Ministar privrede i vršilac funkcije ministra finansija Dušan Vujović razgovarao je juče uveče sa predstavnicima sindikata preduzeća u restrukturiranju o problemima koji se odnose na uslove rada, isplate minimalnih zarada, socijalne programe, kao i overu zdravstvenih knjižica, saopštila je pres služba ministarstva.
Nakon špijunske afere koja je pokazala da su američke obaveštajne službe prisluškivale čak i njihovu kancelarku Angelu Merkel, Nemci najozbiljnije razmatraju mogućnost vraćanja pisaćih mašina u državne službe. Na isti takav korak već su se odlučili Rusi, i to pre afere sa NSA.
Kada je Patrik Sensburg, glavni istražitelj Bundestaga koji radi na slučaju špijuniranja od strane NSA, novinarima Morgenmagazina rekao da će državnim službenicima možda biti ukinuti i e-mailovi, morao je novinaru nekoliko minuta da objašnjava da se ne šali. Potom je objasnio i da će nemački političari morati da počnu da koriste pisaće mašine, i to ne novije proizvodnje, elektronske, već manuelne.
Da podsetimo, prošle godine je javnost saznala da je pomenuta američka bezbednosna služba prisluškivala Angelu Merkel od 2002. godine. Ovo je izazvalo bes nemačke javnosti a kancelarkino obezbeđenje primoralo da kupi novi, siguran telefon za Merkelovu, napravljen specijalno za nju.
Izvor: Tajm
Često se može čuti kako su klimatske promene jedan od najvećih problema današnjice. Neki od najvećih korporativnih autoriteta misle da je veći problem rastuća nestašica vode.
Tako prvi čovek Nestlea Peter Brabeck kaže da je problem vode mnogo ozbiljniji. „Ne želim reći da klimatske promene nisu bitne. Želim reći da smo i bez obzira na klimatske promene na putu „presušivanja“ vode i da to mora postati prvi prioritet“, rekao je Brabeck Financial Times-u. Brabeckova izjava nije slučajna. Kompanije širom sveta suočavaju se s rastućim troškovima vode a rivalitet oko vodnih kapaciteta koji se slabo održavaju sve je veći.
U poslednje tri godine kompanije širom sveta izdvojile su čak 84 milijarde dolara kako bi unapredile modalitete održavanja, upravljanja i zadržavanja vode, pokazuju podaci FT-a dobijeni od istraživačke kompanije Global Water Intelligence.
U poslednje dve godine dva rudarska diva, BHP Billiton i Rio Tinto, pristala su potrošiti 3 milijarde dolara u pogon za desalinizaciju za rudnik u Čileu. Nestle je izdvojio 38 miliona švajcarskih franaka kako bi kupio novu opremu za uštedu vode. I neke druge kompanije, poput Forda i Googlea, su investirale u mere koje će racionalizovati njihovu potrošnju sveže vode. Šef Google-ovog data centra Joe Kava upozorava da je voda „veliki slon u sobi“ za kompanije kjoje se bave skladištenjem podataka jer je njima potrebno na hiljade galona vode za svoja rashladna tela.
Analitičar Andre Metcalf kaže da se problem vode napokon počeo osećati i finansijski. „Problem vode već ima negativne implikacije na kretni rejting rudarskih kompanija“, napisao je prošle godine u izvještaju za Moody’s. Peter Brabeck kaže da je pogrešno kriviti klimatske promene za nestašice vode. „Kriza s vodom događa se zato što smo donosili pogrešne odluke u vezi s upravljanjem vodnim resursima“, poručuje Brabeck. Brabeck čak tvrdi da će do nestašice vode doći pre nego dođe do nestašice nafte.
Vodna politika predmet je i mnogih sporova. Upravo su Brabeck i njegova kompanija Nestle često na meti kritike zelenih aktivista zbog flaširanja vode i zbog nastojanja te kompanije da ovlada vodnim resusima, što vide kao jedno od temeljnih ljudskih prava. Brabeck se slaže da je voda jedno od temeljnih ljudskih prava. No, njegova kompanija je odredila cenu vode koja im omogućava racionalniju proizvodnju. Ta je cena nešto preko jednog dolara za kubni metar na mestima gde ima vode, te oko 5 dolara na sušnijim pozicijama. Takav je potez svakako racionalan za Nestle jer ova je kompanija 49. industrijski potrošač vode na svetu, prema podacima Global Water Intelligence-a.
Coca-Cola taj problem takođe oseća jer ona je još veći potrošač vode, 24. na svetu među industrijskim potrošačima. Nedavno je odlučila zatvoriti pogon za flaširanje vode u Indiji što je podcrtalo problem s kojim se susreću mnogi proizvođači pića. Greg Koch, Coca-Colin direktor globalnog vodnog nadzora kaže da indijski slučaj pokazuje da je kompaniji potrebna i „emocionalna dozvola“ za vodu. „Voda je duhovna, religijska, dnevna činjenica. Svi imamo prvo sećanje na vodu“, poručuje Koch.
Najveći se gubitak ovdje ipak događa u poljoprivredi. Prema podacima UN, 70 posto vode troši se upravo u poljoprivredi, 22 posto u industriji a samo 8 posto za domaćinstva. Globalna tržišta hrane najveći problem vide upravo u dostupnosti vode za poljoprivredu. Podzemne vode čine tek 30 posto ukupnih rezervi vode, a neke od tih rezervi teško je iskoristiti. Pre nekoliko decenija koristilo se relativno malo podzemnih voda, no kako je stanovništvo raslo bile su veće i potrebe za hranom. Korišćenje u nekim zemljama, poput SAD ili Španije naprosto je eksplodiralo. Procenjuje se da je oko dve milijarde ljudi zavisno o podzemnim vodama. Taj model korišćenja izuzetno je neracionalan. Gotovo je nemoguće da kišnica zameni rezerve koje se ispumpavaju na često primitvan način.
Procenjuje se da će globalna populacija do 2030. godine narasti sa sedam na osam milijardi. Srednja klasa će biti povećana s dve milijarde na oko pet milijardi, poglavito zbog azijskog ekonomskog napretka. Ti će ljudi svakako želeti i hamburgere, a ne samo povrće. Prema podacima UN, za proizvodnju jednog hamburgera treba 2.400 litara vode, a za krompir ili paradajz samo 30 litara. Rastuća srednja klasa poželeće i automobile, klima uređaje, televizore, a za sve to treba – sve više energije, što znači i vode.
Gde je u celoj ovoj priči Hrvatska? Prema istraživanjima UNESCO-a iz 2003., Hrvatska je po dostupnosti i bogatstvu vodenih izvora na vrlo visokom 5. mestu u Europi, a na 42. u svetu. Obnovljive zalihe podzemnih voda u Hrvatskoj procenjuju se na oko 9 milijardi m3/godišnje (koristi se oko 4,5 posto zaliha, odnosno oko 400.000.000 m3 godišnje). Još uvek postoji dosta neiskorišćene energije vode, jer je, nažalost, iskorišteno samo 40 do 50 posto.
Siniša Malus/Financial Times, seebiz.eu
Ukoliko biste želeli da u nazivu firme ili radnje imate i reč Srbija, morali biste za to zadovoljstvo državi da platite taksu od 465.110 dinara. To može da bude jedan od razloga zbog kojeg se mali broj privrednih subjekata odlučuje da koristi ime države.
Reč je o četvrtoj najvišoj republičkoj administrativnoj taksi u našoj zemlji, pokazuje novi Registar parafiskalnih nameta koji je napravila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u saradnji sa USAID Projektom za bolje uslove poslovanja.
Najveće republičke administrativne takse koje ćete platiti premašuju 7.000 evra. Za bavljenje proizvodnjom eksplozivnih materija, potrebna je saglasnost protivpožarnih službi koja košta 748.720 dinara, a oni koji žele da proizvode duvanske proizvode odobrenje će platiti 736.440 dinara.
Na trećem mestu je taksa za firme koje nameravaju da prometuju eksplozivni materijal – 515.510 dinara, a osim takse za korišćenje naziva Srbija, iznad 4.000 evra je i taksa za sertifikaciona tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata (421.840). Pored ovih pet, postoji još 20 nameta izraženih sa šest cifara i plaćaju ih uglavnom kompanije koje posluju u sektorima proizvodnje i prometa naoružanja i eksplozivnih materijala, transporta (avioni i brodovi), zaštite životne sredine, rudarstva i autorskih prava. Takođe, u našem sistemu postoji i nekolicina taksi koje se računaju kao procenat vrednosti posla pa mogu da narastu do velikih iznosa.
„Prilikom prethodnog ukidanja parafiskalnih nameta 2012. skoro svaki drugi suvišan namet bila je neka od republičkih administrativnih taksi. Zato bi u nastavku reforme ove oblasti, na osnovu registra NALED-a trebalo ponovo analizirati ove namete, posebno razliku između iznosa koji plaćaju građani i privreda i vrednosti usluge koju dobijaju od države. Gde je taj odnos nesrazmeran, iznos takse bi trebalo smanjiti, a takse kod kojih od države ne dobijaju ništa – ukinuti, jer su to parafiskalni nameti. Analiza NALED-a i USAID-a prilikom izrade Registra utvrdila je da privreda trenutno plaća 384 neporeskih nameta od kojih su čak 247 parafiskalni“, kaže Ramon Weidinger, član Upravnog odbora NALED-a i generalni menadžer Coca-Cola HBC Srbija.
Poreska uprava objavila je 15. jula novu listu poreskih dužnika. Spisak i dalje predvodi „Zastava oružje“ iz Kragujevca, čiji je dug u poslednja tri meseca porastao za oko 400.000.000 dinara. Dug tog preduzeća sada iznosi 7,11 milijardi dinara. Druga kompanija na listi poreskih „neplatiša“ je „Simpo“ iz Vranja sa dugom od 5,7 milijardi dinara, što je povećanje od oko 700.000.000 dinara u odnosu na prethodnu listu od pre tri meseca. Treći najveći dužnik je „Krušik Valjevo“ koji duguje za poreze 2,38 milijardi dinara.
Iako je formalno četvrta na listi kompanija „PTT namenska“ iz Trstenika, sa dugom od 1,94 milijarde dinara, praktično je četvrti najveći dužnik Miroslav Bogićević, čiji koncern „Farmakom“ državi na ime poreza nije platio 2,08 milijardi dinara. Firme Dragana Đurića ukupno za poreze duguju 434,69 miliona dinara. Najviše duguje Đurićeva „Zekstra“, 264,36 miliona, Veterinarski zavod oko 170 miliona, pa „Optika“ 63,47 miliona dinara.
„Luka Beograd“, biznismena Milana Beka, za poreze duguje 729,93 miliona dinara, dok „Monus“ Predraga Rankovića Peconija duguje 483,53 miliona. Iako je prvobitno bilo objavljeno da trgovinski lanac „Idea“, koji posluje u okviru „Agrokora“, za poreze duguje 30 miliona dinara, posle reagovanja te kompanije Poreska uprava je saopštila da ipak nakon izvršenog usaglašavanja stanja u računovodstvenoj evidenciji sa stvarnim stanjem duga i kamate utvrđene po rešenju, izvršeno storniranje sistemski neosnovano više pripisane kamate“.
Prema računovodstvenoj evidenciji, zaključno sa stanjem na dan 15.7.2014. godine, poreski obveznik „Idea“nema dug po osnovu javnih prihoda, potvrđuju u Poreskoj upravi. Veliki poreski dužnici su i fudbalski klubovi, pa tako „Crvena zvezda“ duguje 25,5 miliona dinara, „Partizan“ 24 miliona, „Vojvodina“ 33 miliona dinara, a „Radnički“ 29 miliona dinara. Najveći dužnici među klubovima su Fudbalski klub „Smederevo“ sa dugom od 278 miliona dinara, „Hajduk“ sa 132 miliona i OFK Beograd sa dugom od 90 miliona dinara.
Na listi poreskih dužnika našla se i Nacionalna služba za zapošljavanje sa dugom od 96 miliona dinara, dok Robne rezerve za poreze duguju 36 miliona. Iako se našla na spisku, kompanija „Leoni Wiring Systems Southeast“ zbog evidentiranog duga u iznosu od 39.527.813,67 dinara, iz Poreske uprave objašnjavaju kako je toj kompaniji upućena opomena, nakon čega je ona, u međuvremenu, podnela zahtev za storniranje konkretne prijave, s obzirom na to da se ispostavilo da se radi o duplo podnetoj prijavi.
Storniranje je u međuvremenu sprovedeno, tako da poreski obveznik („Leoni Wiring System“) više nema evidentiran poreski dug. Poreska uprava objavila je na svom sajtu spisak najvećih poreskih dužnika na dan 30. jun 2014. godine, na kome se ne nalaze dužnici koji su u postupku reprograma dugovanja.
Izvor: eKapija
“Kako bi svojim klijentima obezbedili pristupačne izvore finansiranja u skladu sa njihovim potrebama, Vojvođanska banka i ovoga puta učestvuje u programima subvencionisanih kredita”, izjavila je Mariu Constatinou, direktorka funkcije Upravljanje mrežom i Stanovništvo Vojvođanske banke.
Pravo na kreditnu podršku imaju preduzetnici, mala, srednja i velika preduzeća, a maksimalan iznos subvencionisanih kredita je 10.000.000 dinara. Krediti se izdaju u dinarima sa kamatnom stopom od 5,45 odsto godišnje. Rok otplate je do 18 meseci uz mogućnost grejs perioda do 6 meseci. Naknada za obradu zahteva iznosi 0,5 odsto od iznosa kredita. Zahtevi za subvencionisane kredite mogu da se podnesu u svih 109 ekspozitura Vojvođanske banke širom Srbije.
Ujedinjeni arapski emirati su novi učesnik u svemirskoj trci. Naime, ova zemlja planira da do 2021. godine na Mars pošalje bespilotne sonde, što bi bio prvi put da neka arapska zemlja izađe van naše planete, i to da za debi izabere put od 92 miliona kilometara. Za ovaj projekat, koji će inače obeležiti 50 godina osnivanja države, biće formirana UAE svemirska agencija.
Crvenu planetu za sada planira da istraži samo 9 zemalja. Emirati bi trebalo da otpočnu saradnju sa državama koje imaju razvijenu svemirsku tehnologiju, sa kojima bi mogle da vrše transfer znanja. Cilj je da razvoj svemirske i uopšte visoke tehnologije postane ključna komponenta razvitka ekonomije ove arapske zemlje.
Osim toga, svemirske tehnologije širom sveta sve više dobijaju na značaju jer se iz njih ponekad razvijaju inovacije i izumi korisni privredi, ali i nove tehnologije poput telekomunikacijskih ili sistema za predviđanje vremenskih uslova ili prirodnih nepogoda.
Investicije UAE u svemirske tehnologije već su prevazišle brojku od 20 milijardi dirhama (4 milijarde evra), uključujući mobilne i satelitske komunikacione tehnologije i sisteme za nadgledanje planete.
Izvor: Gulfnews
Reforme u zdravstvu, reforme u kulturi, ekonomske reforme… pojam reformi mogli bismo da izdvojimo kao reč decenije u Srbiji, koliko često ga pominju domaći političari i stručnjaci u postmiloševićevskom periodu. Jednom rečju, puna usta reforme, ali od njih male realne vajde. Sve zemlje u tranziciji prošle su ili još uvek prolaze kroz (teskobne) reforme – nije Srbija po tome jedinstvena – ali ovde se reforme obično otmu usled potrebe da partije vode danonoćnu predizbornu kampanju tokom celog svog mandata.
Od odlaganja reforme postaju sve bolnije, a akteri nevoljniji. Ako ne tako, a onda bar idu linijom manjeg otpora pa je sada najvažniji reformski zakon odjednom Zakon o radu koji, uprkos tome što je aktuelan sasvim drugačiji marketing, sigurno neće doprineti većem zapošljavanju ako sve drugo što nije dobro, a mnogo toga nije – od korupcije do zapošljavanja partijskih kadrova u preduzećima i administraciji – ostane kako jeste. Na tom drugom, važnijem, terenu zapravo ništa još nismo videli, ili još kraće stvarne reforme obrnuto su proporcionalne stvarnim pomacima.
Trenutno aktuelne u Srbiji su reforme penzionog sistema i tržišta rada, koje bi trebalo da otpočnu usvajanjem predloga o izmenama Zakona o radu i Zakona o PIO, odnosno paketom Vučićevih junskih, to jest julskih zakona. Penzioni sistem nalazi se pred samourušavanjem usled činjenice da jedan stalno zaposleni radnik u zemlji već godinama u proseku „izdržava“ po jednog penzionera i jednog nezaposlenog, pa ipak i ovde je reč o liniji manjeg otpora, jer kako kaže Gordana Matković, bivši ministar socijalne politike i rada, kad god se pomenu reforme, političari se okrenu onom što je najlakše, a to su penzije.
Aktuelni ministar privrede i budući ministar finansija Dušan Vujović tvrdi da će teret reformi i rezova morati da snose svi i da će on morati da bude ravnomernije raspoređen. Za sada je samo teret izvestan, a za teret se vidi da će ga snositi radnici (kroz manje prava i smanjivanje zarada) i penzioneri.
Bilo kako bilo, čini se da međunarodna podrška reformama u Srbiji nikada nije bila veća. Diplomate, strani poslanici, predstavnici Evropske komisije, domaći direktori, kao da se utrkuju u ohrabrivanju i savetovanju domaćih političara. Podrška je tolika i takva da su je neki mediji uporedili sa nekadašnjim pismima podrške bivšem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću, i čuvenom rubrikom odjeci i reagovanja.
Svakako, podrška sprovođenju reformi ne škodi, a pogotovo ne ona u finansijskom smislu, ali ne treba smetnuti s uma da su sa pohvalama stigla i upozorenja da reformskim zakonima nedostaje reformska primena, a to će reći moderna i visokoprofesionalizovana administracija. Čak je i Privredna komora Srbije, koja daje bezrezervnu podršku vladi, pre dva dana pozvala na efikasniji rad inspekcija, sudstva i administracije, ali i ukazala da su gorući problemi u domaćoj privredi i dalje nerešeni status preduzeća u restrukturiranju i profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Iako se postavljanje komercijalnih 5G mreža očekuje tek 2020, kompanija Ericsson je već počela sa testiranjem na kojem je dostignuta brzina prenosa podataka od 5 Gb/s. Upravo ove performanse biće ključ za rešavanje izazova, poput sve većeg prenosa podataka i naprednih M2M aplikacija. Ericsson je prva testiranja održao u prostorijama Ericsson lab-a u Stokholmu u prisustvu menadžmenta mobilnih operatora NTT DOCOMO i SK Telecom.
Nova studija „Ericsson Mobility Report“ pokazala je da će čak 85% mobilnih pretplatničkih ugovora u Severnoj Americi biti LTE do 2019. godine. Upravo ta visoka penetracija LTE tehnologije pokazuje da će ovaj kontinent biti među prvima koji će postaviti 5G mreže. Takođe, brza implementacija očekuje se i u Japanu i Južnoj Koreji, jer su svoje 5G testove već najavili NTT DOCOMO i SK Telecom.
Ericssonov razvoj 5G mreža uključuje nove antene sa širim opsegom, višim frekvencijama i kraćim vremenskim intervalima tokom prenosa informacija. Iako su 5G standardi i dalje u ranoj fazi razvoja, Ericssonova testiranja pokazuju lidersku poziciju koju kompanija ima na polju razvoja mobilnih i telekomunikacionih tehnologija i servisa.
Bankarski softver Aseba BPS koji je razvila kompanija Aseko SEE (Asseco SEE) izlazi sa srpskog i regionalnog na svetsko tržište. Očekuje da će u roku od 3 godine na međunarodnom bankarskom tržištu povećati prodaju najmanje za preko 50 odsto, na 1,71 miliona evra, piše američki ekonomski portal Blumberg.
Blumberg piše da se očekuje dodatni rast u jugoistočnoj Evropi i na tržištima u ekspanziji, kao što su Bliski Istok i Afrika, kao i da postoji mogućnost izlaska i na najrazvijenija finansijska tržišta na svetu.
Aseba BPS je inače napravljen tako da se prilagođava svakom posebnom klijentu i da se usaglašava sa propisima zemlje u kojoj radi, dizajniran za brzu analizu podataka i upravljanje dokumentima potrebnih bankama, kao i za njihovo jednostavno arhiviranje.