Deprecijacijski pritisci koji su od početka ove godine uticali na slabljenje dinara inicirani su sezonski pojačanom tražnjom domaćih preduzeća za devizama, pre svega uvoznika energenata, kao i kretanjima na međunarodnim finansijskim tržištima uzrokovanim očekivanim smanjenjem kvantitativnih olakšica Federalnih rezervi SAD, saopštila je Narodna banka Srbije.
Razljućeni zbog prošlonedeljne smrti tri demonstranta radikalni protivnici ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča držali su juče pod opsadom zgradu Ministarstva pravde u Kijevu. Lider opozicione ukrajinske parlametarne poslaničke grupe „Otadžbina“ Arsenij Jacenjuk ponovo je odbio da bude na čelu vlade. Blumbergu se čini da situacija u Ukrajini preti da pretvori naciju od 46 miliona stanovnika u zaraćene strane, baš kao što se to desilo u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Janukoviču, čini se, fali vojna sila (vojska je saopštila da će zadržati neutralnost) ali i odlučnost da razbije proteste. Izgleda i da su predsednikovi saveznici protiv korišćenja sile u gušenju protesta.
Verovatno su zato, u nedostatku drugih ideja, opozicioni lideri pozvani da se pridruže vlasti i preuzmu nekoliko ministarskih mesta, između ostalih Jacenjuk premijersko a bivši svetski bokserski prvak i lider opozicije Vitalij Kličko mesto potpredsednika Vlade za humanitarna pitanja. Demonstranti okupljeni na glavnom kijevskom trgu dočekali su ovaj predlog sa podsmehom, a lideri opozicije su glatko odbili ove predloge jer, po sopstvenim rečima, žele da završe ono što su započeli. Oni, između ostalog, zahtevaju amnestiju svih uhapšenih demonstranata i ustavnu reformu koja bi deo predsedničkih ovlašćenja prenela na parlament. Kličko još želi i prevremene predsedničke izbore jer istraživanja pokazuju da bi mogao da pobedi Janukoviča na njima.
Situaciju dodatno komplikuje činjenica da lideri opozicije ne kontrolišu sve ljude okupljene po trgovima. Tako je na primer grupa koja sebe zobe Spilna sprava (Pravo delo) okupacijom zgrade Ministarstva pravde umalo izazvala proglašenje vandrednog stanja, što ne odgovara ni većem delu opozicije.
U pokušaju da nađu neko rešenje za ovu situaciju danas se sastaju poslanici parlamenta na vanrednom zasedanju. Janukovič je inače juče pristao da ukine stroge zakone kojima se zabranjuju protesti, dok će set zakona na koje opozicija nema primedbi, poslanici danas na vanrednom zasedanju ponovo potvrditi. Janukovič je voljan i da pusti iz pritvora veliki broj demonstranata ali samo pod uslovom da se okupirane zgrade (ministarstava i opštinskih vlasti) oslobode i da se uklone barikade.
Aleksej Češnjakov, ruski analitičar, procenjuje da ova situacija može dovesti i do ekonomskog kolapsa pa čak i rascepa države na Janukovičev istok i pobunjenički zapad.
Revizorska kuća KPMG i ove godine bila je generalni sponzor Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. U fokusu ovogodišnjeg Foruma bilo je preoblikovanje svetske ekonomije, što je sugerisao i moto skupa „Reshaping the World“.
Govor poglavara rimokatoličke crkve, pape Franje i položaj žena u globalnoj ekonomiji dve su teme sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu koje su dominirale društvenim mrežama tokom trajanja najprestižnijeg ekonomskog samita na svetu. Nakon njih, najviše polemike kako na društvenim mrežama, tako i na marginama Foruma, vodilo se oko budućnosti ekonomskih odnosa Kine i Japana, a posebnu pažnju delegata porukama iz govora iranskog predsednika Hasana Ruhanija.
Žene i svetska ekonomija: Uprkos uvedenim delegatskim kvotama, ove godine je broj žena delegata na Forumu pao sa prošlogodišnjih 17 na 15 odsto. Pored toga, samo se jedna žena, potpredsednica Evropske komisije zadužena za digitalnu agendu Neli Kros, našla na listi od 10 najuticajnijih učesnika Foruma za 2014. godinu. Uprkos niskoj zastupljenosti, delegatkinje su zaslužne za jednu četvrtine svih objava na društvenim mrežama koje su za temu imale Davos, a kao i prošle godine, najviše su učestvovale u raspravama koje su vođene na on-line marginama Foruma.
Položaj žena u svetskoj ekonomiji bila je tema posebnog panela na kojem su svetski poslovni i politički lideri kao gosti predsednika KPMG Majkla Endrjua (Michael Andrew) raspravljali o merama koje se mogu preduzeti kako bi se povećao broj žena u upravljačkim strukturama kompanija. Ključ se, po mišljenju učesnika, nalazi u rukama generalnih direktora i u njihovoj spremnosti da svojim uticajem omoguće ženama da prevaziđu sistemske ili kulturne prepreke koje često onemogućavaju napredovanje, uprkos znanju ili iskustvu, koje imaju.
Nejednakost i mladi: Od ostalih rasprava iz Davosa koje bile najinteresantnije korisnicima društvenih mreža izdvojile su se rasprave o novim modelima zdravstvenog i obrazovnog sistema, pitanje privatnosti na internetu i klimatske promene i održivi razvoj svetske ekonomije.
Kada je u pitanju ekonomska nejednakost posebnu pažnju privukao je izveštaj britanske humanitarne organizacije Oksfam i podatak da 85 najbogatijih ljudi na svetu poseduje imovine koliko polovina ukupnog čovečanstva. Tu su, potom, bile i teme poput nezaposlenosti kod mladih, a naročitu pažnju društvenih medija je privukao podatak da je danas polovina čovečanstva mlađe od 27 godina.
Trenutno najveću nezaposlenost kod mladih na svetu beleže evropske zemlje najteže pogođene ekonomskom krziom – Grčka sa 58%, Španija sa 55% i Portugal sa 40% nezaposlenih. Razvijene ekonomije beleže značajno manje stope nezaposlenosti kod mladih – Britanija 21%, SAD 16 % Nemačka 8%. Globalni prosek kada je u pitanju nezaposlenost mladih je 25%. Pažnju je privukao i sve veći udeo u globalnom bruto nacionalnom dohotku koji iz godine u godinu imaju Kina i Indija.
Od istraživanja koje su obeležile Davos izdvojilo se i istraživanje najveće svetske kompanije za odnose sa javnošću Edelman koje se bavi pitanjem koliko javnost veruje vladama i poslovni sektor. Istraživanje je pokazalo da se javno poverenje u poslovni sektor drži na stabilnih 58%, dok je poverenje u državne organe širom sveta palo na 44%, i zabeležilo najveću stopu pada u 14 godina dugoj istoriji istraživanja. Unutar poslovnog sektora najveće poverenje uživaju kompanije koje se bave razvojem tehnologija (79%), a najmanje banke (51%).
Promene u sistemu zdravstvene zaštite? Ako je sudeći prema raspravama vođenim na Forumu i društvenim mrežama izgleda da je sve više svetskih lidera svesno imperativa reforme trenutnog modela zdravstvene zaštite za koji većina učesnika u raspravi smatra da je preskup i neefikasan posebno za zemlje u razvoju u kojima se srednja klasa ubrzano razvija, što je u mnogome potrvrdilo nalaze nedavno objavljenog istraživanja koje je KPMG uradio o stanju globalnog sistema zdravstvene zaštite.
Klimatske promene i održivi razvoj: Panel bivšeg američkog potpredsednika Al Gora pokrenuo je najviše rasprava među delegatima posebno njegova izjava da se planeta nalazi blizu političkog konsezusa kada su u pitanju klimatske promene i neophodni koraci kako bi se smanjio negativan uticaj ekonomije na planetu.
Bezbednost i sigurnost na internetu: Ulaganje u bezbednost na internetu moglo bi da svetskoj ekonomiji uštedi čak 3 triliona američkih dolara, koliko se predviđa da bi mogla biti šteta od tzv. „sajber“ kriminala, bilo kriminalnih organizacija ili uz podršku država. Više o trendovima u borbi protiv tehnološkog kriminala možete pročitati u ovom istraživanju KPMG.
Najpopularniji nastupi na društvenim mrežama: Najpopularnije nastupe, pored pomenutog obraćanja pape Franje, imali su britanski premijer Dejvid Kameron koji je govorio o merama koje vlada Ujedinjenog kraljevstva preduzima na povećanju konkurentnosti domaće privrede i uticaju na smanjenje nezaposlenosti, kao i predsednik Gugula Erik Smit koji je govorio u fenomenu gubitka poslova za srednju klasu. Značajnu pažnju privukao je i Al Gor, kao i japanski premijer Šinzo Abe.
Medije su, sa druge strane, najviše zanimale teme poput nejednakosti primanja i reforme zdravstva i obrazovanja. Najveći uticaj i dominaciju na društvenim mrežama ostvarili su ove godine novinari i izveštaji američkog CNN-a, magazina Forbs i britanskog dnevnog lista Gardijan.
Vodeće svetske rejting agencije koje posluju u Evropi od ove godine će morati da objavljuju detaljne kalendare kada će izvestiti javnost o svojim novim procenama kreditnih rejtinga država.
Po propisima Evropske unije koji su ovog meseca stupili na snagu, Standard&Poor’s, Moody’s, Fitch i ostale svetske rejting agencije koje posluju u Evropi moraju navoditi datume kada će objaviti reviziju rejtinga država.
Dosad su te agencije mogle da sprovode i objavljuju revizije kreditnih rejtinga prema vlastitom nahođenju, zbog čega su ih svojevremeno zvaničnici evrozone optužili za produbljivanje evropske dužničke krize, jer su snižavale rejtinge pojedinim zemljama u kritičnim trenucima.
Nova pravila deo su čitavog niza novih propisa kojima se strožije reguliše taj sektor, koji se našao na udaru kritika u jeku finansijske krize 2007/2008, zbog toga što je potcenio rizik od obveznica povezanih s hipotekama.
Sve tri velike rejting agencije morale su do početka ove godine da objave kalendare svojih procena rejtinga.
„Prvih nekoliko meseci ove godine biće puno rejting objava. U prvom tromesečju biće objavljena revizija rejtinga za osam država članica EU-a, koje trenutno imaju negativne izglede kod S&P-ja ili Moody’sa“, izjavio je analitičar Citija Nishay Patel.
Nova evropska pravila imaju za cilj da proces revizije rejtinga učine transparentnijim, kao i da smanje udarce koje velike agencije zadaju državama snižavajući im rejtinge.
Po novim pravilima, agencije će moći revidirati rejtinge država izvan datuma navedenih u kalendaru jedino u ekstremnim slučajevima, recimo kad padnu vlade ili državne finansije pretrpe znatne promene, a i tada će taj potez morati da detaljno obrazlože.
Takođe, propisano je da se rejtinzi država moraju objavljivati petkom, i to sat vremena pre ili nakon zatvaranja berze.
T-portal, europa.eu
Najveći deo izvoznih roba zemalja u razvoju su sirovine, što znači da performanse njihovih privreda zavise od cene tih proizvoda. Od 2004 do 2012, cene su bile u ekspanziji; one su stabilizovane, a zatim su počele da padaju u 2013. Dakle, ekonomski učinak tržišta u razvoju bio je odličan u prvom periodu, ali i veoma nezadovoljavajući u drugom, smatra Manuel Hinds, bivši ministar finansija El Salvadora. To je osnovni razlog za sadašnje turbulencije kroz koje ove zemlje prolaze.
(foto: čileanski demonstrant odeven poput Ujka Sema, s lažnim novcem u rukama, QZ)
„Vrliji “ od drugih
Mnogi pripisuju dobre performanse 2004-2012 dobrim ekonomskim politikama i, uz niske kamatne stope u razvijenim zemljama, odluci da investiraju u te (brzorastuće) zemlje. Ovaj pozitivan trend prekinut je na kratko, samo jednom, tokom krize 2008-2009, kako su dolarske cene akcija na tržištima u razvoju sve više rasle i to munjevitom brzinom. Grafik ispod prikazuje prosečne 12-tomesečne promene u cenama akcija u 13 tržišta u razvoju u dolarima, od januara 2005 do novembra 2013. Pad iz 2008. i 2009. je brzo zaboravljen, onda kada su stope akcija još više porasle. Većina investitora veruje da je to zbog toga što je ekonomska politika tržišta u razvoju bila bolja i od onih u razvijenim zemljama. U stvarnosti, to je zato što su cene roba, koje je pale tokom krize, ponovo otišle naviše jer su Federalne rezerve SAD emitovale dolar u velikim količinama, zadržavajući pri tom njegove niske kamatne stope. Kao rezultat toga, tržišta u razvoju suočila su se s većim cenama robe i većim prilivom kapitala.
(QZ)
Cene akcija u dolarima porasle tako brzo zbog velike količine dolara koja je ulazila u ove brzorastuće privrede kroz dva kanala: kroz viši izvoz i kroz uvećane protoke kapitala. Obilje dolara teklo je prema berzama, stvorivši bum u cenama akcija, koji je čak bio i uvećan usled priliva dolara. Dakle, veliki kapitalni dobici postali su još veći – kada se meri u dolarima – jer je domaća valuta bila apresirana u odnosu na dolar.
U poslednje vreme, međutim, promene u cenama akcija postale su negativne. Dobar krug postao je zlokoban, kal je sve niži priliv dolara dovodio do sve manjih ulaganja na berzi, a ovo još i smanjenju izvoza što je dovelo do depresijacije valute, koja sada smanjuje dobit izraženu u lokalnim valutama.
Sledeći grafikon pokazuje kako godišnja promena cena akcija u dolarima postaje negativna na mnogim tržištima u razvoju, kao rezultat ovog dvostrukog udarca.
(QZ)
Neki od onih koji posmatraju ekonomske trendove iznenađeni su ekspresnim bekstvom kapitala koji se na ovim tržištima dogodio u petak, i koji se nije razlikovao „vrlim“ zemljama kao što je Čile od onih koje nisu bile tako „čedne“.Međutim, to što su investitori odlučili da izvlače svoj novac iz zemalja u kojima se suočavaju sa gubitkom svog kapitala i ne treba da bude toliko iznenađujuće. Sve dok javnost veruje da će se vrednost valuta zemalja u razvoju nastaviti da pada, ljudi će nastaviti da iz tih zemalja vade svoj kapital – ovo se događa kako u „vrlim“ tako i u onim manje revnosnim zemljama. Veoma jednostavno.
Mnogi za ovakav negativan trend okrivljuju Bena Bernankea iz Fed-a; on je, navodno, odgovoran zaproblem s iznenadnom poplavom dolara koji naviru, da bi, potom, došlo do suše i nestašice američke valute. Problem, međutim, ne leži u njemu.
Uzrok problema je veoma niska produktivnost privreda zemalja u razvoju koje toliko mnogo zavise od izvoza robe. Produktivnost je u tim zemljama tako niska da one izgube ravnotežu kad god dobiju značajne prilive kapitala, kao što se dešavalo tokom godina njihove ekspanzije. Ironično, njima je ovakav priliv kapitala bio potreban kako bi unapredili svoju infrastrukturu po standardima razvijenih zemalja. Ipak, nisu preduzeli mere potrebne da bi se osiguralo da dolazeći kapital zaista poboljša njihove proizvodne kapacitete. A da su to učinile, ove zemlje bi u potpunosti iskoristile „poplavu“ Bernankeovih dolara. Da su to učinile, njihove ekonomije bi bile spremne da ponude veću vrednost na kraju ekonomskog buma. Da su to uradile, održavale bi svoj rast ne na ceni roba već na povećanju svoj produktivnosti .
(Manuel Hinds, bivši ministar finansija El Salvadora. Takođe, u Svetskoj banci radio je u sektoru za javne i privatne poslove. Dobitnik Manhattan Institute’s Hayek nagrade za 2010)
U 2013. godini na domaćem tržitu otkrivene su 4.294 falsifikovane novčanice gotovog novca, što je za 28,3% manje nego u prethodnoj godini, kada je otkriveno 5.986 komada tih novčanica. Nominalno, to smanjenje iznosi 44% (5.826.780,00 dinara u periodu januar–decembar 2013. u odnosu na 10.409.650,00 dinara u istom periodu 2012).
U strukturi otkrivenih falsifikata novčanica gotovog novca, dominantno učešće imaju falsifikovane novčanice od 1000, 500 i 2000 dinara, procentualno izraženo, ta tri apoena zajedno čine 92,5% broja falsifikata novčanica gotovog novca.
U periodu januar–decembar 2013. godine otkriven je 861 komad falsifikovanih novčanica efektivnog stranog novca, što je za 15,9% manje nego u 2012. godini, kada su otkrivena 1.024 komada tih novčanica.
Najčešće se falsifikuju evro, američki dolar, britanska funta, nemačka marka, konvertibilna bosanska marka, švajcarski franak i hrvatska kuna.
Izvor: NBS
Na drugu godišnjicu ćiriličkog .SRB internet domena, 27. januara, Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), je u prostorijama Centra za promociju nauke, organizovao panel diskusiju na temu „Ćirilica i Internet – u Srbiji i svetu. U diskusiji na ovu temu, čiji je moderator bila Tamara Vučenović, novinar i urednik emisije „Digitalne ikone“, učestvovali su predstavnici naučne i stručne javnosti iz zemlje i inostranstva.
Najpre je dr Biljana Dojčinović, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu, predstavila internet projekat „Knjiženstvo“ (www.knjizenstvo.rs), posvećen teoriji i istoriji ženske književnosti na srpskom jeziku do 1915.
Dr Žarko Mijajlović, redovni profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu, govorio je o radu Nacionalnog centra za digitalizaciju (www.ncd.org.rs ) i njegovim projektima, kao što su Virtuelna biblioteka i Elektronski katalog spomenika kulture u Srbiji.
Milenko Vasić, IT novinar i saradnik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU, napravio je presek svog iskustva uređivanja i pripremanja računarskih časopisa u Srbiji i svih problema koji iz toga proističu: kodni rasporedi, fontovi, transkripcija engleskih reči na srpski… Njegov zaključak je da su mnogi od problema mogli mnogo ranije da budu prevaziđeni, da je država pokazala više interesovanja za problem nacionalnog pisma.
Gost iz Švajcarske bio je Werner Staub, član Izvršnog odbora CORE Association (www.corenic.org), organizacije koja je registar ćiriličkih gTLD domena .SAЙT i .ONLAЙN, namenjenih ruskom, bugarskom i srodnim tržištima, jer se sajtovi na ćiriličkim domenima lakše pronalaze pri Gugl lokalnim pretraživanjima iz zemalja sa ćiriličkim pismima.
Sašo Dimitrijoski, direktor MARneta (www.marnet.mk), makedonskog nacionalnog internet registra, istakao je da Makedonija uskoro dobija ćirilički IDN domen .MKD i da planira aktivnosti slične onima koje je RNIDS realizovao pre dve godine, ali da i kod njih postoje slični problemi sa upotrebom ćirilice na računarima, kao što je nepostojanje ćiriličkih tastatura.
Dušan Stojičević, predsednik Upravnog odbora RNIDS-a, kao jedan od domaćina skupa, odgovorio je na brojna pitanja novinara i publike. Objasnio je da je najveći problem .SRB domena, kao i ostalih IDN domena u svetu, trenutna tehnička nemogućnost da se i sa leve strane znaka @ u i-mejl adresi nađu slova koja ne pripadaju engleskom alfabetu. Problem je rešiv lokalno, ali se čeka globalno rešenje za sva svetska pisma.
Vladajuća mađarska desničarska partija Fidesz prva je uočila važnost cena komunalija za izborni rezultat, pa je još prošle godine naložila kompanijama koje se bave distribucijom struje da snize cene za 20 odsto u 2013, a sada je najavila da će u trećem krugu smanjenja cena komunalija parlamentu podneti predlog sniženja cene prirodnog gasa za 6,5%, cene električne energije za 5,7% i tarife za grejanje za 3,3% koje bi trebalo da stupi na snagu u februaru. Niže cene koje automatski imaju uticaja i na nižu inflaciju biće isporučene baš pred izbore zakazane za april ove godine.
Energetske kompanije su doduše još u martu prošle godine požalile da će ta mera biti izvedena isključivo na njihov teret. Štaviše, energetske kompanije su dobile i sudski spor protiv mađarske vlade, povodom njene odluke u januaru prošle godine da cenu plina snizi za 10 posto. Premijer Viktor Orban, koji je odmah po stupanju na snagu uredbe u januaru najavio dodatna sniženja cene plina, proglasio je ovu sudsku odluku skandaloznom. On je izjavio da vlada neće prihvatiti sudsku odluku i da će parlamentu predstaviti novi predlog o još većem sniženju cena plina, što sada i ispunjava.
Mađarski energetski sektor uglavnom je u vlasništvu stranih kompanija, a najveći igrači na tržištu su nemački RWE i E.ON, kao i francuski GDF i EDF.
Za razliku od Mađarske, u Srbiji se pitanje brzopozetnog sređivanja problema sa računima za gas i struju pojavilo pre kao proizvod aljkavosti dva preduzeća gde je do sada preko 40.000 ljudi prijavilo da je dobilo pogrešno uvećane račune za električnu energiju dok je stanje sa gasom još nejasno.
Na prvom sastanku domaće radne grupe koja ispituje uzroke uvećanih računa za struju i gas diskutovalo se o 40.816 prigovora koji su stigli EPS-u zbog visokih decembarskih računa a u javnosti su se pojavile i tvrdnje da će pojedini zaposleni ove kompanije biti otpušteni zbog velikih propusta u obračunavanju utrošene električne energije.
Što se tiče indicija da je kvalitet gasa uticao na veću potrošnju u decembru 2013. godine, Radna grupa je zatražila da joj se do narednog sastanka dostave izveštaji sa gasnih hromatografa (uređaja koji mere kvalitet gasa) koji će pokazati da li su opravdane sumnje da je u većem procentu korišćen domaći gas koji je slabijeg kvaliteta. Pored toga, primećeno je da su sporadično napravljeni i propusti u obračunu potrošenog gasa i da je u proračunu PDV-a bilo grešaka kod pojedinih distributera.
Odijum javnosti je bio toliki da se čak i srpski ombudsman Saša Janković umešao pozdravljajući odluku ministarstva energetike da smeni generalnog direktora EPS Snabdevanje. Da podsetimo, ombudsman je u septembru i sam od resornog ministarstva tražio da se sankcionišu odgovorni u EPS-u za, kako je naveo, šikaniranje građana nepravilnim računima za struju.
Nasuprot Srbiji i Mađarskoj u kojima država koristi svaku priliku da kroz cene struje i gasa pacifikuje građane pred izbore, nešto severnije, u Danskoj, bogata udruženja penzionera pokušavaju da se sama staraju o energetskoj sudbini zemlje.
To im doduše nije pošlo za rukom jer je ministar finansija Bjerne Koridon odbio ponudu penzionih fondova zaposlenih u javnim službama za kupovinu akcija najveće danske kompanije za proizvodnju i distribuciju električne energije Dong energy.
Ta ponuda je inače dostavljena samo tri dana pre najavljene prodaje akcija američkoj investicionoj banci „Goldman Saks“, koja je u danskoj javnosti izazvala veoma oštra negodovanja, što ilustruje podatak da je za samo par dana prikupljeno oko 160.000 potpisa protiv prodaje akcija ovoj banci koju Danci ocenjuju kao „špekulantsku“. Oni su hteli da investiraju isto koliko je ponudio i „Goldman Saks“ i iako je ministar finansija ovu akciju nazvao “neozbiljnom” Danci su još jednom pokazali da i civilno društvo može i treba da utiče na kreiranje zvanične politike prema nacionalnim interesima.
Big Mek indeks, način za utvrđivanje kupovne moći i jačine valuta širom sveta, zasniva se na prikupljanju komparativnih podataka o cenama Big mekova. Ovu analizu londonski Ekonomist sprovodi od 1986. kako bi poređenjem cena na više tržišta procenio “pravu” vrednost valuta.
Evo jednog primera kako to funkcioniše: Ako je u januaru 2014. prosečna cena Big Meka u SAD bila 4,62 dolara a u Kini 2,74 dolara, onda je kineska valuta potcenjena za 41%.
Prema ovogodišnjoj analizi indsijska rupija je najpotcenjenija (za 66,8%), a najprecenjenija je norveška kruna (za 68.6%). Američki dolar je na nultnoj vrednosti s obzirom da je polazište, a osim njega jačina valute najviše odgovara stvarnosti kada je u pitanju britanska funta (precenjena samo za 0,1%).
Ostatak analize možete videti ovde a pomeranjem kursora na obojene pravougaonike na desnoj strani web stranice možete videti pojedinačne rezultate.
Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič prihvatio je ostavku ukrajinskog premijera Mikole Azarova. Ta vest došla je gotovo uporedo sa vešću da je ukrajinski parlament velikom većinom ukinuo sporni zakon kojim su pooštrene kazne učesnicima demonstracija. S obzirom da je to bio jedan od važnih zahteva opozicije, ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je več juče prihvatio ukidanje ovog zakona.
Jedna od lidera opozicije koga favorizuje EU, Vitalij Kličko, rekao je da je ova odluka jedna korak ka pobedi (opozicije), prenosi Gardijan.
Ova dva poteza će, kažu stručnjaci, ohrabriti demonstrante koji su poslednja dva meseca proveli na glavnom kijevskom trgu, međutim i dalje nije rešen ključni problem – predsednik Viktor Janukovič još ne pristaje na podnošenje ostavke. Njegova sudbina međutim zavisi od stavova ukrajinskih tajkuna od kojih su neki procenili da bi mogli da razvijajaju uspešan biznis ako se zemlja približi EU.
Da podsetimo, dovmesečni protesti u prestonici Ukrajine u poslednjih nekoliko dana proširili su se širom zemlje, čak i na one delove na istoku gde predsednik Janukovič inače ima jako uporište, prenosi BBC.
Uprkos tome što je Janukovič privatio ostavku Azarova, premije ri ministri nastaviće u narednih (do) 60 dana da rade, do formiranja nove vlade. Janukovič je već tokom vikenda ponudio mesto premijera predstavnicima opozicije ali su oni to odbili.
U međuvremenu EU diplomata Ketrin Ešton pomerila je svoju posetu Ukrajini za 48 sati unapred i danas će se sastati sa predsednikom Janukovičem i liderima opozicije.
Pre puta u Ukrajinu Ešton se na samitu u Briselu susrela i sa rusikim predsednikom Putinom. Na sastanku se očekuje da će biti izneti sukobljeni stavovi u vezi sa Ukrajinom.
Odlazak Azarova, jedne od najomraženijih figura na političkoj sceni viđenoj očima opozicije, i povlačenje pomenutih zakona ipak će predstavljati značajan korak tim pre što je donošenje ovih zakona bilo jedan od glavnih faktora koji je razjario demonstrante među kojima ima kako zastupnika proevropskih stavova tako i desničarskih grupa koje neki analitičari okrivljuju za zaoštravanje protesta i guranje demonstranata u okršaje koji su imali smrtni ishod.
Još jedna potencijalna sporna tačka je predložena amnestija za uhapšene demonstrante koja verovatno neće biti ponuđena od strane vlade izuzev ako demonstranti ne oslobode zauzete zgrade i ne odustanu od svoje danonoćne okupacije glavnog trga u Kijevu, prenosi Gardijan.
Lideri protesta kažu da je na desetine ljudi koji su protestovali nestalo, i veruju da su oni verovatno uhapšeni. Tri demonstranata poginulo u sukobima prošle sedmice, od kojih su dvojica ubijeni iz lovačke puške, za koje policija tvrdi da ih ne koristi.
Inače, posle ponuđene ostavke premijera, prinosi na ukrajinske obveznice denominovane u dolarima koje na naplatu dolaze u junu su pali za 2,5%, a na dugoročne obveznice koje dospevaju 2023. pali su za 62 poena na 9,02%.
Izvor: Gardijan i BBC