači softvera mogu svoje aplikacije da donesu na jedno mesto odakle će ih distribuirati, umesto da prolaze kroz više postupaka za njihovo odobravanje.

Zajednioca će početi da priprema zajednički razvojni standard koji treba da bude gotov za 12 meseci. Standard navodno neće zavisiti od vrste telefona i operativnog sistema.

To će im omogućiti da se bolje nadmeću s Appleovom „prodavnicom aplikacija“ (App Store) ili Googleovom „pijacom za Android“ (Android Market), koje imaju nezavisne i konkurentne postupke odobravanja aplikacija vezanih za njihove telefone ili operativne sisteme.

Članovi ove nove zajednice su između ostalih: AT&T, China Mobile, Deutsche Telekom, NTT DoCoMo, Orange, Telefónica, Telenor Group, Sprint, Verizon Wireless i Vodafone. Zajedno imaju oko tri milijarde pretplatnika.

Kao i mnogi proizvođači telefona i operatori su uočili uspeh Appleove prodavnice i žele deo tog kolača. Neki od njih, uključujući Orange, Verizon i Vodafone, već su ranije formirali svoje prodavnice aplikacija.

Proizvođači mobilnih telefona LG Electronics, Samsung i Sony Ericsson takođe pružaju podršku ovoj zajednici.

Analitičari smatraju da su pred njom brojne prepreke, jer njeni članovi nastoje da preuzmu kontrolu nad aplikacijama a imaju slabe rezultate u toj vrsti industrijskog konzorcijuma. To su videlo kroz neslaganje između standardizacionih tela JIL i Bondi. (M.V.)

Izvor: Mikro.rs

19. фебруар 2010. 0 komentara

Nove tehnologije

Telenor i Telekom Srbija ne mogu da se dogovore

by bifadmin 19. фебруар 2010.

Telekom Srbija i kompanija Telenor, koja je dobila drugu licencu za operatera fiksne telefonije, nisu postigle dogovor oko cene zakupa Telekomove infrastrukture, tako da će problem morati da reši Republička agencija za telekomunikacije (Ratel), prenosi dnevni list Danas.

Kompanija Telenor je odmah posle otvaranja ponude naglasila da će morati da pregovara sa Telekomom oko zakupa infrastrukture kako bi mogli da ispune obaveze iz licence i za godinu dana počnu sa pružanjem usluga. Tada je iz Telenora saopšteno da će Telekomu Srbije ponuditi uslove zasnovane na međunarodnim standardima u toj oblasti.

Pre nekoliko dana pojavila se nezvanična informacija da Telenoru ne odgovara cenovnik koji im je stigao od Telekoma. U takvoj situaciji postoji mogućnost da Ratel, kao regulatorna agencija, odredi cene po kojima bi Telenor zakupio Telekomove kapacitete.

U Telenoru smatraju da su ponudili povoljne uslove i ističu da su spremni da urade svoj deo posla što se tiče ulaganja u infrastrukturu, kao i da očekuju od Ratela da reguliše cene i pristup infrastrukturi Telekoma, u skladu sa važećim međunarodnim standardima i svojim mandatom.

Da je neuspešan ishod pregovora očekivan, moglo se zaključiti i iz izjave ministarke za telekomunikacije, Jasne Matić, koja je još pre početka razgovora Telekoma i Telenora izjavila da ne očekuje da će se dve kompanije dogovoriti i da će sve na kraju morati da reši Ratel.

Telenor je licencu za drugog operatera fiksne telefonije u Srbiji platio 1,05 miliona evra. (A.S.)

Izvor: Mikro.rs

19. фебруар 2010. 0 komentara

Nove tehnologije

Najbolja tehnološka inovacija 2010.

by bifadmin 19. фебруар 2010.

Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj otvorilo je novi ciklus takmičenja „Najbolja tehnološka inovacija”, koje će ove godine imati nagradni fond od 12 miliona dinara.

Takmičenje će se odvijati u tri kategorije: realizovane inovacije, inovativne ideje i potencijali.

Organizator takmičenja je Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada, Privrednom komorom Srbije i Radio-televizijom Srbije.

Prijave za takmičenje „Najbolja tehnološka inovacija“ mogu da se podnesu na ovoj adresi do 31. marta 2010. godine, a takmičenje se završava 23. decembra. (A.S.)

19. фебруар 2010. 0 komentara

Nove tehnologije

Google tužen zbog Buzza

by bifadmin 19. фебруар 2010.

Jedna žena iz Floride podnela je u sredu tužbu protiv Googlea u kojoj ga optužuje da je svojim novim alatom za mrežno druženje Buzz narušio prava privatnosti korisnika.

Eva Hibnik, stanovnica okruga Sarasota, podnela je tužbu saveznom sudu u San Hozeu u svoje ime i u ime oko 31 miliona američkih korisnika popularnog servisa e-pošte Gmail. U tužbi se navodi da je Google prekršio savezni zakon o kompjuterskim prevarama i zloupotrebama (donet 1984. da bi zaštitio pojedince od kompanija koje kompromitiju poverljivost kompjutera), time što je prošle nedelje dodao Buzz u svoj servis Gmail.

U tužbi se kaže da je „Google Buzz privatne podatke koji pripadaju korisnicima Gmaila učinio javno dostupnim bez znanja i saglasnosti korisnika. Google je javno priznao da njegov program Buzz ima problema s privatnošću i u nekoliko talasa ga je menjao. Međutim, te izmene nisu išle dovoljno daleko kako bi se problem sasvim rešio. Pored toga, Googleove akcije su već izazvale štetu, jer je program Buzz otkrio privatne informacije korisnika istog momenta kad je Google lansirao svoj servis. Zvuk zvona koje je označilo kršenje privatnosti ne može se prečuti.“

Hibnikova traži odštetu (iznos nije poznat) i zahteva od suda da spreči Google da nudi Buzz „bez odgovarajućih zaštita, odredbi u slučaju neispunjenja obaveza i mehanizama za proaktivno uključivanje u njegovo korišćenje“.

Google ne želi da objavi nikakav komentar po ovom pitanju dok ne primi i ne razmotri tužbu.

Google je u arenu društvenih mreža ušao prošle nedelje tako što je Gmailu dodao nove mogućnosti pomoću kojih se ovaj servis e-pošte pretvara u čvorište za mrežno druženje. Google Buzz je pokušaj ove kompanje da pojednostavi prebiranje gomile poruka, slika i video snimaka i olakša nalaženje važnih informacija.

Korisnici su počeli da izražavaju zabrinutost zbog složenog tretmana privatnosti u Buzzu maltene odmah pošto je lansiran 9. februara.

Reagujući na to Google je dva dana kasnije objavio da je podesio svoju tehnologiju i otklonio sporne detalje u vezi privatnosti. Tom prilikom je rečeno da će te izmene olakšati korisnicima da blokiraju pristup svojim stranama i da pronađu dve različite stavke vezane za privatnost.

U svojoj tužbi Hibnikova je ocenila da su ova Googleova podešavaja Buzza nedovoljna i da su došla prekasno.

Jedan upućeni analitičar je ocenio da će ova tužba, ako ništa drugo, dobro doći da Googleovim rukovodiocima otvori oči.

„Ovo bi nesumnjivo trebalo da im bude znak za buđenje koji će ih naterati da pažljivo pročešljaju ceo Buzz koristeći veliku lupu, potraže bilo kakve druge potencijalne probleme i proaktivno ih reše. Ova tužba me nije nimalo iznenadila. Zapravo me više čudi što je do sada podneta samo jedna. Imajući u vidu to da smo društvo sklono parničenju, kao i da je Google nedavno napravio nekoliko pogrešnih koraka u pogledu privatnosti, ne bih se iznenadio ukoliko se u celu priču uključe i neki državni ili savezni organi. Google je napravio nekoliko ozbiljnih grešaka s Buzzom, a nije više ni slabija strana koja privlači simpatije. Njihov oreol počeo je da tamni.“

Po njegovom mišljenju tužba neće imati velikog finansijskog uticaja na Google, ali bi mogla pojačati motrenje na tu kompaniju i njenu politiku i poteze vezane za privatnost. (M.V.)

19. фебруар 2010. 0 komentara

Tekstovi

Nastavlja se besplatna podela akcija: Na redu i „Telekom”

by bifadmin 18. фебруар 2010.

Osim akcija Naftne industrije, oko 4,8 miliona građana Srbije trebalo bi da dobiju i besplatne akcije „Telekoma“, JP Elektroprivrede Srbije, Aerodroma „Nikola Tesla”, kao i objedinjene akcije Acionarskog fonda.

Novčana nadoknada od 1.700 dinara koju je zajedno sa besplatnim akcijama NIS dobilo 4,8 miliona građana Srbije, predstavlja prihod iz Privatizacionog registra koji je ostvaren predhodnim privatizacijama. Uz to podeljeno je i po pet akcija NIS-a, nominalne vrednosti 500 dinara po akciji. Ukupno 2.500 dinara. Ova vrednost akcija posledica je cene po kojoj je država u direktnoj pogodbi prodala NIS ruskom „Gaspromnjeftu”.

akcije telekom Kako je objasnio Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, nakon što NIS postane otvoreno akcionarsko društvo i iznese akcije na Beogradsku berzu, svi koji su dobili besplatne akcije NIS-a moći će da trguju njima na berzi.

„Odluka o izlasku na berzu zavisi od NIS-a, odnosno njegovog sadašnjeg većinskog vlasnika „Gaspromnjefta”, koji se ugovorom obavezao da će do februara 2011. godine preći u otvoreno akcionarsko društvo”, kaže Dinkić.

Inače, „Gaspromnjeft” se ugovorom obavezao i da će ponuditi da otkupi akcije NIS po istoj ceni koju je platio državi, odnosno najmanje 4,8 evra po akciji.

Beogradska berza biće pravo mesto utvrđivanja tržišne cene akcija, koja će verovatno biti viša od nominalne vrednosti ovih hartija od vrednosti. Ideja je i da država omogući da građani besplatno i to preko šaltera Pošta daju nalog za prodaju akcija. Međutim ovo neće važiti za zaposlene i bivše zaposlene NIS-a, kjoi će sami snositi troškove prodaje akcija na berzi, kao što je bio slučaj i sa svim drugim preduzećima, čije su akcije dobijali njihovi radnici.

Iz Ministarstva eknomije i regionalnog razvoja najavljeno je i osnivanje Akcionarskog fonda u koji bi osim akcija „Telekoma”, EPS-a, Aerodroma ušle i akcije iz privatizacionog registra do sadaneprodatih akcija, kao i akcije „Galenike” koja će po svemu sudeći na proleće na tender.

Izmenom zakona predviđeno je osnivanje Akcionarskog fonda u kome će se objediniti neprodate akcije i udeli evidentirani u Privatizacionom registru, akcije i udeli iz portfelja sadašnjeg Akcijskog fonda, kao i udeli drugih javnih preduzeća i privrednih društava sa državnim kapitalom za koje Vlada donese odluku.

podela akcija Ovaj Akcionarski fond neće imati organe upravljanja niti zaposlene, dok će njegovim portfeljom akcija i udela upravljati Agencija za privatizaciju. I ovim objedinjenim akcijama moći će da se trguje na berzi ili da se prodaju Akcionarskom fondu kada on uputi poziv za otkup sopstvenih akcija. Njegovu početnu imovinu čine akcije i udeli iz Privatizacionog registra 78 paketa akcija nominalne vrednosti 4,7 milijardi dinara i šest udela knjigovodstvene vrednosti 5,4 miliona dinara. Takođe i akcije i udeli u vlasništvu Akcijskog fonda što je 1.500 paketa akcija, nominalne vrdnosti oko 24 milijarde dinara.

U imovinu fonda će se preneti i 15 odsto kapitala preduzeća koja se privatizuju metodom javnog tendera. Takođe, u imovinu će biti preneto i 15 odsto kapitala javnih komunalnih preduzeća, koja budu privatizovana u skladu sa propisima kojima se uređuje privatizacija. Vlada može doneti odluku da se u imovinu fonda naknadno prenese i 15 odsto kapitala drugih javnih preduzeća i privrednih društava, sa učešćem državnog kapitala, kažu u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

Naravno, da bi osnivanje Akcionarskog fonda bilo moguće, neophodno je da Vlada Srbije usvoji izmene i dopune Zakona o besplatnoj podeli akcija.

Danijela Milosavljević

broj 63, februar 2010.

18. фебруар 2010. 0 komentara

Tekstovi

Beogradska berza, januar 2010. godine: Mirno more

by bifadmin 18. фебруар 2010.

Izuzetno skroman promet i blagi rast tržišta okarakterisali su početak nove godine na ovdašnjem tržištu kapitala. Drugačija slika svakako ne bi bila ni da je ovogodišnji januar trajao sedmicu duže jer su očito ulagači bili prilično oprezni u očekivanju poslovnih izveštaja kompanija te preovlađujućeg osećaja straha koji je dominirao na svetskim berzama. Ukupan promet u tri januarske nedelje na Beogradskoj berzi iznosio je 8,8 miliona evra što je ubedljivo najslabija mesečna realizacija u proteklih godinu dana. Indeks najlikvidnijih akcija Belex 15 porastao je 2,2 odsto, čime je prekinut tromesečni silazni trend, ali je ipak bilo nedovoljno da se ispegla januarska depresijacija dinara.

Obveznice i zapisi Trezora
Obveznice stare devizne štednje zabeležile su tokom januara promet od 1,8 miliona evra te su u ukupnoj realizaciji učestvovale sa visokih 20 procenata. Prinosi na svim serijama, osim na najbližoj A2010, nastavili su naglo opadanje te su pojedine godine nosile godišnju zaradu neznatno veću od 4 procenta. Tako su serije A2014, A2015 i A2016 krajem januara nosile godišnji prinos od svega 4,2 – 4,3 procenta dok su ostale godine fluktuirale oko prinosa od 4,5 procenata.
Referenta kamatna stopa Narodne banke Srbije, nakon što je 29. decembra smanjena na 9,5 procenata, tokom januara zadržala se na tom nivou. Uprava za Trezor nastavila je realizaciju tromesečnih, šestomesečnih i zapisa sa dospećem od godinu dana a prinosne stope su se kretale u zavisnosti od dospeća hartije između 9,5 -10,19 procenata.

Akcije
Tržište akcija produžilo je trend skromnih prometa iz protekle godine, ali je ipak zabeležilo kakav-takav rast, mereno indeksom Belex 15 od 2,2 procenta. Na strani tražnje su uglavnom dominirali inostrani investicioni fondovi koji su se skoncentrisali na nekolicinu najlikvidnijih hartija na tržištu. Prekidu tavorenja prometa u narednom periodu mogli bi doprineti objave poslovnih rezultata kompanija, a od sredine godine i izlazak prvog velikog javnog preduzeća (NIS-a) na berzansko tržište.

belex 15 januar Tradicionalno, najtrgovanija hartija na tržištu bila je niška AIK banka koja je zabeležila realizaciju od 197,9 miliona dinara uz sedmoprocentni rast vrednosti. Uprkos tome što je početkom januara ova banka obavestila akcionare da nije ispunila uslove NBS-a te će obećanu isplatu dividende iz 2009. godine preneti u tekuću, inostrani fondovi su se u velikoj meri tiskali za akcijama ove najprofitabilnije domaće banke na berzi. Još uvek nisu poznati poslovni rezultati AIK-a za proteklu godinu ali se očekuje da bi ova bankarska ustanova mogla objaviti neto dobit od 4 milijarde dinara. Iz uprave Agrobanke, pak, objavljeno je da je kompanija ostvarila profit od oko 1,3 milijardi dinara u 2009. godini dok je bilansna suma narasla 48 odsto na 58 milijardi dinara. Ipak, optimizam ulagača sputale su najave da bi ova banka mogla izvršiti novu dokapitalizaciju u tekućoj godini te je izostao veći promet akcija Agrobanke koja je porasla 6,2 procenata. Komercijalna banka se tokom januara stabilizovala na ceni od 30.000 dinara nakon što je tokom decembra padala i ispod kote od 27.000 usled najave i sprovođenja dokapitalizacije zatvorenog tipa. Tokom januara EBRD, IFC, DEG i Swed fund su uplatili sumu od 120 miliona evra čime je u potpunosti okončana dokapitalizacija ove najveće banke pod kontrolom države. Prema rečima menadžmenta Komercijalne, ova sredstva će mahom biti iskorišćena za podizanje kvaliteta portfelja banke, te za dokapitalizaciju filijala u Crnoj Gori i Bosni. Gubitnike iz bankarskog sektora predvodila je Univerzal banka koja je pala preko 10 procenata dok je među najvećim dobitnicima bila kragujevačka Credy banka nakon novih najava da bi ova banka u većinskom državnom vlasništvu mogla biti predmet preuzimanje od slovenačke Nove kreditne banke.

Od akcija iz realnog sektora, najtrgovaniji je bio beogradski Energoprojekt koji je stigao do mesečnog maksimuma od 850 dinara uz dvocifrenu stopu rasta od 11 procenata. Bečejski Sojaprotein je zabeležio skromno povećanje vrednosti od 2,5 odsto uz neveliki promet dok je među trgovanije hartije izbio požarevački konditor Bambi Banat nakon što je ta kompanija objavila sasvim zadovoljavajuće poslovne rezultate za 2009. godinu. Prema rečima čelnika Bambija, ovaj konditor je u protekloj godini ostvario rast prihoda od 9,7 odsto zabeleživši realizaciju od 6,6 milijardi dinara. Ova kompanija je takođe ponovo krenula u proces kupovine sopstvenih akcija što je doprinelo da se Bambi posle duže vremena značajno „odlepi“ iznad nivoa od 8.000 dinara. Predstavnici većinskog vlasnika ove kompanije koja trenutno na berzi vredi 3,3 milijarde dinara (33,5 miliona evra) izjavili su da od očekivane prodaje ove kompanije verovatno neće doći pre 2011. godine.

Bik meseca – Akcije beogradske trgovačke kompanije Progres porasle su tokom januara 58 procenata nakon što su se u javnosti pojavile informacije da bi ovo preduzeće moglo naplatiti znatan deo iračkog duga, ranije osporavanog od strane bosanskih kompanija. Kako su javili mediji iz BiH, sredinom januara, Federacija BiH je dala saglasnost Vladi za sklapanje sudske nagodbe sa Progresom kojom su deblokirana sredstva tzv. iračkog duga od 53 miliona američkih dolara. Po sudskoj nagodbi 15,6 miliona američkih dolara trebalo bi da pripadne Progresu, dok bi Federacija BiH trebala da dobije ostatak sredstava. Nakon ove vesti, akcije Progresa su u nekoliko navrata beležile snažne skokove, stižući na momente i do nivoa od 170 dinara uz ne toliko velike promete ali svakako znatno iznad prošlogodišnjeg proseka. Kraj januara, Progres je dočekao na nivou od 158 dinara što odgovara tržišnoj kapitalizaciji kompanije od 852 miliona dinara (8,6 miliona evra).

Medved meseca – Nakon što je u poslednjoj dekadi decembra beogradska veledrogerija Velefarm zabeležila snažan rast vrednosti, januar je doneo mizerne promete i pad tržišne vrednosti ove kompanije. Akcije Velefarma spustile su se nepunih 22 procenta u prvom mesecu tekuće godine sa ukupnom realizacijom manjom od milion dinara dok je samo u poslednjoj sedmici decembra zavisno preduzeće Velefarm Invest kupilo više od 2 procenta akcija ove kompanije. Inače, ovu najveću domaću veledrogeriju kontroliše sam menadžment preko par preduzeća koja se nalaze u njegovom vlasništvu. Velefarm je u 2008. godini ostvario prihode u visini od 22,8 milijarde dinara dok je plan za proteklu godinu bio 24,8 milijardi dinara. Za sada nije poznato koliko je ova kompanija bila uspešna tokom 2009. godine osim činjenice da su njeni računi ogroman broj dana bili u blokadi.

Nenad Gujaničić

broj 63, februar 2010.

18. фебруар 2010. 0 komentara

Biznis

Kristian Kornerup, generalni direktor BAT za istočni Balkan: Tri stuba

by bifadmin 18. фебруар 2010.

Kompanija British American Tobacco (BAT) investirala je u proteklih pet godina od kada je kupila Duvansku industriju Vranje 100 miliona evra u modernizaciju proizvodnje. Zahvaljujući investicijama, proizvodnja je povećana za četiri puta, dok je učešće na tržištu Srbije povećano na preko 20 odsto. Privatizacija fabrike cigareta u Vranju najveća je direktna investicija Velike Britanije u Srbiji.

Fabrika iz Vranja počela je da izvozi u Albaniju i Bosnu i Hercegovinu, što je rezultiralo značajnim deviznim prilivom, ali je verovatno najvažniji efekat dobrog poslovanja ove kompanije razvoj privatnog preduzetništva na jugu Srbije. O efektima, ali i problemima u poslovanju u Srbiji razgovarali smo sa Kristianom Kornerupom, generalnim direktorom BAT za istočni Balkan

B&F: S obzirom da je ove godine došlo do pada u proizvodnji duvana od 20% u poređenju sa 2008. godinom (što je ukupno 7300t, iako potrebe četiri najveća proizvođača iznose 20.000t) da li mislite da Srbija mora da uvozi duvan ako država ne stavi ponovo na snagu premije? Na koji način kompanija BAT pomaže proizvođače duvana i koju količinu duvana DIV otkupljuje iz Srbije a koliko (ako to uopšte čini) iz okruženja?

Kristian Kornerup: Otkako je početkom 2008. godine ukinuta obaveza otkupa domaćeg duvana, politika BAT-a u ovoj oblasti se zasniva isključivo na tržišnim principima. S obzirom da naše proizvode odlikuje vrhunski kvalitet, u njima se nalazi samo duvan koji zadovoljava takve kriterijume. S druge strane, srpski duvan je u najvećoj meri prosečnog kvaliteta i kao takav teško pronalazi mesto u našoj proizvodnji.

B&F: U skladu sa prethodnim pitanjem, kako bi se na poslovanje BAT-a u Srbiji odrazilo ponovno stupanje na snagu državnih subvencija za proizvođače duvana?

K. Kornerup: Imajući u vidu našu poziciju po pitanju srpskog duvana, ni ukidanje, a ni vraćanje državnih subvencija ne bi imalo značajnijih uticaja na naše poslovanje. S druge strane, treba da budemo realni kada sagledavamo veličinu i poziciju Srbije naspram velikih zemalja kao što su na primer Brazil, Kina i SAD, koje imaju i imaće ekonomiju obima u ovoj oblasti. Iskreno, teško je zamisliti da Srbija može da se takmiči sa ovim gigantima u oblasti proizvodnje duvana.

B&F: Šta mislite da bi sve trebalo da se promeni u odnosu države prema uzgajivačima duvana ali i proizvođačima duvanskih proizvoda? Da li postoji neki prihvatljiv model koji predlažete?

K. Kornerup: IS obzirom da je nerealno očekivati da Srbija može da se takmiči u ekonomiji obima sa jednim Brazilom, Kinom, SAD ili Turskom, naš predlog bi bio da se Srbija fokusira na tip duvana koji najviše odgovara ovdašnjim klimatskim uslovima, i gde može eventualno pronaći svoju tržišnu nišu u ovoj oblasti. Pod ovim podrazumevam prvenstveno orijentalni tip duvana koji se uzgaja u Južnoj Srbiji.

B&F: Uz sva ostvarena ulaganja u DIV, kao i povećanja iznosa akciza, da li je BAT u Srbiji zadovoljan svojim poslovnim rezultatom i da li ostvaruje profit?

K. Kornerup: INažalost, ne. Čak i nakon šest godina od privatizacije DIV-a, BAT ne beleži profit. Mi, naravno, time nismo zadovoljni i želimo da situaciju promenimo što je pre moguće. Smatramo da je dinamika srpskog tržišta duvanskih proizvoda neadekvatna, tako da ćemo se truditi to da promenimo u onoj meri u kojoj uslovi dozvole. Brojni faktori su doprineli da naša kompanija ima negativne finansijske rezultate u proteklom periodu. Neki su interni, ali većina tih faktora je eksterna. Na primer, niska vrednost duvanske industrije, negativne kursne razlike, opadanje kupovne moći usled ekonomske krize, kao i stupanje na snagu CEFTA sporazuma 2008. godine, koji je umnogome promenio dinamiku tržišta omogućavajući slobodan pristup duvanskim kompanijama iz CEFTA regiona. Na žalost, duvanske kompanije iz Srbije nisu dobile iste uslove na drugim tržištima u regionu i to je stvar koja mora da se promeni.

B&F:Kakva je globalna strategija BAT-a? Kakvi su strategija i planovi vezani za Balkan (naročito Srbiju) u narednom periodu?

K. Kornerup: BAT-ova globalna strategija se bazira na tri glavna stuba – rast, produktivnost i odgovornost, koje podržava pobednička organizacija. Kao članica globane kompanija, mi te iste principe primenjujemo i u Srbiji. Imajući u vidu već opisanu situaciju na lokalnom tržištu, u narednom periodu ćemo se prvenstveno truditi da poboljšamo našu tržinu poziciju i promenimo tržišnu dinamiku. Mislimo da je, nakon šest godina i preko 115 miliona evra uloženih u Srbiju, apsolutno legitimno očekivati da BAT počne da posluje sa profitom i otplaćuje investiciju koja nije bila ni malo zanemarljiva.

B&F: Koliko procenjujete da godišnje gubite zbog agresivnih anti-pušačkih kampanja?

K. Kornerup: Moram da istaknem da naš cilj nije da ubedimo ljude da puše. Rast je važan element naše poslovne strategije, ali on podrazumeva rast našeg tržišnog udela, posebno njegove vrednosti.
Ako pogledate rezultate mera kao što je na primer zabrana pušenja na javnom mestu, brojni primeri iz sveta pokazuju da čak i najrigoroznije zabrane nisu imali značajne i dugotrajne efekte na duvansku industriju. Međutim, pravi gubitnik tih radikalnih rešenja je ugostitelji sektor, koji je u svim slučajevima zabeležio drastičan pad prometa, kao i povećanje nezaposlenosti u tom sektoru. Iz tog razloga BAT podržava zabranu pušenja u kulturnim, zdravstvenim i obrazovnim ustanovama, ali je, po našem mišljenju, u ostalim oblastima, kao što je ugostiteljski sektor, neophodno postići kompromis. Pod kompromisom podrazumevamo balansiranu regulativu koja će odgovarati potrebama i pušača i nepušača, i nadamo da će Srbija usvojiti jedno takvo rešenje koje će se uspešno sprovoditi u praksi.

B&F: Kakva je globalna praksa BAT-a tokom trajanja Svetske finansijske krize? Da li se nešto promenilo u načinu poslovanja, kakve su uštede pravljene, da li se menjao pristup lokalnim ekonomijama?

K. Kornerup: Ukratko, naš cilj je pametno upravljanje troškovima. Danas se sve kompanije trude da smanje troškove. Naš pristup je integrisan – želimo da uz niže troškove postignemo i bolji kvalitet i unapredimo brzinu distribucije, kao i našu efikasnost u smislu upravljanja ljudima i kapitalom. Da bismo ostali konkurentni, važno je da smanjimo kompleksnost i troškove, kao i da istovremeno unapredimo naše usluge.
Naravno, kompanija takođe uzima u obzir efekte krize prilikom planiranja i postavljanja realnih ciljeva za budućnost. To podrazumeva odgovarajuću fleksibilnost rada same kompanije kako bi se na najefikasniji način predupredile moguće negativne posledice ekonomske krize.

B&F: Kako mislite da će se razvijati duvanska industrija u budućnosti, uz sva ograničenja koja joj se postavljaju?

K. Kornerup: Sigurni smo da imamo jaku i sigurnu budućnost i u tome nismo jedini. Stotine miliona odraslih širom sveta su danas pušači. Očekujemo da će u budućnosti mnogi od njih prestati da konzumiraju cigarete, ili će smanjiti potrošnju, ali opšte prihvaćene prognoze tvrde da će globalno tržište duvanskih proizvoda ostati veliko, sa preko milijardu pušača. Sigurni smo u našu strategiju, i očekujemo da nastavimo da rastemo i povećavamo tržišno i vrednosno učešće.

Marko Miladinović

broj 63, februar 2010.

18. фебруар 2010. 0 komentara

Biznis

Problemi finansijskog tržišta: Stariji od samih ulagača

by bifadmin 18. фебруар 2010.

Premda se tranzicione godine po definiciji vezuju za raznorazne poteškoće u ma kojoj delatnosti, čini se da je teško naći manju branšu sa većom koncentracijom problema nego što je berzansko poslovanje. Razvoj ove mlade delatnosti pratio je kontinuirani vapaj njenih poslenika za rešavanjem krucijalnih problema, koji su pre svega zbog centralizovane mogućnosti njihovog rešavanja, postali hronične anomalije ovog tržišta koje su gotovo stopirale njegov razvoj. Onda i ne čudi što godinu početka masovnog akcionarstva dočekuje iscrpljeno tržište koje se nalazi u jednoj od poslednjih faza odumiranja.

Jedna jedina nit koja prožima gotovo sve godine tranzicionog razvoja ovdašnjeg berzanskog tržišta jesu njegovi brojni nedostaci čiji su intenzitet i nivo ispoljavanja zavisili od trenutnih tržišnih uslova. Tako su oni bili gotovo neprimetni u godinama berzanske ekspanzije (2006-2007) da bi eskalacija globalne krize dovela do njihovog potpunog ogoljavanja. Svi nedostaci ovdašnje berze mogli bi se grubo podeliti u tri celine:

nedostatak valjanog asortimana ponude na tržištu,
problem nedovoljne i neadekvatne regulisanosti i
skrajnutost tržišta u domaćem finansijskom sistemu.

Ponuda na nizbrdici

Začetak funkcionisanja svakog tržišta kapitala na početku tranzicije nosio je sa sobom gomilu problema koji su inherentni stvaranju novog sistema. Iako je Beogradska berza obnovila funkcionisanje početkom devedesetih godina prošlog veka, tek je postpetooktobarski period stvorio uslove za njen stvarni početak. U prvi mah, kao i sva ostala tranziciona berzanska tržišta, Beogradska berza je bila mesto na kojoj se odvijala reprivatizacija odnosno konsolidacija vlasništva već oformljenih akcionarskih društva pod formalnom kontrolom gomile sitnih akcionara. Uporedo, lansirane su obveznice državnog duga (obveznice stare devizne štednje) te su udarene osnove za stvaranje druge poluge na kojoj počiva tržište kapitala.

I dok su počeci bili sasvim zadovoljavajući, na nivou drugih zemalja koje su kasnije uspele razviti berzansko tržište, godine koje su usledile nisu donele ništa dobro po pitanju produbljavanja tržišta.

Nakon više od sedam godina od otpočinjanja trgovine akcijama iz procesa privatizacije, Beogradska berza i dalje predstavlja mesto na kojem nije uknjižena niti jedna inicijalna ponuda akcija, proces bez kojeg je nemoguće uspostaviti zdravo funkcionisanje tržišta. Nakon prve faze konsolidacije vlasništva u brojnim akcionarskim društvima, omogućeno je potpuno pražnjenje tržišta te su kompanije umesto u redu za ulazak na njega munjevitom brzinom išle u drugom smeru. Država i njeni organi kao jedini vlasnici kapitala koji su mogli sprovesti inicijalnu ponudu akcija (na privatne firme se u prvoj fazi teško moglo računati) u potpunosti su skrajnuli nužnost razvoja tržišta te su radije omogućavali potpunu konsolidaciju vlasništva ili čuvali kompanije van dodira tržišta zarad skrivenih ciljeva (javna preduzeća).

Nakon emitovanja obveznica stare devizne štednje kojima je rešeno važno pitanje državnog duga vrednog više od 4 milijarde evra a tržište dobilo odlične i likvidne državne hartije, gotovo da se ništa više nije uradilo po tom pitanju. Ambijent za lansiranje korporativnih, municipalnih i državnih obveznica u potpunosti je zanemaren te su samo teške prilike naterale državu da stihijski razvija pojedine dužničke instrumente (najbolji primer su trezorski zapisi lansirani pre godinu dana). Nedostatak lokalne i državne infrastrukture, te prevelika opterećenost preduzeća bankarskim kreditima, sasvim su dovoljni prikazi posledica neformiranja tržišta duga, te neomogućavanja njegove sekundarne trgovine.

Zakoni u magli
Naravno, produbljivanje ponude na tržištu (sprovođenje inicijalne ponude akcija, lansiranje dužničkih hartija i dr) nije bilo moguće bez adekvatne zakonske regulative ali nije samo taj segment tržišta ostao bez čvrstog pravnog okvira. Otpočinjanje berzanske trgovine pratili su šupljikava zakonska regulativa i krhke institucije što je nakon višedecenijskog nepostojanja istih i bilo razumljivo ali je takva tendencija nastavljena i u kasnijem periodu razvoja tržišta. Neusklađenost berzanske sa privrednom i regulativom o privatizaciji nije bila jedini kamen spoticanja investitora na berzanskom tržištu. Loša zaštita manjinskih akcionara, nevelika transparentnost poslovanja korporacija, gotovo nikakav nadzor Komisije za hartije od vrednosti nad ponašanjem učesnika na tržištu, činili su više nego sivu sliku ovdašnje berzanske trgovine.

Pokušaji nekolicine zakona da iznova regulišu materiju u ovom segmentu finansijskog sistema uvek su završavani istim neuspehom. Taman kada bi novo zakonsko rešenje sprečilo sprovođenje odomaćenih korporativnih prevara, pojavile bi se nove čime bi se u potpunosti bacilo svetlo na površnost i nekonzistentnost zakona koji regulišu ovu materiju. Ovogodišnji zakon o hartijama od vrednosti biće još jedan u nizu pokušaja da se isprave raniji propusti i pokuša napraviti tržište koje će dobiti regulativu koja omogućava njegov razvoj. Ako eventualni pozitivni efekti nove regulative budu u srazmeri sa dužinom čekanja ovog zakona, možemo se nadati postepenom ustoličavanju pravila berzanske igre, toliko odsutnim u godinama za nama.

Na margini dešavanja
Veliki deo gore navedenih problema proistekli su iz jednog istog uzroka – marginalizovanja tržišta i nepostojanja volje političkih činilaca da omoguće njegov razvoj. Tako je, recimo, odsustvo brzog formiranja investicionih fondova koji su veoma važna karika razvoja tržišta kapitala u direktnoj korelaciji sa nižom cenom preuzimanja kompanija u ranoj fazi tranzicije; u sličnom duhu je bio i sporni zakon o preuzimanju koji je sa tržišta sklonio nekolicinu najvećih domaćih kompanija koje na njega nikada nisu ni došle. Da li nedolazak velikih javnih preduzeća na tržište putem inicijalne ponude akcija ima ikakve veze sa političkom voljom verovatno je jasno i najneiskusnijem akteru tržišta kapitala. Takođe, odsustvo razvijenog tržišta duga i velika kreditna opterećenost domaćih privrednih subjekata poklapaju se sa bankocentričnim finansijskim tržištem, te bi i laik ovo mogao dovesti u vezu sa nedovoljnom ulogom same berze.

Naravno, marginalni položaj berzanskog tržišta nije isključivo prouzrokovan dejstvovanjem centara političke i finansijske moći. Nerazvijenost sekundarnog tržišta motivisana je i njegovom glavnom karakteristikom a to je transparentnost koja nije inherentna poslovanju većine učesnika u procesu tranzicije. Tako je u nedostatku unapred određenih procedura, razvijenih institucija i adekvatnog nadzora učesnika, i ono malo poslova odlazilo sa tržišta u sive tokove, tako odomaćene u ovdašnjem svetu.

Hoće li berzansko tržište zauzeti značajnije mesto u ovdašnjem finansijskom sistemu odgonetnuće, ako ne ova, onda svakako naredna godina. Megalomanski, populistički projekat besplatnih akcija moraće se suočiti sa institucionalnim kapacitetima berzanskog tržišta dok će u nemogućnosti dosadašnjeg načina finansiranja opštine, država i kompanije morati pribeći formiranju novih dužničkih instrumenata. Bez pravog berzanskog tržišta niti jedno od ovoga neće imati bilo kakvog smisla što će nužno značiti uspostavljanje respektabilnog tržišta ili njegovo konačno odumiranje.

Nenad Gujaničić

broj 63, februar 2010.

18. фебруар 2010. 0 komentara

Intervjui

Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu: Sloboda ograničavanja

by bifadmin 17. фебруар 2010.

U demokratskim društvima zadatak zakona je da štiti medije od države, a ne obrnuto. Kod nas je, međutim, nedavno usvojen izmenjen i dopunjen Zakon o javnom informisanju, po hitnom postupku, na nama svojstven komičan način, uz nemogućnost penzionerskog poslanika Nikole Krpića da na vreme pritisne taster za potvrdu i time umalo ugrozi tesnu većinu pri glasanju za ovaj Zakon.

U završnom činu zbrzanog donošenja zakona (kulminacija se odigravala tokom inače neradnog leta) oglasile su se nevladine organizacije, medijska udruženja i zaštitnik građana, svi složni u jednom – ovaj zakon je nedemokratski i protivustavan. Sa profesorom Radetom Veljanovskim (Fakultet političkih nauka), članom i osnivačem NUNS-a i učesnikom u dosadašnjim aktivnostima u oblasti medijskog zakonodavstva, analizirali smo ovaj zakon, ali i njegove moguće posledice:

Rade Veljanovski: Da nisu usvojeni ovi poslednji amandmani, postojala bi tri osnova za gašenje medija: neupisivanje u registar, 90 dana nesolventnog poslovanja i obustavljanje delatnosti usled promene vlasnika. Sada imamo samo jedan osnov, ali i on je dovoljan da ugrozi nezavisno novinarstvo, jer postoje razlozi zbog kojih medij može biti ispisan iz Registra javnih glasila.

Elektronski i štampani mediji inače nemaju isti način osnivanja. Naime, elektronski imaju sistem dozvola, koje se mogu izgubiti ako se radi suprotno zakonu. Ali štampani mediji su u demokratskim državama potpuno deregulisani, i za njihovo osnivanje ne treba da postoji uslov.

S druge strane, kod nas je već napisan predlog zakona koji reguliše medijsku koncentraciju, u kome se preciziraju način i razlozi upisa u Regisar. Iako je na njemu rađeno godinu i po dana, on je ovim novim Zakonom potpuno dezavuisan. Sećam se da su mu se tada protivili krupni mediji, koji nisu želeli da se znaju njihovi vlasnici, a zanimljivo je da su predstavnici istih krupnih medija bili selektivno konsultovani za donošenje ovog novog zakona. Radi se pre svega o „Blicu“ i „Večernjim Novostima“, kojima, čini mi se, odgovara da sa medijskog tržišta nestanu neki sitniji igrači. Zato govorim da ova intervencija uopšte nije benigna, da su zvanična opravdanja samo vrh ledenog brega.

Bif: Da li je strah od gašenja medija jedina pretnja njihovom radu, ili će i sami novinari osetiti pritisak autocenzure?

R. Veljanovski: Sigurno je da hoće, posebno zbog visokih kazni predviđenih novim zakonom. Ja sam bio glavni i odgovorni urednik velikog medija i nisam nikada imao platu u današnjoj vrednosti od 1000 evra. Nadam se da danas ima dobro plaćenih urednika, ali činjenica je da zaposleni u većini medija ne mogu da isplate ovako visoke kazne. To znači da će iste sankcije novinare i urednike primorati da odustanu od istraživačkog novinarstva, jer se ono ne može svrstati u istraživačko ako uvek saopštava činjenice dokazane na sudu. To bi pretvorilo novine u sudske hronike, a samo novinarstvo inače služi da čeprka po površini, da se daju indicije da negde ima kriminala, korupcije, sukoba interesa i sl. U slučaju „Kurir“ – Dinkić je gospodina ministra verovatno više zabolelo to što je ovaj medij otkrio koliku platu ima direktor aerodroma koga je na položaj namestila njegova stranka, nego to što ga je nacrtao kao Firera.

Mediji imaju prava na karikature i kritike, no ovde je prevagnuo sistem raspodele vlasti u kom partija dobije celo jedno ministarstvo, i tu ne možemo očekivati da će neko makar pokušati da se suprotstavi lošim odlukama.

Bif: Zanimljiva je potreba za hitnošću pri donošenju ovog zakona, usred ekonomske krize i mnogo hitnijih pitanja koja muče ovu državu. Šta se krije iza toga?

R. Veljanovski: Po zakonima kojima se određuje hitan postupak donošenja zakona, u proceduru hitnog postupka zakoni se stavljaju samo ako postoji opasnost po rušenje društvenog poretka ili opasnost za ljudske živote, poput ekoloških katastrofa. Ovog puta to nije bio slučaj. Obrazloženje zakonodavaca bilo je „uvođenje reda u medijsku sferu“, kažnjavanje za kršenje prava maloletnika, prezumpcije nevinosti i slično. Izgleda da se zaboravlja da Zakon o javnom informisanju iz 2003. godine sadrži sve te odredbe, kao i sankcije za date prekršaje. Novčane kazne tada propisane nisu bile male, u skladu sa primanjima novinara u ovoj zemlji. Argument predlagača novog zakona da se kazne koje je predviđao prethodni nisu mogle naplatiti ne stoji, jer, ako niste mogli naplatiti manje kazne, kako ćete 20 puta veće? Izgleda da krajnja namera nije bila da se „uvede red“, a javnost zna koji je trenutak bio preloman da se pokrene inicijativa za promenu Zakona, kada je jedan ministar bio lično uvređen pisanjem medija, čiji način izveštavanja ni pod kojim uslovima ne želim da branim. Sada, iako su izbačene stavke o limitu za osnivanje medija od 50.000 evra i osnove za gašenje medija zbog blokade računa od tri meseca, ostavljena je sporna odredba da neupisivanje medija u Registar javnih glasila može da dovede do njegovog gašenja. Ona je suprotna Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, tački 10, koja se ovih dana pogrešno tumači u pravdanju novog Zakona. Naime, tačka 10 sadrži dva stava, jedan garantuje prava informisanja i izražavanja svim ljudima na svetu, odnosno u EU, dok drugi govori o tome kada je u demokratskom društvu moguće napraviti određena ograničenja koja su vrlo precizno definisana, na primer u situacijama kada su ugroženi životi ljudi i slično. Zato stavka o gašenju zbog neupisanosti u Registar mora pasti ili pred Ustavnim sudom Srbije, ili pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Bif: Da li hitnost donošenja Zakona nosi neku skrivenu poruku i za same novinare?

R. Veljanovski: Apsolutno. Novinarima i javnosti uopšte to treba da bude nagoveštaj da naše društvo još nije zrelo da prihvati standarde savremenog sveta i da naša politička elita, iako to nije adekvatan naziv za ljude koji su kod nas u vrhu vlasti, nije spremna da sebe razvlasti u oblasti medija, što bi trebalo da je aksiom demokratije. Pošto smo mi pre partokratija, vladavina partija, nego demokratija, može se zaključiti da partije na vlasti žele da produže uticaj na medije, a ne da ga smanje. Upravo intervencije preko leta, i Zakon donet po hitnom postupku nam dokazuju ovu tvrdnju.

Jer, kada je pre šest godina pravljen Zakon o radiodifuziji, Radna grupa koja ga je pripremala predvidela je da Savet republičke radiodifuzne agencije ima 15 članova, i da tu dominiraju eksperti i ljudi iz civilnog sektora, što Vlada nije prihvatila. Ona je drastično izmenila strukturu Saveta, smanjila broj članova na devet, gde je deveti biran naknadno, posle prvih osam i to od kandidata sa Kosova. Od ostalih osam, četiri člana predlažu državne institucije, a jednog Crkva. To znači da je država mogla uticati na pet od osam članova, a onda bi tih osam predlagalo devetog, sa Kosova. Tako od ukupnog broja čanova, dve trećine otpada na one koji odgovaraju vlasti. Toliko o nezavisnom telu koje ne treba da bude pod uticajem struktura vlasti.

Kasnije, kada su izabrana prva tri člana Agencije, medijska udruženja su protestovala, da bi vlast ponovila glasanje i potvrdila prvoizabrane članove. Dakle, ta Vlada DOS-a, u koju smo se svi kleli, pokazala je da se neće menjati odnos države prema medijima. Kasnije nam je to potvrdila i Koštuničina Vlada menjajući direktora RTS-a na potpuno nezakonit način. Takođe, država i dalje nezakonito drži 50 odsto vlasništva nad „Politikom“, a 30 odsto u „Večernjim Novostima“. Ovo „hitno“ donošenje Zakona bez javne rasprave i uz potpuno ignorisanje eskpertskih saveta, samo je još jedan dokaz da ona neće pustiti medije da rade svoj posao mimo nje.

Bif: Da li su situacija i sam prethodni Zakon, zaista bili tako loši da se moralo hitno pristupiti izmenama zakona?

R. Veljanovski: Na zakonima koji su doneti posle 5. oktobra su radili ljudi iz civilnog sektora, i to je bitno pomenuti jer je javnost ovde kratkog pamćenja, pa se ovih dana u raspravama često provlači pitanje zašto novinari nisu radili na novom zakonu. Oni jesu radili na Zakonu o informisanju koji se sada menja, odnosno, to je bio posao Radne grupe koju su osnovali NUNS, ANEM, Medija centar, Beogradski centar za ljudska prava i Jukom – Komitet pravnika za ljudska prava. U pomenuti akt pokušali smo da implementiramo određene evropske standarde, međutim, kada je trebalo usvojiti taj zakon, vlast je ono što je ocenila previše liberalnim odredbama menjala. S druge strane, i u samoj profesiji uvek ima onih koji gaze profesionalne, zakonske i etičke standarde, no ako bi sada trebalo proceniti ko je imao lošiji odnos prema medijskoj sferi u celini, sa potpunom odgovornošću tvrdim da je to bila vlast, koja je najviše kršila zakone i pre svega stvorila medijsku kofnuziju, te se nije moglo očekivati da će mediji u takvim uslovima raditi nepogrešivo. To nas, novinske radnike, ne oslobađa odgovornosti i potrebe za uspostavljanjem profesionalne etike, koje bi se moglo postići pre svega kroz rad Saveta za štampu. Takav oblik samoregulacije postoji u mnogim zemljama razvijenog sveta, i on bi defitnitivno rešio neke od postojećih problema.

Bif: Dakle, kazne neće biti toliko efikasne kao što tvorci Zakona misle?

R. Veljanovski: Tu nije problem u dosadašnjim zakonima. Uzmite za primer prvobitnu stavku da vlasnik medija ne može da ga proda ukoliko nije izmirio sve obaveze, gde se misli i na obaveze propisane sudskim presudama. Sada je uneta promena da medij može biti prodat, ali novi vlasnik nasleđuje sve, pa i novčane kazne. Međutim, delimičan razlog nemogućnosti naplaćivanja kazni je i to što je u našem privrednom sistemu omogućeno lako osnovati privredni subjekt, što koriste vlasnici medija da bi usled gomilanja dugova gasili medije i kupovali ga u ime drugih medijskih preduzeća. To nema veze sa medijskim zakonima.

Bif: Donosioci i predlagači Zakona elegantno su zaobišli savete međunarodnih instituta, ali i udruženja novinara. Međutim, čini se da ni sami novinari nisu ujedinjeni. Kako objašnjavate ovo razmimoilaženje u situaciji koja je bitna za opstanak mnogih medija?

R. Veljanovski: Povodom predloga ovog zakona je dobijeno mnogo ekspertiza iz sveta, gde je taskativno napisano šta nije u skladu sa demokratskim standardima, a šta sa našim Ustavom. Nažalost, deo naše stručne javnosti je iz nekih svojih interesa ohrabrio donosioce Zakona. To se pre svega odnosi na NUNS, što nerado govorim jer sam i sam član udruženja i jedan od osnivača. Iako sam od osnivanja NUNS-a imao mandat da se bavim medijskom regulativom i u ime samog udruženja, mene ovog leta niko nije zvao ni jedan jedini put, dok su me iz UNS-a pozivali nebrojeno puta, što za konsultacije, što za učešće na tribinama povom predloženih izmena u Zakonu. Ne mogu da se pomirim sa tim da je prihvatanje Zakona mišljenje NUNS-a kao udruženja, čini mi se da je jedan deo rukovodstva uzurpirao pravo da u ime udruženja legitimiše ovakav zakon, i mislim da ćemo u skorijoj budućnosti morati da se pozabavimo tim pitanjem.

Ovo je bila situacija koja je morala da okupi sva medijska udruženja bez obzira na dosadašnje razmirice, jer se radilo o zaštiti osnovnih postulata profesije. Sada donosioci Zakona smatraju demokratskom osnovom činjenicu da se NUNS saglasio sa njim, što je strašno, jer je NUNS time pogazio osnove svoga postojanja.

Osim toga, nisam zadovoljan ni načinom praćenja ove teme od strane samih medija, posebno elektronskih, kod kojih je izostala kolegijalna solidarnost kada su prepoznali da je štampa više pod udarom ovog zakona. To je dokaz da je tranzicija stvorila borbu za zauzimanje pozicija, pri kojoj se neki osnovni principi guraju u drugi plan.

Bif: Jedno od glavnih opravdanja za izmenu Zakona je nekorektno ponašanje tabloida. Da li je njihov značaj preuveličan, i da li su se mogla naći manje restriktivna rešenja za obračun sa njima?

R. Veljanovski: Tabloidi koji gaze etičke i profesionalne norme jesu neka vrsta društvene opasnosti, ali kada ih vagate sa društvenom opašnošću koju čini vlast kada krši zakone, jasno je šta je veća opasnost. Postoji nekoliko boljih načina da se reguliše nekorektan rad tabloida – edukacija u redakciji ili razne vrste deregulacije, poput postojanja nezavisnog Saveta za štampu, koji bi trebalo da čine nepotkupljivi ljudi, sa integritetom. Savet bi trebalo da obaveštava javnost o tome koji list krši profesionalne norme i tako potkopava njegovu verodostojnost. A mogućnost zakonske intervencije postojala je i u prethodnom zakonu. Naime, ako neko nije bio zadovoljan pisanjem određenog medija imao je pravo da traži ispravku, i ako je medij ne objavi, pravo da ga tuži i dobije na sudu. Tada je list morao da objavi presudu protiv sebe. Takođe, bivši zakon je predviđao zaštitu maloletnika, zaštitu od govora mržnje i slično. Kazne za kršenja zakona su bile propisane, ali nisu realizovane iz više razloga, počev od toga što naši sudovi to nisu znali da rade, činjenice da i samo Ministarstvo kulture nekada nije po službenoj dužnosti pokretalo sporove, a rupe u privrednom pravu su takođe pogodovale ovim propustima.

Ali tu postoji niz drugih faktora. Evo, skoro su se pojavljivale neke lascivne fotografije na naslovnim stranama određenih medija, no videlo se da su izvesne dame koje su se nalazile na pomenutim fotografijama bile saglasne sa njihovim objavljivanjem. Dakle, one nisu povređene, tako da možete govoriti samo o povredi javnog morala, koji je rastegljiva kategorija, za koju ne možete striktno propisati zakonom šta je i u kojoj meri dozvoljeno. U ovakvim slučajevima sud mora odmeriti kaznu.

Bif: Vraćamo se na sudove. Pošto je predsednik Tadić potpisao Zakon, vama ostaje borba u Ustavnom sudu i žalba Evropskom sudu za ljudska prava. Šta ako one budu odbačene?

R. Veljanovski: Onda ćemo se sami boriti. Biće sigurno medija i novinara koji će pasti pod udar ovog zakona, te ćemo u izvesnom smislu opet imati situaciju sličnu onoj iz devedesetih godina, sve do momenta dok naše društvo u celini ne sazre do te mere da se dosledno prihvate određeni standardi savremenog sveta. Ne može nam baš sve sa strane biti rečeno, niti uveženo, u nekim segmentima moramo sami sazreti.

Marija Dukić
broj 59, septembar 2009.

17. фебруар 2010. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci