Poreska uprava Srbije uputila je danas opomene pred blokadu računa kompanijama Simpo i Galenika, zbog poreskog duga. Ministarstvo finansija dalo je rok Simpu da se najkasnije do četvrtka, 22. avgusta, javi Poreskoj upravi sa zahtevom za konverziju poreskog duga u kapital države ili da svoj poreski dug od 5,76 milijardi dinara izmiri na drugi način, u skladu sa zakonom.
Pitanje zdravstvenog osiguranja se u tranzicionoj Srbiji u talasima vraća kao jedna od najčešćih tema. U poslednje vreme ZO ponovo je izbilo u prvi plan zahvaljujući najavljenom uvođenju elektronskih zdravstvenih kartica, prema poslednjim najavama do 2016. godine, zbog čega je u prvi mah bilo nedoumice da li se zapravo pod tim pojmom smatraju zdravstvene knjižice ili kartoni pacijenta. U svakom slučaju, izgleda da ni zakonodavcima isprva to nije bilo baš najjasnije (zbog greške u prevodu postojala je mogućnost da država Srbija izgubi još dodatnih 20 miliona evra). Na kraju je izabrano solomonsko rešenje, pa će građanima po svoj prilici za dve i po godine biti zamenjene i kartice i kartoni.
Ali nije to ni jedini razlog pominjanja ZO u domaćim medijima tokom prethodnih nedelja. Posle halabuke koja se digla zato što deca iz Srbije kojoj su preko potrebne bile operacije i transplantacija organa u inostranstvu nisu to pravo mogla da ostvare bez prethodne promene pravilnika, direktor Fonda za zdravstveno osiguranje Momčilo Babić, poručio je da će od Vlade tražiti dodatna finansijska sredstva. A za to vreme, monasima iz Hilandara, kojima država Grčka već pruža deo zdravstvenih usluga, biće pružena potpuna besplatna zdravstvena zaštita u Beogradu.
Inače, Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Holandski naučnici veruju da velike količine ugljen-dioksida koje nastaju u termoelektranama mogu da se iskoriste za stvaranje još više električne energije.
Termoelektrane širom sveta godišnje oslobađaju oko 12 milijardi tona ugljen-dioksida dok sagorevaju ugalj, a toplane još oko 11 milijardi tona, procenjuje Scientific American. Naučnici iz Holandije predložili su iskorišćavanje tolike količine oslobođenog ugljen-dioksida u dodatnu proizvodnju električne energije, pumpanjem ovog gasa kroz vodu ili eventualno neku drugu tečnost, i stvaranjem novog elektriciteta. Oni veruju da bi se ovom tehnologijom, od gore pomenute godišnje emisije ugljen-dioksida, moglo da se proizvede i do 1.750 TWh (što je 400 puta više nego količina energije koju generiše Huverova brana u SAD).
Tehnika koju predlažu Holanđani nije nova, već je osmišljena na osnovu elektrolize, koju su još pre 200 godina elaborirali ser Hamfri Dejvi i Majkl Faradej. U holandskom eksperimentu najveća efikasnost postignuta je korišćenjem elektrolita monoetanolamina. Ironično je da se sličan postupak mešanja koji ima potencijala za oslobađanje dodatne energije dešava na vrhu dimnjaka u svim termoelektranama (samo u ovom slučaju mešaju se gasovi, a ne tečnosti, i potencijal za proizvodnju električne energije je manji). Međutim, da bi ovaj projekat zaživeo i u širokoj upotrebi potrebno je enormno mnogo ulaganja i inženjerske sposobnosti, kako bi se malene elektrode i kadice iz laboratorije uvećale na veličinu industrijske isplativosti.
Silvio Berluskoni opet senzacionalistički privlači pažnju svetske javnosti preteći da će ako bude izbačen iz Senata zbog osude za poresku prevaru “srušiti vlast”, čiji je deo i njegova partija PDL.
Iz PDL-a međutim kažu da opstanak Vlade zavisi i od ukidanja nepopularnog poreza na imovinu, a premijer Enriko Leta odgovara da neće podržati nijednu meru koja bi povećala dug Italije. Pa opet, on smatra da bi krah aktuelne Vlade potkopao italijansku ekonomiju.
Izvor: Vol Strit Džurnal
U skoro svim velikim gradovima u Kini zabeležen je skok cena stanova tokom jula meseca, usled spekulacija da vlada ove zemlje neće više koristiti neke od oštrih restrikcija na tržištu nekretnina.
U čak 69 od 70 gradova skočile su cene nekretnina u Kini, u poređenju sa istim periodom prošle godine, u južnom industrijskom centru Guangžuu za čak 17%, a u Pekingu i Šangaju za po 14%. Ekonomski nalatičari smatraju da će se sadašnja vlada Kine više oslanjati na veliki potencijal domaćeg tržišta nekretnina i podupirati njegov dalji stabilan razvoj. Državna novinska agencija Xinhua čak je i najavila da će vlada u naredna tri meseca objaviti „dugoročni mehanizam zdravog i održivog razvoja tržišta“. Prethodno je u martu Peking postao jedini grad koji je povećao minimalnu ratu otplate za drugu nekretninu u posedu za čak 60%, i porez na imovinu za 20%, prenosi Bloomberg.
Svi tržišni faktori koji su u proteklih mesec dana bili razlog da tržište bude izuzetno pasivno, a cene u padu, su i dalje aktuelni i uticajni, pa se ni situacija u protekloj nedelji bitnije ne razlikuje od tržišnih dešavanja u prethodnim nedeljama. Iako je za 59,47% veći nego prethodne nedelje, obim prometa roba kojim se trgovalo na novosadskoj berzi je skroman – svega 598 tona. Finansijska vrednost prometa u nedelji za nama je iznosila 15.618.660 dinara i za 58,61% je veća od upoređujućeg podatka iz prethodne nedelje.
Kukuruz je doživeo takav cenovni sunovrat u proteklih 45 dana, da je svakako najinteresantnije posmatrati upravo ovo tržište, ako ništa drugo, a ono zbog saznanja o donjoj granici do koje će cena ove robe dalje padati. Prosečna cena trgovanja protekle nedelje je iznosila 13,74 din/kg (12,73 bez PDV), što je za 2,73% niže u odnosu na prosečnu cenu u prethodnoj nedelji. Poslednji put kukuruz je ovakvu cenu imao još u junu 2010. godine. S obzirom na vrlo nizak nivo cene ove robe, svaki dalji njen pad, ozbiljno ugrožava i inače uzdrmanu tržišnu poziciju kukuruza. Da li je ovonedeljni cenovni pad od 2,73% signal da će se ovaj višenedeljni siloviti silazni cenovni trend zaustaviti, pokazaće već sledeća nedelja. Podsetimo da je u nekoliko navrata nedeljni pad cene ove robe iznosio i preko 10%.
Pšenica stoji na baržama u srpskim lukama, domaća tražnja je nezainteresovana, a cena je u blagom padu. Promet je beznačajno mali, ali je cena indikativna za praćenje ovog tržišta. Cena od 16,52 din/kg (15,30 bez PDV) za 1,96% je manja od prosečne cene trgovanja u prethodnoj nedelji. Na ovom tržištu nema tako izraženih turbulencija kao kod kukuruza. Razlog za ovu konstataciju nalazimo u činjenici da već samo saznanje o prisustvu trenutno pasivne izvozne tražnje, daje perspektivu ovom tržištu koje će profunkcionisati u punom kapacitetu već prilikom otklanjanja prvog od navedenih faktora koji trenutno blokiraju promet ove robe.
Od jesenjih kultura, prva žetva će biti žetva soje. Približavanjem žetve, sve je veći interes za trgovanjem kako soje prošlogodišnjeg roda, tako i soje novog roda. Soja roda 2012 se preko “Produktne berze” u Novom Sadu prodavala po ceni od 59,40 din/kg (55,00 bez PDV) što je za 2,65% manje od cene prethodne nedelje. Soja novog roda sa isporukom po zvršetku žetve se prometovala po prosečnoj ceni od 36,28 din/kg (33,59 bez PDV). U odnosu na prethodnu nedelju to je za 1,60% niža cena.
Pregled zaključenih i ponuđenih količina, kao i dijapazon zaključenih i ponuđenih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u sledećoj tabeli:
PRODEX
Današnja vrednost PRODEX-a od 192,73 indeksnih poena, zavređuje detaljniju analizu uzroka i posledica ovakvog pada. U poslednjih godinu dana, trend pada cena kukuruza i pšenice imao je presudnu ulogu na kretanje ovog indeksa, u pomenutom periodu.
Pre godinu dana cena pšenice i kukuruza bile je identična i kretala se na nivou od 27,00 din/kg, bez PDV-a. Od tada kukuruz beleži konstantan pad cene, uz dva perioda kada je cenovni pad bio drastičan. Prvi period je februar ove godine, kada je postalo jasno da od srpskog izvoza kukuruza u tekućoj ekonomskoj godini nema ništa, zbog poznatih problema oko zaraženosti aflatoksinom. Drugi period je vezan za avgust, kada je procena stanja zaliha prošlogodišnjeg kukuruza, cena ovog artikla na svetskim berzama i možda preuranjena procena o hipeprodukciji novog roda, dovela do pada cene kukuruza na nivo od 12,50 din/kg, bez PDV-a.
Istovremeno cena pšenice je u poslednjih godinu dana imala drugačiji trend pada. Cena je stabilna duži vremenski period, a onda doživi nagli pad, nakon koga se opet stabilizuje na tom nižem nivou. Dva su slučaja naglog pada registrovana u proteklih godinu dana Prvi je vezan za pad cene na nivo od 22,50 din7kg, bez PDV-a, početkom marta, kao reakcija na pad cene kukuruza neposredno pre toga, a drugi je sezonski pad cene pšenice nakon žetve, na nivo od 15,50-16,00 din/kg, bez PDV-a.
Poslednji put su ovako niske cene pšenice i kukuruza, registrovane još u avgustu 2010.godine, odnosno tačno pre tri godine, kada je i poslednji put zabeležena indeksna vrednost PRODEX-a, ispod 190,00 indeksnih poena. Inače današnja vrednost ovog pokazatelja, od pomenutih 192,73 indeksnih poena, je za 1,40 indeksnih poena niža nego prošlog petka.
SVET
Svetske izvozne cene pšenice, zabeležile su male neto promene u proteklih nedelju dana, a samim tim je i IGC GOI pod indeks pšenice ostao na minimumu u poslednjih trinaest meseci. USDA-ov izveštaj sa početka nedelje je pokazao da je došlo do povećanja izvoza čime su krajnje zalihe stavljene na minimum u poslednjih šest godina. Što s tiče kukuruza, iako je stanje useva dobilo ocenu 64% dobar/odličan, suša predstavlja ozbiljan problem, kako budućem potencijalu useva tako i nemogućnosti setve velikog obima površine pod usevima, čak neki analitičari strahuju da bi mogla da se ponovi 2012. godina, kada je kukuruz dostigao rekordnu cenu i kada je došlo do najgore suše od 1930. godine. Naime u Ajovi i Ilionoisu, glavnim uzgajivačima kukuruza u Americi, kiša nije pala protekle dve nedelje.
Cena septembarskog fjučersa na kukuruz je u poslednjih nedelju dana skočila za 1,71%, dok je fjučers na pšenicu pojeftinio za 0,61%.
Ocena stanja useva soje je na nivou od 64% dobar/odličan, što predstavlja skok u odnosu na prošlu godinu i nivo od 34%. Fjučersi soje u Americi, najvećem proizvođaču, zabeležili su najbolji nedeljni skok u proteklih godinu dana, na osnovu suvog vremena koje nedozvoljava setvu preostale površine, a i preti već posejanim usevima.
Avgustovski fjučers na soju ima veću vrednost u odnosu na prošli petak za 0,91%, a na sojinu sačmu za 2,71%.
U Budimpešti je pšenica sa septembarskom isporukom skuplja za 0,12%, dok je kukuruz skuplji za 0,69%. U Parizu je postavljen novi fjučers na kukuruz sa novembarskom isporukom. Pšenica je jeftinija 2,32%, a kukuruz za 0,31%.
Naftna industrija Srbije (NIS) isplatiće sutra akcionarima 75,83 dinara dividende po akciji za 2012. godinu u bruto iznosu, odnosno neto 64,45 dinara. NIS je danas saopštio da ukupna suma za isplatu dividende za prošlu godinu iznosi 12,36 milijardi dinara, što je najveći iznos koji je za dividendu isplatila neka kompanija koja je listirana na Beogradskoj berzi.
Klimatske promene u kombinaciji sa brzim porastom stanovništva, ekonomskim rastom i sleganjem zemljišta mogli bi dovesti do devetostrukog povećanja globalnog rizika od poplava u velikim lučkim gradovima od danas do 2050, navodi OECD.
Kako su rangirane srpske banke i osiguravajuća društva, kako posluju penzioni fondovi, brokerske kuće i revizorske kompanije? Svake godine, od 2004, godine, mesečnik Biznis & Finansije izdaje specijalizovanu publikaciju Finansije TOP u kojoj daje rang-liste banaka i osiguravajućih društava napravljene na bazi podataka iz bilansa stanja i uspeha Agencije za privredne registre, i drugih relevatnih izvora. Zahvaljujući kompaniji IN2 i popularnom alatu Oracle Business Intelligence (OBI) od sada, sve ove podatke moguće je videti i online u formatu prilagođenom istraživačima i analitičarima ovde.
Ako kliknete na baner Finansije TOP 2012/2013 na početnoj stranici www.bif.rs u desnoj koloni, moći ćete ne samo da vidite analize podataka o poslovanju svih banaka, osiguravajućih društava, dobrovoljnih penzijskih fondova, investicionih fondova, lizing kuća i brokerskih društava, već i da se ukratko upoznate sa mogućnostima potpuno funkcionalnog alata OBI.
Ako ste zainteresovani za dubinske analize iz oblasti finansija konsultujte neki od tekstova objavljenih u ediciji Finansije TOP, regularnim brojevima mesečnika Biznis & Finansije ili na B&F Online.
Periferne zemlje evrozone imaju sve veću nezaposlenost mladih, posebno Španija, Grčka, Italija i Portugal. Verovatno se baš zbog toga istovremeno povećava broj emigranata iz ovih zemalja u ekonomski najrazvijenije države Evrope, pre svega u Nemačku.
U proteklih nekoliko godina broj emigranata iz PIGS (Portugal, Italija, Grčka, Španija) zemalja u Nemačku se utrostručio, ili bar udvostručio. Međutim, iako se Grci i Španci sve lakše odlučuju da napuste svoje osunčane domove zbog nemačkog standarda, ovi emigranti i dalje ne čine veliki procenat nezaposlenih u njihovim zemljama.
Tabela emigracije u Nemačku i porast iste u kriznim godinama
No, moguće je da će uskoro doći do novog rasta broja stranih radnika u Nemačkoj, ne samo zbog malih mogućnosti zaposlenja u oslabljenim perifernim ekonomijama već i zato što se nemačke organizacije poslodavaca i vlasti trude da privuku kvalifikovanu radnu snagu iz južne Evrope. Tako na primer u jednom pilot projektu nemačko Ministarstvo ekonomije i tehnologije sa 250.000 evra finansira dovođenje 50 mladih pripravnika u Hesen. Dok se broj ovakvih projekata širom zemlje povećava, političari prave okvir za privlačenje radne snage potpisivanjem memoranduma o primanju pripravnika sa zemljama poput Španije i Portugala.
Izvor: CEPS