Telekom Austrija (TA) ispao je iz procedure ponude za kupovinu kablovskog operatera SBB/Telemah (Telemach), tvrdi bečki ekonomski dnevnik Virtšaftsblat. List ističe, pozivajući se na više neimenovanih izvora, da Telekom Austrija nije prošao prvu fazu predaje ponuda, pošto je njegova bila najniža. Telekom Austrije nije želeo da komentariše iznete tvrdnje, a list navodi da su u trci za kupovinu kablovskog operatera ostala četiri zainteresovana ponuđača, i to pre svega privatni fondovi. Poznavaoci tržišta procenjuju da SBB/Telemah vredi između 700 i 800 miliona evra.
Spor hrvatske vlade sa mađarskom naftnom kompanijom MOL oko Ine, preti da eskalira raskidom ugovora. Iz MOL-a poručuju da će u tom slučaju najverovatnije prodati svoj udeo, „čak i Rusima ako budemo morali“, ali ne isključuju ni opciju preuzimanja većinskog udela u Ini.
Mađarska naftna kompanija MOL učiniće još jedan pokušaj kako bi podstakla hrvatsku stranu na saradnju oko hrvatske naftne kompanije Ina, a ukoliko ne uspe, MOL želi da proda svoj udeo u Ini, rekao je za austrijsku novinsku agenciju APA visokopozicionirani zvaničnik MOL-a.
„Ako i nakon toga budu sprečavane odluke, na primer o velikim ulaganjima, MOL namerava da proda svoj udeo od 49 posto u Ini“, potvrdio je neimenovani izvor u mađarskoj kompaniji i dodao da nije isključena ni opcija preuzimanja većinskog udela u Ini. Naime, iako nije većinski vlasnik, mađarska kompanija prema ugovoru iz 2009. ima upravljačku kontrolu nad hrvatskim preduzećem, što mnogi u Hrvastkoj smatraju nepravednim, navodi austrijska agencija. Sporazum je završio i na sudu, kada je bivši hrvatski premijer Ivo Sanader optužen da mu je je direktor MOL-a Zsolt Hernadi dao mito od 10 miliona evra.
Hernadi i MOL odbacuju optužbe, ali hrvatsko državno tužilaštvo i dalje istražuje ovaj slučaj, i čak je zapretilo da će preko evropkskog naloga pokrenuti Hernadijevo hapšenje, jer odbija saradnju, piše austrijska agencija. Hrvatska vlada je 2010. godine sprečila pokušaj MOL-a da svoj akcionarski udeo u Ini poveća na preko 50 odsto, a sadašnja vlada je nezadovoljna poslovnom politikom mađarske kompanije. Hrvatski ministar finansija Slavko Linić zamera MOL-u da ne ulaže u Inu, na primer u u rafineriju Sisak, uz ocenu da hrvatsko preduzeće želi da pretvori u beznačajni ogranak MOL-a.
Hrvatska vlada namerava da izmeni akcionarski ugovor sa MOL-om i za to formira pregovarački tim političara i stručnjaka, navodi APA dalje u tekstu. Prema rečima neimenovanog zvaničnika MOL-a, rafinerija Sisak je „ekonomska i ekološka katastrofa“, koja godišnje pravi višemilionske gubitke. „Održava se u životu samo zato što je važna za Sisak, pre svega zbog radnih mesta“, rekao je mađarski sagovornik i istakao da MOL planira da uloži 200 miliona evra u Rafineriju Rijeka, ali da se to, kako tvrdi, blokira na političkom nivou. Dok saradnja na nivou menadžmenta dobro funkcioniše, „na političkom nivou stvari se odvijaju kao u dečijem vrtiću“, kaže predstavnik MOL-a, uz opasku da mađarska kompanija jeste napravila neke greške u poslovanju, ali ne precizira koje.
Ukoliko Hrvatska ne bude spremna na kompromis, MOL će morati svoj udeo da proda. „Ako bude nužno prodaćemo ga i Rusima“, izjavio je predstavnik MOL-a, šro je, kako je istakao, poslednja opcija, s obzirom da mađarska kompanija ne želi da ruskim naftnim preduzećima olako prepusti naftno tržište jugoistočne Evrope.
Proizvođački PMI indeks u regionu srednje i istočne Evrope, kao i u evrozoni, ima trend rasta. Češka i Poljska predvode rast, dok je jedini izuzetak Mađarska, gde je nezaposlenost porasla treći uzastopni mesec.
Julski PMI indeks u Mađarskoj niži je za 1,8% u odnosu na jun i iznosi 49 poena. Sedmi mesec u godini je obično pozitivan, ali Mađarski PMI je ispod proseka za poslednje tri godine. PMI objedinjuje indekse najbitnijih ekonomskih faktora u nacionalnim ekonomijama i njegov rezultat iznad 50 ukazuje na širenje, a ispod 50 na kontrakciju ekonomije.
PMI za evrozonu je na dvogodišnjem maksimumu i iznosi 50,3, tik iznad granice oporavka. Češki indeks iznosi 52 poena, dok je najveći skok u odnosu na jun ostvarila Poljska, sa 49,3 na 51,1 poen. Indeks količine proizvodnje takođe je porastao i beleži ekspanziju na srednjeevropskom nivou drugi mesec za redom. Takođe i indeks zapsolenosti beleži trend rasta, kao i indeks izvoza. S druge strane indeks uvoza na nivou srednje i istočne Evrope posle četvoromesečnog uzastopnog rasta, zabeležio je blagi pad u julu.
Agencija procenjuje da bi, kada u oktobru Eurostat objavi podatke o fiskalnoj situaciji u EU, Hrvatska mogla biti suočena s pokretanjem Postupka prekomernog duga.
Agencija Standard & Poors’s (S&P) snizila je danas izglede za kreditni rejting Hrvatske sa stabilnih na negativne, zadržavši pritom važeći rejting za zaduživanje u inostranoj i domaćoj valuti na BB+. Revizija kreditnog rejtinga odražava stav agencije da će nastavak slabljenja privrede, zajedno s ograničenim reformama, dovesti do lošije fiskalne situacije nego što se ranije procenjivalo. Agencija smatra da je ulazak Hrvatske u Evropsku uniju velika prilika za rešavanje ključnih izazova rasta, konkurentnosti i produktivnosti. „Međutim, s obzirom na zahteve za sufinansiranje, a u nedostatku reformi koje bi smanjile državne rashode, EU fondovi dostupni Hrvatskoj u periodu od 2014. do 2020. možda neće biti iskorišćeni u potpunosti“, navodi S&P.
U Hrvatskoj recesija traje pet godina, a od 2008. realni bruto domaći proizvod pao je kumulativno 12 posto, uglavnom zbog 12-postotnog realnog pada potrošnje i 35-postotnog realnog pada investicija, navodi agencija, ističući da u ovoj godini očekuje dalji pad ekonomije za 1 posto. „U periodu od 2014. do 2015. očekujemo da domaća potražnja i dalje bude manja zbog razduživanja privatnog sektora i visoke stope nezaposlenosti. Od 2014. očekujemo blagi oporavak, uz pomoć povlačenja EU sredstava, ali su rizici za ove projekcije povećani. Neki od njih odnose se i na konkurentnost turističkog sektora“, navodi S&P.
Agencija poručuje da ima pozitivnih nagoveštaja u pogledu reformi. „Vlada je nedavno najavila privatizaciju državnih preduzeća, predložila reforme za poboljšanje poslovne klime, zakona o radu i potvrdila da planira reformu penzionog sistema. Međutim, realizacija ovog programa do sada je samo delimična“, smatra S&P. Agencija procjenjuje da bi, kada u oktobru Eurostat objavi podatke o fiskalnoj situaciji u EU, Hrvatska mogla da se suoči sa pokretanjem Postupka prekomernog duga (EDP). „Za 2013. hrvatski fiskalni deficit verovatno će biti veći od 3 posto BDP-a, dok se ukupni dug države približava nivou od 60 posto BDP-a. Ako dug Hrvatskih cesta, koji iznosi 7,5 posto BDP-a, preuzme Vlada kao deo aranžmana za koncesiju, to bi moglo dodatno da poveća ukupni dug države, s obzirom na razliku između prihoda od koncesije i duga preuzetog od strane Vlade“, kaže se u izveštaju S&P.
Agencija smatra da bi Evropska komisija mogla da pozove Vladu da fiskalnu konsolidaciju više usmeri na rashodnu stranu, budući da je sada gotovo isključivo usmerena na budžetske prihode, uključujući i planirane privatizacije, a njeni napori u tome su zakočeni usled niskog rasta privrede i rasta kamata kao posledice rastuće zaduženosti Vlade. Izvoz roba i usluga, pogođen restrukturiranjem brodogradnje, realno ostaje ispod nivoa pre 2008. godine. Kao i u mnogim zemljama istočne Europe, neto direktne strane investicije pale su sa 6 do 8 posto BDP-a pre krize na 2 do 3 posto, dok je finansiranje banaka iz inostranstva zabeležilo značajan pad.
„Hrvatska centralna banka fokusirana je na održavanje stabilnog kursa kune prema evru, što ograničava fleksibilnost monetarne politike u privredi koja je jako vezana za evro. Hrvatski bankarski sistem, pretežno u stranom vlasništvu, nastaviće sa niskom profitabilnošču zbog slabih privrednih izgleda, smanjene domaće potražnje i skromnog rasta kredita“, navodi S&P. Po mišljenju analitičara agencije, kreditni rizici u privredi rastu. „Očekujemo dalji rast loših kredita, zbog slabosti u građevinskom i sektoru nekretnina, pa bi do kraja 2013. mogli da dosegnu 18 posto ukupnih kredita. Verujemo da je kapitalizacija domaćeg bankarskog sektora primerena da bi se apsorbovalo dalje pogoršanje kvaliteta imovine. No, i taj kapacitet je pred rizikom zbog nedavne presude o hipotekarnim kreditima u švajcarskim francima i mogućim naknadama za zajmoprimce“, zaključuje Standard & Poor’s.
Cene berzanskih roba su posle kratkotrajne stabilizacije, što je dovelo do intenziviranja trgovanja, počele naglo da padaju. Pad cena po pravilu povlači kupce sa tržišta koji jednostavno čekaju najnižu granicu do koje će cene padati, pa da se pojave sa svojim zahtevima za kupovinu. To je bio razlog pada obima prometa roba preko berze u protekloj nedelji, koji je iznosio 620 tona robe I za 56,49% je manji u odnosu na promet iz prethodne nedelje. Finansijska vrednost prometa je iznosila 12.223.300 dinara, što je pad od 57,24% u odnosu na vrednost prometa u prethodnoj nedelji.
Faktori kao što su nestabilnost tržišta pšenice na svetskim berzama, nizak vodostaj Dunava i veliki pritisak ponude, svojim sinhronizovanim dejstvom su uticali da se izvozna tražnja privremeno potpuno povuče sa tržišta. Sa druge strane, tražnja koja je usmerena za potrebe domaće industrije ili unutrašnje trgovine, pad cene je prihvatila kao jasan signal da se stopiraju nabavke u očekivanju daljeg pada cena. Cena je generalno vrlo niska I pitanje je koliko ima prostora za njen dalji pad. Jednistvena cena trgovanja protekle nedelje je iznosila 16,85 din/kg (15,60 bez PDV). U odnosu na prosečnu cenu trgovanja u prethodnoj nedelji to je pad od 2,49%.
Cenovni sunovrat kukuruza se nastavlja. Prosečna cena trgovanja protekle nedelje je iznosila 15,79 din/kg (14,62 bez PDV), što je za 8,64% niže od prosečne cene trgovanja iz prethodnog nedeljnog perioda. Podatak da je realizovan jedan kupoprodajni ugovor po ceni od svega 14,30 din/kg bez PDV, jasno govori da se kukuruz prošlogodišnjeg roda namenjen stočnoj ishrani nalazi u vrlo nezavidnoj tržišnoj poziciji. Pre samo dve nedelje kukuruz se preko novosadske berze prometovao po ceni od 18,30 din/kg bez PDV. Pad od preko 20% u tako kratkom vremenskom periodu u potpunosti ide u prilog prethodnoj konstataciji.
Tržište soje se u nedelji za nama ponašalo u duhu opštih tržišnih kretanja. Pad cene ove robe od 7,82% u protekloj u odnosu na prethodnu nedelju, sasvim je u trendu cenovnih funkcija ostalih roba. Inače, cena trgovanja u protekloj nedelji je iznosila 61,02 din/kg (56,50 bez PDV).
Na vebsajtu mađarskog radija Gazdasági osvanula je izjava jednog neimenovanog eksperta iz avio-industrije koji tvrdi da je misteriozni bliskoistočni investitor iza nove avio-kompanije u zemlji zapravo Emirates Airlines.
Sólyom Hungarian Airways je nova avio-kompanija na evropskom nebu. Prošle nedelje je održala svoju prvu konferenciju za štampu, kada je objavljeno da su većinski vlasnici u kompaniji jedno turističko preduzeće iz Omana i neimenovani investitor iz Dubaija. Mađraski Gazdasági radio javlja da je glavni ulagač zapravo Emirates, vodeći avio-prevoznik na Bliskom Istoku, koji je vlasnik preko 200 aviona.
Ovaj potez je samo poslednji u nizu osvajanja evropskog tržišta od strane tri bliskoistočna avio-prevoznika. Etihad preuzima 49% u domaćem JAT-u, a ulazi na velika vrata i na indijsko tržište (Jet Airways). Sólyom Airways počinje sa radom krajem avgusta kada če biti ostvareni ugovori o lizingu sedam aviona, od kojih je jedan Boeing 737-500, sa planom da flota naraste na čak 50 letelica do kraja 2017. Samim tim i potraga za osobljem biće povećana, očekuje se da će novi mađarski avio-prevoznik uposliti između 700 i 1.000 ljudi u ovoj godini, odnosno do 2.000 do kraja 2014. Ipak, za sada nijedan detalj o finansijskim ulaganjima i raspoloživom budžetu nije objavljen u javnosti.
British Gas, jedna od kompanija koja distribuira električnu energiju u Velikoj Britaniji, potrešće iz korena tržište struje u ovoj zemlji ponudom potpuno besplatnog korišćenja struje za one potrošače koji uspeju da koncentrišu svoju potrošnju tokom vikenda.
Predložena promena tarifiranja kod distributera British Gas, koja bi trebalo da bude aktivirana od početka 2014, identična je sa već psotojećom ponudom sestrinske energetske kompaniej u SAD, Direct Energy. Iza oba ova distributera stoji kompanija Centrica, koja želi da motiviše potrošače da preusmere veći deo svoje potrošnje tokom vikenda, kada je svuda u svetu potrošnja manja nego tokom radnih dana. Ovaj pionirski projekat naplate već se odvija u severoistočnim državama SAD, a uskoro će započeti i u Teksasu, piše Financial Times. U Pensilvaniji postoji čak i mogućnost izbora subote ili nedelje za besplatan dan, uglavnom iz verskih razloga.
British Gas je najveći snabdevač električnom energijom u Velikoj Britaniji i, zajedno sa još pet distributera, krajem prošle godine pretrpeo je velike kritike ostrvske javnosti i političara jer je podigao cene svojih usluga, usklađujući ih sa inflacijom. I premijer Dejvid Kameron tom prilikom zatražio je od energetskih kompanija da što je više moguće povedu računa o trenutnoj platežnoj moći građana, pa čak i predložio da se struja naplaćuje svima po minimalnoj tarifi. Potez uvođenja besplatne subote isgurno će naići na odobravanje u britanskoj javnosti.
Izvor: Financial Times
Strane banke su u prvom tromesečju ove godine ubrzale povlačenje kapitala iz srednje i istočne Evrope, upozorava se u najnovijem izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Banke koje podnose izveštaje Banci za međunarodna poravnanja smanjile su u tom periodu svoje spoljne pozicije u evropskim zemljama u razvoju, bez Rusije i Turske, u visini od 0,7 posto BDP. To je više nego u poslednjem tromesečju 2012. godine, kada su njihova sredstva u tim zemljama smanjena za 0,2 posto, naveo je EBRD. Mnoge banke u istočnoevropskim zemljama su u potpunom ili većinskom vlasništvu matičnih banaka sa Zapada, koje u poslednje vreme smanjuju kreditne aktivnosti nastojeći da poprave svoje bilanse narušene dužničkom krizom u evrozoni. Strahuje se da će njihovo povlaćenje na domaća tržišta naneti štetu ekonomijama evropskih zemalja u razvoju.
Istraživanje je pokazalo značajno kumulativno smanjivanje sredstava u proteklim tromesečjima, koje je dostizalo u proseku i 5,5 posto BDP-a od sredine 2011. godine. Najveće povlačenje sredstava dogodilo se u Mađarskoj, gde je dostiglo 23 posto BDP-a, a zatim u Sloveniji 0,17 posto. Taj proces nastavio se i u prva tri meseca ove godine u zemljama kao što su Hrvatska, Letonija, Litvanija, Rumunija i Ukrajina, saopštio je EBRD. U Mađarskoj su banke zbog odluka vlade Viktora Orbana u vezi s oporezivanjem banaka i davanja subvencija korisnicima kredita u 2010. izgubile 3,6 milijardi evra.
Strane banke strahuju da bi mogle pretrpeti još gubitaka zbog najavljenog plana za pomoć korisnicima kredita s hipotekama u stranim valutama. Najveća mađarska banka OTP je u protekle dve nedelje zbog oštrog pada cena akcija izgubila na tržišnoj kapitalizaciji više od 887 miliona dolara.
Ove nedelje kriza štampanih medija beleži nove žrtve. U Sloveniji se prodaju listovi Delo i Večer, najveći nemački izdavač Springer se „rešio“ svih svojih regionalnih listova, dok se štampano izdanje LA Timesa izdvojilo od ostatka kompanije.
Jedna od udarnih vesti u Nemačkoj ove nedelje je prodaja novina koju su dogovorili medijski koncerni Axel Springer i Funke Gruppe (bivši WAZ). Naime, Springer se „rešio“ svih svojih regionalnih i programskih listova i časopisa (poput Berliner Morgenposta i Hamburger Abendblatta) i najavio kako planira ulaganja u digitalne medije, koje smatra poslom budućnosti. Svoje regionalne listove je naplatio 920 miliona dolara, a celu proceduru kontroliše i tamošnja Agencija za tržišno takmičenje(Kartellamt), no nezavisni stručnjaci ocenjuju da tržišna pravila neće biti povređena.
S druge strane, medijski analitičari tumače ovakav potez Springera (koji izdaje i najtiražniji evropski tabloid Bild), kao najavu strateške odluke da napusti segment štampanih medija u kojima ne vidi poslovnu budućnost. „Ekonomski gledano, potpuno je ispravno usmeriti se na digitalne medije, kao Springer, što takođe zahteva značajna ulaganja. No hoće li ta strategija dugoročno biti isplativa, zasad je teško reći“, izjavio je u razgovoru za Der Spiegel profesor komunikologije i istraživač medija Klaus-Dieter Altmeppen.
Američka drama
Kriza štampanih medija u Sjedinjenim Državama je u međuvremenu dostigla takve razmere, da je pitanje „ko još kupuje štampane medije“ postalo redovna tema američkih TV komičara. Pravu dramu doživljava LA Times, čije se štampano izdanje izdvaja od ostatka kompanije, s obzirom na gubitke koje proizvodi. To zapravo znači dugoročno odumiranje štampanog LA Timesa, smatraju analitičari, a velike gubitke u poslovanju beleži i Washington Post, čija je budućnost takođe neizvesna. LA Times, osnovan još 1881. godine, još pre desetak godina ukinuo je svoje nacionalno štampano izdanje (uz objašnjenje da je ono „zbog interneta postalo irelevantno“), a sada se i novina izdvaja i prepušta neizvesnoj budućnosti, dok se ostatak kompanije usmerava na digitalne medije.
Loše vesti za novine ovih dana dolaze i iz Slovenije. Pivovarna Laško, vlasnik dnevnih listova Delo i Večer, prodaje ih zbog dugova u kojima se kompanija našla. Vest o prodaji objavljena je baš u Delu, a prvi komentari u javnosti ističu da je ovo još jedan primer da velike kompanije koje su preuzele vlasništvo nad medijima u regionu novine smtaraju samo jednim segmentom svog portfelja, a ne nečim što postoji zbog javnog ineteresa.
Češke banke beleže ubedljivo najveći povraćaj na kapital u prošloj godini, dok su slovenačke najlošije poslovale, a Srbija je u društvu sa Mađarskom pri dnu lestvice među 9 zemalja koje analizira portal moj-bankar.hr.
Slovenačke banke beleže najlošiji prošlogodišnji rezultat u regionu srednje i istočne Evrope. Bankarski sektor u Sloveniji je 2012. završio sa negativnim povraćajem na kapital koji iznosi -7.3%, pokazuje analiza profitabilnosti bankarskog tržišta portala moj-bankar.hr. Ali najgore još nije prošlo, jer se BDP Slovenije strmoglavio u prvom kvartalu 2013. za 4.8%, a država još traži način da ojača Novu ljubljansku banku kojoj nedostaje sveži kapital za nastavak normalnog poslovanja.
Mađarska, koja je vratila svoje „dugove“ MMF-u i koja je deo troška krize, kroz porez na aktivu, prebacila na banke, još uvek ima neprofitabilan bankarski sistem, ali u poređenju sa Slovenijom može se nazvati „blagim“. Na suprotnoj strani lestvice uspešnosti su rezultati Poljske i Češke. Izvozno orijentisana Češka i snalažljiva Poljska koja ima snažan „interni sistem“ povlačenja EU fondova, rastu i posluju kao da krize i nema, ocenjuje se u analizi. Povraćaj na kapital čeških banaka iznosio je čak 21.4% u odnosu na drugoplasiranu Poljsku, gde iznosi 14,3%.
Povraćaj na kapital – RoE
Izvor: moj-bankar.hr, RB, DB