Skoro dve godine nakon što su sajtovi estonske vlade bili izloženi brutalnim DDoS napadima, visoki zvaničnik ruske omladinske organizacije „Naši“ priznao je da ova organizacija stoji iza napada.
Organizacija je radila bez blagoslova ruske vlade, a sve je počelo kada su se zaoštrili odnosi između dve vlade time što je estonska vlast htela da premesti spomenik sovjetskim oslobodiocima iz centra grada na groblje.
Marta 1989. godine počeo je tehnički razboj „Vorld vajd veba“ (World Wide Web), za koji stručnjaci procenjuju da je toliko odmakao da je danas umreženo 1,3 milijarde ljudi.
Osnove za današnji Internet postavljene su još sredinom šezdesetih godina zbog potreba američke vosjke, ali se glavna zasluga za njegovu masovnu primenu prispisuje Timu Bernersu Liju koji je osamdesetih godina radio u u istraživačkom centru CERN u Švajcarskoj. On je, počev od 1989. godine, razvio sve ono što je neophodno za izradu i otvaranje internet stranica. Programirao je prvi „Veb-server“ na kome je bilo moguće snimiti dokumente, pronašao prvi pretraživač pomoću koga je bilo moguće pronaći i pozvati stranice na internetu. On je bio i taj koji je pronašao mogućnost povezivanja dokumenata. Međutim, njegov pronalazak koji je promenio svet nije ga obogatio, jer je 1993. Internet pušten na besplatno korišćenje. Da je Li zahtevao novac za korišćenje svog izuma, Internet verovatno nikada ne bi postao toliko popularan.
U Nemačkoj je najavljena prodaja „Soni ridera“, elektronske knjige džepnog formata sa malim plazma ekranom, kućištem od aluminijuma i nekolicinom dugmića za navigaciju, čija se debljina i težina može uporediti sa tablom čokolade.
„Soni rider“ radi pomoću „elektronskog mastila“ ili „E-inka“. Potonji je ekran pogodniji za čitanje od kompjuterskih monitora ili displeja mobilnih telefona. Osim toga, troši manje električne energije, budući da se struja troši samo pri okretanju strana. „Soni rider“ može da prikaže 7000 strana, što omogućava da se pročita i do sedam knjiga bez punjenja baterije, a memorija je dovoljna za 150 knjiga. Kome je potrebno više ima mogućnost da koristi dodatnu memorijsku karticu.
U međuvremenu su se izdavači potrudili da obezbede dovoljno čitalačkog materijala u elektronskoj formi. Prodaja je upravo počela, a ciljna grupa su pre svega oni koji čitaju mnogo, objašnjava Mihael Vecel iz „Talija grupe“ koja je „Soni rider“ izbacio na tržište zajedno sa „Libri grupom“.
Kalifornijski republikanski poslanik Džol Anderson iz mesta El Cajon predlaže meru pod imenom „AB-255.“ koja će se odnositi na web sajtove i onlajn servise koji nude virtuelizaciju Zemlje i izlažu je javnosti. Karakter zabrane je u sferi krivičnog zakonodavstva i kazna može biti i do 250.000 usd po danu.
Ako se ova odluka donese, to će značiti da će svi servisi, uračunavajući i Google Maps i Google Earth morati da „zamrljaju“ sve zgrade javnog tipa. Kao opravdanje za ovu cenzuru Anderson uzima opasnost od terorizma.
Do sada je američka vojska zabranila Guglu da snima detalje sa ulice tzv. „street view“, u njihovim vojnim bazama, a 2007. godine Indija je tražila od Gugla da „zamrlja“ neke vladine zgrade i vojne objekte.
Američki naučnici otkrili su glavna ljudska antitela koja će im pomoći da razviju novi lek za običan i ptičji grip. Istraživači kažu da bi ovo otkriće moglo da vodi ka univerzalnoj vakcini koja bi mogla da omogući doživotni imunitet protiv gripa.
Svetska zdravstvena organizacija navodi da se između tri i pet miliona ljudi razboli od gripa svake godine, dok dve, do pet stotina ljudi godišnje umre od tog virusa. Najmlađi i najstariji su često u najvećoj opasnosti.
Svake godine naučnici proizvedu vakcinu napravljenu da uništi vrstu virusa koji je u opticaju. Ali i uz najbolje naučne proračune, neke vrste virusa gripa iznenade lekare tako što mutiraju i opet se rašire. Sada, tim istraživača iz Instituta za rak „Dejna Farber“ u Bostonu i Instituta „Burnam“ u Kaliforniji, identifikovao je ljudska antitela za koja kaže da će uništiti sposobnost virusa da se regeneriše. Naučnici procenjuju da je potrebno još istraživanja pre nego što počnu testiranja na ljudima, a to bi moglo da potraje naredne tri godine.
Softverski div „Microsoft“, web pretraživač „Google“ i kompanija za on-line aukcije „eBay“ našle su se na vrhu godišnje liste najboljih globalnih korporacija za idućih 10 godina koji sastavlja finansijski nedeljnik „Barron’s“.
Iako su akcije „Microsofta“ razočarale ulagače, njima se i dalje trguje na privlačnom nivou, a podršku dobijaju iz kompanijske strategije dugoročnog rasta. „Google“, čije su akcije od kraja 2007. izgubile gotovo polovinu svoje vrednosti, izabran je zbog velikih prilika za rast oglašavanja na Internetu, kao i niskog nivoa duga kompanije.
„Mislim da je dvanaest megapiksela dovoljno za rad u većini aplikacija i da zadovoljava potrebe korisnika“, izjavio je Akira Vantabi (Akira Watanabe), mendžer Olimpusovog odelenja za planiranje u SLR klasi digitalnih fotoaparata u intervjuu za Photo Marketing Association (PMA).
Umesto megapiksela, Olimpus će se usredsrediti na stvari kao što su dinamički opseg, bolji ISO opseg pri fotografisanju u slabijim svetlosnim uslovima i reprodukciji boja. Povećavanje broja megapiksela je dobar marketinški poduhvat, jer ga ljudi lako razumeju, ali to nužno ne znači i kvalitetnije fotografije.
Dvanaest megapiksela je dovoljno za prosečnog korisnika, ali pretpostavlja se da će profesionalni fotografi želeti veći broj megapiskela. „Ne mislim da 20 megapiksela nužnost za sve. Ako korisnik želi više od 12 megapiksela, on će onda kupiti i višu klasu aparata“, kaže Vantabi.
Mobilni telefoni koje u bolnicama koristi medicinsko osoblje prenosnici su bakterija, a neke od njih otporne su na antibiotike i mogle bi biti izvor zaraza pacijenata koji se leče u bolnicama, pokazala je studija turskog univerziteta.
Ekipa naučnika sa turskog Univerziteta Ondukoz Mayis otkrila je na mobilnim telefonima meticilin – rezistentni Staphylococcus aureus (MRSA), navodi se u studiji objavljenoj u specijalizovanom časopisu Annals of Clinical Microbiology and Antimicrobials.
Istraživanje sprovedeno na uzorku oko 200 mobilnih telefona lekara i medicinskih sestara sa hirurškog i odelenja intenzivne nege pokazalo je da samo njih 10 odsto redovno dezinfikuje svoj mobilni. Gotovo 95 odsto testiranih mobilnih telefona bilo je zaraženo najmanje jednim tipom bakterije, a neke od njih mogu kod bolničkih pacijenata da izazovu teške zaraze tokom lečenja.
Među dobijenim uzorcima sa mobilnih telefona, skoro 35 je sadržavalo dve vrste bakterija, a 11 odsto tri ili više. Nakon objave pomenutog istraživanja, autori su napomenuli da bi njihove rezultate valjalo dopuniti drugim studijama.
Prošle, 2008. godine, web browser Firefox je imao više bezbednosnih „rupa“ od konkurentskih browsera Microsoftovog Internet Explorera i Safarija, ali je bio brži i u njihovom popravljanju, kaže se u izveštaju kompanije Secunia.
Važno je napomenuti da su sve „rupe“ bile lakšeg oblika, za razliku od konkurencije. Prošle godine Firefox je imao 115 sigurnosno nebezbednih tačaka, dok su Microsoft, Apple, i Opera imali 30, 31 i 32 bezbednosno rizična propusta.
Internet Explorer je imao 6 „zero-day“ tipa propusta, od toga dva kao visoko rizična. Firefox je imao 3 „zero-day“ tipa propusta i nijedan nije okarakterisan kao visoko rizičan. Mozilla je po ovom pitanju reagovala mnogo brže od Microsofta, a tri od šest propusta još nisu sanirani.
Takođe, Mozilla je za Firefox predstavila novi JavaScript engine pod imenom Tracemonkey. Po dosadašnjim testovima, ovaj engine je veoma brz, tako da se po brzini približio ako ne i prestigao Apple Safari 4. Razvojni tim je veoma zadovoljan postignutim rezultatima i odlučio je da preskoči nekoliko brojeva u verzijama i izbaci verziju 3.5.
Poslednjih dana januara u Davosu, švajcarskom zimskom centru, održan je još jedan Svetski ekonomski forum, ovaj put pod senkom globalne krize i posvećen uobličavanju sveta posle krize.
Forumom, osnovanim 1971. u vidu trusta mozgova i pod geslom „preduzetništvo je globalno u javnom interesu“, dominirali su politički lideri. Prisustvovalo je više od 40 šefova država ili vlada, gotovo dva puta više nego lane, i 36 ministara finansija i guvernera centralnih banaka, uključujući guvernere svih iz Grupe 8 osim SAD. Tzv. biznis elita ove godine kao da je bila po strani – u švajcarskim Alpima bilo je istina oko 1.400 direktora kompanija ali uglavnom bez „najvećih imena“.
Dnevni red
Na dnevnom redu bili su globalni problemi na koje je Forum upozorio još pre skupa kada je pobrojao 36 rizika iz pet kategorija koji danas prete svetu. Pogoršanje stanja državnih finansija, slabljenje kineskog ekonomskog rasta, nekoordinisani odgovori vlada širom sveta na globalne probleme, jačanje protekcionizma kao odgovora na ekonomsko usporavanje i posledice globalnog zagrevanja samo su neki od njih. „Ekonomske perspektive za 2009. tmurne su za većinu ekonomija, tržišta su i dalje kolebljiva, likvidnosti nema, nezaposlenost raste, a poverenje potrošača i biznisa palo je na najniži nivo do sada“, ističe se u izveštaju Foruma i naglašava da u takvoj klimi rizici postaju još moćniji a sklonost panici i kratkoročnim odgovorima na probleme sve je prisutnija.
I, mada su ekonomski problemi dovoljno teški da ostanu u fokusu Foruma, čitav jedan dan učesnici skupa posvetili su gorućim političkim pitanjima – Bliskom istoku, Gazi, novoj američkoj administraciji, iranskom nuklearnom programu, Pakistanu i Avganistanu. Skup je čak protresla oštra razmena optužbi između turskog premijera Erdogana i šefa izraelske vlade Peresa.
Razgovaralo se i o ekologiji, energetici i pomoći siromašnima kojima je teret krize najteži, brojni su upozoravali na protekcionističke politike, neki se založili za globalno telo za nadzor ekonomije koje će imati moć da spreči umesto da „leči“ krizu koja je već izbila, a neki su oštro kritikovali SAD da su jureći profit proizvele najtežu ekonomsku krizu od Velike depresije iz tridesetih godina prošlog veka.
Klaus Švab, osnivač i predsednik Foruma, istakao je da skup daje šansu liderima da razmisle o svetu koji bi trebalo da se pojavi kada kriza prođe i da za tu „novu eru preispitaju institucije, sisteme i način razmišljanja“.
Loše vesti
Upravo u vreme Foruma stigle su loše vesti iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Međunarodne organizacije rada (MOR), kao i samog Davosa. Naime, istraživanje poverenja među direktorima najvećih svetskih kompanija spustilo se na najniži do sada nivo. Ispitano je više od 1.100 direktora od kojih je samo petina uverena u rast prihoda u narednih 12 meseci. Godinu dana ranije, u to je bila uverena polovina ispitanika. Direktori se takođe ne nadaju brzom oporavku već očekuju samo „anemičan“ i postepen oporavak u naredne tri godine.
Fond je upozorio da će globalna ekonomija ove godine, koja će biti najizazovnija kada je reč o ekonomiji od Drugog svetskog rata, gotovo ukočiti jer će rast pasti na samo pola procenta, što je najniža stopa za više od 60 godina. Prognoze MMF posebno su sumorne kada je reč o razvijenima, poput SAD i zone evra gde se očekuje pad privrednih aktivnosti od 1,6 odnosno dva procenta. Analitičari Fonda napomenuli su da uprkos oštrom smanjenju kamata ima prostora za još niže stope, s ozbirom da su rizici od inflacije prigušeni. S druge strane, upozorili su iz MMF, rizik od deflacije raste.
MOR je pak procenio da će zbog ekonomskog usporavanja do kraja godine posao izgubiti još 51 milion ljudi. Optimistički scenario MOR predviđa da 2009. svet završi sa 18 miliona nezaposlenih više i globalnom stopom nezaposlenosti od 6,1 odsto. Kao realniju MOR vidi prognozu po kojoj će bez posla ostati još 30 miliona ljudi a stopa nezaposlenosti narasti na 6,5 odsto sa šest procenata lane i 5,7 odsto u 2007. Prema najcrnjem viđenju MOR, bez radnih mesta će u 2009, ako se kriza produbi, što neki očekuju, ostati još 51 milion ljudi pa će se stopa nezaposlenosti popeti na 7,1 odsto.
| Srbija Srbiju i njene potencijala za ulaganja u Davosu su predstavili potpredsednik vlade Božidar Đelić i direktor Telekoma, potpredsednica Delta Holdinga i predsednik Komtrejd grupe. Đelić je razgovarao i sa ministrom spoljnih poslova Švedske Karlom Biltom o ubrzavanju evropskih integracija Srbije tokom švedskog predsedavanja EU u drugoj polovini 2009. |
Oglasio se, dan pred početak Davosa, i generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Anhel Gurija pozivajući vlade i sektor biznisa u svetu da zajedno rade na izmeni finansijskih i pravila u globalnom biznisu. Gurija je ocenio da su uzrok problema u kojima se svet našao preterane finansijske inovacije čiji je cilj zadovoljenje sve veće „gladi“ za kratkoročnim profitom. „Moramo da ponovo ispišemo pravila. Da bi obnovili poverenje koje je fundamentalno za funkcionisanje tržišta, potrebni su nam bolji nadzor, regulativa, korporacijska uprava i bolja
koordinacija“, istakao je Gurija i dodao da to zahteva jačanje saradnje na multilateralnom nivou.
Dva E
Davos se bavio i energijom, kako ulaganjima u čistu energiju, tako i trenutnom situacijom na svetskom tržištu nafte, čija tražnja zbog svetskog ekonomskog usporavanja slabi pa joj je cena tri puta niža nego letos, kada je bila najviša do sada. Na skupu je predočeno i istraživanje Foruma i grupe „Nju enerdži fajnens“ u kojem se navodi da ulaganja u čistu energiju treba da budu više nego utrostručena, na 515 milijardi dolara kako bi se zaustavilo dalje grejanje planete. U izveštaju je istaknuto da najveći deo ulaganja treba da ide u obnovljive izvore energije, poput solarne i eolske.
Kada je o ekologiji i borbi protiv globalnog zagrevanja reč, dobitnik Nobelove nagrade Al Gor zatražio je sa skupa od predsednika SAD Obame i drugih svetskih vođa da brzo postignu sporazum o borbi protiv te pošasti uprkos finansijskoj krizi. Gor je inače za Obamu rekao da je „najzeleniji“ jer se izborio da se iz paketa ekonomskih stimulansa od 820 milijardi dolara deo usmeri u zaštitu čovekove okoline. Govorilo se o svetskom sporazumu o limitiranju emisije štetnih gasova za čije postizanje su se, pored Gora, založili i šef UN za klimatske promene Iv de Ber i danski premijer Andreas Rasmunsen koji će biti domaćin skupa UN o klimi u Kopenhagenu kasnije ove godine. Taj sporazum treba da nasledi Protokol iz Kjota.
Ko je bio …
U Davosu su od „zvučnih imena“ bili ruski premijer Vladimir Putin, koji ga je i otvorio, kineski Ven Điabao, nemačka kancelarka Angela Merkel, japanski premijer Taro Aso, britanski Gordon Braun a iz SAD savetnica novog predsednika Baraka Obame Valeri Džaret. Bili su i Rupert Mardok, Džordž Soros, Al Gor, južnoafrički ministar finansija Trevor Manuel i, naravno, Bil i Melinda Gejts koji su najavili nova sredstva iz njihove Fondacije za borbu protiv bolesti koje kose siromašan deo sveta.
… a ko nije
Odsustvo zvezda najbolji je dokaz težine globalne finansijske krize. U Davosu nisu bili Dik Fald, koji je vodio Leman braders do kraha sredinom septembra, Vikram Pandit, jer je njegova Siti grupa na kolenima, Džon Tein, nekadašnji bos Meril Linča, Ramalinga Raju, osnivač indijskog Satjam kompjutersa. Nisu došli ni supermodeli i rokeri, uključujući ranije „redovnog“ Bona, pevača grupe U2 i borca za siromašne u svetu.
Ipak, najuočljiviji su izostanci iz Obamine „posade“. Nisu bili ni Obamin ekonomista Lari Samers ni ministar finansija Tim Gajtner. Oni su se opravdali obiljem poslova na novom paketu koji treba da raščisti stanje u američkom bankarskom sistemu i stimuliše potrošnju u najvećoj svetskoj ekonomiji.
| Antidavos Istovremeno kada i Svetski ekonomski održan je i Svetski socijalni forum, deveti po redu, i to u brazilskom gradu Belemu kojem je prisustvovalo pet šefova država i sto hiljada antiglobalista željnih da promovišu ekonomski model koji je alternativa onom suočenom sa recesijom. Na skupu pod motom „Moguć je još jedan svet“ okupili su se anarhisti, socijalisti, borci za zdravu životnu sredinu, predstavnici amazonskih plemena i južnoamerički predsednici sa namerom da Latinsku Ameriku predstave kao model ekonomske saradnje i razvoja. Kritičara Davosa bilo je i u Švajcarskoj a organizator protesta u Ženevi Loren Tetamenti kazao je da je Svetski ekonomski forum simbol neoliberalne politike u poslednjih 20 godina koja je i prouzrokovala krizu. „Nemamo poverenja da će krizu rešiti ljudi koji su je i napravili“, istakao je Tetamenti. |
Julija Simić,
broj 52, februar 2009.