Amazon je saopštio da je dobio dozvolu za patent, za koji u ovom američkom gigantu elektronske trgovine tvrde da će napraviti revoluciju u dostavi robe do krajnjih potrošača. Reč je o konceptu da se roba šalje kupcima i pre nego što je uopšte naručena, a na osnovu elektronskih predviđanja da će je na području na koje se dostavlja neko kupiti u roku u kojem putuje do zadate destinacije.
Američka kompanija IBM namerava da proda svoj odeljak za „low-end“ servere, objavio je Wall Street Journal (WSJ) pozivajući se na izvore bliske kompaniji. Prodaja tog segmenta serverskog poslovanja razmatrana je i prošle godine, ali su pregovori sa kineskom kompanijom Lenovo propali, jer nije postignut dogovor oko cene. Danas se kao mogući kupac spominje kompanija Dell, ali izvor u IBM-u ne precizira koliko je takva transakcija izvesna.
Dell je prema podacima analitičarske kuće Gartner treći najveći proizvođač servera na svetu, iza IBM-a i Hewlett Packard-a. Mada „low-end“ serveri više ne omogućavaju veliku maržu, kupovina ovog segmenta poslovanja IBM-a bi Dell-u mogla da pomogne da poveća obim prodaje u trenutku kada kompanija menja svoju strategiju, fokusirajući se na korporativne kiljente, ocenjuje WSJ. Prošlog proleća, u IBM-u su intenzivno raspravljali o prodaji poslovanja vezanog za x86 servere kineskom Lenovu, ali su pregovori propali jer je kineska kompanija ponudila maksimum 2,5 milijardi dolara, što je za IBM bilo neprihvatljivo. Izvor WSJ nije potvrdio da li je kineska kompanija i dalje zainteresovana za dogovor, niti da li su pored kompanije Dell u igri još neki potencijalni kupci.
IBM je tokom poslednje decenije tražio načine da se povuče iz manje profitabilnih poslova poput proizvodnje personalnih računara koju je prodao Lenovu, sa ciljem da se usmeri na softver i usluge, za koje se pokazalo da zahvaljujući viskoj tehnologiji i neophodnoj viskostručnoj ekspertizi imaju veći potencijal za zaradu. Morgan Stanley procenjuje da je IBM na x86 severima u 2012. godini prihodovao 4,9 milijardi dolara, dok je ukupan prihod serverskog poslovanja iznosio 15,4 milijardi dolara.
Serveri x86 nekada su predstavljali brzorastući segment tržišta i unosnu tehnologiju koja je znatno uvećavala prihode IBM-a, HP-a i Dell-a. Reč je o serverima koji se temelje na Intelovim i AMD-ovim čipovima. Tržište je brzo raslo tokom devedesetih godina, u doba širenja interneta. Ali, tehnološki napredak koji je omogućio korisnicima da dobiju bolje performanse iz manjih uređaja i uzlet računarstva u oblaku, smanjili su korporativnu potražnju za serverima. Neke kompanije, poput Google-a, svojevremeno su kupile veliki broj x86 servera za svoje web stranice, ali danas proizvode sopstvene servere. Kompanija Dell, kako navodi WJS, takođe pokušava da redukuje zavisnost svog poslovanja od prodaje personalnih računara i da poveća prihode pružajući korporacijama difersifikovane IT usluge.
“Sat propasti”, teoretska sprava koja nam otkucava vreme do nuklearne apokalipse, zamrzao je vreme na 5 minuta do 12, i tako stoji još od prošle godine.
Iako je tim naučnika prošle godine pisao generalnom sekretaru UN-a Ban Ki Munu o pozitivnim promenama na ovom polju, uključujući i uspešne pregovore o uništenju iranskog nuklearnog naoružanja, malo je razloga za vraćanje kazaljki unazad.
“Sat propasti” otkucava još od 1947. godine kada su ga “pustili u rad” urednici Biltena o atomskoj energiji. Na početku rada, sat je pokazivao da nam je ostalo još 7 minuta do ponoći, a to vreme se menjalo u zavisnosti od događaja. Tako je, na primer, 1953. godine uoči američkih i ruskih proba nitrogenske bombe sat pokazivao samo 2 minuta do 12, ali je zato 1991. godinu poznatu po završetku Hladnog označio kao do sada najbezbedniju.
Naučnici upozoravaju da sve zemlje moraju raditi na smanjenju nuklearnog oružja, a osim onih na koje smo navikli kada se govori o ovoj temi, poput Severne Koreje, SAD i Rusije, skreću pažnju i na Kinu, Indiju i Pakistan koje gomilaju materijale za izradu nuklearnog naoružanja.
Naoružanje međutim nije jedini nuklearni problem današnjice – tu je i proizvodnja nuklearne energije, za koju su mnogi mislili da će posle katastrofe u Fukušimi biti redukovana ali u tom smeru su krenule jedino Nemačka i Švajcarska.
“Sat propasti” od 2007. ne prepoznaje samo nuklearnu pretnju kao jednu od najopasnijih već i klimatske promene a malo manje i inovacije na polju biologije i kibernetičkih nauka, kao što su dronovi.
Izvor: Rojters
Sud u Južnoj Koreji odbacio je u četvrtak tužbu koju je Samsung podneo protiv Apple-a. Samsung Electronics Co Ltd je zahtevao zabranu prodaje starijih iPhona i iPada u Južnoj Koreji, tvrdeći da je američka firma načinila štetu nad tri Samsungova mobilna patenta.
Ova tužba samo je deo globalne sudske borbe dva mobilna giganta koja datira još iz 2011. godina, kada je Apple prvi tužio Samsung da je kopirao izgled i senzibilitet njihovog prepoznatljivog iPhona i iPad-a. Seulski sudija je izjavio da Apple-ovi proizvodi iPhone 4S, iPhone5 i iPad2 nisu prekršila Samsungove patentne na metod prikazivanja sms-a i karakteristike grupisanja poruka. Osim što je odbačena zabrana prodaje ovih proizvoda, odbačen je i zahtev za odštetom u visini od 100 miliona vona (95 100 dolara).
PR Apple-a Korea, Stiv Park, izjavio je da mu je “drago da se južnokorejski sud pridržio ostalima u svetu i stao na stranu autentične inovativnosti i odbacio Samsungove smešne tvrdnje”. Samsung će detaljno ispitati odluku suda pre nego što se odluči da li da uloži žalbu. U svojoj zvaničnoj izjavi, Samsung je naglasio da “će nastaviti da preduzima neophodne korake da zaštiti svoju intelektualnu svojinu”.
U jednom drugom suđenju u avgustu prošle godine, sud je naložio Apple-u da plati Samsungu 40 miliona vona odštete zbog kršenja prava na 2 bežična tehnološka patenta južnokorejanske firme. U istom suđenju, Samsung je morao da plati 25 miliona vona zbog “krađe” patenta takozvane “bouncing-back” funkcije koje se koristi u listanju nadole elektronskih dokumenata. Najjnovija odluka suda u Koreji došla je posle odluke nemačkog suda da odbaci Apple-ove tvrdnje da je Samsung ukrao patent za više-jezičke funkcije koje koriste pametni telefoni.
Apple i Samsung su se tokom protekle dve godine sudile dva puta u San Hose-u, kalifornijskom federalnom sudu, gde je Apple dobio oko 930 miliona odštete. Vrednost Samsungovih deonica, procenjenih na oko 221 milijardu dolara, pala je za 0,7 odsto u četvrtak, to jest 0,5% na širem tržištu.
Izvor: Reuters
Extreme je u sredu 11.12.13. godine, organizovao svoje tradicionalno godišnje okupljanje – Extreme dan 2013, na kome su predstavljeni najnoviji trendovi, način na koji oni utiču na tržište, a bilo je reči i o konkretnim alatima.
Kao glavni pravci razvoja identifikovani su Cloud Computing (računarstvo u oblaku), korišćenje mobilnih uređaja (tableti i mobilni telefoni), „konzumerizacija“, društvene mreže, Big Data (upravljanje velikom količinom podataka), rastuća briga o bezbednosti i zaštiti privatnosti korisnika.
Svaka od ovih tendencija ima, u većoj ili manjoj meri, svoje implikacije na lokalne kompanije, a u nastavku Extreme dana bilo je reči o tome kako se ovaj uticaj vidi, šta je to što kompanije mogu da urade kako bi bile spremne za promene koje su nastale i koje će tek uslediti, kao i na koji način Extreme može da im pomogne u tome.
Od konkretnih alata, bilo je reči o Direct Access i ESET Secure Autentication, zatim o Office 365 i iskustvima korisnika i, na kraju, o novom Microsoft Dynamics CRM-u koji je doživeo drastične transformacije, najviše u pogledu jednostavnosti korišćenja.
Sve prezentacije se mogu pronaći na strani: http://extreme.rs/extreme-dan-2013/
Knightscope Inc. je najavio da je u toku rad na autonomnom robotu koji će koristiti prediktivnu analizu i kolaborativno socijalno uključivanje da predvidi i spreči kriminalni akt.
Ova robotička kompanija je izjavila da je K5 Beta-verzija prototipa dizajnirana da prikuplja informacije pomoću detektora za niz značajnih varijabli, koje se onda procesiraju kroz softver za prediktivnu analizu. Softver kombinuje informacije iz mašine sa postojećim ekonomskim i političkim podacima, kao i podacima dobijenim iz masovnih socijalnih mreža, i u zavisnosti od procene važnosti obaveštava vlasti o potencijalnoj bezbednosnoj pretnji. Kada jednom alarmira na moguću opasnost, K5 će uključiti sve svoje detektore kako bi omogućio čitavoj zajednici da dobijene podatke kritički javno ispita i oceni i time da svoj doprinost da informacije budu relevantne i aktuelne u datom trenutku.
“Rast populacije i ograničenost budžeta čine da današnje metode borbe protiv kriminala budu nedostižne”, izjavila je Stejsi Din Stivens, potpredsednica marketinga i prodaje u Knightscope-u. “Robot K5 koristi tehnologiju da skrene pažnju profesionalacima za javnu bezbednost kao i samoj društvenoj zajednice, obezbeđujući time novi dublji nivo bezbednosti i veću efikanosti u korišćenju resursa, štedevši time novac i čuvajući ljudske živote.” Knightscope je inicijalno testiranje ove tehnologije najavio za sledeću godinu.
Manje od 10% tehnoloških kompanija ima ženske osnivače ili rukovodioce, pa shodno tome proizvođači gedžeta i aplikacija ne računaju mnogo na žene kada ispituju tržište, odnosno mišljenja korisnika o svojim proizvodima. Međutim, izgleda da je ova intuitivna okrenutost kompanija ka, pre svega, mladim muškarcima od 18 do 35 godina starosti – velika greška.
Ženevijev Bel, šefica Intelove grupe za istraživanja, pronašla je dokaze da je uloga muškaraca u usvajanju novih tehnologija godinama prenaglašavana. Prema njenim rečima izgleda da su mlade žene spremnije da prihvate nove tehnološke trendove – u zapadnim društvima žene koriste internet 17% više od muškaraca, a sklonije su i češćem korišćenju mobilnih telefona, bilo da se radi o razgovoru bilo o da su u pitanju druge usluge mobilnih provajdera. Takođe, ova starosna grupa žena (18-35 godina) predstavlja najbrže rastuće korisnike Skajpa, a žene takođe u većem broju koriste društvene mreže, sve osim Linkedina. Pripadnice lepšeg pola osim toga u većoj meri koriste na internetu bazirane uređaje poput raznih e-ridera, medicinskih sprava, GPS-a, isl. Iz ove statistike ne treba međutim isključiti ni starije žene, jer su i one sve češći korisnici interneta i napredne tehnologije.
Zato bi, predlaže Bel, tehnološke kompanije trebalo da obrate više pažnje na ženske korisnike. Međutim reklame ovih kompanija često se obraćaju muškarcima, a i kada su pravljene za oba pola uglavnom su seksističke. Često se u propagandnim aktivnostima ismeva žensko razumevanje tehnologije, a ističu se neke druge, manje laskajuće, ženske karakteristike.
Ženevijev Bel pak smatra da ova greška leži u samoj postavci biznisa (u većini tehnoloških kompanija na rukovodećim pozicijama su muškarci), ali i u istorijskoj nepravdi koja je izbrisala ulogu žena u razvoju tehnologije.
Izvor: The Atlantic
Indijska Mangalyaan svemirska letelica je lansirana prošlog meseca, a onda katapultirana iz Zemljine orbite 1. decembra, započevši time svoj put dug 420 miliona milja ka Marsu. To će biti prva misija iz Azije koja će stići na crvenu planetu. Indijske kompanije koje su izradile većinu delova za ovaj projekat koristile su domaću jeftinu, visokotehnološku ekspertizu u kosmičkom inženjerstvu. Poduhvat je koštao 4,5 milijardi rupija (72 miliona dolara), što je oko jedne desetine cene poslednjeg NASA-inog leta na Mars. Dve trećine delova su napravile domaće firme, poput Larsen & Toubro, najveće inženjerske kompanije u zemlji, Godrej & Boyce, i državne firme za pravljenje aviona – Hindustan Aeronautics Ltd.
Iako je dug put ovih kompanije do privlačenja velikih svetskih ugovora za komercijalni kosmički sektor, godine rada na sopstvenim, domaćm projektima će im pomoći da se dokažu kao mogući dobavljači delova za sektore odbrane, aeronautike i nuklearne energije. One firme koje budu posedovale dokazano znanje i umeće vezano za svemirske misije, imaće prednost kao domaći izvor, pošto je Indija najveći svetski uvoznik oružja i dala je oko 100 milijardi dolara tokom proteklih deset godina kako bi modernizovala svoju vojsku. U junu je odlučeno da lokalne firme moraju uvek prve biti uzete u obzir, a strane kompanije koje dobiju ugovore vredne preko 3 milijardi rupija moraju da investiraju najmanje 30 posto od vrednosti ugovora u Indiji.
Godrej je sa indijskom agencijom za svemirska istraživanja radio zadnjih 30 godina, a poslednjih godina je počeo da pravi delove za motore za Boeing Co, za Airbus unit EADS-a i Izraelski Rafael Advanced Defence Systems Ltd. Indija je započela domaći svemirski program pre 50 godina i bila prinuđena da razvije sopstvenu raketnu tehnologiju, nakon što su joj uvedene sankcije zbog nuklearnih proba 1974. godine,što je rezulturalo razvijanjem „uradi sam“ mentaliteta. Indijska svemirska istraživačka organizacija (ISRO), radila je na tome da se što manje para troši na uvoz, već se najvećim delom oslanjala na domaći sektor u dizajnu i izradi delova. Početne plate za aviokosmičke inženjere u indiji su 2.000 dolara mesečno, dok bi za isti posao bi u Americi zaradili oko 5.300 dolara.
Proizvodnja kravljeg mleka više ne može da zadovolji rastuću tražnju za ovim proizvodom na tržištima u razvoju. Zato se razmatraju mogućnosti kako da se mleko raznih vrsta životinja, poput kamila, lama i losa, proizvodi i distribuira za širu upotrebu. Raznovrsnija ponuda umanjila bi i efekat viskoh cena kravljeg mleka, sopštila je Agencija Ujedinjenih nacija za hranu. „Postoji veliki prostor za uzgajanje drugih vrsta životinja od kojih će se dobijati mleko“, izjavio je zvaničnik FAO-a Entoni Benet u Rimu, a prenosi Frans Pres.
U svom izveštaju, FAO navodi da bi ženke alpake, magarca, losa, irvasa i jaka takođe mogle biti mužene, zajedno sa drugim vrstama koje se već koriste za dobijenje mleka, poput bivola, koza i ovaca. U izveštaju se mleko irvasa i losa ocenjuje kao bogato mlečnim mastima i proteinima, a istovremeno sadrži upola manje laktoze nego kravlje mleko. Zbog takvih karakteristika, može da posluži kao alternativa za osobe sa netolerancijom na laktozu.
Izveštaj predviđa i da će potrošnja mlečnih proizvoda u zemljama u razvoju porasti za 25 odsto do 2025. godine, kao posledica sve brojnije populacije i rastućih prihoda.
Tim Berners-Li, tvorac World Wide Web-a, svim silama se zalaže za ideju da ljudi širom sveta treba da se ohrabre da se suprotstave onlajn cenzuri i prismotri. U pismu Fajnenšel Tajmsu, Ser Tim je napisao da je “sada pravi čas da se građani mobilišu i zahtevaju od svojih vlada i kompanija da poštuju i štite naše osnovno pravo na slobodu i onlajn”. Ovo pismo lansiralo je kampanju Web We Want (Mreža Kakvu Želimo), koju je ser Tim pokrenuo u koaliciji sa građanskim društvenim ogranizacijama Slobodna štampa i Centar za demokratiju i tehnologiju. “Naš cilj je da građani svih zemalja pomognu da se kreira nacionalna povelja o pravima za internet – kako bismo svi mogli da izgradimo “mrežu kakvu želimo” i da slobodno koristimo moć da stvaramo svet kakav hoćemo”, napisao je.
Tim Berners-Li već godinama upozorava na činjenicu da se vlade i kompanije sve više udaljavaju od osnovnih principa na kojima veb počiva od svog osnivanja 1989. godine. Za razliku od World Wide Web Fondacije, organizacije koju je osnovao 2009 godine, kampanja Mreža kakvu želimo ima za cilj uključivanje “miliona običnih ljudi” u kreiranje i definisanje mreže, koja će biti “slobodna, otvorena, socijalno relevantna i svima dostupna”.
Istovremeno, vlade zapadnih zemalja su sve bliže postizanju dogovora koje će osetljivo pitanje tehnologija sajber zaštite (cyber security technologies) staviti pod isti “krov” sa glavnim svetskim dogovorima vezanim za kontrolu naoružanja. Očekuje se da će diplomate ove nedelje na privatnom sastanku u Beču zapečatiti revidirane uslove Wassenaar dogovora, koji uključuju nove kontrole nad kompleksnom prismotrom, hakerskim softverima i kriptografijom. Među zemljama potpisnicama su SAD, Rusija, Japan, Francuska i Nemačka. Vlada Velike Britanije je među vodećim zemljama u prvom internacionalnom pokušaju da se “sajber proliferacija” zauzda i ograniči – što brine mnoge zapadne špijune.
Ako pregovori uspeju, revidirani propisi Wassenaar dogovora, koji je regulisao izvoz vojne opreme još od 1996. godine, biće skoro sigurno praćen brzim zauzdavanjem sajber tehologije širom Evrope. Sajber softveri i hardveri predstavljaju najbrže rastuću granu industrije bezbednosti, ali prodaja i upotreba ovih uglavnom tajno razvijenih tehnolgija je do sada bila praćena iskljuičivo ad hoc i neregulisano od strane svake vlade (zemlje) ponaosob… i to samo poneke. U Velikoj Britaniji procenjuju da je tržište sajber bezbednosti “teško” 123 milijardi funti i da godišnje raste za po 10 odsto.
Izvor: Financial Times