Tekstovi

Ukoliko ste vlasnik jednog od .yu domena, ne očekujte da će taj domen po automatizmu preći u .rs domen. Štaviše, odgovarajući .rs domen, pod određenim uslovima, može preći u vlasništvo nekog trećeg lica. Na vama je da, ukoliko to želite, zakupite neki od .rs domena, i sada je pravo vreme za to.

Izgleda da svet smatra da će Srbija biti stabilna država, a jednoj takvoj državi treba domen kojim će sufiksno imenovati internet adrese svojih institucija, pravnih i fizičkih lica. Nakon osnivanja RNIDS-a (Registra nacionalnog Internet domena Srbije) 8. jula 2006. godine, ICANN (Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve) se 14. septembra 2007. godine saglasio sa dodelom novog nacionalnog internet domena Republike Srbije. Nešto više od godine i kvartala nakon toga, počinje registracija .rs domena, pri tom tačan datum, sem meseca, za sada, nije poznat.

Kako registrovati .rs domen

Za detalje o ovom jako značajnom procesu obratili smo se Zoranu Torbici i Vladimiru Aleksiću, direktoru i pomoćniku direktora firme CRI, koja je, između ostalog i jedan od 24 ovlašćena registra za set .rs domena. Oni naglašavaju da vlasnici nekog od .yu domena ne trebaju nikako da očekuju da će njihov sufiks .yu domena automatski postati .rs. Na njima je da ga registruju. Pri tom, jedno lice može biti vlasnik više .rs domena istovremeno, što je bitna razlika u odnosu na .yu domen, kao i to da vlasnik .rs domena može biti i strano lice. Yu domen će i dalje postojati i moći će se održavati sve do 30. septembra 2009. godine, međutim, nova registracija .yu domena će biti onemogućena od strane RNIDS-a 10 dana pre početka zvanične registracije .rs domena. Ono što vlasnici .yu domena treba da urade, kao i ostali zainteresovani za .rs domen, u sledećem periodu je da odaberu jednog od ovlašćenog registratora i zakupe odgovarajući domen, odnosno domene koje žele. Sufiksi domena u ponudi u okviru rsTDL-a su .rs omogućen za sva lica, .co.rs za pravna lica komercijalne delatnosti, .org.rs za organizacije nekomercijalne delatnosti, .edu.rs za edukativne ustanove, in.rs za individue, odnosno fizička lica. Domeni sa sufiksima ac.rs (za akademske institucije) i gov.rs (za državne institucije) se neće registovati preko ovlašćenih registara.

Predregistracija

Trenutno se odvija tzv. proces predregistracije gde se vrši rezervacija .rs domena. Na sajtovima i/ili prodajnim mestima ovlašćenih registara je moguće rezervisati neki od slobodnih .rs domena. Međutim, predregistracija nije i stvarni proces registracije, što znači da ukoliko je neko lice izvršilo preregistraciju za neki .rs domen ne znači da će zaista i dobiti vlasništvo nad tim domenom. Kada se objavi datum i vreme početka registracije, svaki od 24 ovlašćena registra će naizmenično slati RNIDS-ovom serveru po jedan zahtev za registraciju nekog od .rs domena iz svoje liste. Na taj način pokušava se obezbediti kolika tolika fer igra između registratora, odnosno interesenata za registraciju .rs domena, jer će svaki od njih moći da registruje po jedan domen u jednom trenutku, a nakon toga treba da sačeka da se završi po jedan zahtev za registraciju od ostala 23 registratora, nakon kojeg mogu poslati zahtev za sledeći domen, i tako naizmenično. Svi internet domeni su registrovani po algoritmu “prvi koji dođe, prvi je i uslužen”. U ovom slučaju, razlika je što će u jednom trenutku koji će predstavljati zvaničan početak registracije .rs domena biti u igiri par hiljada zahteva za registraciju kao posledica predregistracije. Potreba za ovakvim sistemom predregistracije, odnosno registracije, je proizišla iz alternative, koja se slikovito može opisati redovima od po par stotina do par hiljada kupaca .rs domena koji, verovatno i par dana pre objavljenog datuma, čekaju u redovima ispred prodajnih mesta na zvaničan početak registracije.

Prioriteti

Neki .rs domeni su već i zaista registrovani, a neki su pak rezervisani. U ovom trenutku su registrovani domeni RNIDS-a (rnids.rs i nic.rs), i svi ovlašćeni registri imaju po jedan .rs domen. RNIDS je u saradnji sa Upravom za zajedničke poslove republičkih organa (UZZPRO) sačinio listu domena koji će biti rezervisani za potrebe Vlade Republike Srbije i njenih institucija. Kako je jedan domen sa sufiksom države nacionalno dobro, ovo je i razumljivo. Sledeći koji imaju prioritet u registraciji su postojeći vlasnici .yu domena. Naime, od početka registracije i tokom sledećih 6 meseci, vlasnici .yu domena imaju prioritet na odgovarajući .rs domen koji im je u tom periodu zagarantovan uz, naravno, obezbeđivanje odgovarajućih podataka i/ili dokumentacije čija se lista može naći kod svakog registratora. Nakon isteka tih 6 meseci, taj .rs domen, ukoliko nije registrovan, se nalazi u slobodnom prometu na tržištu. Slikovito, ukoliko postoji domen www.primer.co.yu, njegov vlasnik ima rezervaciju na taj domen punih 6 meseci na domen www.primer.co.rs i ni pod kakvim uslovima u tom periodu nijedno drugo lice ga ne može registrovati. Nakon isteka tog perioda, ukoliko vlasnik .co.yu domena nije registrovao odgovarajući co.rs domen, taj domen je u slobodnom prometu. Takođe, vlasnik domena www.primer.co.yu ima i rezervaciju na www.primer.rs domen koji je takođe isključivo namenjen njemu u periodu od 6 meseci. Međutim, ukoliko postoji neko drugo lice koje je vlasnik domena www.primer.edu.yu, tad pravo nad domenom primer.rs imaju oba vlasnika (primer.co.yu i primer.edu.yu) domen .rs je isključivo rezervisan za vlasnike u primeru navedenih domena, koji mogu postati vlasnici www.primer.rs domena po principu “ko prvi dođe, prvi je i uslužen” u tom periodu. Za registraciju rezervisanog domena (npr. www.primer.co.yu u www.primer.co.rs), lice je dužno da priloži odgovarajuće podatke i dokumente, praktično, odmah, međutim, prilikom registracije slobodnih .rs domena, rok za podnošenje dokumentacije je 30 dana nakon podnošenja zahteva, što onemogućava gubitak domena jednom interesntu zbog eventualnog kašnjenja prilikom pribavljanja potrebne dokumentacije, što je takođe jedna sjajna novina.

Cene

Registracija .rs domena, je veća nego što smo navikli 1.500 dinara za .rs, 500 dinara za co.rs, edu.rs i org.rs i 300 dinara za in.rs (cene u veleprodaji), gde na ovu cenu registratori uračunavaju svoju maržu, tako da cene od registratora do registratora variraju u nekom malom intervalu. Sagovornici iz CRI-a ovo objašnjavaju razlikom .yu projekta koji je bio baziran na volonterskom radu i koristio je uglavnom akademske resurse, dok je projekat uvođenja .rs domena započet od nule, gde je bilo potrebno izvršiti odgovarajuće investicije u opremu i softver kako bi .rs domen mogao samostalno da živi i da se razvija. Takođe, ne kriju da je vrlo moguće da će doći do nivelacije cena u sledećem periodu u korist registranata (vlasnika i kupaca domena), ali u ovom trenutku, visoke cene imaju realno pokriće.

Registracija u praksi

Od 24 ovlašćena registra potrebno je izabrati jednog ili više koji će obaviti registraciju domena. Naši sagvornici su izneli neke od kriterijuma koji mogu pomoći u izboru. Pre svega ukoliko je u pitanju registracija .rs domena ekvivalentnom .yu domenu koji vlasnik poseduje, prvi kriterijum je cena jer je ta registracija zagarantovana prvih 6 meseci. Ukoliko se pak radi o “trci za domenom”, bilo za domenom .rs kao u prethodnom primeru (vlasnik primer.co.yu i vlasnik primer.edu.yu žele domen primer.rs), bilo za slobodnim domenom, u kriterijum ulaze pravila poslovanja registratora i propratne usluge. Neki registri će vam vratiti novac u punom iznosu ukoliko nije moguće izvršiti registraciju, neki vam samo nude da za taj novac registruju drugi domen po želji, dok neki zadržavaju pravo da zadrže vaš novac ne pružajući vam nikakvu uslugu sem pokušaja registracije. Vrlo mali broj registara omogućava plaćanje predregistracije, odnosno registraciju putem platnih kartica preko interneta, što svakako može uštedeti vreme. Pojedini registri su u partnerskim odnosima sa drugim registrima, i nude mogućnost svojim klijentima da se zahtev registracije domena obavi od strane više registara kako bi se povećala verovatnoća pobede u “trci za slobodnim domenima”.

Ono što se može zaključiti da je ceo projekat .rs domena vrlo lepo uređen. Proces tranzicije je težak i uglavnom nefer prema pojedincima, međutim, u ovom slučaju, čini nam se da su stvari adekvatno koncipirane. Pravilnici koje je doneo RNIDS u vezi .rs domena u učesnika su, u većini slučajeva, izuzetno jasni i precizni bez dvosmislenosti i običnim laicima. Međutim, kao i svaki pravni akt, u pojedinim slučajevima zahteva pravno tumačenje, pa čak i nakon toga nema značajnih zamerki. Treba posebno napomenuti da su nam sagovornici iz CRI-a napomenuli da je većina pravilnika prepisana iz zapadne prakse koja se dobro pokazala, što u principu pokazuje da kad Srbi ne izmišljaju toplu vodu, ostvaruju dobre rezultate.

Nikola Svitlica

broj 40, februar 2008.

Gde smo, zašto smo tu gde jesmo, dokle bi realno mogli da stignemo i kako na putu razvoja informacionog društva u Srbiji i njenog pozicioniranja na globalnom tržištu, komentarišu direktori IT firmi odgovarajući na sledeća pitanja:

1. Prema podacima kompanije Mineco, rast IT tržišta u Srbiji je prošle godine iznosio 37%. Šta je najviše doprinelo takvom rastu u politički i ekonomski veoma teškoj godini, da li on realno odslikava domaće IT potencijale i kako pozicionira domaći IT sektor u odnosu na situaciju u regionu?

2. Koja su tri ključna problema u razvoju informacionog društva i podizanju konkurentnosti IT kompanija u Srbiji:

• u državnoj strategiji
• u IT sektoru

3. Koji segment domaćeg IT tržišta će se najbrže razvijati u neposrednoj budućnosti i pod kojim uslovima?

Alan Albulj, Extreme

1. Za mene je tako visok prošlogodišnji rast IT tržišta predstavljao iznenađenje, ali ne u segmentu hardvera – čiji visok rast je karakterističan za nerazvijena tržišta, već pre svega u softverskoj industriji. I mi smo prošle godine ostvarili rast od 32%, iako smo projektovali 20%. Iznenadilo me je i tržište usluga, koje je prema izveštaju kompanije Mineco nešto veće u odnosu na sliku koju mi imamo – verovatno zato što smo u svom poslovanju fokusirani na mala i srednja preduzeća i samim tim imamo nešto drugačiju vizuru od kompanija koje rade sa javnim sektorom i velikim firmama. Sa druge strane, smatram da je potencijal rasta ovog tržišta mnogo veći, što se najbolje može proceniti kroz poređenje iskustava u regionu. Intenzivno sarađujemo sa regionalnim distributerima, a naročito sam upoznat sa hrvatskim tržištem koje je, po mom sudu, dosta slično i uporedivo sa srpskim. Na osnovu tamošnjih trendova sasvim je jasno koliko kod nas ima prostora za rast i u nekim segmentima ih već sustižemo, a mislim da će taj pomak biti još intenzivniji kada u Srbiju pristignu ozbiljne investicije.

2.  Za razvoj informacionog društva je najbitnija uloga države, koja treba da postavi jasnu strategiju i da u skladu sa njom deluje, na način da definiše konkretne korake, rokove i one koji su odgovorni za njihovu realizaciju. Uostalom, to je pravilo i u svakoj firmi koja iole razmišlja o opstanku na tržištu. Zatim, neophodno je veće prepoznavanje značaja informacionih tehnologija, kroz edukaciju javnosti i privrede, kao i razvoj elektronske uprave, jer imamo nizak nivo svesti i znanja – počev od države, preko menadžera, do građana. Ako smatramo da je naš cilj da kao komparativnu prednost iskoristimo raspoloživu pamet i znanje onda je neophodno da se više investira u istraživanja i razvoj, da se privuku još neki istraživački centri multinacionalnih kompanija. Da se poreskim stimulacijama, kao što je, na primer, bio slučaj u Irskoj, podstaknu investitori koji su spremni da ulažu u razvoj tehnoloških inkubatora i proizvodnju softvera.
Sa svoje strane IT sektor bi u interesu struke treba da radi na jačem esnafskom povezivanju, partnerstvu i zajedničkom nastupu na tržištu. S obzirom na veliki potencijal tržišta uvek može da se nađe zajednički interes i takvim stavom i ponašanjem podigli bi nivo proizvoda, usluga i kadrova. Postoje komplementarnosti među onim što radimo i umesto da se sva energija troši na preotimanje klijenata za istu ili sličnu vrstu proizvoda i usluga – čime podrivamo poziciju sektora u očima klijenata, treba da razmišljamo proaktivno, da inoviramo proizvode i usluge i tako omogućimo klijentu da zadovolji širi dijapazon potreba. Ozbiljnim i profesionalnim nastupom IT firme bi se pozicionirale kao   promoteri promene poslovnih vrednosti i ponašanja, što podrazumeva i permanentnu edukaciju. Jer, kao i u celoj privredi, i u ovom sektoru se oseća nedostatak kvalitetnog kadra, naročito menadžerskog, kao i konsultanata koji su osposobljeni da objedine tehnološka i ekonomska znanja.

3. U narednom periodu pre svega će rasti tržište usluga i rešenja koji se oslanjaju na softver. Jer rešenja i usluge koje unapređuju poslovanje jesu svrha informacionih tehnologija i njihov suštinski doprinos privrednom rastu.

Dušan Bošnjak, IIB

1. Kada govorimo o prošlogodišnjem ICT rastu, s obzirom da smo veoma nisko pozicionirani u odnosu na većinu iole razvijenijih država, veliki procenat na malu osnovicu nije teško ostavariv. Na iskazani rast je svakako uticao dolazak stranih privrednih subjekata, pre svega u oblasti prodaje na veliko i malo, kao i u sektoru finansija. Dalje, kao posledica konkurencije domaća preduzeća su morala znatno da povećaju stepen automatizacije i nivo usluga koje pružaju kako bi ostali u tržišnoj trci. Činjenica je, međutim, da su strane kompanije dovele i svoje dobavljače, tako da od uslužno- licencnog dela IT kolača malo sredstava je ostalo u domaćim tokovima. Zato bi bilo interesantno analizirati koji je procentualni udeo pojedinačnih segmenata tržišta, kako bismo dobili realniju sliku koliko iskazani procenat rasta zaista doprinosi IT razvoju u Srbiji. Na osnovu iskustva u ovom poslu, procenjujem da je učešće domaćih kompanija u prošlogodišnjem rastu manje nego što bi moglo i trebalo da bude, ili je neodgovarajuće raspoređeno po tržišnim segmentima.
U segmentu tržišta ERP sistema, u kome mi poslujemo, imamo uspešnih domaćih kompanija, ali kultura tržišta je takva da se  znatno veće poverenje ukazuje strancima, iako su se kod nas pokazali u najmanju ruku skromno. Što se tiče države i javnog sektora tu je, za domaće kompanije još gora situacija, jer većina velikih tendera diskriminatorski tretira domaće proizvođače softvera. Takođe, ne postoji nikakav vid zaštite domaćeg IT tržišta. Na primer, davno ojačale strane firme mogu bez problema damping cenama, odnosno ukalkulisanim gubitkom u prvih nekoliko godina da potpuno unište sve izvorno domaće proizvode, a samimi tim i potencijale, što se donekle već i dešava.

2. Na žalost, naša država nema strategiju ni na jednom polju, jer pod strategijom ne podrazumevam na stotine strana beskorisnog teksta. Kada je u pitanju informacioni razvoj, država bi u izradu njegove strategije trebala da uključi pre svega kadrove iz domaćih kompanija, ali po kriterijumu uspešnosti i stručnosti, a ne političke podobnosti. Bilo bi pametno da se od domaćih kompanija stvore regionalni lideri, od kojih neke to već jesu, ali na žalost uglavnom u segmentu trgovine. To je moguće samo ako se domaćoj pameti povere veliki IT poslovi u Srbiji, iz kojih bi izrasle zaista kvalitetne i regionalno konkuretne firme.
Kada je reč o struci, naročito  o domaćim proizvođačima softvera, mislim da bi trebali da se ujedine oko čvršćeg i efikasnijeg udruženja, koje bi moglo da utiče na zaštitu interesa ne samo IT kompanija, nego i krajnjih korisnika. Tu pre svega mislim na žalostan fenomen da smo veoma skloni prihvatanju samoproklamovanih autoriteta i na okolnosti da u nedostatku jasno postavljenih standarda bilo koja kompanija može samu sebe da proglasi kompetentnom, što nanosi ozbiljnu štetu svima.

3. Najbrže će, svakako, rasti sektor usluga, jer nam je samo to ostalo u globalnoj raspodeli, iako ćemo se potruditi da i sa domaćom proizvodnjom ostanemo u igri.

Predrag Vraneš, S&T Serbia

1. Iako je tokom prethodne godine zabeležen zaista impresivan rast srpskog IT tržišta, ono je, na žalost, i dalje nerazvijenije u odnosu na tržišta novih članica EU. U 2007. su, zbog političke nestabilnosti, smanjene direktne strane investicije, a rast industrijske proizvodnje nije zabeležio značajniji pomak. Posledica takvih kretanja je odricanje od velikih infrastrukturnih informatičkih projekata, a oni bi prirodno trebalo da podstaknu rast čitavog tržišta. Veliki podstrek ulaganjima u opremu bilo je i smanjenje stope PDV-a – bar kad su u pitanju PC računari, kao i povoljniji bankarski krediti, ali se ipak nadamo da će se u 2008. godini ulaganje u IT pomeriti sa potrošačkog ka poslovnim primenama. Činjenica je da se sa razvojem informacionog društva mora odnekud početi, a ovi podaci su samo još jedna potvrda da se srpsko tržište nalazi u početnoj, infrastrukturnoj fazi  i da mu preostaje još mnogo prostora i vremena za razvoj.

2. Razvoj informacionog društva u Srbiji otežavaju  nedovoljno razvijena svest o  ulozi  i važnosti informacionih tehnologija kako za razvoj poslovanja, tako i za opšti društveni napredak. Podizanje te svesti je zajednički poduhvat svih nas koji radimo u ovoj oblasti, ali značajnim delom to mora biti  i državna odgovornost. Među ključnim problemima su i nizak nivo informatičke pismenosti, relativno mali broj građana koji imaju brz pristup Internetu, kao i regionalni informatički jaz u samoj Srbiji. Određene grupe u društvu, poput nezaposlenih, penzionera i osoba sa invaliditetom, su gotovo potpuno marginalizovane u procesu uključivanja u informaciono društvo, pa je potrebno da država za njih osmisli odgovarajuće programe i da taj primer, kroz partnerske projekte, slede velike kompanije.
Ako želimo bilo kakav napredak, neophodno je povećanje stručnog kadra, za šta nam je potrebna efikasna, kvalitetna i ekonomski izvodljiva reforma obrazovanja i bolje korišćenje znanja koje poseduju naši dokazani stučnjaci u zemlji i inostranstvu. Još jedan problem je regulativa – budući da Srbija tek treba da usvoji odgovarajuće zakone za funkcionisanje  elektronske vlade, elektronske trgovine i zaštitu ličnih podataka, kao i njena primena, koja zavisi od administrativnog kapaciteta i  stručnosti nadležnih institucija.

3. Tržište IT usluga se sve više pomera ka složenijim i specifičnijim rešenjima, a najbolji primeri za preusmeravanje IT ulaganja sa izgradnje infrastrukture na poslovne procese su u bankarskom sektoru, telekomunikacijama i trgovini. I mi smo u našoj kompaniji, kao jednoj od vodećih sistem integratora, bili svedoci uspešnosti ovakvih projekata. Očekujem da će od posebnog značaja biti inteligentni sistemi za obradu podataka, kao i sistemi za skladištenje podataka. Glavna funkcija IT-a je do skoro bila smanjenje troškova i povećanje profita, a sada se očekuje da IT bude neophodna infrastruktura za rast kompanija. U principu, kada Srbija jasnije profiliše svoj ekonomski razvoj, biće i lakše odgovoriti na ovo pitanje.

Goran Obradović, Cisco Systems

1. Imao sam priliku da vidim više različitih procena o rastu IT tržišta u Srbiji u prošloj godini, ali mislim da navedeni pokazatelj rasta od 37% prilično realno odslikava ovdašnje stanje. Takva procena je saglasna i sa našim poslovnim iskustvom u tekućoj fiskalnoj godini, jer smo po prodaji, izraženo u apsolutnim vrednostima, godinama bili iza Slovenije i Hrvatske a sada smo prvi put – ne samo po rastu – već po apsolutnim vrednostima najjača zemlja u regionu. Glavni razlog tako velikog rasta je veliko informatičko zaostajanje Srbije i grčevita potreba da se taj jaz nadoknadi. Mislim da su mu najviše doprinela strana ulaganja, jer strane kompanije na ICT ne gledaju kao na trošak, već kao na sredstvo za povećanje produktivnosti, konkurentnosti i profita. Bilo je značajnih ulaganja i u telekomunikacionom sektoru, ali su zbog političke nestabilnosti izostali infrastrukturni projekti u javnim preduzećima.
Ali moramo da imamo na umu da je Srbija ubedljivo najveća zemlja u regionu i da je naš tržišni potencijal tri do četiri puta veći od postojećeg tržišta. Verujem da ćemo taj potencijal maksimizirati za četiri do šest godina, zavisno od toga koliko ćemo imati stabilno okruženje u kome poslujemo. Kada je ova godina u pitanju, s obzirom na aktuelnu političku nastabilnost i neizvesnost, rast IT tržišta najverovatnije neće premašiti prošlogodišnji, a moguće je da će biti i manji.

2. Ključni problem je što i dalje nije jasno šta je zapravo strategija razvoja informacionog društva u Srbiji i kada će početi da se primenjuje. Druga velika kočnica je spora deregulacija tržišta telekomunikacija, čiji je razvoj, po mom ubeđenju, glavni generator napretka i informatičkog sektora. Deregulacija koju imamo formalno, ali ne i u praksi je neophodna za uspostavljanje konkurencije i svođenje cena na normalni nivo, što će posledično stimulisati preduzeća i javni sektor da mnogo ozbiljnije i u daleko većem obimu uvode informacione tehnologije. Bez infrastrukture, sa kojom na žalost još kubrimo, nema ni dalje tehnološke nadgradnje. Neophodno je i da se zaokruži zakonska regulativa i što je još važnije da se doneti zakoni primenjuju.
Da bi se tehnologije masovnije koristile neophodno je da se stvore uslovi za veće korišćenje širokopojasnog Interneta i podigne opšti nivo informatičkog obrazovanja stanovništva, kao i da se posveti veća pažnja školovanju stručnjaka, uključujući i ICT sektor. Sam sektor nije dovoljno ujedinjen i nema dovoljno lobističke moći da u pregovorima sa državom izdejstvuje da se neke stvari brže razvijaju. Postoje neke inicijative u tom pravcu, ali su one još u povoju.

3. Logičan sled u informatičkom razvoju je da će se najpre i najbrže razvijati sektor telekomunikacija i servis provajdera. Mreža je preduslov za rast, osnova za stimulisanje preduzeća, javnog sektora i pojedinačnih korisnika da više primenjuju informacione tehnologije. Možda je ovakvo viđenje donekle uslovljeno poslom kojim se mi bavimo, ali duboko verujem da to jeste uslov za sve ostalo. Jer ako nemate kvalitenu ponudu za brze i pouzdane linkove, koji su vam pri tom i finansijski dostupni, naravno da ćete imati mnogo problema oko odluke šta ćete i kako da implementirate kao IT rešenje.

Slobodan Radić, Hewlett- Packard

1. Politička događanja nisu bitnije uticala na naš ukupni poslovni rezultat u prošloj godini, zahvaljujući činjenici da raspolažemo ogromnim portfoliom proizvoda i usluga i u mogućnosti smo da kompenzujemo poremećaje na tržištu. Na žalost, poslovanje u nestabilnom okruženju je ovde gotovo postalo pravilo, što potvrđuje i studija jednog našeg partnera – da su se u poslednjih dvadesetak godina turbulencije u društvu dešavale na svake dve godine.  Zato je odgovor na vaše pitanje da li je prošlogodišnji rast IT sektora realan – da, s obzirom na uslove u kojima je ostvaren, ali ne i dovoljan u odnosu na potencijale ovog tržišta koji su daleko veći. Ali to je odloženi potencijal, koji nikako da se realizuje u potpunosti zbog nestabilnosti koja se odražava na celu privredu. Naša i ostale IT kompanije ga prepoznaju, a koliki je prostor za rast može se videti i kroz poređenja sa susednim tržištima.
Ipak, globalni uticaj informacionih tehnologija je toliko jak i nezadrživ da i ovde daje sve bolje rezultate, uprkos problemima koji nas koče da se tehnološki brže razvijamo. Konkretno, mislim da je prošlogodišnjem rastu doprinelo i to što je ipak učinjen pomak u kvalitetu Internet konekcije, kao i intenzivno uvođenje elektronskih usluga u finansijskom, pre svega bankarskom sektoru, što je uticalo i na njihove klijente da se, osetivši konkretnu korist, prilagode takvom načinu poslovanja.

2. Glavne kočnice za brži razvoj informacionog društva su one koje utiču i na ostale segmente društva, pre svega mislim na nedostatak kvalitetnog vođstva. Kada bi vlada imala snažniju inicijativu da na sopstvenom primeru pokaže kakve su koristi od primene IT, to bi sigrurno značajno uticalo na promenu ponašanja i privrednika i građana. Neophodno nam je efikasno zakonodavstvo i sudstvo i zaokružena regulativa koja će omogućiti da se poslovni procesi prilagode mogućnostima novih tehnologija. Ali nisam pobornik prevelikog administriranja, kao ni posebnih stimulacija za IT sektor, jer mislim da beneficije uljuljkuju i demotivišu konkurenciju. Takođe, previše administriranja i protekcionizma u korumpiranom društvu može biti vrlo opasno. Po mom sudu, za kvalitetno poslovno okruženje ključno je da država garantuje pravnu sigurnost, jer ako nje nema, bez obzira na to kolike su finansijske stimulacije retko ko će hteti da ulaže, jer su rizici mnogo veći od potencijalne dobiti.
Isto stanovište imam i kada su u pitanju odnosi u samom sektoru. Možda neke domaće firme žele veći stepen zaštite tržišta od stranih kompanija, ali mislim da to dugoročno nije dobro rešenje, kao što se već pokazalo u drugim zemljama. Šta znači konkurencija ilustrovaću na samom primeru HP-a, koji je svojevremeno imao fabriku diskova za računare. Ali oni koji su u HP-u sklapali računare nisu kupovali diskove sopstvene kompanije jer su bili preskupi. Njihova cena nije odgovarala kvalitetu jer je fabrika imala rezervisano tržište pa se tako i ponašala, ali je zato i zatvorena.

3. Pored rasta u segmentu hardvera i softvera, sigurno će rasti i tržište usluga. Tehnologija je sve složenija i zahteva sve veći broj usluga koje će omogućiti da te tehnologije korisnici primene na najbolji način – da sa što manje uloženih sredstava dobiju što više.

Miroslav Savanović, IN2

1. Osnovni razlog za iskazani prošlogodišnji rast domaćeg IT tržišta je činjenica da se ono još nalazi u infrastrukturnoj fazi, koju karakteriše hronična glad za hardverom. To potvrđuju i podaci da je učešće hardvera u ukupnoj potrošnji iznosilo oko 70%, kao i da su najznačajniju kategoriju kupaca činili upravo individualni korisnici koji najviše kupuju relativno jeftine računare, ansamblirane u Srbiji. Rastu su doprineli i smanjenje PDV-a na računare, ponuda povoljnih bankarskih kredita u saradnji sa distributerima i pad cena komponenata na svetskom tržištu, što je računare učinilo dostupnijim većem broju stanovništva.
Ocena da je potencijal rasta domaćeg IT tržišta veliki proizilazi iz  njegove slabe razvijenosti, o čemu svedoče i pokazatelji, koje takođe navodi kompanija Mineco, o prosečnoj potrošnji po glavi stanovnika, a prema kojima je ona 10 puta manja u odnosu na prosek EU, tri puta manja od potrošnje u Hrvatskoj i pet puta manja nego u Sloveniji. Ipak ona je veća u odnosu na Crnu Goru, Makedoniju, BiH i Albaniju, što logično nameće zaključak da bi navedene zemlje mogle biti naše izvozno tržište i to upravo u segmentu ansambliranog hardvera. To su neke domaće kompanije shvatile pre drugih i krenule u organizaciju prodajnih lanaca u tom delu regiona. Istovremeno, Srbija će biti uvoznik aplikativnog softvera iz razvijenijeg dela regiona – Slovenije i Hrvatske, naročito u onim industrijskim granama koje su tradicionalno razvijenije u zapadnim zemljama, kao što je, na primer, finansijski sektor.

2. Iskustvo pokazuje da razvijena informatička društva postoje samo u zrelim društvima sa stabilnim političkim sistemom i jakom ekonomijom, u kojima se ne sprovode česte revolucije već se društvo razvija u skladu sa dugoročno postavljenim strategijama, koje traju duže od vlada. Ukoliko bi se u Srbiji konačno uspostavila politička stabilnost i ozbiljno krenulo u promišljanje ICT strategije, ona bi pre svega morala da obezbedi libaralizaciju telekomunikacionog tržišta i to ne samo u mobilnoj, nego i u fiksnoj telefoniji, ADSL, kablovskim i bežičnim mrežama, čime bi se stvorili preduslovi za uvođenje efikasnih, a dostupnih servisa. Druga značajna stavka je donošenje adekvatne regulative i podzakonskih akata  i njihova dosledna primena u razvoju svih segmenata informacionog društva – od elektronske vlade, preko elektronskog poslovanja, do elektronskog obrazovanja i zdravstva. Pri tom ne treba biti sujetan, već praktičan i koristiti modele koji su u kratkom roku dali izvanredne rezultate, kao što je bio slučaj u Sloveniji, Austriji, Estoniji…Treća važna stvar je školovanje stručnjaka. Iako nema preciznih podataka, postoje procene da Srbija godišnje i na državnim i na privatnim fakultetima iškoluje samo 200 inženjera informatike, od kojih značajan broj odmah napusti zemlju. Dokaz da nemamo dovoljno kvalitetnih informatičkih kadrova je konstantna potražnja za njima na tržištu.

3. Pod uslovom da Srbija ne samo nastavi, već ubrza evropske integracije, doći će do povećanja investicija i bržeg industrijskog rasta, a i time i do sve veće potrebe za IT uslugama i paketskim poslovnim softverom u svim kategorijama: ERP, DMS, CRM, BI, CMS, portali. Poslovni softveri, naročito u većim kompanijama i javnom sektoru, podrazumevaju i povećanu potrebu za mrežnim tehnologijama, preko kojih se vrši integracija različitih sistema radi pružanja različitih usluga.

Vlada Tanasković, Fujitsu Siemens

1. Na žalost, mislim da prošlogodišnji visoki rast više govori o tome odakle smo krenuli nego dokle smo stigli. Kada krenete sa niskog nivoa, onda vaš rast izgleda ubedljivo, ali još nismo dostigli fazu u kojoj bi on bio posledica poslovnih potreba da se postane i ostane konkurentan. Da je tako, onda bi to garantovalo stabilan rast svake godine. Ovako, on još uvek u mnogome zavisi od dnevnopolitičkih događanja. Prošlogodišnjem rastu svakako je doprinelo smanjenje stope PDV-a na računare, ali mislim da ne treba potcenjivati ni napor koji su uložile sve IT kompanije na ovom tržištu da se prilagode postojećim uslovima u radu sa korisnicima. Zahvaljujući takvom pristupu i naša kompanija je prošle godine ostvarila za 50% veći rast u odnosu na prethodnu godinu.
Ali da bi se dobila realnija slika neophodno je sagledati strukturu IT sektora kao privredne grane, a ona je u Srbiji i dalje pretežno uvozna. Prostor za rast je u većem učešću IT u izvozu i zato treba da uradimo sve što je u našoj moći da interesovanje koje su investitori pokazali zbog iskazanog IT rasta kapitalizujemo i privučemo nove investitore. Tu pre svega mislim na ozbiljan pristup edukaciji i inkorporiranju znanja u poslovanje, kako bismo postali konkurentni pre svega u našem regionu, gde veličina srpskog tržišta jeste komparativna prednost.

2. Najvažniji uslov za dalji razvoj informacionog društva je konkretna i dosledna primena odgovarajuće strategije, čija realizacija ne bi bila obaveza samo nadležnog ministarstva, već cele države. Da vidimo da država zaista živi sa tim principima i podstiče druge u njihovoj primeni – počev od regulative, preko razvoja Interneta i elektronskih servisa za privredu i građane – što bi olakšalo rad i samoj državi, do poreskih olakšica za preduzeća i to ne samo za nabavku tehnologije, već i za njihovu intenzivnu primenu. One koji su spremni da značajnije ulažu u svoje tehnološko osavremenjavanje treba podržati kroz određene stimulacije, jer će se sigurno pozicionirati kao lideri na tržištu i povući i firme koje trenutno ne razmišljaju na taj način, ali će morati da promene svoju poslovnu filozofiju da bi opstale na tržištu.
Još jedan važan preduslov je udruživanje ili ukrupnjavanje domaćih IT firmi, jer mislim da postojećih nekoliko stotina premašuje realan obim posla i utiče na rasipanje radne snage u uslovima kada ionako nemamo dovoljno kvalitetnih informatičkih kadrova. Taj trend je tek u začetku  na našem tržištu i neophodno je da on postane dominantan – bilo da je reč o povezivanju, akviziciji, objedinjavanju resursa ili zajedničkom nastupu na tržištu – kako bi se podigao ukupan nivo konkurentnosti i učešća IT u izvozu.

3. Segment koji će se sigurno najbrže razvijati je prodaja kompletnih rešenja i usluga. To je bio trend u celoj istočnoj Evropi, a već postoje nagoveštaji da se i u Srbiji IT kompanije ubrzano spremaju da ponude što više usluga po standardima koji važe u Zapadnoj Evropi. Usluge su još uvek segment za koji domaći korsinici nerado izdvajaju sredstva, ali verujem da će se za godinu ipo do dve situacija bitno promeniti. Uslov za takav razvoj je da u Srbiji bude što više IT projekata, i to će sa približavanjem Evropskoj uniji morati da se desi, jer će nformatizacija biti preduslov razvoja bilo koje druge grane.

Dejan Cvetković, Microsoft

1. Za mene podatak o rastu IT sektora u prošloj godini nije iznenađujući, prevashodno zato što Microsoft od tako nezasićenog tržišta kao što je srpsko očekuje još veći rast. Naše poslovanje je raslo i više – oko 45% u našoj fiskalnoj godini, koja se završava za mesec dana. Među razlozima koji su doprineli takvom rastu domaćeg IT tržišta izdvojio bih, pre svega, razvijanje sistema lokalnih kompanija. Kada sam pre pet godina preuzeo Microsoft u Srbiji smo imali 20, a sada imamo više od 500 partnera. Sa tako razvijenim sistemom prekoračena je kritična masa ljudi i kompanija koje rade na razvoju i promociji informacionih tehnologija i novih mogućnosti, što povratno generiše i nove potrebe na tržištu. Značajne korake je napravila i država: smanjen je PDV na računare i uložen značajan napor u unapređenje zaštite intelektualne svojine. To je važno za Microsoft, ali i za ubrzanje domaćeg IT sektora, zahvaljujući sigurnosti koju IT kompanije danas mogu da imaju investirajući u razvoj svog softvera.

2. Izrazita dominacija politike nad ekonomskim interesima zemlje onemogućila je i da se izuzetna ideja o formiranju Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo valorizuje kroz značajniju saradnju sa privatnim sektorom, što je jedna od ključnih aktivnosti svake uspešne vlade u svetu. Iako smo povećali IT ulaganje po glavi stanovnika sa 44 na 62 evra, i dalje smo daleko iza regionalnog i evropskog proseka. Činjenica je da se ICT u Srbiji i dalje doživljava samo kao trošak, a ne kao investicija koja povratno utiče na podizanje ukupnog kvaliteta života i privlačenje novih investitora. A najbolji način da se konkretizuje vrednost informacionih tehnologija je da se radi na generisanju povratka uloženih sredstva. Mislim da država ima mogućnost da u kreiranju novih projekata i uslova daleko više stimuliše saradnju sa privatnim sektorom.
Preduslov za takav pristup je strategija razvoja informacionog društva, koja ne treba da bude megalomanska, već da forsira male ali precizno definisane korake ka jasno postavljenom cilju i da na tom putu pametno koristi iskustva drugih. Mislim da je IT sektor pokazao da u zemlji ima stručnjaka koji su kompetentni za takav poduhvat, ali da bi se zaustavio dalji ’’odliv mozgova’’ neophodno je kreirati atraktivne projekte za njihov ostanak.

3. Za dalji rast IT tržišta neophodan je razvoj telekomunikacione infrastrukture, jer je to preduslov za primenu novih kvalitetnih rešenja za kompanije i građane. A to zahteva i novu regulativu,  što i jeste dalji korak u tranziciji. Uveren sam da je budućnost srpske IT industrije u razvoju specifičnog softvera u različitim industrijskim delatnostima, bilo da je reč o proizvodnji, rudarstvu, elektroprivredi, naftnoj industriji…. Ove veoma značajne industrije za Srbiju nisu podržane adekvatnim IT rešenjima, za čije kreiranje u Srbiji postoji potencijal. Mi već imamo takve primere –  nekoliko naših partnera rade rešenja za banke koja su davno prerasla granice Srbije. Zašto takve partnere ne bismo imali i u drugim delatnostima? To je ono na čemu radimo. Sama činjenica da je korporacija odlučila da još pre tri godine uspostavi originalni Microsoft razvojni centar u Beogradu jeste priznanje takvom potencijalu i podstrek daljem razvoju IT industrije.

Nikola Marković i Zorica Žarković

broj 44, jun 2008.

U regionu Adriatik koji obuhvata teritoriju bivše Jugoslavije i Albaniju, u apsolutnom iznosu najveće IT tržište je hrvatsko, dok Slovenija prednjači mereno potrošnjom po stanovniku. U svim zemljama regiona na rast tržišta presudno utiče odnos države prema razvoju informacionog društva, ističe se u analizi hrvatskog časopisa ’’Banka’’.

Prema podacima IDC Adriatics za 2006. godinu, u Adriatik regionu po dostignutoj vrednosti IT tržišta od 944 miliona dolara vodi Hrvatska, za njom je Slovenija sa prihodom od 742 miliona dolara, a zatim slede Srbija (433), BiH (130,4), Makedonija (84), Albanija (73) i Crna Gora sa 42 miliona dolara. Pozivajući se na istraživanja IDC Adriatics, kao i ocene lokalnih analitičara u regionu, hrvatski časopis ‘’Banka’’ daje uporednu analizu trendova na IT tržištu u poslednje dve godine, fokusirajući se na situaciju u zemljama koje su svojevremeno sa Hrvatskom činile bivšu Jugoslaviju.

Uz ocenu da je slovenačko IT tržište u 2007. bilo znatno dinamičnije sa rastom od 14% u odnosu na prethodnu godinu, u članku se ističe da su pozitivni trendovi uočeni u segmentima poslovnog softvera, IT usluga i primeni naprednijih aplikacija. Više od trećine investicija potiče iz telekomunikacionog, bankarskog i proizvodnog sektora, dok u segmentu IT usluga državni sektor po ukupnoj potrošnji premašuje  ostale pojedinačne sektore. Po razvijenosti elektronskih usluga namenjenih građanima Slovenija zauzima drugo mesto u EU, ali je prema drugim pokazateljima na nivou evropskog proseka. Kao posebno loši pokazatelji navode se oni u oblasti inovacija, koji su daleko ispod evropskog proseka, mala ulaganja u istraživanje i razvoj i nedovoljna efikasnost pri uvođenju savremenih tehnologija, ali i nepotizam i korupcija. Za Sloveniju, navodi se u analizi, nije utešno što slične probleme imaju i druge države u regionu.

Procene da će u Srbiji vrednost IT tržišta ove godine premašiti pola milijarde dolara, a sa prosečnim rastom od 25% do 2010. dostići više od 100 dolara po stanovniku bile bi dobre vesti kada to ne bi činilo jedva 12% ulaganja po stanovniku u zapadnim zemljama. IT tržište u Srbiji je u infrastrukturnoj fazi, što potvrđuju i podaci da prodaja opreme čini 69% vrednosti tržišta, a ohrabrujući pokazatelj da tržište usluga zbog ubrzanog rasta po stopi od 20% počinje da privlači strane investicije ostaje u senci političke nestabilnosti, koja koči veća ulaganja. U ocenama se, između ostalog, ističe da tek predstoji ukrupnjavanje prilično usitnjenog IT tržišta i dalji razvojni zamah, ali i da je Srbiji nužan veći IT rast tokom više godina jer bi, u suprotnom, moglo doći do ekonomske krize.

Državna posla 
I u Bosni i Hercegovini, u kojoj je aktivno oko 500 IT kompanija, u strukturi IT tržišta dominira hardver sa 67%, segment usluga učestvuje sa 20,6%, a softver sa 11,6%. Prošle godine ukupna vrednost IT tržišta iznosila je oko 140 miliona dolara, što predstavlja skroman rast između 5 i 6% u odnosu na projektovanih 12%. Kao ključni razlog za ovakav bilans navode se neispunjena obećanja državnih i lokalnih vlasti o većim ulaganjima u informatizaciju, zaokruživanju neophodne regulative i stimulisanju kompanija za značajniju primenu IT projekata u poslovanju. S obzirom da ni ove godine nisu vidljivi pomaci u tom pravcu, prognozira se da rast IT tržišta neće premašiti prošlogodišnji.

Mnogo afirmativnije ocenjuju se napori makedonske vlade u razvoju informacionog društva, koja je konkretnim kampanjama, ali i ukupnom ekonomskom politikom znatno doprinela IT potrošnji i procvatu lokalnog IT sektora u 2007. godini. Ukupan rast IT tržišta iznosio je 40% dostigavši vrednost od 121 milion dolara. Mada dve trećine ukupne potrošnje otpada i dalje na hardver, kao ohrabrujući razvojni trend navodi se značajan porast u segmentu softverskih  usluga koji je u 2006. premašio 50%, prvenstveno zahvaljujući porastu vrednosti ugovorenih outsourcing poslova sa stranim kompanijama.

Što se tiče Crne Gore, navodi se procena da je vrednost IT tržišta u 2006. godini iznosila 42 miliona dolara, ali nema detaljnijih pokazatelja o njegovoj strukturi. Iako je strategija razvoja informacionog društva usvojena još pre četiri godine, ne mogu se naći precizniji podaci o njenim efektima, kaže se u članku. Ističe se, međutim, da je stopa upotrebe piratskog softvera od 83% među najvišima u svetu, kao i da računare poseduje 38% a pristup Internetu 24% domaćinstava, dok je penetracija u mobilnoj telefoniji čak 168%. U analizi se pominje i Kosovo, za koje se ocenjuje da iako nema pouzdanih pokazatelja sigurno predstavlja najnerazvijenije IT tržište u regionu, te da je svaka strana investicija u ovaj sektor od izuzetne važnosti za njegov razvoj.

Zorica Žarković,

broj 44, jun 2008.

Ako bi postojalo zrnce mudrosti da se ubrza srpski informatički korak, rešenje bi bilo usvajanje nacionalne strategije smanjivanja IT zaostalosti za novim članicama EU. Još nije kasno da se vratimo s našeg ’’IT puta’’, pogledamo šta su to uradile zemlje srednje Evrope i iskoristimo prednosti dokazanih i jeftinijih IT rešenja.

Srpsko informatičko tržište je i dalje jedno od najslabijih u Evropi. Iako je prošle godine zabeležilo snažan rast od 37%, dostiglo je skromnih 460 miliona evra, što predstavlja tek 62 evra po glavi stanovnika. U poređenju sa zemljama regiona, Srbija ima oko pet puta manja ulaganja po stanovniku od Slovenije ili oko 3,5 puta manja ulaganja od Mađarske. Zaostatak za zemljama Zapadne Evrope je dramatičan. U tim zemljama IT ulaganja po stanovniku iznose oko 800 evra godišnje. U odnosu na svoje manje susede, Srbija ima nešto jače IT tržište a srpska informatička industrija dobre poslovne izglede u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji.

Godišnjom stopom rasta od 25% do 2012. godine, srpski IT će dostići 186 evra ulaganja po glavi stanovnika i ovo će predstavljati oko 60% mađarskih IT ulaganja, ili tek 20% nivoa u zapadno-evropskim zemljama. Zaključak je da su potrebne fantastično visoke godišnje stope rasta srpskog IT-a za skromno stanje u 2012. godini.

Oprema, programi i informatičke usluge čine tri osnovna segmenta IT tržišta. Kada se tržište razvija IT ulaganja uvek započinju od opreme, što je slučaj i u Srbiji. Kupovina IT opreme predstavljala je 69% ukupne vrednosti srpskog informatičkog tržišta u 2007. godini, pri čemu je i oprema povećala svoj udeo za tri procentna poena u odnosu na 2006. godinu. IT usluge zauzimale su približno 20% ukupnog tržišta, dok je paketni softver činio preostalih 11%. Prošle godine velike stope rasta zabeležene su u svim segmentima IT tržišta, ali je vrednost isporučene opreme rasla najbrže, za izvanrednih 44%. To je potvrda da se srpsko informatičko tržište uveliko nalazi u infrastrukturnoj fazi i da mu preostaje još mnogo prostora za razvoj.

Politička nestabilnost i odsustvo velikih infrastrukturnih IT projekata uticali su da rast poslovnog segmenta IT tržišta bude niži od rasta segmenta individualnih kupaca. Nepovoljan poslovni ambijent, odsustvo svesti o značaju informatike u savremenom poslovanju, nedovoljna informatička obučenost zaposlenih, otežan pristup finansijskim sredstvima činili su bitne faktore koji su odlagali IT ulaganja poslovnog sektora u 2007. godini.

Iz preduzetništva u industriju

Srpsku informatičku industriju činilo je oko 1400 aktivnih preduzeća u 2007. godini. Zaposleni u ovoj industriji, kojih je oko 11.000, predstavljaju oko 0.8 odsto ukupne radne snage u svim preduzećima i institucijama u Srbiji. Poslovni prihod svih informatičkih preduzeća iznosio je nešto više od milijardu evra. Sa preko 200 miliona sopstvenog kapitala i oko 80 miliona evra dobiti u 2007. godini, srpska IT industrija zabeležila je značajan porast u 2007. godini. Ipak, prema zapadnim standardima, srpska IT industrija još uvek izgleda izuzetno skromno.

Glavni izazov za uspešna srpska informatička preduzeća postaje tržište IT usluga. Preduzeće koja su imala stratešku viziju, koja su prepoznala i uključila se na brzo rastuće tržište IT usluga, sada rastu zajedno sa njim. U kategoriju uspešnih spadaju i preduzeća koja su napravila partnerske odnose sa globalnim tehnološkim vendorima, preuzimajući potrebnu stručnost i neophodno iskustvo.

Tržište IT usluga se pomera i pomeraće se sve više prema složenijim i specifičnijim rešenjima. Nekoliko industrijskih grana (vertikalnih tržišta) uveliko je preusmerilo svoja IT ulaganja sa izgradnje infrastrukture na poslovne procese. Najbolji primeri su u bankarskom sektoru, telekomunikacijama i trgovini. Lokalni „sistem integratori“ koji su bili u stanju da izvedu ta složena i specifična rešenja bili su za to i nagrađeni odličnim poslovnim rezultatima u 2007. godini. Najveća srpska uslužna IT preduzeća su: Saga, Informatika i Spinnaker, a iz regiona su to S&T Serbia,  Pexim i Siemens IT Solutions, odnosno njihove firme u Srbiji.

Proces evropskih integracija je veoma bitan za razvoj srpske IT industrije. Međutim, trenutno je usporena „evropska perspektiva“ Srbije pošto su političke kočnice nadjačale ekonomske pokretače na ovom putu. U osnovi, potreban preduslov informatičkog rasta leži u daljem ekonomskom oporavku, novim investicijama i mirnoj i stabilnoj političkoj situaciji.

Posle dve decenije isključivo političkih strategija, Srbija je dobila i Nacionalnu strategiju privrednog razvoja za period 2006-2012. Autori Nacionalne strategije privrednog razvoja računaju da će Srbija u narednih šest godina dostići vrednost BDP koji je imala početkom devedesetih godina prošlog veka, a koji sada iznosi nepunih 70% ondašnjeg nivoa. Inače, sada srpski BDP čini 40% proseka deset novoprimljenih članica EU, ali je, za utehu, ipak veći od BDP-a Rumunije i Bugarske. Da bi se Nacionalna strategija ostvarila, učešće investicija u društvenom bruto proizvodu mora da se sa 20,5%, koliko je iznosilo u 2007. godini, poveća na 25,8% u 2012. godini. U toj godini BDP bi trebalo da dostigne oko 46,2 milijardi američkih dolara, odnosno oko 6.500 dolara po glavi stanovnika.

Srpska ’’idila’’

Pažljivijim čitanjem dosadašnjeg teksta uočavamo izrazitu zavisnost BDP-a i IT ulaganja. U tranzicionom periodu u nekoliko istočno-evropskih zemalja ova zakonitost je potvrđena u oba smera. Dakle, IT ulaganja doprinose rastu BDP-a, jednako kao što privredni rast doprinosi povećanju IT ulaganja.

Srbija je poništila ’’silu novca’’, skoro da je potpuno uništila svoju ekonomiju, a nije razvijala ni IT tržište. Kada pričamo o uticaju IT-a na ekonomiju u Srbiji, slobodno možemo da kažemo da je to do sada bio uticaj ničega ni na šta. Ta ’’idila’’ ipak neće trajati večito, Srbija teži evropskim standardima, a oni se lako prepoznaju kroz IT ulaganja.

Ako bi postojalo zrnce mudrosti da se ubrza srpski informatički korak, rešenje bi bilo usvajanje nacionalne strategije smanjivanja IT zaostalosti za novim članicama EU. Analogno prethodnom primeru, Nacionalne strategije privrednog razvoja, IT ulaganje po stanovniku u Srbiji 2012. godine treba da dostigne 60% proseka novih EU članica. Još nije kasno da se vratimo s našeg ’’IT puta’’, pogledamo šta su to uradile zemlje srednje Evrope i iskoristimo prednosti dokazanih i jeftinijih IT rešenja. Sa polovinom novca koji je, na primer, Mađarska uložila u protekloj deceniji, Srbiji se pruža prilika da za pet godina uhvati priključak.

Pođimo od pretpostavke da je očekivana prosečna godišnja stopa rasta srpskih IT ulaganja u periodu 2007-2012 oko 25%. Sa druge strane, da bi se ostvarili ciljevi Nacionalne strategije privrednog razvoja, BDP mora da raste godišnjom stopom od oko 7%. Uspostavljajući međusobnu vezu informatičkog i BDP rasta u odnosu većem ili jednakom 3.5:1 pogledajmo kakav bi bio uticaj povećanja IT ulaganja sa 25% na 28.5% godišnje – dodatnih 3.5 odsto predstavlja uvećanje IT ulaganja za oko 16 miliona evra. Sa druge strane 3.5 odsto većih IT ulaganja podiže BDP za oko 1 odsto, što je u apsolutnom iznosu veći BDP za oko 200 miliona evra. Ovaj primer pokazuje da ulaganje 16 jedinica u informacione tehnologije dovodi do razvoja društva za čitavih 200 jedinica. Da ne ponavljamo da povećanje BDP-a za 200 jedinica povećava IT ulaganja za 16 jedinica.

Preporučujemo da se IT ulaganje po stanovniku posmatra kao mera uvedenih evropskih standarda. Na primer, dostizanje 50% nivoa IT ulaganja po stanovniku novoprimljenih članica EU moglo bi da znači da u Srbiji potpuno važe evropska pravila, bez obzira na to kada će Srbija zaista postati članica EU. Zato bi dobra vest bila da se u 2008. godini IT tržište sa potrošnje preusmeri na investicije, od kućne zabave i obrazovanja ka poslovnim primenama. Izgradnja IT infrastrukture je važan preduslov za razvoj privrede, države i društva, tim pre što je ona jeftinija, a znatno profitabilnija od drugih industrija i što se njenim razvojem zaustavlja ’’odliv mozgova’’.

Milovan Matijević, nezavisni IT analitičar tržišta u Srbiji

broj 44, jun 2008.