Vesti

Ukoliko kompanija Apple ostvari nameravanu kupovinu proizvođača slušalica Beats Electronics, Dr Dre će postati prvi svetski reper sa bogatstvom većim od milijardu dolara.

Magazin „Forbes“ procenio je da Dr Dre (Andre Jang), popularni američki reper, ima ličnu imovinu u vrednosti od oko 550 miliona dolara u 2014. Međutim, najavljena akvizicija firme Beats Electronics poguraće ga na prvo mesto najbogatijih repera, ispred Paf Dedija (Šona Kombsa), koji ima 700 miliona dolara.

Financial Times procenjuje vrednost Beats Electronics na čak 3,2 milijarde dolara, a s obzirom da Dr Dre ima 15 odsto udela u kompaniji, što bi mu donelo otprilike 450 miliona dolara „preko noći“ i omogućilo da postane prvi reper sa imovinom većom od milijardu dolara. Treći na listi najbogatijih repera je Džej-Z (Šon Karter), muž pevačice Bijonse i vlasnik muzičke producentske kuće Roc Nation, sa procenjenih 520 miliona dolara.

Broj Amerikanaca koji podnose zahtev za naknadu za nezaposlene je prošle nedelje, posle sezonskog rasta, pao za 26.000, što je ohrabrilo brojne američke ekonomske analitičare. Naime, analitičari su procenjivali da će broj zahteva nezaposlenih za novčanu pomoć pasti na 325.000, ali umesto toga taj broj se još smanjio – na 319.000.

Da podsetimo, u prva 4 meseca ove godine broj novih radnih mesta je rastao u proseku za 200.000 mesečno, a najviše se ubrzao u aprilu, kada je zaposleno 288.000 ljudi, što je maksimum još od januara 2012. godine.

Stopa nezaposlenosti je prošlog meseca pala na 6,3%, što je za 0,4% manje nego krajem 2013. godine.
Izvor: Njujork Tajms

Godišnja inflacija na nivou svih zemalja OECD porasla je u martu sa 1,4% na 1,6% što je uglavnom bila posledica poskupljenja cena energenata (+0,9% u martu u odnosu na -0,4% u februaru). Ovaj trend reflektuje se i u ekonomijama zemalja koje nisu članice OECD. Cene hrane u martu porasle su za 0,1%.

Međutim, na nivou evrozone inflacija je usporila ponovo, sa 0,7% u februaru na 0,5% u martu, što je njen najniži nivo u zemljama evra još od novembra 2009. godine. Godišnja inflacija najviše je porasla u Kanadi (+0,4%, na godišnji nivo od 1,5), SAD (+0,4%, na godišnji nivo od 1,5%), Ruskoj federaciji (+0,7%, na godišnji nivo od 6,9%).

S obzirom da je starija populacija brzo rastući segment našeg društva očekivano je da korporativni sektor uključujući i bankarski, sve više svoje proizvode i usluge prilagođava upravo ovoj grupi stanovništva, zaključeno je na predstavljanju rezultata istraživanja o socijalno – ekonomskom statusu penzionera u Srbiji i regionu pod nazivom „Novo doba trećeg doba“, koje je Banca Intesa sprovela u saradnji sa preduzećem IPSOS Stratedžik marketing.

Prema udelu populacije od preko 60 godina u ukupnom broju stanovnika Srbija je sa 24,7 odsto na nivou ostalih zemalja u regionu i EU gde se ove brojke kreću od 20,3 do 26,4 odsto. Međutim, u Srbiji je značajno niži odnos broja zaposlenih u odnosu na udeo penzionera u ukupnoj populaciji, što praktično znači da penzije čine izuzetno značajan deo ukupnih prihoda domaćinstava i konkretno iznose 35,8 odsto. Ovaj podatak dodatno potvrđuje da stariji sugrađani čine ne samo brojčano, već i u ekonomskom smislu značajan deo populacije.

Prosečna penzija u Srbiji trenutno iznosi 221,28 evra i nešto je više od proseka većine zemalja u regionu kao što su Bosna i Hercegovina, Bugarska i Rumunija gde je ovaj iznos manji od 200 evra, dok jedino penizioneri u Hrvatskoj imaju nešto bolja primanja koja u proseku iznose 339 evra.

„Srbija je, iako na trendu sa večinom zemalja Evrope po učešću starijih sugrađana u ukupnoj populaciji, ipak specifična po značaju te populacije u izdržavanju mlađih članova domaćinstva ili čitave familije, pa tako i u generisanju ukupne potrošnje. Kao dokaz za ovo je dovoljno samo pogledati podatak koji kaže da je broj penzionera veći od broja zaposlenih. U sve ovo mogu se dodati špekulaciju o prilivu penzija iz inostranstva sugrađanima koji su radili van zemlje, a penzionerske dane provode u Srbiji, iz čega sledi da je u stvaranju posebnih bankarskih usluga za kategoriju stanovništva koju možemo nazvati seniori, ne samo društveno odgovorno poslovanje, nego i ekonomski opravdano. Spoj ta dva aspekta poslovanja sigurno donosi i viši kvalitet i veće zadovoljstvo onima koji se time bave i onima kojima je to namenjeno.“, rekao je Srđan Bogosavljević, direktor preduzeća Ipsos strategic marketing.

Istraživanje pokazuje da je ova populacija visoko zastupljena među klijentima bankama u našem okruženju budući da čine od 23 do 38 odsto korisnika bankarskih usluga, dok u Srbiji ovaj procenat iznosi 34 odsto. Upravo zato je u celom regionu prisutan trend kreiranja specijalizovanih bankarskih ponuda za ovaj segment stanovništva. Konkretno u Srbiji 70 odsto banaka u svojoj ponudi ima proizvode i usluge namenjene penzionerima, dok je u Hrvatskoj ova brojka još veća i iznosi 76 odsto.

„Polazeći od činjenice da penzionisani građani čine gotovo četvrtinu ukupne populacije Srbije, a istovremeno rukovodeći se principima socijalne i finansijske inkluzije, Banca Intesa je još 2011. godine prva na domaćem tržištu razvila specijalizovane proizvode namenjene seniorima kako ovaj važan segment stanovništva ne bi bio uskraćen za neke od najosnovnijih bankarskih usluga. Imajući u vidu podatak iz istraživanja da je 51 odsto penzionera imao finansijskih poteškoća u poslednjih godinu dana i da bankarske usluge vide kao jednu od značajnijih opcija za prevazilaženje takvih situacija, Banca Intesa će i u buduće raditi na unapređenju svoje ponude za ovaj segment svojih klijenata“, izjavio je Darko Popović, član Izvršnog odbora Banca Intesa.

Ukoliko posmatramo poslovanje sa bankama, u Srbiji preko 50 odsto penzionera pored tekućeg računa koristi i još neku od bankarskih usluga. Najčešće se odlučuju za dozvoljeni minus koji se upotrebljava u oko 24,4 odsto slučajeva na nivou tržišta, dok je u Banca Intesa koja trenutno ima preko 100.000 senior klijenata ovaj procenat značajno veći i iznosi 42 odsto. Kreditna kartica je drugi po redu bankarski proizvod koji u Banca Intesa koristi 22 odsto penzionera, dok je ova brojka na nivou tržišta niža i iznosi 11 odsto. Penzioneri se u priličnoj meri odlučuju i za gotovniske kredite koje koristi 6,4 odsto njih, odnosno 18 odsto u Banca Intesa.

Dok su sa jedne strane ispitanici pokazali veoma visok stepen informisanosti o bankarskim terminima kao što su razlike između kamatnih stopa, sa druge je zabeležen izuzetno nizak stepen znanja o sopstvenim mogućnostima u banci. Čak 58 odsto penzionera izjavilo je da ne zna da u našoj zemlji postoje banke koje imaju ponude namenjen baš njima, dok 32 odsto njih nije znalo ni da postoji mogućnost da penzioner uzme keš kredit, a 70 odsto nije poznato da nije potrebno da prenose svoju penziju da bi realizovali kredit u nekoj banci.

Životni stil i navike penzionera

Životni stilovi i navike senior populacije između 60 i 70 godina danas u velikoj meri odstupaju od onoga što je do nedavno bio stereotip. Preko 58 odsto njih kaže da je prilično zadovoljno svojim životom, dok se više od polovine izjasnilo da se oseća vitalnim i punim života. Preko dve trećine njih smatra da im je dan u potpunosti ispunjen i tvrdi da uživa u svakom momentu života. Seniori u 21. veku su otvoreni i ka novim tehnologijama, pa 70 odsto njih poseduje mobilni telefon, 27 odsto bar povremeno koristi internet, dok čak 8 odsto kaže da ima i otvoren profil na društvenim mrežama.

Penzioneri žive mirnije, nastoje da upotpune svaki svoj dan, a čak 88 odsto ispitanika se izjasnilo da su posvećeni i da aktivno pomažu svojoj deci i unučićima. Upravo zato oni tvrde da ih najviše ispunjava vreme provedeno sa potomcima, a istovremeno i najviše strepe zbog neizvesne budućnosti svoje dece. Slobodno vreme provode na razne načine i prilično su aktivni u socijalnim kontaktima, a šetnju i gledanje televizije izdavajaju kao najomiljenije aktivnosti.

Projekat „Konsultantska kuća“ koji se na Ekonomskom fakultetu ove godine organizuje šesti put za redom, osmišljen je od strane AIESEC kancelarije a njegov cilj je timski rad na rešavanju konkretnih problema sa kojima se susreću mala i srednja preduzeća u Srbiji u oblasti menadžmenta, marketinga i odnosa sa javnošću.

Projekat je osmišljen tako da okupi studente iz inostranstva koji se bave marketingom, menadžmentom i odnosima sa javnošću koji će tokom šest nedelja zajedno sa domaćim studentima raditi na rešavanju studije slučaja malih i srednjih preduzeća i izradi marketing planova za bolju pozicioniranost tih preduzeća na tržištu rada. Realizacija projekta počinje prve nedelje juna.

Samo neke od povoljnosti za studente, a ujedno i preduzeća koja bi učestvovala na projektu “Konsultantska kuća“ jesu jedinstven spoj kreativnih ideja mladih ljudi iz celog sveta koji bi doprineo razvoju poslovanja i rastu rezultata tih preduzeća. Kompanijama učesnicima bila bi omogućena kvalitetna transparentnost na tržištu kroz rad sa mladim ambicioznim, kako domaćim, tako i inostranim studentima i postigla bi se relavantna inovativnost za sam progres kompanije. Takođe, jedna od prilika jeste i ostvarivanje društvene odgovornosti kroz uključivanje u neke od ovakvih projekata koje spajaju mlade ljude i preduzentike koji zajedno mogu doprineti razvoju društva i okruženja u kome rade, pored toga što će profesionalno razvijati sebe.

Za više detalja o investiciji i načinu učešća na ovom projektu, kompanije koje su zainteresovane mogu da kontaktiraju menadžera projektnog tima na email: consultinghouse2014@gmail.com