Vesti

Skupština akcionara zemunske Galenike Fitofarmacije donela je odluku o prinudnom otkupu akcija po ceni od 2.550 dinara po akciji, saopštila je dana brokerska kuća Momentum.

Kragujevačka firma Agromarket sa povezanim licima nedavno je ponudom za preuzimanje otkupila akcije u iznosu od 92,78 odsto čime su i formalno ispunjeni zakonski uslovi za prinudni otkup akcija.

Prinudnim putem biće otkupljene akcije od preko 600 akcionara koji ukupno poseduju 7,22 odsto akcija.

Po ceni prinudnog otkupa Fitofarmacija vredi 6,7 milijardi dinara (57,3 miliona evra), a kompanija je prošle godine ostvarila konsolidovani profit od 890,9 miliona dinara što je povećanje na godišnjem nivou od 30 odsto.

Od aprila do aprila, zbog korona krize, porasla je kreditna zaduženost građana i privrede bankama i to dvocifreno.
Ukupni dug po bankarskim kreditima u Srbiji na kraju aprila iznosio je 2.958 milijardi dinara ili oko 25 milijardi evra i bio je za 12,2 posto veći nego godinu dana ranije. Pri tom je taj dug za mesec dana uvećan za 1,4 posto, navodi se u izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.

Građani po kreditima duguju 1.233 milijarde dinara, što je nešto nešto malo manje od 10,5 milijardi evra. Struktura zajmova stanovništva je, takođe, zanimljiva jer je vidljivo da su građani više novaca u bankama uzimali “u kešu” nego da bi kupili krov nad glavom.

Tako su od ukupne sume kredita koje su podigli građani, 573 milijarde dinara ili oko 4,8 milijardi evra, gotovinski krediti. S druge strane, 497 milijardi dinara ili oko 4,2 milijardi evra su stambeni krediti i zajmovi za adaptacije. Udruženje navodi i da trenutno u Srbiji ima 139.540 stambenih zajmova.

Kreditno zaduženje stanovništa za godinu dana uvećano je za 14,2 procenta

Kreditno zaduženje stanovništa za godinu dana uvećano je za 14,2 procenta, a u odnosu na prethodni mesec za 1,1 posto, pokazuju podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.

Za godinu dana rast preko četvrtine zabeležili su potrošački krediti stanovništva, a krajem aprila ih je 17,5 milijardi dinara.

Poljoprivredni krediti su, takođe, porasli od aprila do aprila i to sa 70 milijardi dinara na 76,.8 milijatrdi, što je rast za 9,7 odsto. Gledano u evrima, poljoprivredni krediti su dostigli 650 miliona evra.

Kašnjenje u otplati bankarskih kredita je tri posto, i više mu sa po 3,5 procenata doprinose pravna lica i preduzetnici, nego građani čije kašnjenje iznosi 2,2 procenta.

U odnosu na situaciju od pre godinu dana, kašnjenje je manje za 0,7 posto, a u odnosu na prošli mesec za 0,1 posto.

Krajem aprila, među stanovnicima Srbije bilo je 5,4 miliona korisnika, koji su imali ukupno više od 7,8 miliona tekućih računa.

Preduzeća i preduzetnici se manje zadužili od stanovništva

Preduzeća i preduzetnici tokom prethodnih 12 meseci procentualno su se manje zadužili od stanovništva.

Tako pravna lica po kreditima ukupno duguju 1.660 milijardi dinara, što je oko 14 milijardi evra. Ova zaduženost je uvećanje od 10,5 odsto za godinu dana.

Preduzetnici sada ukupno imaju 64,9 milijardi dinara zajmova to jest oko 558 miliona evra , odnosno 22 posto više nego pre godinu dana. procentualno gledana preuzetnici su se i najviše zadužili tokom prethodnih 365 dana.

Za godinu dana broj tekućih računa veći je za pet, a broj korisnika za 4,6 procenata.

Iznos dozvoljenog prekoračenja bio je 43,4 milijarde dinara, što je za 7,2 posto manje nego pre godinu dana, a manji je broj i tekućih računa u docnji.

U ovom periodu broj kreditnih kartica u docnji, to jest broj građana koji na vreme ne pokrivaju dozvoljene minuse za podignuti novac ili kupljenu robu preko kartica, bio je gotovo 60.000, što je za 12,4 posto više nego godinu dana ranije, navodi se u izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.

Izvor: Dnevnik / D. Mlađenović

Foto: Pixabay

Evropska unija je objavila popis 17 zemalja koje smatra poreskim oazama, odnosno crnu listu nekooperativnih jurisdikcija u smislu poreskih prevara.

Na crnoj listi su Američka Samoa, Bahrein, Barbados, Grenada, Guam, Južna Koreja, Makau, Maršalska ostrva, Mongolija, Namibija, Palau, Panama, Sveta Lucija, Samoa, Trinidad i Tobago, Tunis i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Postoji i “siva lista” od 44 države, koje su se obvezale da će se uskladiti s EU po pitanju borbe protiv poreskih prevara, a na kojoj su Srbija, BiH, Makedonija, Crna Gora, Hong Kong, Švajcarska, Turska, Džersi, Bermuda, Kajmanska ostrva…
Na crnoj listi nema Luksemburga koga je međunarodna mreža novinara optužila da i dalje toleriše lažne kompanije i poreske trikove.

Procjena četiri miliona dokumenata prošle godine pokazala je da su mnoge fiktivne kompanije u Luksemburgu imale netransparentne vlasničke strukture i poslovnu praksu, piše DW.

Izvor:Blic

Foto: Pixabay

Brojni građani susreli su se proteklih dana sa problemima prilikom zamene novčanica osme serije švajcarskog franka.

Poteškoće su nastale kada su građane banke odbijale ili im tražile da otvore devizni račun. Sa druge strane, iz Narodne banke Srbije (NBS) podsećaju da su u dva navrata informisali banke, ovlašćene menjače i javnost o povlačenju iz opticaja pomenutih novčanica. Prvi put je to učinjeno u decembru 2020. godine, a drugi put 29. aprilaove godine.

“Na osnovu informacija koje dobijamo od građana konstatovali smo da je poziv Narodne banke Srbije naišao na delimični odziv banaka, što znači da ima banaka koje su prihvatile poziv Narodne banke Srbije i građanima vrše zamenu švajcarskog franka bez naknade, ali ima i banaka koje to ne rade ili rade pod nepovoljnim uslovima, uz naplatu različitih troškova (otvaranje deviznog računa, održavanje deviznog računa, primena kupoprodajnih kurseva sa velikim rasponom kurseva)”, navode za B92.net.

Delimičan odziv banaka

Na građanima je, kažu, da proverom uslova zamene kod većeg broja banaka, pronađu onu banku kod koje će moći da izvrše željenu transakciju bez troškova ili uz prihvatljive troškove.

Kako ističu, javnost je obaveštena o mogućnostima zamene/prodaje osme serije švajcarskog franka, a to su:

– Banka može izvršiti zamenu novčanica osme serije za novčanice devete serije švajcarskog franka, primiti na devizni račun novčanice osme serije, a zatim, po pribavljanju novčanica devete, opticajne serije, izvršiti isplatu tih novčanica ili otkupiti za dinare novčanice osme serije;

– Ovlašćeni menjači mogu vršiti otkup novčanica osme serije za dinare, a zatim vršiti prodaju novčanica devete, opticajne serije švajcarskog franka ili neke druge valute (evro, američki dolar i slično).

“Narodna banka Srbije je, imajući u vidu veoma kratak rok od obaveštenja Nacionalne banke Švajcarske o povlačenju iz opticaja pomenute serije novčanica, koje je dato 28. aprila, do dana povlačenja iz opticaja – 30. aprila i procenu da mnogi građani imaju u posedu novčanice koje se povlače iz opticaja a koje neće moći da zamene do navedenog roka, obavestila sve banke dopisom od 29. aprila da će, do 31. maja bez naplate naknade bankama zamenjivati novčanice osme serije za novčanice devete serije, kao i da će primati novčanice osme serije radi zamene za devize ili opticajnu efektivu u drugoj valuti, tretirajući novčanice osme serije švajcarskog franka kao opticajne u pogledu naknade koja se naplaćuje za ove transakcije”, napominju iz centralne banke, prenosi B92.

Zamena švajcarskih franaka nije moguća u NBS

U NBS kažu da, imajući u vidu pogodnosti koje su omogućili bankama, navedenim dopisom banke su pozvane da do 31. maja omoguće građanima da bez dodatnih troškova zamene novčanice osme serije švajcarskog franka.

“Pri tome, banke pod povoljnim uslovima mogu kod Narodne banke Srbije da zamene samo novčanice osme serije švajcarskog franka koje su od građana, preko menjača ili direktno, primile počev od 30. aprila, ali ne i novčanice ove serije koje imaju iz ranijeg perioda. Ovo ograničenje prema bankama, uvedeno je sa ciljem da se građanima omogući dodatni period za zamenu novčanica, a banke svakako uvek imaju mogućnost da preko inostranih banaka izvrše zamenu vanopticajnih novčanica, posebno imajući u vidu da se osma serija švajcarskih franaka može zameniti u centralnoj banci Švajcarske u neograničenom periodu”, navode za portal.

Takođe, Narodna banka Srbije je, naglašavaju, blagovremeno obavestila javnost i banke o najavljenom povlačenju iz opticaja osme serije švajcarskih franaka, tako da su banke imale dovoljno vremena za njihovu zamenu. Centralna banka do sada je već primila i realizovala određeni broj zahteva banaka za zamenu osme serije švajcarskih franaka i dalje aktivnosti se nastavljaju po navedenoj proceduri.

“Preporučujemo građanima da zamenu novčanica osme serije švajcarskog franka realizuju odmah, ne čekajući krajnji rok, zbog toga što će bankama biti potrebno izvesno vreme da novac prikupljen od građana predaju Narodnoj banci Srbije usled čega one mogu prestati sa zamenom novca građanima i pre 31. maja”, upozoravaju.

Narodna banka Srbije ne obavlja poslove sa fizičkim licima, tako da zamena švajcarskih franaka nije moguća u Narodnoj banci Srbije, već isključivo kod banaka i ovlašćenih menjača.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Poznato je da Srbija leži na ogromnom rudnom bogatstvu, a to je nedavno potvrdila i ministarka rudarstva i energetike, rekavši da procenjena vrednost rezervi mineralnih sirovina u Srbiji viša od 200 mlrd EUR.

Pored projnih stranih kompanija, za rudama u Srbiji traga i država, koja, kako se vidi iz Pravilnika o utvrđivanju godišnjeg programa osnovnih geoloških istraživanja za 2021. godinu koji je donelo Ministarstvo rudarstva i energetike, od 2016. godine kontinuirano radi na istraživanjima metaličnih mineralnih sirovina, sa ciljem povećanje ukupne potencijalnosti resursa metalogenetskih oblasti i ležišta Srbije po pitanju plemenitih, ali i drugih vrednih metala.

Na osnovu dosadašnjih istraživanja otkriven je veliki broj do sada nezabeleženih pojava metaličnih mineralnih sirovina i nepoznatih mineralizacija zlata, platine, bakra i drugih dragocenih metala, navodi se u dokumentu. Tako je u okviru metalogenetskih istraživanja u ultramafitima Srbije, na području Takova 2016. godine nađeno značajno prisustvo platinske grupe elemenata, koji spadaju u plemenite metale.

– To ukazuje da i ostale terene Srbije koji su izgrađeni od stena ultramafita treba detaljnije istražiti u cilju otkrivanja do sada nepoznatih mineralizacija, u prvom redu metala iz platinske grupe elemenata – navodi se u dokumentu i dodaje da, iako postoje svi optimalni geološko-petrološki uslovi za otkrivanje ležišta platinske grupe elemenata, ali i zlata i pratećih mineralnih sirovina u ultramafitima Srbije, nekih značajnijih istraživanja do sada nije bilo.

Zlato, srebro, platina

Kako se objašnjava, ultramafiti zahvataju relativno velike površine terena Srbije, a njihove matalogenetske karakteristika su do sada, većim delom bile izučavane na terenima južne Srbije, tačnije na prostoru Kosova i Metohije.

Nakon 2016. godine, već sledeće godine vršeni su istražni radovi i u području Gokčanice (selo kod Kraljeva), u kojem su utvrđeni visoki sadržaji zlata, srebra, bakra, kao i olova i cinka.

Tokom 2018. godine vršeni su istražni radovi u ultramafitima i kontaktnim stenama područja Deli Jovana (planina kod Negotina), koji je poznat po ležištima žive, ali su sada utvrđeni lokaliteti sa prisustvom platinske grupe elemenata, zlata, srebra, olova, bakra, cinka, gvožđa, nikla i kobalta.

U 2019. godini, na terenima Fruške Gore, na području oko 130 km2, u ultramafitima su takođe registrovani povećani sadržaji platine, srebra i zlata. Prošle godine završena je prva faza istraživanja u ultramafitima na ovim područjima a ove započinje druga koja podrazumeva laboratorijska ispitivanja, na području Gokčanice i Deli Jovana, ali i Lipovac kod Aleksinca i Veluće.

Završetak istraživanja se planira tokom 2025. godine.

Kako je ekapija već pisala, država od 2018. godine plemenite metale traži i na Goliji i Ozrenu. Rezultati tih istraživanja pokazali, stoji u istom dokumentu, da se radi o vrlo perspektivnim terenima u smislu iznalaženja najvrednijeg plemenitog metala.

Na Goliji je te godine registrovano značajno povećanje zlata, a pretprošle godine, na širem prostoru Ozrena i Golije od oko 200 km2, ponovo su registrovani su visoki sadržaji zlata koji nisu zabeleženi u prethodnim istraživanjima.

Istraživanja na ovim planinama nastavljena su i tokom 2020. godine, a nastavak istraživanja planiran je i za 2021. godinu na ovim rudnim rejonima, kao i dalje prema severozapadu (područje Zlatar – Priboj).

Isto tako, tokom 2018. godine, istraživanja metaličnih mineralnih sirovina su pratila i pripremne građevinske radove u području izgradnje koridora 11, a naročito na izgradnji tunela Munjino brdo i Laz), i pokazala značajna nalazišta zlata i povišene sadržaje srebra na tim lokacijama.

Na lokalitetu Munjino brdo“, iz jezgra bušotine dobijeni su sadržaji zlata od 5,74 ppm i srebra od 0,7 ppm.

Stoga je prošle godine najveći obim istraživanja bio je usmeren na terene između Preljine i Požege na koridoru 11, na kojima se grade tuneli Laz i Munjino brdo, i tada su na ulazu u tunel Munjino brdo registrovani povišeni sadržaji hroma i srebra.

Geološka istraživanja vršena su i prethodnih godina, pa su tako 2016. na području Takovo–Preljina, duž trase puta, između ostalog otkrivene interesantne mineralizacije žive, a već sledeće godine i zlata i bakra.

Za 2021. godinu istraživanja su planira na deonici Preljina–Požega, ali i na putnom pravcu Ruma–Šabac–Loznica.

– Dobijeni rezultati bi mogli biti iskorišćeni kao osnovaza dalja, detaljna geološka istraživanja, koja bi mogla dovesti do ekonomske valorizacije kako novootkrivenih tako i poznatih pojava metaličnih mineralnihsirovina – zaključuje se u Pravilniku.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay