Nintendo je svoju konzolu Wii u februaru prodao u 753.000 primeraka. Ovo je porast prodaje u odnosu na januar ove godine za 70.000 jedinica.
U odnosu na februar prošle godine, Nintendu je porasla prodaja za 74%. Nintendo je do danas prodao 19 miliona konzola na američkom tržištu.
Opšte gledajući, s obzirom na stanje američke ekonomije, tržište igara skočilo je za 10%.
Tim italijanskih stručnjaka sa Univerziteta u Veroni smatra da se pomoću genetski modifikovanog duvana može sprečiti razvoj insulinski zavisnog dijabetesa (Melitus).
S obzirom na to da je dijabetes autoimuna bolest, a duvan lako može genetski da se transformiše, postoji mogućnost da se konzumiranjem specijalne vrste duvana uz dekarboksilazu glutaminske kiseline, spreči pojavljivanje dijabetesa tipa 1.
Posle godinu dana od pojavljivanja prve beta verzije, kompanija Microsoft je objavila Internet Explorer u verziji osam.
Kompanija je stavila akcenat na bezbednost i brzinu, kao i poštovanje web standarda. Nova verzija engine-a Trident pretpela je mnoštvo izmena, ali web developeri mogu u html meta tag uneti određeni kod i stranica će se prikazati kao npr. u Internet Exploreru 7.
Podestimo, kod nas je još uvek u širokoj upotrebi odavno prevaziđen i tehnološki zaostao Internet Explorer 6, koji je svojevremeno, a i još uvek, kod onih koji ga koriste, pojam neisigurnog pretraživača. Magazin Biznis i Finansije pozivaju sve da skinu novu verziju Internet Explorera 8, ili da koriste neki od popularnih browsera kao što su Mozilla Firefox, Google Chrome, Opera ili Apple Safari.
Microsoft Internet Explorer 8 možete preuzeti sa ovog linka.
Funkcionalna hrana je ona hrana čijom se dužom konzumacijom može uticati preventivno ili terapeutski na različite aspekte zdravlja ljudi. Ona može biti konvencionalna sa bioaktivnim komponentama ili „ojačana“ tako da smanjuje rizik pojave neke bolesti. Hipokrit je pre više od dve hiljade godina dao jednostavno objašnjenje – neka tvoja hrana bude tvoj lek i neka tvoj lek bude tvoja hrana.
Termin funkcionalna hrana javlja se prvi put osamdesetih godina prošlog veka u Japanu i definiše je kao alternativu medikamentima. I na srpskom tržištu ima proizvoda koji mogu poneti ovu oznaku. Uglavnom dolaze iz uvoza ali ima i domaćih proizvoda. Firma „Nutrilans“ plasirala je na tržište funkcionalni obrok „Nutrilans“, koji je mešavina prirodnih dijetalnih biljnih vlakana i obogaćen Omega – 3 masnim kiselinama. Autor recepture je Zoran Roksandić, stručnjak prehrambene tehnologije sa magistarskom diplomom i nutricionista. „Po strukturi, funkcionalna hrana su dijetalna biljna vlakna od voća, povrća i leguminoza (soja, grašak, boranija…). Njihova sjajna osobina je da apsorbuju teške metale iz organizma i utiču na detoksikaciju digestivnog trakta. Biljna vlakna takođe utiču i na osećaj sitosti jer apsorbuju dosta tečnosti. Uloga Omega – 3 masnih kiselina je nemerljiva kod preventive koronarnih bolesti i kancera“, kaže Roksandić.
Zoran Roksanić je žestok protivnik industrijske hrane. On je devet godine radio u stranoj firmi iz oblasti hemijske industrije koja prodaje sirovine za prehrambenu i farmaceutsku industriju, vitamine za humanu primenu itd. „Kad uđete u taj sistem, kao da ste otvorili Pandorinu kutiju. Industrijska hrana je prepuna aditiva i hemikalija. Pod izgovorom da se hrana obogaćuje, dodaju se veštački zaslađivači, boje i arome. Za mnoge je dokazano da su ili alergeni ili kancerogeni. Primera radi, šlag pena poznatog nemačkog proizvođača ima u sebi veštački zaslađivač aspartan za koji je klinički dokazano, da izaziva kancer na mozgu i Alchajmerovu bolest. Gazirana pića strane proizvodnje bez šećera, sadrže najgore veštačke zaslađivače. U pojedinim saveznim američkim državama zabranili su u školama prodaju gaziranih pića, koja su inače njihov simbol, a kod nas ta pića dobijaju nagradu kao vrhunski brend na sajmu brendova,“ kaže Roksandić. Na domaćem tržištu prodaju se i začini koji sadrže 18 odsto monosodium glutamata. To je so glutaminske kiseline koja je kancerogena. Upotreba takvog začina ne utiče na zdravlje ljudi za nedelju-dve dana, nego za godinu dana (u literaturi poznato kao “kumulativni otrov”). Spisak ovakvih primera koje Roksandić nabraja je dugačak. On kaže da je zato želeo da „komponuje“ hranu bez industrijskih primesa koja će biti „surogat zdravlja i preventive u samo dve supene kašike dnevno.“
Istraživanjem i proizvodnjom funkcionalne hrane Roksandić se bavi više od jedne decenije. Po njegovoj recepturi napravljene su prve kobasice obogaćene dijetalnim biljnim vlaknima, kao i dijetetski proizvod „BioBalans“. Prodao je licencu za ovaj preparat i posle dve godine napravio novi – „Nutrilans“. Prema ispitivanjima koja su rađena na Institutu za bromatologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, na našem tržištu „Nutrilans“ predstavlja najbogatiji prirodni izvor Omega – 3 masnih kiselina (sa preko 7%) i dijetalnih biljnih vlakana (sa preko 55%). Zaštićeni patent Roksandić je ustupio firmi “Nutrilans” u kojoj je jedan od trojice suvlasnika, direktor proizvodnje i razvoja. Drugi suvlasnici su lekari. „Oni su hirurzi i bave se svojim poslom ali su uložili novac u ovaj projekat jer veruju da je potencijal tržišta funkcionalne hrane veliki. Ja sam u osnivanje firme uložio novac od prodaje stana i sa suprugom i dvoje dece otišao u podstanare. Supruga i ja smo ubeđeni da će nam se ta investicija brzo vratiti. Za mene je funkcionalna hrana i opsesija i profesija i tema budućeg doktorata.“
Iako se „Nutrilans“ skromno reklamira u novinama i na elektronskim medijima, prodaja stalno raste. Roksandić kaže da je najbolja reklama zadovoljan konzument. Pacijenti sa zdravstvenim tegobama rade laboratorijske analize pre i posle upotrebe funkcionalne hrane. One su pokazale da se sa dva funkcionalna obroka dnevno pojedine zdravstvene tegobe (povišena telesna težina, trigliceridi, holesterol…) mogu rešiti za mesec i po dana, bez upotrebe medikamenata. „Nutrilans“ je predklinički testiran, između ostalog i u Domu zdravlja „Stari grad“. Po preporuci njihovih dijetetičara i nutricionista, do sada je plasirano preko 13.000 kutija ovog preparata. „Znači, ne ubeđujem ja ljude kako je moja hrana dobra. Ne smete da se šalite sa tuđim zdravljem ni da tvrdite ono iza čega ne stojite jer to onda vodi u nadrilekarstvo i šarlatanstvo. Zadovoljan pacijent preporučiće prijateljima moj proizvod i tako se širi krug potencijalnih kupaca. Nažalost, još nemamo veliki budžet za marketing“, kaže Roksandić.
Šta jedemo„Industrijska viršla ima do 47 odsto MOM-a (mehanički odtkoštano meso). Melju se kosti, papci, grkljani i od toga pravi emulzija koja se ubacuje u kobasice, salame i viršle. To rade i u domaćim i u stranim mesnim industrijama. Viršlu koja u prodavnici košta 200 dinara ne bih dao ni kućnom ljubimcu da jede. Ako jedna firma napravi viršlu koja košta 200 dinara, gazda druge naloži tehnologu da napravu konkurentnu viršlu koja će biti jeftinija. Kilogram dobrog mesa od koga se pravi viršla košta preko 350 dinara, kako onda može da se prodaje po ceni od 200? Može, jer u njoj ima samo 20 odsto mesa. A samo dečijim vrtićima se dnevno isporuče dve i po tone takvih viršli. U Beogradu se konzumira sedam tona dnevno pizza šunke. Ona se pravi tako što se na 100 kg. mesa doda 90 litara vode. U tu smesu se ubacuju hemikalije i aditivi koji imaju zadatak da apsorbuju toliku vodu i da je “vežu”. U kobasice i meso za roštilj se dodaje soja čiji je učinak katastrofalan po zdravlje posle termičkog postupka od 80 stepeni”. U pekarskoj industriji su proizvođači nesrećni što mogu na 100 kg. brašna da dodaju samo 47 lit. vode. Crni hleb se pravi od belog brašna T 400 i T 500 i boji socom od kafe ili fermentisanim pirinčem. To je beli hleb koji „glumi“ crni. Kod nas opada standard i ljudi kupuju najjeftiniju hranu koja je i najštetnija po zdravlje. Deca sa 16 godina već imaju povišen holesterol i trigliceride od brze hrane i gaziranih pića. Društvo dobija bolesne ljude i onda troši ogromna sredstva na njihovo lečenje. To je začaran krug a ministarstva peru ruke od toga, to nije njihov problem.“ |
U firmi „Nutrilans“ planiraju investicije u sopstvenu fabričku halu. Uslužnu proizvodnju za njih radi fabrika u Titelu. Sada im kreće i prvi izvoz preko interneta. Planiraju i da pokrenu informativnu i edukativnu kampanju koja će promovisati funkcionalnu hranu. U svetu su sve brojnija istraživanja o uticaju ishrane na naše zdravlje. Pokret za promociju zdrave hrane jača i u Srbiji. Roksandić kaže da sve više edukovanih potrošača „beži“ od hrane u kojoj ima aditiva i hemikalija. „Polako se menja i svest pacijenata koji nisu više spremni da bespogovorno slušaju lekare. Ako neko ima visok nivo šećera u krvi (preko 20 npr.), ne mora odmah da mu se daje insulin. Hajde da probamo dijetalnim režimom ishrane da skinemo šećer do neke prihvatljive granice. Međutim, nekim lekarima je najlakše da daju insulin jer ne žele time da se bave.“
Gordana Milojković
broj 53, mart 2009.
Prodaja Apple Macintosh kompjutera u februaru pala je za 16% dok je PC platformama sa Windows operativnim sistemom porasla prodaja za 22%.
Što se tiče laptop tržišta, Apple je zabeležio pad od 7%, dok su laptopovi sa Windows okruženjem zabeležili rast od 36%. Netbook kompjuteri sa Windows sistemom zabaležili su rast prodaje od 16%. Istovremeno, postoji veliki jaz u prodaji desktop i laptop kompjutera. Prodaja Apple desktop kompjutera je opala za 36%, a Windows platformi za 10%. Prosečna cena Mac laptopova pala je za 7% na 1.512$, dok je kod Windows laptopova pala za 20% na 560$.
Važno je napomenuti da u ovu statistiku nisu uzeti podaci o prodaji kompanija HP i Dell. Što se Mac-a tiče, podaci se tiču samo Apple zvaničnih radnji (Apple Stores), Best Buy i sajtova za kupovinu kao što je Amazon.com. Prodavnice Wal-Mart nisu uključene.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi želi da napravi nacionalnu službu za praćenje korisnika interneta. Po predlogu zakona, ako bi služba utvrdila da korisnik nelegalno preuzima ili deli sadržaj putem interneta, služba bi mu mogla uskratiti pristup na godinu dana. O predloženom zakonu se raspravljalo u francuskom parlamentu tokom prošle nedelje.
Predsednik, čija je žena model i glumica Karla Bruni skoro izdala muzički album, ubeđen je da francuska muzička i filmska industrija trpe zbog piraterije, tako što građani nelegalno preuzimaju njihove produkte preko interneta.
Ako bi se zakon usvojio, vlasnici autorskih prava imali bi pristup podacima službe za praćenje i ako bi utvrdili da su njihova prava prekršena, obavestili bi korisnikov internet provajder koji bi mu prvo poslao email, zatim zvanično pismo, a potom ga isključila sa interneta na period od tri do dvanaest meseci.
Istraživanja javnog mnjenja ukazuju da dve trećine Francuza nikada nisu preuzeli nelegalan sadržaj sa interneta, uključujući i iznenađujućih 43% mladih između 18 i 24 godine.
Predsednik je sličan zakon predložio još u novembru 2007. ali je ubrzo bio povučen. Inače, ovakav zakon je suprotan regulativi u EU, po kojoj samo sud može nekoga proglasiti krivim.
Tekuća, 2009. godina sigurno će biti zapamćena po recesiji i globalnoj finansijskoj i ekonomskoj krizi. U medijima se potenciraju greške visokog menadžmenta, banke se napadaju zbog nepromišljenosti, ali se zaboravlja da na sličnim principima prodaje kapaciteta koji, zapravo, ne postoje, počivaju mnoge druge privredne grane.
Prvi primer ovakvog poslovanja je telefonija, jer, u vreme kada je skoro svako u mogućnosti da neometano uspostavi vezu sa bilo kojom tačkom na planeti, telefonska mreža nigde u svetu nije u mogućnosti da odgovori potrebama korisnika ukoliko bi rešili da istovremeno svi upotrebe svoj telefonski aparat.
Situacije u kojima će se ovo desiti su obično tako retke da o njima svakodnevno i ne razmišljamo, ali treba imati na umu da se slična pojava odnosi i na segment modernog poslovanja bez koga se više ne može zamisliti ni jedna ozbiljna firma, a to su e-mail i web sajt – osnovni činioci poslovne komunikacije, nezaobilazan izvor informacija i osnova sve značajnijeg prisustva na Internetu.
Web hosting predstavlja stavku koju ljudi obično teže da zaborave kada zakupe prostor na serveru i registruju domen kod provajdera. Ukoliko ste za partnera izabrali pouzdani hosting firmu, ove stavke ćete se i prisećati jednom godišnje kada budete obnavljali njihove usluge. Loš izbor, sa druge strane, može postati prava noćna mora.
Kada biramo hosting paket koji ćemo kupiti obično gledamo na dve najočiglednija stavke – koliko nam se prostora na disku nudi i koliki je dozvoljeni protok (bandwidth – količina podataka koju ćemo moći preneti u toku meseca). Ove dve stavke se u praksi retko kada zaista pokažu kao najvažnije.
Uzmimo kao pretpostavku da firma kod koje ste zakupili hosting na raspolaganju ima server sa hard diskom od 80GB i 800GB dozvoljenog protoka i da je u mogućnosti da na taj način opsluži 80 klijenata dajući im na raspolaganje pakete od 1GB prostora na disku i 10GB bandwidtha. Kada se 80 klijenata skupilo primećuju da retko koji sajt u stvari i troši tolike resurse, kapacitet im je iako sasvim popunjen u teoriji, u praksi zauzet manje od pola. Na osnovu resursa koje korisnici uopšte ne koriste odlučuju da povećaju pakete koje nude korisnicima za istu cenu. Paketi su sa većim ovlašćenjima, koja skoro nikome ni ne trebaju, primamljiviji za oko, a broj korisnika koji se nalaze na serveru je sada mnogo iznad 80, dok su prvobitnu, sada već skupu ponudu sa početka, zamenile fantastične cifre od kojih vam se diže kosa na glavi. Mnogi čak idu toliko daleko da za cene prvobitnog paketa nude i neograničene resurse, na čemu bi im čak i oni koji veruju u to da je svemir beskrajan – pozavideli.
Od pojave Interneta pa do danas cena web hostinga je astronomski pala, uglavnom zbog razvoja tehnologije, povećanih potreba klijenata, ali i zahvaljujući pojavi koju smo upravo opisali – prodaji kapaciteta koje hosting kompanije nisu realno u mogućnosti da opsluže – takozvanom oversellingu. Za razliku od banke od koje svi klijenti zatraže istovremenu isplatu, hosting firma će, ukoliko svi klijenti odluče da od jednom iskoriste sav prostor koji imaju na disku i potroše sav protok, biti u ozbiljnom problemu, ali neće propasti. Oni nisu u obavezi da klijentima vrate uloženi novac, već ga mogu iskoristiti da dokupe još prostora i protoka i da tako reše problem.
Greška ovog, na prvi pogled odličnog plana, nalazi se u tome što da bi sistem pukao uopšte nije potrebna ekstremna situacija. Naprotiv, veliki overselleri se suočavaju sa ogromnim problemom svakodnevno, a to je nedostatak procesorske snage i memorije. Protok i prostor na disku, iako često naglašavani, nisu usko grlo hostinga. Računar na kome su sajtovi klijenata hostovani često nije u mogućnosti da isprati zahteve koje mu zahteva veliki broj, često sa programerske strane loše optimizovanih sajtova, dolazi do neprijatnih usporenja, nedostupnosti e-maila i web prezentacija, padova servera i grubog buđenja iz sna o neverovatno jeftinom i pouzdanom hostingu sa neograničenim mogućnostima.
Srbija je za sada još uvek dosta pošteđena uticaja svetske ekonomske krize koja je zahvatila svet, ali ćemo recesiju uskoro sigurno osetiti i na svojoj koži. Sa druge strane, oni koji planiraju da troškove smanje štedeći na hostingu, posledice u svom poslovanju osećaju već sada. Poučeni tuđim iskustvima trebalo bi da konačno shvatimo da se jeftino ne isplati, već da treba potražiti proverena i sigurna rešenja, naročito kada je u pitanju ono na čemu nam se posao zasniva.
Ivan Bjelajac
broj 53, mart 2009.
Američki fizičari utrkuju se sa evropskim u otkrivanju ‘božje čestice’, piše Glas Amerike.
Ubrzivač subatomskih čestica u američkoj Nacionalnoj laboratoriji Fermi, u Ilinoisu, sagrađen je pre više od 40 godina. Ali fizičari koji rade u njoj neočekivano su ušli u trku sa kolegama u CERN-u, u Švajcarskoj, u pokušaju da otkriju važnu česticu koja za sada odstoji samo u teoriji. Njeno otkriće moglo bi da preokrene naša shvatanja o suštini materije.
Naučnici u Laboratoriji Fermi, u Bataviji, u Ilinoisu, nazivaju je „Higsov bozon“, dok je nobelovac Leon Lederman zove „božjom česticom“. Odstojanje te subatomske čestice moglo bi da objasni zašto materija ima masu.
„Uopšte nije sigurno da Higsova čestica postoji, kaže fizičar Robert Roser, jedan od naučnika koji uz pomoć tevatronskog akceleratora pokušavaju da pronađu neuhvatljivi bozon. „Sudaramo protone i antiprotone velikom brzinom i pokušavamo da razumemo šta se dešava pri tim sudarima kako bismo saznali više o tome kako je svemir nastao i kako funkcioniše“, dodaje Roser.
Jedna od čestica koje nastaju u tim sudarima mogao bi da bude Higsov bozon. Fizičar Vejd Fišer radi u drugom odeljenju Fermilaba, zvanom DiZiro. „Mi ovde u stvari ili potvrđujemo ili odbacujemo teorije za koje smatramo da bi mogle da objasne zašto odstojimo, zašto se materija ponaša onako kako se ponaša, i zašto je sve ovakvo kakvo jeste“, kaže Fišer.
Već decenijama, naučnici iz čitavog sveta su u Femilabu otkrivali subatomske čestice, što je dovelo do teorije o Higsovom bosonu. Međutim, kraj ere pojavio se na vidiku kada je akcelerator predviđen za zatvaranje 2011. godine. Očekivalo se da će potraga za bosonom preći u Veliki hadronski sudarač, u laboratoriji CERN, u Švajcarskoj. Sjedinjene Države su za taj projekat priložile više od pola milijarde dolara. Ali sudarač je zbog nezgode odmah po otvaranju, u septembru, ispao iz rada na duže vreme. Laboratorija Fermi je time dobila dodatno vreme da pokuša da pronađe „Higsov bozon“.
„Vreme koje smo dobili zahvaljujući kvaru Hadronskog sudarača pruža nam veliku mogućnost. Trka je istinska i niko ne zna ko će prvi stići na cilj“, kaže fizičar Vejd Fišer.
Naučnici u Femilabu nadaju se da će im paket za ekonomsku stimulaciju, predsednika Baraka Obame, doneti sredstva za istraživanje koja su poslednjih godina presušila. Roser i njegove kolege smatraju da bi tako mogli da pobede u trci.
„Voleli bismo da budemo prvi, ali time se priča ne završava. To bi bilo samo još jedno dostignuće za nas pre nego što isključimo ubrzivač i predamo Evropi štafetu u traganju za suštinom materije“, zaključuje Robert Roser, prenosi Glas Amerike
Istraživanje je pokazalo da je u 48 proizvoda za decu koji se prodaju u SAD prisutan karcinogen 1.4-dioksin, a 23 je imalo formalaldehid.
Američka nevladino zdravstveno i ekološko udruženje Kampanja za sigurnu kozmetiku, u svom novom istraživanju upozorila je na prisutnost kancerogenih hemikalija 1.4-dioksina i formaldehida u kupkama i drugim proizvodima za negu novorođenčadi.
Od 48 testiranih proizvoda, među kojima su i oni velikih proizvođača, poput ‘Baby’ šampona i ‘Baby Magic’ losiona kompanije Johnson & Johnson, u 32 je pronađen 1.4-dioksin u tragovima, a 23 su bila pozitivna na formaldehid. Ukupno 17 proizvoda bilo je pozitivno na obe hemikalije, saopštila je 14. marta Kampanja za sigurnu kozmetiku.
Prema američkoj Upravi za hranu i lekove FDA, 1.4-dioksin je poznati karcinogen, koji nastaje kao nuzprodukt u proizvodnji kozmetike na bazi petroleja. Proizvođači mogu lako ukloniti 1.4-dioksin, ali to se sada ne traži prema kozmetičkim standardima u SAD.
Formaldehid je na popisu potencijalnih karcinogenih materija Agencije za zaštitu okoline (EPA), iako opasnost od raka kod njegove apsorpcije kroz kožu nije objašnjena. Poznato je da formaldehid izazva reakcije na koži kod dece i odraslih.
Kompanija Johnson & Johnson odbacila je izveštaj Kampanje, ističući da svi proizvodi zadovoljavaju propise u svim zemljama gdje se prodaju.
Evropska unija zabranila je 1.4-dioksin još 1982. godine.
“Savet za novo mišljenje” nedavno je potpisao ugovor o partnerskoj saradnji sa američkom konsultantskom firmom Persona Global. Tim povodom, osnivač i predsednik gostujućeg preduzeća, Jon Gornstein, posetio je Beograd i održao nekoliko predavanja o liderstvu u krizi. Kako on savetuje, pre nego što se odlučite na neku akciju, a posebno otpuštanja, trebalo bi da se konsultujete sa svojim klijentima.
Jon Gorstein je 1980. godine, stvarajući Persona Global, objedinio dve ideje: internacionalno poslovanje i HR. Ova kompanija sada pruža konsultantske usluge preduzećima u 34 države. Da ne bi sada prepričavali njegovu celu biografiju, neka vam referenca za gospodina Gornsteina budu imena dosadašnjih klijenata – BMW, Mazda, Hitachi, Kawasaki, Dell Computer, Alcatel, Motorola, Inter-Continental Hotels, IBM, Goldstar, Hilton Hotels i tako dalje. Naš sagovornik insistira na značaju dobre komunikacije i stvaranju poverenja unutar i van firme.
Bif: Svedoci smo loše strane globalizacije – američka kriza pogađa ceo svet. Postoji li neko univerzalno rešenje, nevezano od specifičnosti svakog pojedinačnog sistema, za ovaj problem?
J. Gornstein: Postoje opšta mesta na koja možete da utičete da bi popravili stvar. Na primer, sada, pošto su ljudi izgubili mnogo novca, više ne veruju finansijskim institucijama. Za ove institucije postoji jedno rešenje, bez obzira na to odakle su, a to je reizgradnja poverenja.
Pretpostavljamo da će krajnji trzaj krize biti u poslednjem kvartalu ove godine, te da će posle toga početi obnova. Brzina obnove zavisi upravo od pozitivnih odluka koje će biti donete. Generalno, sva preduzeća moraju da rade na izgradnji poverenja kod svojih klijenata i efektivnoj komunikaciji.
To poverenje se gradi kroz međuljudske kontakte. Kada odete u banku, često svoje poverenje poklanjate osobi koja radi na šalteru, a ne samoj instituciji. Zaposleni mogu biti utrenirani da ulivaju poverenje, jer to je veština koje se uči. Međutim, ovaj odnos se gradi koliko sa klijentima, toliko i unutar kompanije i u odnosu sa poslovnim partnerima. Ova praksa zasnovana je na proučavanju ljudskog ponašanja i pokazala se uspešnom.
Druga stavka je efektivna komunikacija, usko povezana sa poverenjem. Ako za najkraće vreme iskomunicirate najuspešnije moguće, odnosno ostvarite cilj, onda govorimo o efektivnoj komunikaciji. Komunikacija je jedna od najbitnijih stvari u poslovanju. Dešavalo vam se sigurno da imate kolege koje odlično rade svoj posao, ali vi jednostavno ne želite da radite sa njima. Dešavalo se i obrnuto. To su situacije u kojima shvatamo koliko su bitni međuljudski odnosi.
Bif: Studirali ste ekonomiju, istoriju i psihologiju. Čini se da ste u svoj posao uneli znanja iz sve tri oblasti.
J. Gornstein: Naravno. I, zaista, sva ova znanja su mi mnogo pomogla u poslu. I ne samo ta znanja. Živeo sam u Evropi 10 godina, govorim danski, razumem švedski i još nekoliko jezika. Uspeo sam da razumem duh određenih evropskih nacija. To iskustvo mi je pomoglo da shvatim da postoje stvari koje su zajedničke ljudima različitih nacionalnosti. Ako se bavite internacionalnim kompanijama ovo vam može biti dobra smernica.
No, naravno, ne smemo se uvek osloniti na opšta mesta. Mentalitet svuda igra bitnu ulogu. Postoje specifičnosti koje menjaju percepciju tih opštih mesta. Uzmimo za primer pojam poštovanja, to je vrednost koju ceni svaka kultura, ali ga definiše drugačije. U poslu je bitno da znate šta je osnova ljudskog ponašanja, ali i da shvatite posebnost jednog kolektiva, njegov kulturni identitet.
Bif: Skloni smo da mislimo da su ljudi genetski predodređeni za neki posao. Da li lider mora da ima neke posebne predispozicije?
J. Gornstein: Ne. Lider može da bude svako, potrebne su vam samo dve stvari: konstantno sagledavanje moguće budućnosti, a u isto vreme postizanje maksimalne efikasnosti u sadašnjosti. Kada čitate o liderima, mislite da su to ljudi određenog izgleda i jake ličnosti, ali ima mnogo dobrih i uspešnih ljudi u ovom poslu koji ne dobijaju toliko publiciteta, oni su obični, verovatno liče na vašeg prvog komšiju, ali to su zapravo ljudi koji pokreću svet.
S druge strane, ličnost ne može biti vaša uzdanica u svakoj situaciji. Setite se Drugog svetskog rata i uspešnosti Vinstona Čerčila. Samo šest meseci posle kraja rata Čerčil nije imao posao. On jednostavno nije bio toliko efikasan u mirnodopskim uslovima. Dakle, vi kao dobar lider, morate da pratite promene i da im se prilagođavate. Ne možete biti dobri samo u sadašnjosti, uvek morate planirati i budućnost.
Bif: Kako biti uspešan u sadašnjosti, usred krize?
J. Gornstein: Ispričaću vam jednu priču.
Dva čoveka su otišla u šetnju po šumi. Pošto je bilo hladno, imali su zimske čizme i debele jakne. U jednom trenutku je ispred njih iskočio veliki medved. Jedan od njih dvojice je odmah stao, skinuo sa sebe svu tešku odeću i spremio se da beži. Drugi ga je začuđeno upitao zašto to radi kad nijedan od njih neće uteći medvedu. Čovek je odgovorio „Ne brinem ja da li ću biti brži od medveda, već da li ću biti brži od tebe“. Vidite, medved je recesija. Ne treba toliko brinuti o njoj, već o tome da budete bolji od konkurencije. Pitate se kako to izvesti? Jedno od rešenja bilo bi da sačuvate svoje najbolje ljude. Kada kažem najbolje, mislim na one koji dobro rade, koji su posvećeni poslu, nasuprot onima koji ga samo „odrađuju“. Sada ste u situaciji da bi vaši najbolji radnici napustili posao iako ga vole, samo ako im se ukaže bolja prilika. Međutim, njih treba sačuvati u firmi.
Kada donosite bitne strateške odluke trebalo bi da konsultujte klijente, jer možda možete da uštedite na proizvodima koji su potrošačima manje bitni i time da sačuvate socijalni mir. Tako možete da sprečite nepotrebne gubitke, i novca i kadra.
Bif: Da li uvek uvažavate sud klijenata?
J. Gornstein: Pa ko plaća račune? Uvek svojim zaposlenima govorim da im plate ne dajem ja, već klijenti. Zato, ako ne radimo stvari koje oni visoko vrednuju, neće biti prihoda.
Osim toga, ako uspemo da ispunimo želje konzumentima naših proizvoda, imaćemo najbolju reklamu.
Bif: Ova dva dana ste se susretali sa top menadžmentom sa naših prostora i imali delimičan uvid u rad naših preduzeća. Šta nam nedostaje da bismo opstali na globalnom tržištu?
J. Gornstein: Sposobnost adaptacije i fleksibilnost. Pogledajte Nokiju, znate li šta su oni proizvodili pre 100 godina? Pravili su čizme za nacionalnu armiju. Sada rade haj-tek telefone. Možda će u budućnosti praviti nešto drugo, jer, kao što vidimo, telefoni su postali roba široke potrošnje i ima previše konkurencije. Ali ne verujem da to brine Nokiju. Oni prate trendove i zato opstaju.
Pokušajte da napravite firme što fleksibilnijim, adaptivnijim. Pokušajte da gledate u budućnost. Ako hoćete da se takmičite u globalnoj ekonomiji, prvo morate da budete deo nje. To više nije ni stvar izbora, jer vi jeste deo sveta.
Bif: Mislite li da imamo kvalitetne ljude za ovaj poduhvat?
J. Gornstein: Ja bih se uzdao u mlade naraštaje. Nove generacije su fleksibilnije, ti mladi ljudi su obrazovani po modernim standardima i masovno koriste sve tehnologije, a posebno internet, te razvijaju široku grupu saradnika, ali i postaju svesni svih promena koje moraju biti sprovedene. Samo je pitanje vremena kada će oni uzeti stvar u svoje ruke.
Marija Dukić
broj 53, mart 2009.