Klimatske promene u kombinaciji sa brzim porastom stanovništva, ekonomskim rastom i sleganjem zemljišta mogli bi dovesti do devetostrukog povećanja globalnog rizika od poplava u velikim lučkim gradovima od danas do 2050, navodi OECD.
Kako su rangirane srpske banke i osiguravajuća društva, kako posluju penzioni fondovi, brokerske kuće i revizorske kompanije? Svake godine, od 2004, godine, mesečnik Biznis & Finansije izdaje specijalizovanu publikaciju Finansije TOP u kojoj daje rang-liste banaka i osiguravajućih društava napravljene na bazi podataka iz bilansa stanja i uspeha Agencije za privredne registre, i drugih relevatnih izvora. Zahvaljujući kompaniji IN2 i popularnom alatu Oracle Business Intelligence (OBI) od sada, sve ove podatke moguće je videti i online u formatu prilagođenom istraživačima i analitičarima ovde.
Ako kliknete na baner Finansije TOP 2012/2013 na početnoj stranici www.bif.rs u desnoj koloni, moći ćete ne samo da vidite analize podataka o poslovanju svih banaka, osiguravajućih društava, dobrovoljnih penzijskih fondova, investicionih fondova, lizing kuća i brokerskih društava, već i da se ukratko upoznate sa mogućnostima potpuno funkcionalnog alata OBI.
Ako ste zainteresovani za dubinske analize iz oblasti finansija konsultujte neki od tekstova objavljenih u ediciji Finansije TOP, regularnim brojevima mesečnika Biznis & Finansije ili na B&F Online.
Periferne zemlje evrozone imaju sve veću nezaposlenost mladih, posebno Španija, Grčka, Italija i Portugal. Verovatno se baš zbog toga istovremeno povećava broj emigranata iz ovih zemalja u ekonomski najrazvijenije države Evrope, pre svega u Nemačku.
U proteklih nekoliko godina broj emigranata iz PIGS (Portugal, Italija, Grčka, Španija) zemalja u Nemačku se utrostručio, ili bar udvostručio. Međutim, iako se Grci i Španci sve lakše odlučuju da napuste svoje osunčane domove zbog nemačkog standarda, ovi emigranti i dalje ne čine veliki procenat nezaposlenih u njihovim zemljama.
Tabela emigracije u Nemačku i porast iste u kriznim godinama
No, moguće je da će uskoro doći do novog rasta broja stranih radnika u Nemačkoj, ne samo zbog malih mogućnosti zaposlenja u oslabljenim perifernim ekonomijama već i zato što se nemačke organizacije poslodavaca i vlasti trude da privuku kvalifikovanu radnu snagu iz južne Evrope. Tako na primer u jednom pilot projektu nemačko Ministarstvo ekonomije i tehnologije sa 250.000 evra finansira dovođenje 50 mladih pripravnika u Hesen. Dok se broj ovakvih projekata širom zemlje povećava, političari prave okvir za privlačenje radne snage potpisivanjem memoranduma o primanju pripravnika sa zemljama poput Španije i Portugala.
Izvor: CEPS
Najveću vrednost investicija po tekućim kursevima valuta u regionu ima Hrvatska (6,3 milijarde evra), praćena Srbijom (5,4) i Slovenijom (4,3). Makedonija ima malo veću vrednost investicija (1.548 miliona evra) od Federacije BiH (1.475 miliona), a bitno niže vrednosti imaju Republika Srpska (827 miliona) i Crna Gora (437 miliona evra), piše na svom blogu ekonomista Miroslav Zdravković.
Iako ima manju vrednost poljoprivredne proizvodnje Hrvatska je u 2011. godini imala dvostruko veću vrednost investicija od Srbije. Ona ima i najveću vrednost investicija u snabdevanju vodom, građevinarstvu, trgovini, turizmu, finansijama, nekretninama, administrativnim delatnostima i javnoj upravi i odbrani.
Srbija je imala najveća investiciona ulaganja u prerađivačkoj industriji, električnoj energiji, informacijama i komunikacijama, stručnim i naučnim delatnostima, umetnosti zabavi i rekreaciji i u ostalim uslužnim delatnostima.
Slovenija je imala najveća ulaganja u saobraćaju, u obrazovanju i u zdravstvu. Republika Srpska je „iskočila“ ispred Hrvatske u investicijama u vađenje ruda i kamena. BiH ne bi, u zbirnim podacima entiteta i Distrikta Brčko, više bila ni u jednoj drugoj delatnosti prva po investicijama osim u ovoj delatnosti.
Kada vrednost investicija podelimo sa brojem stanovnika dolazima do investicionih ulaganja po stanovniku. Investicije su bile 2.093 evra u Sloveniji, 1.462 evra u Hrvatskoj, dok su bile prilično izjednačene u ostalim teritorijama/entitetima/državama: od 761 evra u Srbiji, 753 evra u Makedoniji, 698 u Crnoj Gori, 631 u Federaciji BiH i 579 u Republici Srpskoj.
Gledano po stanovniku Srbija gubi sve liderske pozicije koje skoro na ravne časti dele Slovenija i Hrvatska. Slovenija je ubedljivo najveći investitor u državnu upravu (353 evra), u obrazovanje (83) i u zdravstvo (79 evra). U obrazovanju Srbija, Federacija BiH i Crna Gora imaju istih po 6 eva, dok je u zdravstvu, sa 14 evra Srbija na zajedničkom dnu sa Republikom Srpskom.
Na pitanje koliko sve zaposlene koštaju javne usluge dobijamo odgovor da je Slovenija tu ubedljivo najskuplja: investicije u javnu upravu koštale su sve zaposlene u proseku 996 evra, u obrazovanje 234 evra i u zdravstvo 224 evra. Mi tu nemamo velike izdatke, jer kako sarkastično komentariše Zdravković “pamet nam ne treba a i više verujemo u narodnu medicinu nego u školovane doktore”.
Srbija pak ima najveće izdatke u umetnosti, zabavi i rekreaciji, 111 evra po zaposlenom. Ali sa ovim podacima treba biti oprezan jer se tu često ne radi o visokoj kulturi, već o Farmama, Talentima, Prvim glasovima i sličnim emisijama.
Makedonija ima najveća ulaganja u građevinarstu, 981 evra po zaposlenom, Federacija BiH ima najviše investicija u stručnim i naučnim delatnostima i u ostalim uslužnim delatnostima, a Republika Srpska u vađenju ruda i kamena. Crna Gora najmanje ulaže u obrazovanje (21 evro) a i u zdravstvu je jedina lošija od Srbije.
S obzirom na činjenicu da sadašnja investiciona ulaganja opredeljuju budući nivo ekonomske aktivnosti i kvaliteta života vrlo lako možemo predvideti kakva će nam otprilike biti budućnost.
*Za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju i Makedoniju dostupni su podaci za 2011. godinu, dok su za Federaciju BiH, Republiku Srpsku i Crnu Goru dostupni i podaci iz prošle godine
Pitanje zdravstvenog osiguranja se u tranzicionoj Srbiji u talasima vraća kao jedna od najčešćih tema. U poslednje vreme ZO ponovo je izbilo u prvi plan zahvaljujući najavljenom uvođenju elektronskih zdravstvenih kartica, prema poslednjim najavama do 2016. godine, zbog čega je u prvi mah bilo nedoumice da li se zapravo pod tim pojmom smatraju zdravstvene knjižice ili kartoni pacijenta. U svakom slučaju, izgleda da ni zakonodavcima isprva to nije bilo baš najjasnije (zbog greške u prevodu postojala je mogućnost da država Srbija izgubi još dodatnih 20 miliona evra). Na kraju je izabrano solomonsko rešenje, pa će građanima po svoj prilici za dve i po godine biti zamenjene i kartice i kartoni.
Ali nije to ni jedini razlog pominjanja ZO u domaćim medijima tokom prethodnih nedelja. Posle halabuke koja se digla zato što deca iz Srbije kojoj su preko potrebne bile operacije i transplantacija organa u inostranstvu nisu to pravo mogla da ostvare bez prethodne promene pravilnika, direktor Fonda za zdravstveno osiguranje Momčilo Babić, poručio je da će od Vlade tražiti dodatna finansijska sredstva. A za to vreme, monasima iz Hilandara, kojima država Grčka već pruža deo zdravstvenih usluga, biće pružena potpuna besplatna zdravstvena zaštita u Beogradu.
Inače, Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Holandski naučnici veruju da velike količine ugljen-dioksida koje nastaju u termoelektranama mogu da se iskoriste za stvaranje još više električne energije.
Termoelektrane širom sveta godišnje oslobađaju oko 12 milijardi tona ugljen-dioksida dok sagorevaju ugalj, a toplane još oko 11 milijardi tona, procenjuje Scientific American. Naučnici iz Holandije predložili su iskorišćavanje tolike količine oslobođenog ugljen-dioksida u dodatnu proizvodnju električne energije, pumpanjem ovog gasa kroz vodu ili eventualno neku drugu tečnost, i stvaranjem novog elektriciteta. Oni veruju da bi se ovom tehnologijom, od gore pomenute godišnje emisije ugljen-dioksida, moglo da se proizvede i do 1.750 TWh (što je 400 puta više nego količina energije koju generiše Huverova brana u SAD).
Tehnika koju predlažu Holanđani nije nova, već je osmišljena na osnovu elektrolize, koju su još pre 200 godina elaborirali ser Hamfri Dejvi i Majkl Faradej. U holandskom eksperimentu najveća efikasnost postignuta je korišćenjem elektrolita monoetanolamina. Ironično je da se sličan postupak mešanja koji ima potencijala za oslobađanje dodatne energije dešava na vrhu dimnjaka u svim termoelektranama (samo u ovom slučaju mešaju se gasovi, a ne tečnosti, i potencijal za proizvodnju električne energije je manji). Međutim, da bi ovaj projekat zaživeo i u širokoj upotrebi potrebno je enormno mnogo ulaganja i inženjerske sposobnosti, kako bi se malene elektrode i kadice iz laboratorije uvećale na veličinu industrijske isplativosti.
Silvio Berluskoni opet senzacionalistički privlači pažnju svetske javnosti preteći da će ako bude izbačen iz Senata zbog osude za poresku prevaru “srušiti vlast”, čiji je deo i njegova partija PDL.
Iz PDL-a međutim kažu da opstanak Vlade zavisi i od ukidanja nepopularnog poreza na imovinu, a premijer Enriko Leta odgovara da neće podržati nijednu meru koja bi povećala dug Italije. Pa opet, on smatra da bi krah aktuelne Vlade potkopao italijansku ekonomiju.
Izvor: Vol Strit Džurnal
U skoro svim velikim gradovima u Kini zabeležen je skok cena stanova tokom jula meseca, usled spekulacija da vlada ove zemlje neće više koristiti neke od oštrih restrikcija na tržištu nekretnina.
U čak 69 od 70 gradova skočile su cene nekretnina u Kini, u poređenju sa istim periodom prošle godine, u južnom industrijskom centru Guangžuu za čak 17%, a u Pekingu i Šangaju za po 14%. Ekonomski nalatičari smatraju da će se sadašnja vlada Kine više oslanjati na veliki potencijal domaćeg tržišta nekretnina i podupirati njegov dalji stabilan razvoj. Državna novinska agencija Xinhua čak je i najavila da će vlada u naredna tri meseca objaviti „dugoročni mehanizam zdravog i održivog razvoja tržišta“. Prethodno je u martu Peking postao jedini grad koji je povećao minimalnu ratu otplate za drugu nekretninu u posedu za čak 60%, i porez na imovinu za 20%, prenosi Bloomberg.
Kupci koji redovno izmiruju obаveze zа utrošenu električnu energiju svаkog mesecа dobijаju popust od 5 odsto, što je 60 odsto prosečne fаkture godišnje.Rok zа ostvаrenje popustа zа redovno plаćаnje pomeren sа 20. nа 25. dаn u mesecu.
Svake subote građani volonteri u Kaliforniji, već šest godina učestvuju u nacionalnom programu prebrojavanja pčela (Great Sunflower Project) da bi naučnicima na državnom fakultetu San Franciska (San Francisco State University) da shvate zašto pčele umiru. To je jedan od mnogih programa posmatranja pčela širom SAD.
Većina volontera je prošle godine obavljala svoj naučni projekat u sopstvenoj bašti, a ove subote je od njih traženo da prošire svoj delokrug rada i beleže sve pčele i druge insekte koji prenose polen na bilo kom mestu koje im se učini prikladnim.
Iako se naučnici već dugo bave istraživanjem zašto pčele umiru do sada je postavljeno nekoliko hipoteza ali tačan uzrok još nije utvrđen. Među do sada evidentiranim mogućim uzrocima su parazitske mušice, dok novija studija istraživača sa Univerziteta u Merilendu i američkog ministarstva poljoprivrede ukazuje na na toksičnu mešavinu pesticida i fungicida koji zagađuju polen koji pčele vraćaju u košnicu .
Broj pčela koje umiru uključujući tu i odumiranje čitavih kolonija je izuzetno zabrinjavajuće budući da pčele oprašuju veliki deo biljaka kojima se ljudi hrane.
Činjenica da se uz pomoć građana naučnika volontera sada prikupljaju podaci nije značajna samo zbog broja opservacija već i zbog toga što su sredstva koja su naučnicima na raspolaganju za studije ograničena. Uz dobrovoljnu besplatnu pomoć građana sada se ostatak novca može iskoristiti za druge nivoe istraživanja.
Angažovanje građana kao naučnika volontera nije retkost i obuhvata brojne oblasti od astronomije do posmatranja ptica.