Poreska uprava Srbije uputila je danas opomene pred blokadu računa kompanijama Simpo i Galenika, zbog poreskog duga. Ministarstvo finansija dalo je rok Simpu da se najkasnije do četvrtka, 22. avgusta, javi Poreskoj upravi sa zahtevom za konverziju poreskog duga u kapital države ili da svoj poreski dug od 5,76 milijardi dinara izmiri na drugi način, u skladu sa zakonom.
Nemačka je profitirala od krize evra oko 41 milijardu evra na osnovu plaćanja smanjenih kamata. Velika potražnja za njenim dugom je smanjila prinose i učinila da ova zemlja sada pozajmljuje sredstva znatno jeftinije.
Ko je rekao da nije moguće profitirati tokom krize? Nemačka je sačuvala milijarde evra u kamatama na svoj državni dug, usled smanjenih prinosa i povećane potražnje. Sudeći prema podacima nemačkog ministarstva finansija, Nemačka će na ovaj način uštedeti tačno 40,9 milijardi evra između 2010. i 2014. U proseku je kamatna stopa na sve državne obveznice u ovom periodu pala skoro za čitav procentni poen, a finansijski investitori smatraju Nemačku kao posebno sigurnu zbog njenih solidnih finansija. Istovremeno, ovakvo kretanje kamatnih stopa zajedno sa neočekivano visokim porezima generisali su jaku nacionalnu ekonomiju, koja uspešno odoleva krizi, ali i dodatno državnih zajmova.
Između 2010. i 2012. nemačka vlada ostvarila je 73 milijardi evra manji dug nego što je prvobitno očekivano. Sada ministarstvo finansija želi maksimalno da iskoristi ovakvu pogodnu situaciju, pa će izdati više dugoročnih obveznica sa povoljnim kamatnim stopama. U poređenju sa ovim brojkama, vredno je istaći i da je Nemačka od početka krize, direktno zbog njenih posledica izgubila tek 599 miliona evra.
Privrednici su ponovo postali pesimističiniji kad je reč o budućim uslovima poslovanja, pokazuje najnovije kvartalno istraživanje the Ecomist / Financial Times u kojem je anketirano preko 1500 rukovodilaca u svetu u ( obnovljenog u avgustu 2013 ) .
Googleov procenat od 20 odsto radnog vremena, koliko su zaposleni mogli da posvete radu na inovacijama, je prošlost. Uprkos tome što su zbog ove prakse nastali servisi poput AdSensea, Gmaila ili Google Talka zaposleni u ovoj kompaniji više nemaju vremena za rad na svojim inovacijama.
Naime, iako i dalje formalno smeju da petinu radnog vremena posvete inovacijama zaposleni u Googleu to ne čine jer su im za taj posao potrebna mnoga odobrenja od strane menadžmenta. Na to onda troše mnogo vremena, što im nikako nije u interesu kada se meri produktivnost na poslu. Kada se na to doda činjenica da menadžment sve ređe odobrava ovakve projekte, postaje jasno zašto Google gubi inovativni potencijal i prerasta u manje dinamičnu kompaniju.
Da podsetimo, pravilo od 20% vremena služilo je da se gotovo svi zaposleni Googlea podstaknu na kreativnost i inovativnost, ali sada se izgleda ide ka tome da svi rade svoj posao a samo određeni da se bave inovacijama. Biznis Insajder zaključuje da je Google jednostavno postao prevelika kompanija koja više sebi ne može da priušti nekonvencionalnost i demokratičnost.
Oni pojedinci koji su se do sada oduprli višegodišnjem trendu pristupanja najpopularnijoj društvenoj mreži na svetu verovatno će se osetiti počastvovanim kada pročitaju nalaze najnovije studije psihologa sa Univerziteta u Mičigenu u SAD i Luvenu u Belgiji.
Što više koristite Fejsbuk, to ste manje zadovoljni svojim životom, zaključak je studije dva tima istraživača iz Sjedinjenih Država i Belgije. Neka ranija istraživanja Fejsbuka zaključivala su da je njegova prekomerna upotreba povezana sa ljubomorom, društvenom tenzijom, izolacijom i depresijom, ali je mana ovih istraživanja bila to što su ona bila ograničena na veoma mali vremenski period, i samim tim bila nepouzdana. Ovaj put je, međutim, drugačije, dr Itan Kros i dr Filip Verdun su pratili promenu emocija kod 82 korisnika Fejsbuka volontera, tokom dve nedelje. Uslov je bio da ispitanici šalju raporte o svojim osećanjima i aktivnostima na društvenoj mreži kroz popunjene upitnike tekstualnim porukama, i tako pet puta dnevno.
Utvrđeno je da su oni učesnici koji su između dva popunjavanja upitnika duže vremena provodili na Fejsbuku imali lošije rezultate, u smislu da su bili manje zadovoljni sobom i svojim životom. Nasuprot tome, svi ispitanici su prijavljivali pozitivne promene u zavisnosti od količine direktnih društvenih kontakata u stvarnom svetu. U rezultatima istraživanja, pol ispitanika i broj njihovih Fejsbuk prijatelja nisu imali nikakvog uticaja, a dr Kros i Verdun napominju da upotreba Fejsbuka smanjuje samopouzdanje njegovih korisnika. Njihova studija ne traži uzrok za ovakav rezultat, ali jedna ranija, koju su sproveli Huboldtov univerzitet i Darmštatov Tehnički univerzitet u Nemačkoj na 584 korisnika Fejsbuka u njihovim dvadesetim godinama, zaključila je da je emocija koja preovladava među ispitanicima bila – zavist. Stalno međusobno poređenje – postovanih statusa, fotografija, ličnih dostignuća, u dobroj meri ulepšanih, zapravo doprinosi lošem raspoloženju i onoga koji postuje i onoga koji posmatra.
Izvor: The Economist
Veliki doprinos Azije svetskom ekonomskom rastu se smanjuje zajedno sa slabljenjem tamošnjih lokalnih ekonomija i povlačenjem milijardi dolara sa azijskog tržišta.
Danas je indijska rupija na rekordnom minimumu, a pad ove ekonomije stručnjaci svrstavaju među najopasnija usporavanja privrede u Aziji jer ova zemlja nije uspela da sprovede strukturne reforme.
Tajland trese recesija, Tajvanu je prošle nedelje smanjena prognoza rasta a Indonezija preživljava enormno smanjenje transakcija. Istovremeno, kineska ekonomija je usporila dok su rizične pozajmice njenih banaka narasle, ali kineske vlasti ulažu velike napore da ojačaju poverenje investitora u ovo tržište. Trenutno su fokusirani na ispunjavanje ciljeva rasta od 7 ili 7,5% odsto. I druge azijske zemlje pate od sličnih problema pa se tako od Malezije očekuje da će objaviti niži rast od 5% drugi kvartal zaredom.
Prema BlackRock Institutu od 155,6 miljiardi dolara koliko su investicija u prvih sedam meseci ove godine razvijene zemlje privukle 65,8% otišlo je u fondove u Sjedinjenim Državama (102,4 milijarde), Japan je privukao rekordnih 28 milijardi dolara a evropski fondovi samo 4,3 milijarde. Nasuprot tome tržišta u razvoju su zabeležila odliv investicija vredan 7,6 milijardi dolara. Oko 3,9 biliona dolara je u poslednje četiri godine uloženo u tržišta u razvoju, ali izgleda da će se sada desiti obrnut proces. Ovo samo potvrđuje tezu da se investitorima vraća vera u razvijene ekonomije i strah od ulaganja u one u razvoju.
I MMF se slaže sa njima, pa je u julu smanjio prognozu rasta azijskih zemalja u razvoju za 0,3% na 6,9%.
Jedina svetla azijska tačka trenutno je Japan, čija ekonomija, zajedno sa poverenjem u nju, raste. Međutim ova zemlja mora da se potrudi da održi tempo oporavka, da restrukturira mnoge kompanije, promeni radne zakone i pre svega da se uhvati u koštac sa dugom koji je nedavno premašio psihološku granicu od trillion jena.
Izvor: Blumberg
Vlada Indije promoviše novu prehrambenu strategiju, sa subvencionisanim osnovnim namirnicama za oko 800 miliona siromašnih i gladnih stanovnika.
Sprovođenje indijskog Akta o obezbeđenoj hrani počeće bez obzira što ga parlament ove zemlje nije i zvanično izglasao, javlja britanski BBC. Kritičari Akta smatraju da je on pre svega deo političke kampanje aktuelne vlasti da prikupi dodatne glasače pred naredne izbore, kao i da će njegovim sporovođenjem nacionalni budžet biti u potpunosti istrošen. S druge strane, u Indiji živi čak trećina najsiromašnijih ljudi na planeti i pravilnija raspodela hrane u mnogome bi doprinela njihovom donekle kvalitetnijem, ako ne i dužem životu. Početak nove strategije zvanično će objaviti u prestonici Delhiju predsedavajuća vladajuće Kongresne stranke, Sonja Gandi. Naredni izbori na svim nivoima biće održani sledeće godine.
Kontraverzni Akt i plan koji se njime podrazumeva koštaće Indiju oko 23,9 milijardi dolara godišnje i po tom proračunu jedan je od najskupljih humanitarnih programa u istoriji. Njegovim merama biće obuhvaćeno 75% stanovništva u ruralnim predelima, i oko 50% u urbanim delovima Indije. Između ostalog, najsiromašnijim slojevima stanovništva biće omogućeno da obezbede pet kilograma najjeftinijeg brašna po glavi mesečno.
S obzirom da je 25. avgust nedelja i neradni dan, rok za ostvarenje popusta od pet odsto za plaćanje julskog računa za utrošenu električnu energiju pomeren je na ponedeljak, 26. avgust.
„Elektroprivreda Srbije“ obaveštava kupce električne energije da će iznos ostvarenog popusta biti naznačen na računu za avgustovsku potrošnju, koji će Privredno društvo „EPS Snabdevanje“ kupcima poslati tokom septembra.
Formiranjem „EPS Snabdevanja“ kupci su dobili dodatne povoljnosti. Od ovog meseca „Elektroprivreda Srbije“ je zbog dinamike isplate penzija produžila rok za ostvarenje prava na popust sa 20. na 25. dan u mesecu, kako bi i penzioneri iskoristili ovu pogodnost. “EPS Snabdevanje” formirano je u skladu sa Zakonom o energetici i od 1. jula snabdeva sve tarifne kupce.
Periferne zemlje evrozone imaju sve veću nezaposlenost mladih, posebno Španija, Grčka, Italija i Portugal. Verovatno se baš zbog toga istovremeno povećava broj emigranata iz ovih zemalja u ekonomski najrazvijenije države Evrope, pre svega u Nemačku.
U proteklih nekoliko godina broj emigranata iz PIGS (Portugal, Italija, Grčka, Španija) zemalja u Nemačku se utrostručio, ili bar udvostručio. Međutim, iako se Grci i Španci sve lakše odlučuju da napuste svoje osunčane domove zbog nemačkog standarda, ovi emigranti i dalje ne čine veliki procenat nezaposlenih u njihovim zemljama.
Tabela emigracije u Nemačku i porast iste u kriznim godinama
No, moguće je da će uskoro doći do novog rasta broja stranih radnika u Nemačkoj, ne samo zbog malih mogućnosti zaposlenja u oslabljenim perifernim ekonomijama već i zato što se nemačke organizacije poslodavaca i vlasti trude da privuku kvalifikovanu radnu snagu iz južne Evrope. Tako na primer u jednom pilot projektu nemačko Ministarstvo ekonomije i tehnologije sa 250.000 evra finansira dovođenje 50 mladih pripravnika u Hesen. Dok se broj ovakvih projekata širom zemlje povećava, političari prave okvir za privlačenje radne snage potpisivanjem memoranduma o primanju pripravnika sa zemljama poput Španije i Portugala.
Izvor: CEPS
Najveću vrednost investicija po tekućim kursevima valuta u regionu ima Hrvatska (6,3 milijarde evra), praćena Srbijom (5,4) i Slovenijom (4,3). Makedonija ima malo veću vrednost investicija (1.548 miliona evra) od Federacije BiH (1.475 miliona), a bitno niže vrednosti imaju Republika Srpska (827 miliona) i Crna Gora (437 miliona evra), piše na svom blogu ekonomista Miroslav Zdravković.
Iako ima manju vrednost poljoprivredne proizvodnje Hrvatska je u 2011. godini imala dvostruko veću vrednost investicija od Srbije. Ona ima i najveću vrednost investicija u snabdevanju vodom, građevinarstvu, trgovini, turizmu, finansijama, nekretninama, administrativnim delatnostima i javnoj upravi i odbrani.
Srbija je imala najveća investiciona ulaganja u prerađivačkoj industriji, električnoj energiji, informacijama i komunikacijama, stručnim i naučnim delatnostima, umetnosti zabavi i rekreaciji i u ostalim uslužnim delatnostima.
Slovenija je imala najveća ulaganja u saobraćaju, u obrazovanju i u zdravstvu. Republika Srpska je „iskočila“ ispred Hrvatske u investicijama u vađenje ruda i kamena. BiH ne bi, u zbirnim podacima entiteta i Distrikta Brčko, više bila ni u jednoj drugoj delatnosti prva po investicijama osim u ovoj delatnosti.
Kada vrednost investicija podelimo sa brojem stanovnika dolazima do investicionih ulaganja po stanovniku. Investicije su bile 2.093 evra u Sloveniji, 1.462 evra u Hrvatskoj, dok su bile prilično izjednačene u ostalim teritorijama/entitetima/državama: od 761 evra u Srbiji, 753 evra u Makedoniji, 698 u Crnoj Gori, 631 u Federaciji BiH i 579 u Republici Srpskoj.
Gledano po stanovniku Srbija gubi sve liderske pozicije koje skoro na ravne časti dele Slovenija i Hrvatska. Slovenija je ubedljivo najveći investitor u državnu upravu (353 evra), u obrazovanje (83) i u zdravstvo (79 evra). U obrazovanju Srbija, Federacija BiH i Crna Gora imaju istih po 6 eva, dok je u zdravstvu, sa 14 evra Srbija na zajedničkom dnu sa Republikom Srpskom.
Na pitanje koliko sve zaposlene koštaju javne usluge dobijamo odgovor da je Slovenija tu ubedljivo najskuplja: investicije u javnu upravu koštale su sve zaposlene u proseku 996 evra, u obrazovanje 234 evra i u zdravstvo 224 evra. Mi tu nemamo velike izdatke, jer kako sarkastično komentariše Zdravković “pamet nam ne treba a i više verujemo u narodnu medicinu nego u školovane doktore”.
Srbija pak ima najveće izdatke u umetnosti, zabavi i rekreaciji, 111 evra po zaposlenom. Ali sa ovim podacima treba biti oprezan jer se tu često ne radi o visokoj kulturi, već o Farmama, Talentima, Prvim glasovima i sličnim emisijama.
Makedonija ima najveća ulaganja u građevinarstu, 981 evra po zaposlenom, Federacija BiH ima najviše investicija u stručnim i naučnim delatnostima i u ostalim uslužnim delatnostima, a Republika Srpska u vađenju ruda i kamena. Crna Gora najmanje ulaže u obrazovanje (21 evro) a i u zdravstvu je jedina lošija od Srbije.
S obzirom na činjenicu da sadašnja investiciona ulaganja opredeljuju budući nivo ekonomske aktivnosti i kvaliteta života vrlo lako možemo predvideti kakva će nam otprilike biti budućnost.
*Za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju i Makedoniju dostupni su podaci za 2011. godinu, dok su za Federaciju BiH, Republiku Srpsku i Crnu Goru dostupni i podaci iz prošle godine