Category:

Vesti

Stopa inflacije u eurozoni porasla je u aprilu na 7,5 posto

by bifadmin 5. мај 2022.

Stopa inflacije u eurozoni porasla je u aprilu na 7,5 posto, postigavši tako najviši nivo otkad je Eurostat počeo da objavljuje podatke 1996. godine. Na rast su najviše uticali rast cena energije i poskupljenja hrane, piše Novac.hr.

U martu je inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) iznosila 7,4 posto.

Stopa inflacije porasla je u mesecu na izmaku ipak znatno blaže nego u prošlom mesecu kad je uvećana za čak 1,5 postotnih bodova u odnosu na februar.

Najsnažnije su i u aprilu porasle cene energije, za 38 posto u odnosu na isti prošlogodišnji mesec. Skok je ipak nešto blaži nego u martu kad su porasle 44,4 posto.

Među zemljama eurozone najviše su u aprilu na godišnjem nivou porasle potrošačke cene na Baltiku, pokazuje izveštaj Eurostata.

U Estoniji su cene porasle 19 posto, u Litvaniji 16,6 posto, a u Letoniji 13,2 posto. Dvocifrene stope rasta zabeležile su još Holandija i Slovačka, od 11,2 i 10,9 posto.

Najnižu stopu rasta zabeležila je Malta, od 4,9 posto, pokazuje Eurostatov izveštaj.

Izvor: Sveonovcu.rs

Foto: Pixabay

5. мај 2022. 0 komentara

Svinjska mast postala izuzetno tražena

by bifadmin 4. мај 2022.

Potražnja za ovom namirnicom nikad nije bila veća, pa uzgajivači svinja već sad zadovonjno trljaju ruke

Suncokretovo ulje nikad nije bilo skuplje, pa je zbog svoje poprilično niže cene svinjska mast postala izuzetno „vruća“ roba.

Potražnja za ovom namirnicom nikad nije bila veća, pa uzgajivači svinja već sad zadovonjno trljaju ruke. Kantica masti u vreme naših baka bila je neizostavna u svakoj kući, a iako ju je u drugi plan gurnulo upravo suncokretovo ulje – sada ponovo doživljava svojih pet minuta slave.

– Odrastao sam na svinjskoj masti, ne samo ja već i sva deca iz mog komšiluka. Tada nije bilo mega marketa i velikog izbora, jelo se ono što je na našem imanju bilo proizvedeno. Ne mogu da tvrdim, ali smatram da su tada svi bili i zdraviji. Svinjska mast je mnogo bolja od ulja i dobro je što se sada više koristi. Znate bar šta jedete – kaže zSlobodan Vasilijević iz Čačka koji i sam uzgaja svinje.

Jedan kilogram masti menja 4 litre suncokretovog ulja

Imajući u vidu trenutne cene, gde kilogram prve namirnice košta 200 dinara kad se kupuje direktno od proizvođača, a litar druge oko 190 dinara, jasno je da je ušteda vištestruka i da će vam za svinjsku mast biti potrebno čak četiri puta manje novca. Osim što je povoljnija dokazano je i zdravija, a hrani daje poseban ukus.

– Kvalitet masti zavisi od toga kako se svinja hranila dok se tovila. Mora imati bar 200 kilograma, a mast mora da se topi oko pet ili šest sati kako bi kasnije mogla da stoji nekoliko godina. Ukoliko nije tako odrađeno, onda je pravljenje masti uzaludan posao. Otkako je cena ulja otišla u nebesa, potražnja za svinjskom masti je drastično skočila. Prodaju se zalihe i od prethodne godine – kaže Slobodan.

Nutricionisti poručuju da se sastav svinjske masti najpre može uporediti sa maslinovim uljem, što daje izuzetno povoljan efekat na organizam. Većinu monozasićenih masti u ovoj namirnici čini oleinska kiselina, zdrava masna kiselina koja koristi radu srca i koja je povezana sa nižim nivoom lošeg holesterola.

Dodatno, istu količinu možete tokom spremanja hrana koristiti nekoliko puta, dok ulje nakon jedne upotrebe – možete samo da bacite.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

4. мај 2022. 0 komentara

Ekonomija

Reno prodao udeo u Avtovazu za jednu rublju

by bifadmin 4. мај 2022.

Francuski automobilski gigant Reno prodao je svoj većinski udeo u ruskoj kompaniji Avtovaz za samo jednu rublju. Rublja inače trenutno vredi 0,013 evra.

Udeo od 68 odsto akcija u ruskom proizvođaču automobila, najpoznatijem po svojoj čuvenoj Ladi, kupio je od Renoa ruski institut NAMI. Tamošnji mediji prenose da je ovaj institut na ceni u Rusiji, budući da je tvorac prvog ruskog luksuznog automobila Aurus Senat koji trenutno koristi predsednik Vladimir Putin.

Ovom prodajom Reno će ostati bez fabrika u Moskvi u kojima je proizvodio neke svoje i Nisanove modele. Još uvek nema zvaničnih komentara te odluke francuskog proizvođača vozila, niti govora o finansijskim posledicama njegovog povlačenja. Od ruske strane se pak može čuti da će Reno imati pravo da u narednih pet do šest godina otkupi svoj udeo ukoliko se predomisli i odluči da nastavi poslovanje na ruskom tržištu.

Izvor: RMX

Foto: Pixabay

4. мај 2022. 0 komentara

B&F Plus Politika i društvo

Proizvodnja nakita prema dečjim crtežima: Najvrednija „Žvrlja“ za mame i tate

by bifadmin 4. мај 2022.

Deca mogu da nas nauče mnogo toga, pa i da nam daju ideju za neobičan posao. „Radionica Žvrlja“ je danas omiljeno mesto roditelja, jer se tu izrađuje nakit na osnovu crteža njihove dece. Mina Vesković, vlasnica ove nesvakidašnje radionice, i sama nosi ogrlicu koja čuva uspomenu na prvi crtež njene ćerke. To je bila prva „Žvrlja“ koju je napravila uz pomoć vrsnog majstora, i prvi korak u budućem poslu u kome sada mnogi uživaju – i u radionici, i van nje.

„Svako dete je umetnik. Problem je ostati umetnik nakon odrastanja”, rekao je slavni španski slikar Pablo Pikaso. Nismo svi rođeni da postanemo poznati svetski umetnici, ali maštovitost jeste najvažniji pratilac detinjstva, dok ne počnemo da je gubimo sazrevanjem, pritisnuti realnošću i brigom da li ćemo zaraditi dovoljno novca za život. I tako, jureći novac da bismo živeli, često završimo u kreativnom siromaštvu.

Ipak, umetničke sklonosti i briga o materijalnoj sigurnosti ne moraju uvek biti najveći neprijatelji. O tome najbolje svedoči jedan domaći preduzetnički poduhvat, poznat mnogim roditeljima pod nazivom „Radionica Žvrlja“. U pitanju je mala firma čiji se nakit izdvaja iz mase raznobojnih đinđuva, ogrlica i narukvica koje se prodaju preko interneta. Ali ne po bojama ili nesvakidašnjim materijalima, već po tome što ovaj nakit ima dvojaku funkciju – da izgleda zanimljivo ali i da čuva najdragocenija sećanja. A to su sećanja roditelja na prve crteže njihove dece.

Dete je roditelj „Žvrlje“

Mina Vesković, profesorka srpskg jezika i književnosti, došla je na ovu ideju pre pet godina, a svoju ljubav prema deci prenela je i na novi posao. „Uvek pokušavam da definišem šta sam u ’Žvrlji’. U Agenciji za privredne registre kažu da sam vlasnica, a u radionici me zovu mama Žvrlja“, počinje Mina razgovor o svojoj poslovnoj filozofiji u kojoj nisu najvažnije brojke o produktivnosti, zaradi i sličnim ekonomskim pokazateljima, već – ljudi.

Vlasnica „Žvrlje“ ističe da je glavni „saučesnik“ u rađanju ove ideje bila njena ćerka, kada je kao mala nacrtala svoj prvi crtež. „Želela sam da sačuvam taj crtež, ali tako da mogu uvek da ga imam uz sebe. Da sam nosila presavijen papir u džepu ili torbi, on bi se verovatno do sada već izgužvao i pocepao. Razmišljajući o tome, shvatila sam da postoji bolji način za čuvanje ove uspomene – da pretočim crtež moje ćerke u ogrlicu, koja će me trajno podsećati na dane njenog detinjstva”, priseća se Mina Vesković.

Originalnu ideju je smislila mama, ali je u njenoj realizaciji pomogao tata koji je pronašao dobrog majstora za izradu nakita, koga u ovom malom porodičnom preduzeću nazivaju – mađioničarem.

Mađioničar je uspeo da od ćerkinog crteža napravi pravo malo umetničko delo, koje Mina i dan-danas nosi. Kaže da je ogrlica podseća i na to kako nam naša deca u detinjstvu pridaju mnoštvo pozitivnih osobina i vide nas drugačije nego što mi sami sebe doživljavamo. „Ćerka me je na tom crtežu prikazala kao ’Čiča Glišu’ sa gomilom čuperaka. I sve na meni je šareno, i kosa i haljina. To ne odgovara mom izgledu u stvarnosti, ali moram da priznam da mi je prijalo što me je dete videlo kao razigranu, veselu osobu”, prepričava Vesković kako je izgledao crtež iz kojeg je nastala „Žvrlja“.

Ogrlica i privezak izrađeni po tom crtežu uveli su je u svet preduzetništva. Kada su taj komad nakita videle tetke, prijateljice, njihove prijateljice i drugi, Mina je dobila mnoštvo pohvala, koje su je ohrabrile da se upusti u ovu, nesvakidašnju proizvodnju.

„Imala sam ogromnu sreću da ’Žvrlja’ nastane u krugu prijatelja, koji se bave različitim delatnostima. Oni su mi pomogli da osmislim ceo poslovni proces, od izrade nakita, njegovog pakovanja i fotografisanja, do toga kako da isplaniram prodaju“, priča Vesković. Razvoju poslovanja, koje je od početka bilo detaljno razrađeno, doprinele su i društvene mreže, koje početnicima u poslu pružaju mnoštvo mogućnosti za jeftinu, pa čak i besplatnu promociju.

No, i pored navedenih marketinških prednosti na internetu, naša sagovornica tvrdi da su najbolja reklama zadovoljne mušterije, koje svoju „Žvrlju“ svuda nose sa sobom i pričaju kako je ona nastala.

Svaka „Žvrlja“ ima poseban život

Svaka „Žvrlja“ ima svoju priču i svaka je namenjena nekoj posebnoj osobi. Najčešće su to mame, a odmah iza njih tate, bake i tetke. „U pitanju su uglavnom portreti dragih osoba, jer deca najčešće crtaju članove svoje uže familije. Međutim, dešava se i da izrađujemo nakit u vidu prvih slova, prvih reči ili prvih poruka, kao i portrete kućnih ljubimaca“, nabraja Vesković šta sve traže kupci, koji nakit uzimaju ili za sebe, ili kao poklon za osobu koja je bliska malim „umetnicima“.

Radionica izrađuje uglavnom one komade nakita na kojima je moguće reprodukovati crteže dece, a to su ogrlice, narukvice, minđuše, broševi, igle za kravate i privesci za ključeve.

Ogrlice se najviše prodaju, a njihov najvažniji deo je privezak koji prikazuje ono što su mališani nacrtali. Izrađuju se od plemenitih metala kao što su srebro i zlato, po dimenzijama koje su „Žvrljin“ standard, a cena se određuje na osnovu crteža. Radionica metale otkupljuje od građana, što je postupak za koji je registrovana kao proizvodna delatnost. Vesković napominje da se i u njenom poslu osećaju posledice aktuelne krize koja je podigla cene plemenitih metala, ali da se i dalje trudi da „Žvrlje“ budu cenovno dostupne „svakoj mami, u svakom delu Srbije“.

To ne znači da je prodaja ograničena samo na našu zemlju – ovaj nakit često putuje i u inostranstvo, ponajviše u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, ali i na neke mnogo udaljenije destinacije, pa čak i preko okeana.

Kako se pravi „Žvrlja“

Da bi se „Žvrlja” zaputila po Srbiji i svetu, potrebno je mnogo rada u radionici. Na pitanje kako nastaje „Žvrlja“, Mina Vesković odgovara: „Kada crtež prosledim majstorima, najpre razaznajemo šta je nosić, a šta pupak ili mašna. Uvek im prepričam kako je nastao crtež, odnosno da li je to mama kada pođe na posao ili tetka koja se vratila od frizera. To je i najlepši deo ovog posla, jer sa ljudima delimo uspomene. Majstor, potom, verno precrtava svaku tačku i čuperak, pa obrađuje plemeniti metal na način koji taj komad nakita čini atraktivnim i originalnim. Tako postižemo taj neobični efekat, da nakit istovremeno izgleda kao naivni dečiji crtež, ali i kao nešto najvrednije na svetu. Opštem utisku doprinosi i činjenica da je ’Žvrljin’ nakit unikatan i da se izrađuje ručno“.

Radionica sada sarađuje sa nekoliko majstora, a posla je bilo i tokom pandemije, mada je broj porudžbina varirao od meseca do meseca. Najbolji mesec za ovo preduzeće je avgust, kada se, po nekom nepisanom pravilu, uvek naručuje najviše nakita.

Mina Vesković kaže da još ne može da živi samo od ovog posla, ali da to ne umanjuje uživanje u onome što radi. Uživanja je mnogo, i u radionici dok prave nakit, i van nje kada dele radost sa ljudima koji vole „Žvrlju“. Zato naša sagovornica ističe da nema ambicije da ovaj posao pretvara u industriju za što masovnije tržište, jer bi to obesmislilo ono što „Žvrlju“ čini – „Žvrljom“.

Marija Dukić

Biznis i finansije, broj 196, april 2022.

Foto: Žvrlja

4. мај 2022. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Bukovače isplative za gajenje, donose dobru zaradu

by bifadmin 4. мај 2022.

U selu Pločica, u južnom Banatu kod Kovina, raste ozbiljna fabrika bukovače u Srbiji, a njen vlasnik ne žali što sada radi više, jer „živi svih 12 meseci godišnje“. I pritom ozbiljno zarađuje

Marjan Paunov jedan je od onih koji su u poslednje vreme odlučili da gradsku vrevu zamene seoskim mirom. Ali ovaj diplomirani inženjer prehrambene tehnologije na selo nije otišao iz turističkih pobuda ili da se malo „odmori od grada“, već da tamo nešto proizvodi i učini nešto od svog života.

– Još na završnoj godini fakulteta razmišljao sam čime ću da se bavim a da mi bude u struci, da bude proizvodnja zdrave hrane a da ipak ne zavisim od ćudi vremenskih uslova. Dobio sam ideju da to bude gljivarstvo, ali ne sa šampinjonima koje „gaji svako“. Danas je to posao koji mi donosi daleko više nego da sam inženjer u nekoj firmi i da radim za prosečnu platu od 1.000 evra. A pritom, ne potrošim jedan čitav mesec života godišnje u prevozu, već živim svih 12 meseci, i to bez stresa – objašnjava Marjan Paunov u reportaži AgroTV svoje pobude „povratka na selo“.

Marjan je uspeo u svom naumu, jer napravio je ozbiljni proizvodnju pečuraka bukovače. Poslu za koji se školovao i iskustvo sticao radom u firmi u Beogradu, s vremenom se potpuno posvetio.

Tržište je dobro odgovorilo

Podigao je potpuno opremljeni plastenik, sa skromnim ambicijama. Međutim, tržište je dobro odgovoriloi Marjan danas mora da širi kapacitete da bi pokušao da podmiri apetite kupaca. Letvica je sada podignuta ka proizvodnji na industrijskom nivou.

Trenutno sa 3.000 briketa slame i sa micelijumom bez spora koji se nabavlja u Srbiji dobija 2.000 kilograma bukovače nedeljno.

Paunov je dobro iskoristio sredstva koja su na „na tržištu“ njemu bila dostupna – dedovinu na kojoj je podigao objekte i činjenicu da u ratarskom kraju oko Kovina već postoji postrojenje koje služi upravo gljivarima – kompostara za proizvođače šampinjona gde se uvek može dobiti dobar savet.

– Bukovača je, inače, izvanredna gljiva, prvenstveno zbog svoje nutritivne vrednosti. Po tome je bolja od šampinjona i najsličnija je nekom belom mesu, recimo pilećem. Ali to su čisti proteini i aminokiseline, bez masti, sa procentom vode od 96 odsto. Takva hrana je veoma zdrava, a pomaže i kod mnogih problema koje ljudi imaju, a oni nisu svesni toga – objašnjava Marjan.

Paunov kaže da gajenje bukovače može da bude veoma komplikovano za nekog ko misli da to radi kampanjski, bez mnogo truda i učenja, ali i veoma jednostavno za nekoga ko se tome posvetio.

Bukovača se ne uzgaja na kompostu već na supstratu

Za razliku od šampinjona, bukovača se ne uzgaja na kompostu već na supstratu. Problem je što on mora da se uvozi iz Mađarske, jer u Srbiji ne postoji organizovana industrijska proizvodnja supstrata za bukovaču.- Nadam se da će neko uskoro da otvori takvu proizvodnju i ovde, jer mislim da imamo i pameti i mogućnosti da to uradimo ovde kod nas. Ja sam u početku supstrat pravio sam, nije to ništa posebno: slama, briketi, pelet… u suštini celuloza i micelijum. Ali to može tako do nivoa poljoprivrednog gazdinstva, a već za proizvodnju koja zahteva kontinuiranu isporuku nije moguće to uraditi „kod kuće“ – objašnjava Marjan.

Tako nešto Marjanu bi olakšalo posao koji se i dalje razvija. Kapacitet od 3.000 briketa sa 17 do 18 kilograma slame do kraja godine će podići na 5.000, čime će i proizvodnja biti veća za 60 odsto.
– Sada se sve proda i traži još. To je veliki motiv za proširenje proizvodnje. Najveći kupac trenutno je „Lidl“, a nadamo se da će i ostati – ističe Marjan.

Planovi Marjana Paunova ne zasnivaju se (samo) na snovima i lepim željama već i na brojkama. Kaže da se potrošnja bukovače u Srbiji poslednjih 10 godina povećala najmanje 10 puta. Ljudi je sve više prepoznaju kao zdravu i taj uzlazni trend će ostati. A on nije samo srpski, što potvrđuje i veća potražnja gljive iz regiona.

Da li je i u šumi sterilno?

Marjan Paunov u svojoj proizvodnji zagovara princip „kopiranja prirode“ nasuprot laboratorijskih uslova.
– Protiv sam previše tehnologije i, recimo, sterilnih uslova industrijske proizvodnje. Da li je u šumi, tamo gde raste bukovača ekstra kvaliteta, sterilno? Nije, pa što bi bilo u pogonu za proizvodnju – pita se sagovornik AgroTV.

IPARD „za milionere“

Marjan Paunov ističe da je u početku teško bilo doći do podrške banaka, ali da je sada saradnja dobra. Malo problema ima i sa podrškom države, konkretno podsticajima iz IPARD programa.

– Od prošle godine gljive su se pojavile prvi put u IPARD programu, ali su u EU, kao i kod nas, gljive svrstane u povrće. Zbog toga moramo da za dobijanje podsticaja ispunimo uslove za povrtare, recimo, minimum 5.000 kvadrata proizvodnje u zatvorenom prostoru. Taj ko to ima u gljivarstvu je milioner čovek, njemu i ne trebaju fondovi. Plastenici sa kontrolisanom mikroklimom za gljive koštaju 10 ili 15 puta više nego za povrće. Termoizolovani plastenik od 120 kvadrata i sa automatizovanom opremom košta do 35.000 evra – objašnjava Marjan.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

4. мај 2022. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Da li štedeti u dolarima ili u evrima, pitanje je sad?

by bifadmin 4. мај 2022.

Vrednost američke valute u odnosu na evropsku jača već duže vreme, a taj trend će se nastaviti sve dok traje rat u Ukrajini, čije se posledice snažno reflektuju na „Stari kontinent“.

Poslednjih dana statistika potvrđuje trend inflacije. Tako je krajem marta godišnji rast cena u Evropskoj uniji dostigao 7,5 odsto, najviše u poslednje četiri decenije. U Srbiji je još i veći, 9,2 odsto, pa je razumljivo da ljudi traže način kako da sačuvaju deo novca koji im preostane nakon što izmire sve mesečne potrebe. Jasno je da će gubiti bar za iznos inflacije ukoliko ga budu čuvali u dinarima.

Evro gubi vrednost

Međutim, neizvesnost postaje veća kada vlasnici shvate da i evro gubi vrednost. Kako već desetak godina, banke, praktično, ne plaćaju kamatu na štednju, običnom čoveku nije lako da nađe formu u kojoj bi ušteđeni novac očuvao kupovnu moć.

Poprilično raširena praksa ulaganja u stanove ili garaže podrazumeva relativno veću ušteđevinu i nije rešenje za ljude koji se bore da za „crne dane“ sačuvaju manje vrednosti, do otprilike 5.000-6.000 evra. Pokušaj da se novac transformiše u zlato, platinu, paladijum, znači da se novac duže vreme drži u manje likvidnom obliku. Takođe, poslednjih godina skočila je cena ovim i nekim drugim metalima u kojima se tezauriše novac, pa preti opasnost da naglo izgube na vrednosti kada aktuelan trend prođe. Tako je zlato u poslednje dve decenije poskupelo bezmalo 440 odsto, sa 410 na 1.890 dolara za finu uncu.

Jedan od novijih pokušaja očuvanja vrednosti je privatno finansiranje uspešnih preduzetnika. Tako se građani udružuju u grupe od kojih svaka finansira pet-šest zanatlija za koje procene da imaju perspektivan biznis. Praktično, svaki uzdruženi građanin ušteđevinu podeli na pet-šest delova za svakog od odabranih malih privrednika, čime je i diversifikovao ulaganja, a sve uz kamatu od šest-sedam odsto, svakako nižu od one po kojoj bankari zajme poslovnom svetu.

Veoma teško

U svakom slučaju, postaje sve teže da se sačuva vrednost ušteđevine. Takva situacija je posledica ponajviše monetarnih politika koje se vode širom sveta, a koje se svode na intenzivno štampanje novca. Lideri u upumpavanju novca su upravo najmoćnije centralne banke, američka i evropska, pa ne čudi da vrednost gube i dolar i evro. Posledica je da se svi kupovinom što brže oslobađaju novca, a kada im za pribavljanje vrednije stvari zatreba veća svota, rešenje se traži u kreditu.

Zapravo, cilj komotnih monetarnih politika i jeste bio uvećanje potrošnje i kreditiranja. Ali, običan čovek se našao u teškoj situaciji da iznađe način očuvanja vrednosti onoga što ušpara.

Na kraći period štednje, ljudi, ipak, retko kada imaju nešto bolje od ulaganja u čvrst novac. Dakle, dinarima se kupuju evri, dolari, franci, funte, jeni, a oni egzotičniji ispipavaju kakve su u ovom pogledu mogućnosti juana, kanadskog dolara ili norveške krune. A kako inflacija jača, beg iz dinara je sve veći, mada je kurs dinara već godinama neubičajeno stabilan. Povremeno, dinar čak i jača, ali ovdašnji čovek još uvek nema dovoljno poverenja u domaću valutu i zato ulaže u neku od svetski afirmisanih.

Pre pet godina

Nije, međutim, svejedno za koju valutu se kupac odluči. U nas je dugo evro bio neprikosnoven, međutim već nekoliko godina evropski novac slabi, dodatno od kada je u Ukrajini započeo rat. Pre pet godina evro je vredeo 1,29 dolara, a pre neki dan samo 1,05. Vidljivo je da je u odnosu na američku valutu slabiji 19 odsto, pri čemu je vidljivo da se dve trećine pada desilo od kako su počele žešće prepirke, potom i sukobi oko Ukrajine.

Ovih dana mnogo je bolje kupovati dolar nego evro. Razlog je pre svega u činjenici da su kamatne stope u SAD počele da rastu kako bi zauzdale unazad četiri decenije najvišu inflaciju. Rašće čitave tekuće sezone, verovatno i dve naredne godine. Time pozajmljivanje postaje skuplje, pa novcu vrednost raste.

Rat obara evro

Sa druge strane, Evropska unija još nije počele uvećanje svoje referentne kamatne stope. Nameravala je do kraja godine jednom da uveća, ali, nakon izbijanja sukoba na istoku kontinenta, veliko je pitanje hoće li od promene evropske monetarne politike išta biti. Naravno, inflacija buja.

Drugi nepovoljan momenat za evropsku valutu je snažan efekat ukrajinskiog sukoba na ekonomsku situaciju u Evropi, mnogo veći nego što je na SAD. Upravo ratna razaranja i nevolje sa energentima su razlog što se Evropska centralna banka dvoumi da li da ove godine uopšte započne zaustavljanje rasta cena.

Postoji i treći uzrok koji „gura“ dolar naviše, barem u poređenju sa evropskim novcem. Reč je o opštem nivou kamata, mnogo višim na drugoj strani Atlantika, a to je, možda, i odlučujuće za vrednost valute. Dakle, po svim pokazateljima očekuje se da i u narednom periodu američka valuta jača, primetno više od evropske. Štaviše, dok rat u Ukrajini ne prestane i dok se ne razjasni način kako Evropska unija planira da reši energentske probleme, po svemu sudeći korisnije je kupovati bilo koju svetsku valutu, franak, jen ili funtu, nego evro.

Izvor: 021.rs, piše Živan Lazić

FotoČ Pixabay

4. мај 2022. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Da li Balkanski tok gubi na značaju?

by bifadmin 4. мај 2022.

Zemlje Evropske unije kojima tokom maja ističe rok za plaćanje avansa za ruski gas biće prinuđene da ga izmire u rubljama, kako to zahteva Moskva, a snabdevanje Srbije „plavim energentom“ neće biti ozbiljnije ugroženo čak i u slučaju da Bugarska posegne za našim gasom iz tranzita jer postoji alternativni pravac snabdevanja iz Mađarske, koja je spremna da plaća u rubljama, smatra domaća stručna javnost.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nedavno je izjavio da je Moskva spremna da i drugim zemljama EU uskrati snabdevanje gasom ako odbiju da ga plaćaju u rubljama.

Sa druge strane, Ursula Fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, navela je da Ruska Federacija koristi gas kao instrument ucene i dodala da je Brisel pripremljen za takav scenario te da se radi na obezbeđenju alternativnih isporuka gasa iz drugih izvora.

Brze i jeftine alternative ruskom gasu nema

Eksperti za energetiku pak tvrde da Brisel po ovom pitanju nema mnogo izbora jer brze i jeftine alternative ruskom gasu nema a zemlje Evropske unije su u velikoj meri zavisne, čak 40 odsto, od isporuka „plavog energenta“ koji dobijaju od ruskog državnog giganta Gasproma.

Kada je pak reč o Srbiji u prvom trenutku se činilo da potrošači u našoj zemlji nemaju razloga da brinu o bilo čemu. Naime, Mađarska je prihvatila da plaća Gaspromu u rubljama a Moskva je od samog početka svoje vojne intervencije u Ukrajini prema Budimpešti zauzela blaži stav, kada je reč o zemljama Evropske unije, zbog zalaganja da se energetika izbaci iz paketa sankcija Brisela prema Moskvi, uvedenih zbog ulaska ruskih trupa na teritoriju Ukrajine.

Takođe, bugarski ministar energetike Aleksandar Nikolov izjavio je da je ta zemlja „lojalan partner susedima“ i da Sofija „neće proizvesti bilo kakve smetnje u tranzitu gasa do Srbije i Mađarske.

Međutim, premijer Kiril Petkov je istakao da „Bugarska trenutno razmatra sve svoje ugovore sa Gaspromom, uključujući i tranzit ruskog gasa za Srbiju i Mađarsku“. Za sada, iako je Rusija prestala da isporučuje gas Bugarskoj, količine namenjene Srbiji i dalje nesmetano teku.

Nema opasnosti od prekida dotoka gasa Srbiji preko Turskog toka

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da pojedine zemlje Evropske unije mogu da iznađu alternativu ruskom gasu ali je ona skuplja a samim tim i nepovoljnija varijanta.

– Zemlje koje imaju izgrađene terminale za prihvat tečnog prirodnog gasa mogu da dođu do gasa iz alternativnog izvora. Međutim taj gas je skuplji od onog koji dobijaju iz Rusije i postavlja se pitanje da li je to uopšte održiva alternativa. Mislim da će se veliki potrošači gasa u EU ipak opredeliti na to da plate Gaspromu u rubljama. Jednostavno, biće suočeni sa pritiskom privrednog sektora u svojim zemljama koji će se naći u problemu ako ne bude imao dovoljne količine gasa za potrebe svog proizvodnog procesa i ako taj energent bude skuplji nego što je to sada – navodi naš sagovornik.

On je takođe uveren da nema opasnosti od prekida dotoka gasa Srbiji preko Turskog toka.

– Različite izjave bugarskih zvaničnika na tu temu treba posmatrati kroz prizmu da tamo ne postoji jedinstven stav o odnosima sa Rusijom u datom trenutku. Ne verujem da će se Bugarska odlučiti na to da uzima gas iz tranzita. Mi imamo alternativni pravac, Mađarsku, međutim, treba reći da bi ta alternativa za Srbiju bila skuplja jer bismo morali da plaćamo tranzitne takse – navodi Gavrilović.

Za Srbiju je veći problem cena gasa

Energetski analitičar Goran Radosavljević ističe da su pojedine EU zemlje već sada spremne da plaćaju gas u rubljama a neke će biti prinuđene da to učine.

– Važno je naglasiti da se tu ne radi o klasičnom plaćanju u rubljama već se kurs obračunava u rubljama a ne dolarima. Problem zemalja Evropske unije je što u ovom trenutku realna alternativa ruskom gasu ne postoji a drugi je taj što nije bilo jedinstvenog stava članica o ruskom zahtevu da se plaća u rubljama. Neke zemlje su se odmah izjasnile da će to učiniti. Podsećanja radi nemački zvaničnici su to naglasili u više navrata. Da je usledio jedinstven stav pitanje je da li bi ruski nastup na tom planu bio ovakav kao što je sad. Ono što je pak izvesno je to da će zbog aktuelne situacije alternativa ruskom gasu biti nađena brže nego što bi to inače bio slučaj – objašnjava naš sagovornik.

Kako dodaje, Bugarska može da računa na alternativno snabdevanje gasom iz Azerbejdžana.

– Što se Srbije tiče, veći problem od snabdevanja, s obzirom da imamo i alternativni pravac iz Mađarske je cena gasa za potrošače u Srbiji koju će usled novonastale situacije Rusi podići kao i to da s obzirom na aktuelnu krizu „Balkanski tok“ koji je za Srbiju povoljnija varijanta snabdevanja gubi svoj značaj. Odnosno ne mora da znači da će taj pravac snabdevanja gasom više biti tako pouzdan kao što je to u ovom trenutku – zaključuje naš sagovornik.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

4. мај 2022. 0 komentara

B&F Plus Ekonomija IZDVAJAMO Tekstovi Vesti

(Ne)moralni marketing: Privatizacija zarade i kolektivizacija štete

by bifadmin 3. мај 2022.

U kakofoniji pohlepe, nemorala, makijavelizma i sličnih alatki za ostvarivanje zarade, marketinški stručnjaci su počeli da koriste i nedozvoljena sredstva da privuku što veću publiku. Manipulaciju im olakšavamo mi sami, priklanjajući se kulturi u kojoj se ljudi najbolje kontrolišu njihovim sopstvenim željama i okupacijom mozga trivijalnim vrednostima.

„Ako se hakeri standardno dele na one koji nose bele i na one koji nose crne šešire, onda mi koji radimo u marketingu svi nosimo sive šešire“, opisuje Lazar Džamić, jedan od vodećih kreativnih stratega u svetu kako doživljava profesiju kojom se bavi već decenijama. Glavni problem moderne marketinške industrije više nije u tome da li njeni stručnjaci mogu nešto da urade, nego da li treba da rade određene stvari. Drugim rečima, u vreme kada nove tehnologije nude neslućene mogućnosti za kreativnost, ali i za manipulaciju, pitanje etike je po mišljenju Džamića postalo okosnica koja daje smisao ili obesmišljava ovu profesiju.

Kao primer navodi lično iskustvo kada je u Guglovoj kreativnoj akademiji radio na promotivnim rešenjima za jednu multinacionalku iz prehrambene industrije, koja je Guglov klijent. Džamić je za tu kompaniju radio kampanju koja je trebalo da objasni deci koliko je važna oralna higijena. Njegove kolege su u drugoj prostoriji za istu multinacionalku radile drugu kampanju – kako namamiti decu da što više kupuju njene slatkiše. „To je potpuna etička šizofrenija“, ističe Džamić zašto je baš taj trenutak bio presudan za odluku da počne javno da govori o temi koja se ne samo u Srbiji, već i u celom svetu uglavnom „gura pod tepih“.

„Digitalna gojaznost“

Internet nam je pružio samo privid demokratije u pristupu informacijama. Ranije je izbor bio manji, ali su postojali relevantni izvori i mediji od poverenja koji nisu kaljali svoju reputaciju plasiranjem poluistina. Danas, u eri „digitalne gojaznosti“, ljudi dobijaju više informacija nego što mogu da „svare“, a nedostatak filtera „kome verovati“ mnogi izvori informisanja koriste da subjektivne istine nametnu kao opšte zarad sopstvenih ciljeva.

U takvoj kakofoniji pohlepe, nemorala, makijavelizma i sličnih alatki za ostvarivanje jednog jedinog cilja – zarade – „marketingaši“ su počeli da koriste i dozvoljena i nedozvoljena sredstva da privuku što veću publiku.

U problematična sredstva ubrajaju se i „crne operacije“, među kojima je jedno od najznačajnijih pitanja manipulacija podacima. EU je pokušala da uredi ovu oblast uvođenjem GDPR regulative, ali su se u praksi već pokazale njene slabosti. Kompanije sada moraju da pitaju korisnike da li smeju da prikupljaju njihove podatke, a pošto većina po navici potvrdi sve što se na računarskom ekranu traži, one vrlo lako dobiju tu dozvolu i potom se upuštaju u profilisanje potencijalnih potrošača.

„Bazično profilisanje je jednostavno. Ako, na primer, primetite da neko gleda jednu vrstu sadržaja ponudićete mu još sličnih sadržaja. Ali postoje i dublji oblici profilisanja sa većim komercijalnim potencijalom. Vi ne morate znati nečije ime, starost, pol i slične podatke. Dovoljno je da utvrdite o kakvom tipu ličnosti je reč, a onda će vam nauka pomoći da toj osobi ponudite određene proizvode na način koji će ostvariti najveći uticaj na nju“, objašnjava Džamić. Upravo to je uradila Kembridž analitika u kampanji za Bregzit, kada je za svakog od 87 miliona ljudi čiji podaci su zloupotrebljeni prikupljeno između 3.000 i 5.000 ključnih informacija za njihovo profilisanje.

Ironija je, dodaje Džamić, što kompanije dobijaju sve te podatke od nas samih, jer ih svakodnevno ostavljamo na društvenim mrežama, na medijskim portalima, prilikom onlajn plaćanja, četovanja s prijateljima…

„Ružičaste“ valute

Erupciju moralnog licemerja ilustruje i primer da u vreme kada se u javnosti toliko promovišu prava gej populacije, ona istovremeno predstavlja jednu od glavnih ciljnih grupa za manipulaciju kako bi se ostvarile visoke zarade. Ovaj segment potrošača čine većinom visokoobrazovani ljudi, sa natprosečnim primanjima i sofisticiranim ukusom, pa se sada razvijaju cele strategije kako zaraditi što više „ružičastih“ evra, dolara ili funti.

Nauka je i tu od pomoći – korišćenjem algoritma sličnog onom koji je razvio niko drugi do Univerzitet Stenford, moguće je samo na osnovu jedne fotografije sa sigurnošću od 84 odsto utvrditi da li je neka osoba gej, a uvid u pet njenih fotografija tu verovatnoću podiže na 91 odsto. Na taj način marketinški stručnjaci mogu da započnu ciljanu kampanju usmerenu na gej osobe, a da one toga ne budu ni svesne.

Na marketinškom tržištu se, međutim, ne trguje samo robom, već i emocijama korisnika. U tome stručnjacima u ovoj industriji pomažu takozvane „empatične tehnologije“. Da bi ih koristili oni prvo moraju da utvrde kako se potrošači osećaju.

To i nije naročito težak zadatak, jer se mnogo toga može saznati o osećanjima neke osobe kroz tekstualne i slikovne poruke koje razmenjuje preko interneta. Potom se ciljano mogu slati sadržaji koji će dodatno podstaći takve emocije, kako bi se pojedinac naveo na željeno ponašanje.

Još jedna oblast „crnih operacija“, koja je naročito prisutna u Srbiji, je takozvano „prirodno oglašavanje“ (native advertising). U pitanju su plaćeni sadržaji, na primer tekstovi u digitalnim medijima, koji su postavljeni tako da izgledaju kao prava novinska vest.

Navedeni i mnogi drugi primeri zloupotreba upozoravaju da je ključno pitanje postalo kako se upotrebljavaju prikupljene informacije, a budući da su glavni učesnici u tom procesu platforme, korisnici i zakon, jasno je da bez mnogo većeg angažovanja regulatora malverzacije neće moći delotvorno da se sprečavaju, ističe Džamić.

Okupacija mozga trivijalnostima

Kršenje osnovnih etičkih principa u marketingu postaje i jedno od najbitnijih civilizacijskih opasnosti. „Marketing je danas, nažalost, postao mašina za pretvaranje prirodnih resursa u đubre, za proizvodnju bolesti i zaglupljivanje. Omogućava kompanijama da truju sredinu oko nas, nas same i našu decu, da štetne stvari predstave kao odličan proizvod – i mi u marketingu to jako dobro radimo. Pomažemo kompanijama da proizvode neodrživ ekonomski rast kroz podsticanje bolesnog konzumerizma. Primera radi, u Čileu se nalazi najveće svetsko đubrište odbačene odeće koja je tu doneta iz zapadnih zemalja. Uvek mora da se kupuje više, da se događa nešto novo i to nas dovodi do civilizacije u kojoj se ljudi najbolje kontrolišu pomoću njihovih želja, u kojoj mi umiremo zbog nekontrolisane potrebe za zabavom“, naglašava Džamić.

Na ovakav ishod, dodaje, upozoravao je pre više od tri decenije američki naučnik Nil Postman u svojoj knjizi „Zabavljajmo se do smrti“, koji je i sam citirao dva velika proroka negativnih utopija, pisce Dordža Orvela i Oldusa Hakslija. Orvel se plašio onih koji će nam zabraniti knjige, uskratiti informacije i istinu, te da ćemo postati zarobljena kultura. Haksli je tvrdio da će nam „doći glave“ to što više niko neće želeti da čita knjige i da razmišlja, što će istina biti skrivena u moru nepotrebnih informacija, te da ćemo postati trivijalna kultura. Orvel je strepeo da će nas ubiti mržnja, a Haksli da će nas uništiti ono što volimo.

I što nam, na kraju, marketinški stručnjaci i pružaju – okupaciju mozga trivijalnim vrednostima.

Svaka promena počinje prvim korakom

Podstaknut mišlju još jednog velikog pisca, Bernarda Šoa, da napretku ne vode razumni ljudi koji se prilagođavaju svetu oko sebe, već nerazumni koji žele da ga promene, Lazar Džamić je sa još jednim kolegom pokrenuo sajt ProBonoMundi, gde se diskutuje o etici i marketingu. „Ne gajim iluzije da će zalaganje za odgovorniji marketing biti lako. Cilj marketinga je pre svega zarada, a konkurencija je tolika da malo marketinških agencija može sebi da dozvoli luksuz da biraju samo društveno odgovorne klijente. Ipak, od nečega se mora krenuti. To, na primer, može biti besplatna stručna pomoć onima koji zaista nastoje da budu korisni za društvo, a nemaju novca za kvalitetne kampanje“, kaže Džamić za B&F.

Izvor: Biznis i finansije, 196 aprilski broj

Piše: Marija Dukić

3. мај 2022. 0 komentara

Biznis & Finansije Vesti

Vol Strit objavio je izveštaje tehnoloških kompanija sa razočaravajućim rezultatima

by bifadmin 3. мај 2022.

Za 20.000 Srba koji aktivno trguju na stranim berzama, prošla nedelja je došla kao hladan tuš. Oko 275 kompanija koje su izlistane na berzama na Vol Stritu objavilo je svoje izveštaje o rezultatima poslovanja u prvom kvartalu 2022. godine, i suprotno očekivanjima stručnjaka najveće tehnološke kompanije izašle su u javnost sa razočaravajućim rezultatima.

Tržišta su momentalno negativno reagovala. Rasprodaja koja je usledila oborila je cene akcija Amazona za oko 400 dolara, Tesle za oko 130, Gugla za oko 200, i Epla za oko 6 dolara. Od tehnoloških giganata jedino je Meta (Fejsbuk) zabeležila rast cena.

Tako su domaći investitori dan za danom, kako su izveštaji izlazili, gledali kako im se portfelji investicija bukvalno tope pred očima, a pojedinih sa kojima je „Blic“ razgovarao gubitke broje i u hiljadama evra.

Da se naši investitori najviše interesuju za tehnološke kompanije, ranije je potvrdio ekonomista i prvi srpski broker, Branislav Jorgić.

– Svaki investitor ima svoje neke posebne preference i politiku investiranja. U suštini, sve se svodi na vaganje da li žele da podnesu veći rizik ili idu na stabilne investicije. Ono što je popularno unazad dve godine su IT kompanije koje su brzo rastuće, i koje često imaju veliku varijaciju u pogledu cena. Imaju nagli rast i nagle padove, ističe za „Blic Biznis“ Jorgić.

Gubici i do 13,7 odsto

Od 28. aprila do danas, prema podacima sajta trejdingvju (trading view) vrednost akcija trgovinskog giganta Amazona su pale za oko 16 odsto, sa 2.891 dolar po akciji na 2.427 dolara po akciji.
Od 25. aprila do danas vrednost akcija Tesle je pala za 11,82 odsto, sa 998 dolara po akciji, na 880 dolara po akciji.

Jedna akcija Alfabeta je u prošli ponedeljak koštala 2.461 dolar, dok ona danas, u trenutku pisanja teksta, košta 2.300 dolara što je pad od 6,54 odsto. Epl koji je 28. objavio svoje rezultate je pao sa nivoa od 163,6 dolara po akciji na 156,7 dolara, tj. pale su za 4,22 odsto.

Majkrosoft je pao za oko 4 odsto, ali od početka današnjeg trgovanja je oporavio deo gubitaka (oko 0,8 odsto). Sa druge strane, Fejsbuk je u izveštaju naveo da je povećao broj korisnika i tržišta su pozitivino reagovala. Cena akcija Mete su porasle sa 174,95 evra sredinom prošle nedelje, na 208,4 dolara što je rast od 16,05 odsto.

Kako pričaju domaći investitori gubici koji su se nizali jedni za drugim prošle nedelje, pitanje je kada će se nadoknaditi.

– Generalno, niko više nije siguran kada se priča o rastu cena akcija tehnoloških kompanija. Za razliku od prošle godine kada je i tržište akcija, ali i kriptovaluta, beležilo rekordne cene, sada to više nije slučaj. Ovo je ove godine bar drugi oštar pad tehnoloških kompanija na Vol Stritu, priča za „Blic Biznis“ domaći investitor I. M.

On ističe, kao i mnogi stručnjaci, da je trenutno makroekonomsko stanje u svetu takvo da uliva nesigurnost među investitorima i da mnog gledaju kako da se reše svojih investicija na najbolji mogući način.
U slučaju Tesle i Amazona kaže on da se preigrao kao i veliki broj drugih ljudi.

– Od 1.200 evra u Tesli sada imam oko 1.055 dolara, ali mi je, a mislim da je i mnogima drugima, najviše uzeo Amazon. Sada u akcijama Amazona držim 1.008 dolara. Ukupno sam izgubio za nedelju dana oko 518 evra, objašnjava sagovornik.

– Ukupan rezultat mi je „popravio“ Fejsbuk sa svojim rastom, koji je isto toliko neočekivan kao i pad prihoda Amazona. Zaradio sam na Metinom skoku 240 dolara, tj. malo manje do te cifre, zaključuje on i dodaje kako sumnja da nam se bliži kraj snažnog rasta ovih kompanija.

Kako ovoliki gubici?

– Izveštaji za prvi kvartal su uglavnom bili bolji nego što se očekivalo. Ipak mega-kompanije su razočarale i izgleda da je to razočarenje i uticalo i nadjačalo druga kretanja na tržištu, rekao je viši menadžer u kompaniji Dakota Velt, Robert Pavlik.

On je dodao i da su izveštaji o dobrom poslovanju ipak ostale u senci zabrinutosti investitora oko rasta inflacije, Fedovog plana za kamate, geopolitičkih problema zbog rata u Ukrajini itd.

– To su izgleda bile preovlađujuće teme, i zarade nisu bile dovoljne da se one zaborave, istakao je Pavlik, prenosi Rojters.

Pored izveštaja Teslu je potkopala i neizvesnost koju investitori osećaju usled zabrinutost da će Mask morati da proda još akcija kako bi finansirao svoj udeo u kupovini Tvitera. Za dan kompanija je izgubila 128 milijardi dolara tržišne kapitalizacije, tj. akcije su momentalno pale za oko 12 odsto.

U slučaju Amazona, pad akcija je podstakao katastrofalno loš izveštaj poslovanja, u kom je zabeležen neto gubitak od 3,8 milijardi dolara u kvartalu završenom 31. marta, što predstavlja oštar pad u odnosu na isti period prošle godine kada je ostvario profit od 8,1 milijardu dolara, izveštava CNN

Rastu vrednosti Fejsbuka je kumovao rast prijavljenih korisnika na platformi. Broj aktivnih korisnika Fejsbuka porastao je na 1,96 milijardi u prva tri meseca tekuće godine, saopštila je prošle nedelje matična kompanija Meta i vrednost akcija je momentalno porasla 19 odsto

Kako kupiti akcije?

Akcije stranih kompanija moguće je kupiti preko domaćih posrednika, a takvu uslugu u Srbiji nudi nekoliko brokerskih kuća i banaka. Ukupna provizija zavisi od količine investiranih sredstava i obično je niža od 1 procenta.

Neophodno je prikupiti što više informacija o poslovanju kompanije, a informacije o samoj trgovini mogu se dobiti preko velikog broja internet portala specijalizovanih za investiranje, kao i od brokera.

Porez na dobit

Porez na kapitalnu dobit (razlika između prodajne i kupovne cene) iznosi 15 odsto. Tako, na primer, ako se kupe akcije za 5.000 evra, a prodaju se za 6.000 evra, plaća se 15 odsto poreza na 1.000 evra što je 150 evra. To je i jedini trošak, pored brokerske provizije koja iznosi oko 1 odsto.

Izvor: Blic

Foto: Pizabay

3. мај 2022. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Prošle godine kineska ulaganja u Evropi porasla za trećinu

by bifadmin 3. мај 2022.

Kineska ulaganja u Evropi oporavila su se u 2021., drugoj godini pandemije, ali sada su fokusirana na nove projekte, posebno u proizvodnji baterija i električnoj mobilnosti, pokazalo je nedavno objavljeno istraživanje

Prošle godine kineska su ulaganja u Evropi porasla za trećinu, na 10,6 milijardi evra, izračunali su američka istraživačka skupina Rodium i nemački institut Mercis.

U 2020., prvoj godini pandemije, potonula su na najniži nivo od 2013. godine. Uz Holandiju , Kinezi su u 2021. najviše ulagali u Nemačku, Veliku Britaniju i Francusku, prenosi Seebiz.

Skok u prošloj godini u Rodiumu i Mercisu pripisuju rekordnih 3,3 ulaganja u nove projekte i Hilhaus Kapitalovoj akviziciji Filipsovog poslovanja s kućnim aparatima, ‘teškoj’ 3,7 milijardi eura.

Čini se da je vreme milijardi dolara vrednih preuzimanja u ključnim strateškim sektorima završilo, zaključak je studije.

Umesto toga, kineske kompanije sada u Europi žele da grade svoje fabrike, posebno u sektorima koji po njihovoj oceni imaju konkurentsku prednost, kao što su proizvodnja baterija i razvoj električne mobilnosti.
– U poređenju sa vrhuncem dosegnutim oko 2016. godine kineska ulaganja stablizovala su se na nižem nivou, rekao je glavni ekonomista Mericsa Maks Zenglajn.

Iako je Evropa i dalje zanimljiva kineskim kompanijama, Zenglajn ne očekuje njihov značajan rast u predstojećem razdoblju, s obzirom na trenutne ekonomske i regulatorne poteškoće.

Izvor: Seebiz

Foto: Pixabay

3. мај 2022. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci