Premijer Srbije Ivica Dačić danas je najavio mogućnost uvodjenja solidarnog poreza na zarade zaposlenih u javnom sektoru koje premaju 100.000 dinara. Kako je objasnio, poreska stopa bi bila 10 ili 12 odsto, a na plate najviših funkcionera i poslanika čak 20 do 30 odsto.
U Americi praznična sezona počinje sa Danom zahvalnosti koji je ove godine 28. novembra. Poznato praznično potrošačko ludilo već godinama se sve više seli i na internet, pa će najveći onlajn prodavac Amazon imati pune ruke posla.
Amazon je od početka 7.000 svojih honorarnih radnika zaposlio za stalno, a danas je najavio i da će zaposliti dodatnih 70.000 radnika tokom praznika, od kojih se većina može nadati stalnom zaposlenju kako bi se ispratila sve veća onlajn potražnja. Ranije prošlog meseca ova kompanija je najavila da će u svojoj engleskoj podružnici zaposliti 15.000 novih stalno zaposlenih radnika do kraja godine. Predviđa se da će tokom mesec dana praznika Amazon imati porast trgovine od preko 40%.
Za sada najveću korist od 3D štampe uočavamo u prilagođavanju stvari koje svakodnevno koristimo našim telima, tako da one bukvalno postaju produžetak naših udova. Najnoviji primer ovoga je Blizzident četkica za pranje zuba napravljena uz pomoć 3D skeniranja i 3D štampanja.
Pravi se kod zubara na osnovu 3D skena unutrašnjosti usta budućih korisnika, a slanjem slikanog sadržaja u laboratoriju prvo dolazi do procesa digitalizacije, uploudovanja na Blizzident, pa njene izrade.
Na osnovu položaja korisnikovih zuba pravi se jedinstvena četkica koja sadrži vlakna za čišćenje baš na mestima na kojima su potrebna. Trenutno izrada ovakve četkice košta 300 dolara a očekuje se da će sa razvojem tehnologije pojeftiniti. Sa njom dakle ne štedite novac ali smanjujete vreme pranja zuba sa preporučenih 3 minuta na 6 sekundi.
Izvor: Kvarc
Britanski naftni gigant BP danas se suočava sa početkom suđenja po građanskoj tužbi zbog velike eksplozije bušotine Deepwater Horizon koja je 2010. godine dovela do smrti 11 radnika i zagađenja mora i plaža duž više stotina kilometara Meksičkog zaliva. Dosad isplaćeno više od 45 milijardi dolara nadoknade…
Tokom 87 dana koliko je isticala sirova nafta iz podvodne bušotine Deepwater Horizon u Meksičkom zalivu vlada SAD procenila je da je isteklo ukupno 4,2 miliona barela nafte (četvrtina dnevne potrošnje u SAD). S druge strane, BP tvrdi da je isteklo tek 2,45 miliona barela. Razlika, u ovom slučaju, može dovesti i do značajnog smanjenja novčane kazne. Prema Zakonu o čistim vodama svaki prosuti barel nafte naplaćuje se 1.100 dolara ukoliko je došlo do jednostavnog nemara, ali čak 4.300 dolara ukoliko se utvrdi odgovornost kompanije za „veliki nemar“. Ukoliko se na Federalnom sudu u Nju Orleansu utvrdi količina istekle nafte prema procenama vlade SAD, kao i odgovornost za izazivanje velikog nemara, BP će morati da plati više od 18 milijardi dolara odštete. Međutim, ako BP bude kažnjen samo zbog „običnog“ nemara i pri količini koju je sam procenio, predviđena novčana kazna iznosiće tek oko 2,7 milijarde dolara. Ekpsperti se slažu da će najverovatnije biti postignut dogovor za nekakvu srednju varijantu.
Podsetimo, British Petroleum je prošle godine proglašen krivim po 14 tačaka optužnice, uključujući i ubistvo iz nehata, kao i pogrešno očitavanje neophodnih testova preopterećenja podvodne bušotine, što je dovelo do incidenta koji je predstavljao najveću ekološku katastrofu u novijoj ljudskoj istoriji. Kompanija je već platila 42 milijarde dolara za čišćenje prirodne okoline Meksičkog zaliva, kao i za odštetu oštećenim građanima, a mora da plati još dodatne 4,5 milijarde raznih nagomilanih kazni. Tužbe od privatnih lica još uvek stižu, a kompanija pokušava da stane na noge okrećući se naftnim izvorima u Africi i Severnom moru.
Iako je 70 odsto anketiranih Beograđana u većoj ili manjoj meri zabrinuto za finansijsku budućnost svoje porodice, obzirom na trenutnu ekonomsku krizu, ipak trećina građana uopšte ne štedi jer to ne može, svaki peti priznaje da ušteđevinu drži kod kuće, a svega 6,5 odsto koristi osiguranje kao vid štednje, neki su od rezultata septembarske ankete „Siguran svet“, sprovedene na uzorku od 200 punoletnih Beograđana, koji su popunili upitnik Basler osiguranja.
Rezultati ankete pokazali su da bi čak 71 odsto anketiranih Beograđana najradije osiguralo svoj i živote članova svoje porodice, četvrtina bi osigurala imovinu, a četiri odsto bi se osiguranjem zaštitilo od profesionalne odgovornosti. Interesantno je i da tačno polovina ispitanika, 50 odsto njih, uopšte ne koristi usluge osiguravajućih društava, a da trećina anketiranih veruje samo pojedinim osiguravajućim kućama. Da je Švajcarska jedna od zemalja sa najsigurnijim finansijskim sistemom odgovorilo je gotovo 86 odsto ispitanika, a čak 73 odsto ispitanih Beograđana reklo je da im je, pri odabiru osiguravajućeg društva bitnija njegova stabilnost nego visina premije ili vrsta osiguranja koja im se nudi.
„U izazovnim vremenima, građanima je najpreča stabilnost, koju je ponekada, zbog stalnih promena, veoma teško postići, pogotovo u finansijama. Potrebno je podići svest građana o važnosti osiguranja, kao jednog od najpraktičnijih načina da se sačuva, ali i uveća novac“, rekao je dr Vladimir Medan, generalni direktor Basler Srbija. Baslerov „Siguran svet“, koji širom Evrope informiše i savetuje građane kako da bezbrižno planiraju budućnost, od prošle godine sprovodi se i u našoj zemlji, a između ostalih aktivnosti u okviru kampanje daju se korisni saveti iz različitih životnih oblasti poput očuvanja zdravlja, zaštite doma i bezbrižnog putovanja.
U zemlji u kojoj penzionera ima skoro koliko i radno sposobnog stanovništva i u kojoj će taj odnos, sudeći prema sumornim demografskim procenama, u narednim decenijama postajati sve veći u korist starijeg, „neradnog“ sloja stanoviništva, reklo bi se da penzioneri igraju važnu ulogu u svakodnevnom društvenom životu i državnom uređenju.
U parlamentu penzioneri su zastupljeni i preko svoje političke partije – PUPS, koja uglavnom igra ulogu malog, ali neophodnog koalicionog partnera, a do izražaja dolazi i kada treba glasati o godišnjem povećanju penzija u zemlji, uprkos nestabilnom državnom budžetu i najavljenim planovima za štednju. Međutim, upravo konstantno starenje stanovništva kao posledica negativnog prirodnog priraštaja i nemogućnost nezgrapnog penzionog fonda da dugoročno isplaćuje penzije na osnovu doprinosa koje dobija od plata uskoro malobrojnijeg dela populacije dovelo je do prošlonedeljne preporuke misije MMF da se starosna dob za odlazak u penziju u Srbiji postepeno pomera do 67. godine u narednoj deceniji, zaključno sa 2023.
Nije ovaj problem isključivo karakterističan za našu zemlju – sreće se u skoro polovini evropskih zemalja, od kojih neke spadaju u najrazvijenije. Ali one uglavnom imaju odavno razvijen mehanizam privatnih penzionih fondova, pa i državnih, koji svoju aktivu povećavaju konstantnim ulaganjem na finansijskim tržištima.
S druge strane, osim povlastica u gradskom prevozu i ponegde još uvek podrazumevanom iskazivanju poštovanja prema starijim osobama u društvu, teško bi se moglo govoriti o dobrom položaju penzionera u Srbiji. U zemlji su male plate, ali penzije su još manje i u proseku iznose tek nešto više od 24.000 dinara, oronuli zdravstveni sistem pruža tek osnovnu zdravstvenu zaštitu starim osobama, dok se za veće intervencije obavezno ide na listu čekanja u državnim bolnicama, pa penzionerima preostaje samo da čekaju „neke bolje dane“.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Prema rezultatima zvanične ervopske agencije za statistiku Eurostata godišnja inflacija u evrozoni je u septembru pala na nivo od 1,1%, odnosno najniže u proteklih 36 meseci.
Pad cena energenata pomogao je u dobroj meri padu inflacije, kao i stagnacija maloprodajnih cena duvanskih proizvoda, hrane i alkoholnih pića. Evropska centralna banka je ranije najavila da cilj zaključno sa krajem 2013. godine za godišnju inflaciju iznosi do 2%, što bi pomoglo ovoj instituciji da dalje ublaži efekte krize. Ekonomisti predviđaju da će ECB uskoro ponuditi bankama da pozajmljuju novac po povoljnijim kamatnim stopama od sadašnjih 0,5%, ali se za tu odluku između ostalog čeka i večerašnji rasplet u američkom Kongresu oko probijanja dozvoljene granice zaduživanja SAD, prenosi BBC.
U Beograd danas stiže Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i sutra će u Narodnoj banci Srbije početi razgovore sa delegacijom Srbije.
Misiju, koja će u Beogradu boraviti do 7. oktobra, predvodi Suzana Murgasova, a delegaciju Srbije guvernerka NBS-a Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Lazar Krstić.
Tokom posete predstavnika MMF-a biće razmotrena najnovija makroekonomska kretanja u Srbiji, program reformi, kao i priprema budžeta za 2014. i dugoročne fiskalne strategije. Razgovaraće se i o izvršenju budžeta za ovu godinu, monetarnoj politici, kretanjima javnog duga, strukturnim reformama.
Očekuje se da će se najviše polemika voditi o reformama penzijskog sistema i propisima o tržištu rada. MMF se zalaže za strožije uslove penzionisanja, čemu se protivi Partija ujedinjenih penzionera Srbije, članica vladajuće koalicije, kao i sindikati.
Ministar finansija Lazar Krstić je izjаvio da ћe Srbija razmotriti mogućnost pregovora o novom aranžmanu s MMF-om posle usvajanja budžeta za 2014. godinu i okončanja tehničke misije te finansijske institucije. On je rekao da bi, ako bi se ušlo u pune pregovore sa MMF-om, to bilo u prvom kvartalu sledeće godine.
Na Interbrandovoj rang listi svetskih brendova Apple je sa svojih 98,3 milijardi dolara postao najvredniji svetski brend prešišavši čak i nekada nedostižnu Coca Colu.
Njegov uspon bio je neverovatan – sa 8. mesta u 2011. godini i 50 milijardi dolara manje, ovaj IT gigant uspeo je za samo dve godine da preuzme svetski tron.
Uočljivo je da na listi najvrednijih brendova najviše rastu IT kompanije, pa je tako prošle godine i Google preskočio Coca Colu da bi se našao i ostao na drugom mestu.
Njih slede Coca Cola (79,2 milijarde), IBM (78,8), Microsoft (59,5), General Electric, McDonald’s, Samsung, Intel, Toyota, Mercedes, BMW, CISCO, Disney, HP, Gillette, Louis Vuitton i Oracle.
Među firmama sa najbržim rastom vrednosti izdvojeni su pored Applea i Googlea, i Amazon, Facebook i Prada.
Izvor: Mashable
Prodaja korporativnih pozajmica postigla je postkrizni rekord prošle nedelje – takozvane “kolateralizovane kreditne obaveze” narasle su ove godine na 55,1 milijardi dolara, što je najviša postignuta vrednost od početka krize ali ne i od 2007. godine kada je prodato ovih kredita u vrednosti od 88,9 milijardi dolara.
Ovakav povratak pozajmica među američke banke, penzione fondove i osiguravajuće kuće ima veze sa FED-ovom politikom niskih kamatnih stopa, međutim glavni razlog je podela loših kredita na delove, prodaja pojedinih delova i velika dobit od ovoga. Mnogi su tako zarađeni novac nastavili da investiraju na sličan način, npr u hipotekarne obveznice, očekujući visoke prinose. Drugim rečima, opet je počela surova trka za profitom.
No, Federalna korporacija za osiguranje depozita počela je da uključuje u računicu za osiguranje istih i izloženost američkih banaka riziku na tržištu, kao i ovu vrstu pozajmica, što će sigurno umanjiti potražnju za njima. To će se desiti jedino ako ne bude olakšica za banke u pogledu obaveznog kapitala, koje je inače najavio Bazelski komitet za nadzor banaka.
Izvor: Fajnenšl Tajms