Vesti

Pošto je uspešno razvilo prvi srpski radarski čip, beogradsko preduzeće „NOVELIC“ odlučilo se za još jedan veliki zalogaj – proizvodnju radarskih senzora. Ukoliko sve bude išlo po planu, njegovi proizvodi uskoro će se naći na svetskom tržištu, i to u savremenim automobilima, automatizovanim fabrikama i pametnoj rasveti. Ova kompanija podjednako je posvećena razvoju svih svojih rešenja, ali ako bi morala da istakne samo jedno, onda bi to bio senzor koji u automobilima uspešno detektuje vitalne znakove života i prepoznaje da li se radi o deci ili odraslima. Njegova upotreba doprineće spašavanju beba i dece koja se u toplim letnjim mesecima nađu zaključana u vrelim vozilima.

Darko Tasovac, Veljko Mihajlović i Veselin Branković su bivši studenti Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu koji se nisu upoznali na studijama, već u Nemačkoj radeći za kompaniju „TES Electronic Solutions“. Ali, nešto ih je „vuklo“ u svoju rodnu zemlju. To nešto bila je želja da u Srbiji samostalno razviju i proizvedu radarski čip.

Zato su se pre deset godina vratili u Srbiju i osnovali „NOVELIC“. Njihova kompanija nalazi se u „Naučno tehnološkom parku Beograd“ i zapošljava 150 ljudi, od kojih su 130 inženjeri. Trenutno rade na tri sopstvena tehnološka rešenja, čiji razvoj finansiraju razvijajući tehnologiju za kompanije iz svih oblasti elektronike.

Zašto je važno detektovati putnike u automobilu?

„NOVELIC“-vo rešenje, koje bi u naredne dve godine trebalo da ugleda svetlost dana postavlja se unutar savremenih automobila i služi za beskontaktnu detekciju putnika u njima.

„Na ideju za ovaj proizvod došli smo pre četiri godine, shvativši da su svremenim i autonomnim automobilima potrebne informacije koliko se ljudi prevozi njima, gde ti ljudi sede, kakvi su njihovi vitalni znakovi, pa čak i emocije. Detekcija emocija je bitna jer se njom, primera radi, može utvrditi da je vozač pospan, pa auto može preduzeti određene bezbednosne mere“, kaže za B&F Jure Galić, marketing menadžera ove kompanije.

I dok je „NOVELIC“ vredno radio na razvoju ovog senzora, EU je radila na novim propisima. Prema njima, od 2025. godine automobili koji pretenduju na pet zvezdica na testu bezbednosti moraće da poseduju senzore za detekciju beba i dece do šest godina starosti. Iako zvuči strogo, ovaj propis je zapravo preko potreban, budući da na godišnjem nivou smo u SAD oko 40 dece zaboravljene u zaključanim kolima premine, najčešće usled vrućine.

„NOVELIC“ zato intenzivno radi na razvoju senzora koji, osim odraslih putnika, detektuje i mališane gde god da se nalaze u vozilu, pa čak i ako su pali na pod. To čini odašiljući elektromagnetne talase koji veoma brzo putuju i odbijaju se o prisutne osobe, te vraćaju podatke o njima. Osim što je bezbedna, ova tehnologija nudi i mnoštvo korisnih informacija, kao što je starost putnika. Senzor, naime, „hvata“ mikrovibracije poput onih koje grudni koš proizvodi pri disanju. Pošto bebe dišu mnogo brže od odraslih, on uspešno prepoznaje prisustvo malog deteta u automobilu. Ukoliko tom prilikom ne registruje i odrasle, kompjuter automobila će pretpostaviti da je dete ostalo samo u vozilu.

„Kada se ovako nešto desi tokom leta, neophodno je veoma brzo reagovati pošto se dečje telo zagreva tri do pet puta brže nego telo odraslog čoveka. Dakle, dovoljno je da dete u vrelom automobilu bude zaključano 15 minuta da bi se desilo ono najgore“, objašnjava Galić.

Na pitanje kako će automobilske kompanije, koje su krajnji korisnici njihovog uređaja, upotrebljavati ovu tehnologiju, naš sagovornik kaže da o tome one odlučuju. Ali, pretpostavlja da će automobili biti isprogramirani da prvo alarmiraju roditelja, a ukoliko izostane njegova reakcija, i određene službe za spašavanje. Takođe, vozilo novije generacije bi u ovakvim slučajevima moglo samo otvoriti prozore ili uključiti klimu.

„NOVELIC“ je već uspostavio saradnju sa velikim svetskim dobavljačima automobilske industrije koji bi trebalo da komercijalizuju njegovo rešenje. On njima nudi ideju i prototip uređaja, a masovnu proizvodnju senzora trebalo bi da preuzmu proizvođači delova za automobilsku industriju. Zato Galić ne može da precizira kada će se pomenuti senzor naći u autonomnim automobilima. Ono što za sada zna je da ukoliko „NOVELIC“-ovi partneri uspeju da bez problema nabave ključne komponente za masovnu proizvodnju senzora, on bi se već u roku od dve godine mogao naći na tržištu.

Ista tehnologija, različite primene

Druga dva „NOVELIC“-ova rešenja rade na istom principu. Radarski senzor koji će se koristiti u automatizovanim fabrikama ima za cilj da zaštiti ljude od industrijskih mašina. „Ma koliko neka fabrika bila pametna, čovek je i dalje neophodan da nadgleda rad mašina ili da otkloni neki problem”, kaže sagovornik B&F-a i dodaje da to otvara niz bezbednosnih rizika, kao što je, na primer, ulazak čoveka u radno polje mašine koja ga može povrediti. „Zadatak našeg senzora je da detektuje prisustvo ljudi u opasnim zonama, takođe pomoću mikrovibracija. Tako stečenu informaciju senzor šalje sistemu, koji ima ulogu da preduzme sve potrebne mere da zaštiti radnika”, kaže Galić.

Ovako funkcioniše i njihov senzor za pametno osvetljenje koji bi u prodaji mogao da se nađe na jesen. Sa pomenutom vrstom osvetljenja veliki broj naših sugrađana je već imao prilike da se susretne ili u svojim stambenim zgradama ili u različitim javnim objektima. Radi se o svetlu koje se samo uključuje kada neko uđe u prostoriju i posle nekog vremena, se, takođe samo, isključuje.

„Problem sa ovakvim osvetljenjem je“, napominje Galić, „što će se ono isključiti ukoliko osoba u prostoriji miruje. Svima nama se bar jednom u životu desilo da mašemo u prazno kako bismo uključili svetlo, jer ćemo u protivnom sedeti u mraku”. No, pošto registruje mikrovibracije čak i kada čovek miruje, „NOVELIC“-ov senzor omogućava da osvetljenje radi dokle god se neko nalazi u prostoriji, a da se po njegovom izlasku automatski isključi. Na ovaj način se doprinosi energetskoj efikasnosti, budući da svetlo neće biti uključeno kada za tim nema potrebe.

„Dok govorim o svim ovim rešenjima, može se steći pogrešan utisak da je bilo lako kreirati ih. Ali da je to istina, neko bi ih već napravio“, naglašava naš sagovornik. U razvoj ovih senzora „NOVELIC“ je do sada uložio veliko znanje, mnogo rada i sopstvenih sredstava, ali i bio sufinansiran za svoje istraživačke projekte i od Fonda za inovacionu delatnost.

„Novac za istraživanja vrlo često obezbeđujemo sami tako što, osim na pravljenju senzora, radimo projekte za naručioce iz različitih oblasti elektronike. Dakle, ako neka firma ne može sama da osmisli rešenje za određeni problem ili da kreira neku komponentu ili uređaj, ona se obrati nama, pa mi to uradimo umesto nje i naplatimo“, pojašnjava Galić.

Kroz svoj projektni rad „NOVELIC“ je kreirao i neka rešenja sa velikim komercijalnim potencijalom, poput sistema za anotaciju, odnosno za klasifikovanje objekata koji okružuju određeno autonomno vozilo. Pomoću njega vozilo tačno zna da li je ispred njega drvo, automobil, zid ili neki drugi objekat.

Kako uspeti na konkurentnom tržištu elektronike?

„Ako kao mala firma sa malog tržišta želite da uspete na globalnom tržištu elektronike, možete to učiniti na više načina. Jedan je da proizvodite kvalitetnu i raznovrsnu robu, ili da radite idejna rešenja za nekog velikog igrača na svetskom tržištu. To je sasvim u redu i može biti veoma isplativo. Međutim, postoji i drugi način – da kreirate svoj proizvod i da budete ili najbolji u svojoj branši, ili prvi u inovacijama. Ukoliko želite ovo drugo, najbolje je da se specijalizujete. To smo mi uradili“, ističe Galić.

Biti prvi u nečemu u današnje vreme nije lako, posebno u delatnosti kao što je proizvodnja bezbednosnih rešenja za savremene automobile, gde iz godine u godinu raste konkurencija.

No, pošto među vozačima još uvek vlada nepoverenje u vozila sa visokim stepenom autonomije kod kojih u velikom broju slučajeva gde kompjuteri odlučuju umesto vozača, njihovi proizvođači primorani su da sve više ulažu u unapređenje bezbednosti ovih vozila. Tu leži poslovna šansa za beogradsko preduzeće koje se bavi razvojem radara, jedinog rešenja iz ove oblasti koje može da radi u svim uslovima – u magli, prašini ili po snegu.

Marija Dukić

Biznis & finansije, broj 199/200, jul/avgust 2022.