Privrede evrozone nastavljajau da tonu – nemački privredni rast od 0,1 odsto u protekla tri meseca, uz Francusku recesiju, prema podacima EU Eurostata ne obećavaju nikakv skori rast. Smanjenje privrednog rasta evrozone u prva tri meseca 2013 za 0,2 posto znači da je evrozona sada u recesiji godinu i po dana, što je najduže razdoblje od 1995, od kada je Eurostat počeo prikupljanje podataka.
Danas su objavljeni zvanični podaci koji pokazuju da se francuska ekonomija smanjila za 0,2% u prvom kvartalu ove godine, zabeležila pad šest meseci za redom i ponovo ušla u recesiju. Predsednik Oland zatražio hitne reforme ekonomskog sistema.
Uz rekordnu nezaposlenost i smanjeno poverenje investitora i nacionalnih poslodavaca Francuska je ponovo ušla u recesiju. Međutm, za razliku od ekonomija Grčke, Kipra, Irske ili Slovenije, recesija treće po veličini evropske ekonomije može predstavljati ogroman problem izgledima za skori oporavak evrozone. U istom kvartalu Nemačka ekonomija napredovala je za veoma skromnih 0,1%.
Sada se već može konstatovati da je Francuska ušla u najgoru recesiju od Drugog svetskog rata. Ove vesti su došle na prvu godišnjicu Olandovog predsedavanja. Evropska komisija je ranije upozorila da će Francuska najverovatnije ući u recesiju u prvom ili drugom kvartalu, kao i da će čitava evrozona završiti godinu sa gubitkom od 0,4%. Evropska centralna banka je smanjila kamatne stope u Francuskoj na rekordni minimum od 0,5% kako bi stimulisala ekonomski rast u zemlji. Međutim, umesto toga očekuje se dalji rast deficita na 3,9% BDP. Stopa nezaposlenosti u Francuskoj, iako na rekordno visokom nivou za državu, sa 10,6% i dalje je ispod proseka evrozone od 11,4% u 2012. i daleko ispod Španiej i Grčke, koje beleže oko 27% nezapsolenih.
Nacionalna agencija za regionalni razvoj objavila je javni poziv za 100 malih i srednjih preduzeća koja će imati prilike da koriste besplatne usluge mentoringa do kraja 2013. godine.
Rad mentora počinje od dijagnoze (sagledavanja stanja) posle čega zajedno sa odgovornim licem u preduzeću zajednički proučava razloge trenutnih problema ili smetnji za dalji razvoj. Plan razvoja se priprema u saradnji tokom koje mentor ima ulogu pomoćnika i savetnika. Nacionalna agencija za regionalni razvoj je standardizovala mentoring kao uslugu u okviru realizacije projekta „Institucionalizacija mentoringa kao usluge za MSPP“, finansiranog od strane Vlade Japana, a preko Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA).
Uporedo sa početkom realizacije mentoringa u 2013. počinje i sprovođenje novog projekta promocije mentoringa regionalnog karaktera, s obzirom da su u taj program uključene i Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Pravo učešća u javnom pozivu imaju sva mala i srednja preduzeća koja se bave pružanjem usluga, imaju pozitivan rezultat u prethodnoj godini, u većinskom su domaćem privatnom vlasništvu, izmirili su obaveze na osnovu poreza i doprinosa ne obavljaju delatnost u okviru igara na sreću ili vojne delatnosti. Rok za prijavu subjekata je 17. jun 2013.
Juče je bio 29. rođendan osnivača najpopularnije društvene mreže na svetu (i jednog od najmlađih milijardera), a evo nekih sitnica koje možda niste znali o njemu.
1. Cukerberg je daltonista, ne razlikuje crvenu i zelenu boju. Najjasnije vidi plavu, zbog čega je ona i odabrana za zvaničnu boju Facebook-a.
2. Pošto je za vreme srednje škole kreirao Synapse, softver koji na osnovu odabrane muzike korisnika sam bira naredne songove na listi, pokušali su da ga regrutuju u svoje redove Microsoft i AOL, ali bezuspešno.
3. Kao i Stiv Džobs, Cukerberg se opredelio za istu odeću svaki dan, prepoznatljivu sivu majicu sa logom Facebook-a.
4. Međutim, tokom 2009. nosio je kravatu svaki dan jer je msilio da će tako pokazati svoju ozbiljnost i ozbiljnost kompanije.
5. Vegetarijanac je i rekao je jednom prilikom da bi „jeo meso životinje samo ako ju je prethodno on lično ulovio“. Na svom profilu ipak je lajkovao McDonalds i In-N-Out-Burger.
6. Iako je tvitovao samo 19 puta u četiri godine na Twitter-u ima 220.000 sledbenika.
7. U oktobru 2010. odveo je veliki broj svojih kolega u bisokop da gledaju film „Društvena mreža“, ali posle nije bio zadovoljan jer su ga autori prikazali kao previše koristoljubivog.
8. Vlasnik je mađarskog ovčara po imenu Zver, koji ima svoju Facebook stranu i preko 1,5 miliona fanova.
9. Kritikovali su ga kada je svojoj ženi Prisili Čan prošle godine kupio svadbeni prsten od „samo“ 25.000 dolara jer se njegovo bogastvo procenjuje na skoro 19 milijardi dolara.
10. Ako u prostor za ostavljanje komentara na Facebook-u ukucate @[4:0] kao rezultat pojaviće se njegovo ime.
Osiguravajuća kompanija AXA, članica AXA Grupe – lidera na svetskom tržištu osiguranja, predstavila je svog novog direktora u Srbiji Adamantiosa Hadžistilisa, kao i svoje planove da u naredne dve godine uđe u top 5 osiguravajućih kuća na lokalnom tržištu.
Na pitanje novinara da li će to učiniti organskim rastom ili akvizicijama (koje su sastavni deo poslovanja AXA Grupe u proteklih 25 godina) g. Hadžistilis je odgovorio da će proširivanjem asortimana usluga i inovacijama unaprediti poziciju AXA osiguranja na lokalnom tržištu, a u međuvremenu će pratiti prilike na tržištu i shodno njima se odlučiti za moguće preuzimanje neke druge kuće.
Za dve godine, koliko je na našem tržištu, AXA osiguranje je najviše poslovalo sa bankama, ali kako kažu, nedavno je ta situacija počela da se menja. Prošle godine broj klijenata im je porastao za 75% na 56.000, a u prvom kvartalu ove godine na 63.000. Kako bi mogli da ponude više kanala distribucije, odnosno veći broj različitih usluga, ove godine planiraju povećanje broja zaposlenih za 63%.
AXA Grupa inače ima 102 miliona klijenata širom sveta a g. Hadžistilis tvrdi da uspešno posluje zbog diversifikacije, kako poslovne, tako i geografske. Grupa se bavi osiguranjem, upravljanjem aktivom i štednjom, kao i zdravstvenom zaštitom, na gotovo svim kontinentima. Kada se negde pogoršaju uslovi poslovanja, kao sada u evrozoni, negde se obično poboljšaju, kao npr. trenutno u Latinskoj Americi. Na tim principima diversifikacije posluje AXA grupacija koja je u 2012. imala rast prihoda u odnosu na prethodnu godinu od 4 milijarde evra.
Da podsetimo, ogranak globalne osiguravajuće kuće u Srbiji, AXA osiguranje, osnovan je 2010. godine, da bi naredne godine od Narodne banke Srbije dobio licencu za neživotno osiguranje. U 2012. pokrenuo je biznis sa privredom, i počeo da razvija i druge kanale distribucije.
Tradicija bioskopa kao društveno-kulturni fenomen na našim prostorima datira još iz 19. veka. Prva bioskopska projekcija u Srbiji i na Balkanu održana je 6. juna 1896. godine u beogradskoj kafani „Kod zlatnog krsta” na Terazijama. Tokom ovog prikaza, zastupnik braće Limijer, Andre Kare, zajedno sa mehaničarom Žilom Giren prikazao je program veoma sličan prvoj bioskopskoj predstavi u istoriji kinematografije, održanoj u Parizu 28. decembra 1895. godine (Rušenje zida, Kupanje u moru, Ulazak voza u stanicu, itd.). Pored velikog broja znatiželjnih Beograđana, projekciji je prisustvoao i sam kralj Aleksandar Obrenović. Ubrzo nakon te prve beogradske projekcije, pokretne slike su postale omiljene među radoznalom domaćom publikom, te su bioskopi polako nalazili svoje mesto u gradovima širom zemlje. Prvi stalni bioskop u Srbiji – „Grand bioskop“, otvoren je u hotelu „Pariz“ Svetozara Botorića 13. decembra 1908. godine. Do početka Prvog svetskog rata u Beogradu otvoreno je čak 18 stalnih bioskopa, dok su skoro sva veća mesta takođe imala svoje bioskopske sale.
Za relativno kratko vreme, od početnih kratkometražnih crno-belih nemih filmova, tehnologija je vrtoglavo napredovala kako bi udovoljila sve većoj potražnji publike željne novih doživljaja. Bioskopi su stoga počeli da pružaju sve kvalitetnije i raznovrsnije tehničke mogućnosti, počevši najpre od filma u boji, preko stereo pa zatim i okružujućeg zvuka, pa sve do poslednje IMAX i 3D tehnologije. Razvoj tehnologije se srećom nije zaustavio na tome, te je tokom devedesetih godina prošlog veka usledila digitalna revolucija koja je zauvek promenila svet u kome živimo i omogućila da uživamo u čarima kućnog bioskopa. Zahvaljujući binarnom kodu, danas možemo bez ikakve muke uživati u najkvalitetnijem zvuku i slici, ali i kreirati sadržaj koji istog trenutka možemo deliti sa ostalim uređajima putem bežične internet konekcije.
Jedna od novina današnjih kućnih bioskopa je upravo povezanost uređaja kao što su Smart televizori sa postojećom kućnom mrežnom i internetom. Kao lider u oblasti multimedijalnih uređaja i inovativnih rešenja, kompanija LG Electronics je nedavno predstavila novi LG Cloud servis. Ova usluga omogućava svim vlasnicima LG CINEMA 3D Smart televizora da putem interneta sa bilo koje lokacije pristupe besplatnom ličnom virtuelnom prostoru za skladištenje u veličini od 5GB. Zahvaljujući sopstvenom „oblaku“, korisnici osim što mogu čuvati datoteke, fotografije, video i muziku, mogu i sa neverovatnom lakoćom strimovati sav postojeći digitalni sadržaj na televizor, i to bez ikakvog dodatnog preuzimanja i opterećivanja lokalnih resursa. Servisu se veoma jednostavno može pristupiti uz pomoć aplikacije za Android smart telefone, dok korisnici LG Smart televizora i PC računara to mogu učiniti putem LG SmartWorld onlajn prodavnice, odnosno putem LG Cloud sajta.
LG Cloud servis nudi i mogućnost automatske sinhronizacije sadržaja. Na ovaj način, svi označeni folderi na vašem računaru i smart telefonu će automatski biti sinhronizovani sa vašim LG Smart televizorom i uredno ažurirani sa LG Cloud servisom. Pored toga, ova usluga vam pruža multimedijalnu slobodu kao nikad do sad. Koristeći LG Cloud, korisnici imaju mogućnost sopstvenog odabira multimedijalnog sadržaja i neverovatne mobilnosti.
Nezavisno od toga gde se nalazite, uz pomoć vašeg ličnog „oblaka” i LG televizora koji podržavaju ovaj servis, uživanje u omiljenim filmovima, muzici i raznim aplikacijama će vam uvek biti na dohvat ruke, i to samo nakon nešto više od jednog veka od kada je prikazana prva bioskopska projekcija na ovim prostorima.
Okretanje Severne Amerike ka sve većoj proizvodnji nafte iz škriljaca izazvalo je šok na globalnom tržištu nafte i sve više utiče na preoblikovanje energetske industrije, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA), predstavljajući istraživanje o perspektivama naftnog tržišta u narednih pet godina.
U izveštaju se ističe da je „bum naftnih i gasnih škriljaca postao zlatna groznica 21. veka, donoseći desetine milijardi dolara prihoda i stotine hiljada novih radnih mesta u zabačenim regionima, posebno u Sjedinjenim Državama“. Prema prognozama, SAD bi zahvaljujući energentima iz škriljaca mogle do 2017. da postanu najveći svetski proizvođač nafte. IEA prognozira i da bi severnoameričke zalihe mogle porasti za 3,9 miliona barela nafte dnevno do 2018. godine.
Najveća ekonomija na svetu samnjiće svoj deficit za 24% do kraja godine, odnosno na nivo od oko 4% BDP (642 milijarde dolara), kažu najnovije vesti iz Kongresa. Do 2015. očekuje se dalje smanjivanje deficita do 2,1% BDP.
Oporavak tržišta nekretnina u Sjedinjenim Državama, zbog kojeg je zapravo i započeo prvi talas svetske ekonomske krize još 2008. godine, sada pokreće nabolje čitavu ekonomiju ove zemlje. Ipak, iako će za refinansiranje dugova SAD ove godine biti potrebno 200 milijardi dolara manje nego što se prvobitno očekivalo, te će zahvaljujući pozitivnom trendu državni dug spasti sa 76% BDP na 71% BDP u 2018. pesimisti smatraju da je to i dalje mnogo veći iznos nego pre finansijske krize. Ekonomski rast već neko vreme je primetan, ali prilično „anemičan i dalje nepouzdan“, smatraju ovi analitičari. Neophodno je napraviti korenite budžetske zaokrete kako bi se situacija zaista preokrenula, kažu oni. S druge strane, optimistični ekonomisti misle da je sada najverovatnij enajbolji trenutak za reforme u budžetu, jer ekonomija ipak raste a budžet je izbalansiran.
Najnovije istraživanje javnog mnjenja u zemljama članicama EU pokazuje da su finansijska i fiskalna kriza narušili poverenje u zajednicu i dalju evropsku integraciju. Samo u prošloj godini podrška EU u samoj EU opala je sa 60% na 45%.
Uprkos generalno negativnom stavu prema državnoj zajednici stanovnici EU velikom većinom i dalje podržavaju zajedničku valutu i ne bi se vraćali na svoje ranije nacionalne valute (drahma, pezeta, lira, marka, franak). Prema najnovijem istraživanju PewResearch Centra iz Vašingtona, raste jaz između razmišljanja građana Nemačke i, pogotovo, južnoevropskih država, što je i razumljivo s obzirom na razvoj događaja u poslednje tri godine. Međutim, eu-pesimistima sa juga koji već godinama trpe krizu, Španiji, Italiji i Grčkoj, prošle godine se u negativnom stavu prema budućnosti EU pridružila i Francuska. Grđanai ovih zemalja izričito misle da je trenutno najveći problem Unije u velikoj nezaposlenosti. Istovremeno, poverenje u evro kao zajedničku valutu nije opalo, već se veruje da će upravo ona povesti evropsku zajednicu ka oporavku, zbog velikog interesa i zavisnosti najveće ekonomije EU – Nemačke.
Što se tiče stereotipa, odnosno međusobnog ocenjivanja nacija u EU, zanimljivo je da upravo Nemačku većina građana i dalje vidi kao državu u koju ima najviše poverenja (zapravo svi osim građana Grčke), dok se kao dve najnepouzdanije države spominju Grčka i Italija. Kao najarogantniji se spominju Nemci i Francuzi, dok su najmanje saosećajni ubedljivo prvi opet Nemci. Zanimljivo je i da su stanovnici Grčke jedini sebe ocenjivali kao najpouzdanije, najmanje arogantne i najsaosećajnije, dok su u svim negativnim kategorijama prikazivali Nemce.
Grupa akademaca organizovala se u nezvaničnu instituciju pod imenom Floating Sheep, koja se bavi proučavanjem „geografije mržnje“, odnosno koja mapira najrastističkije i najhomofobičnije stanovnike SAD. Takođe, prate i one koji pišu uvredljive poruke na račun osoba sa posebnim potrebama i njih svrstava u specijalnu grupu.
Istražujući postove na Tviteru došli su do zaključka da postoje teritorije na kojima je disproporcionalno velika količina govora mržnje na internetu. Najveći broj uvredljivih tvotova na račun (seksualnih i etničkih) manjina dolazi iz Orange county-a iz Kalifornije, sa pretežno belim stanovništvom, čiji građani su doduše veoma aktivni na ovoj društvenoj mreži pa se govor mržnje teže otkriva (pošto je zatrpan drugim sadržajima).
U istraživanju koje je trajalo od juna 2012. do aprila 2013. geografski su locirali 41.306 tvitova koji u sebi sadrže reč „crnja“ (nigger), i 95.123 tvitova koji govore uvredljivo o homoseksualcima. Našli su način i da odvoje pozitivnu konotaciju tih reči od negativne, jer recimo i Afro-amerikanci o sebi ponekad govore upotrebljavajući istu reč, ali ne u negativnom kontektsu. Tako su našli algoritam da određene reči analiziraju u odnosu sa drugim rečima. Na primer, reč „dyke“ (lezbejka) najčešće se smatra uvredljivom ako se govori u jedinini a pozitivnom u množini (npr. “dykes on bikes #SFPride”). Samo eksplicitno negativni tvitovi su analizirani kao geografija mržnje.
Ostaje pitanje koliko će nauka ubuduće biti otvorena prema ovakvim izvorima podataka.
Izvor: Mashable