Američka ekonomija dodala je u prošlom mesecu 175,000 novih radnih mesta što je bolja brojka od očekivanih 165,000 ali verovatno nedovoljna da bi Fed odlučio da revidira svoju politiku iduće nedelje. To je tim pre očekivano jer je uporedo sa većim brojem radnih mesta porasla stopa nezaposlenosti sa 7,5 na 7,6 posto, a razlog tome je povratak na evidenciju onih ljudi koji su u prethodnom periodu apstinirali sa tržišta rada tj nisu ni pokušavali da nađu posao.
Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi ocenio je da će se ekonomije evrozone vratiti na put rasta do kraja godine, i da nema razloga za dalje labavljenje monetarne politike.
Evropska komisija juče je uzvratila na kritike MMF da je najodgovornija za loše procene u vezi sa padom grčkog društvenog proizvoda i rastom nezaposlenosti, izazvanim preoštrim merama štednje. MMF je prethodnog dana optužio Evropsku komisiju kao glavnog krivca za greške učinjene tokom spasavanja Grčke.
Odgovarajući na pitanja novinara, Sajmon O’Konor, portparol Olija Rena, rekao je da su optužbe MMF potpuno pogrešne i da nije tačno da nije dovoljno urađeno na podsticanju ekonomskog oporavka Grčke. Na preko 50 strana izveštaja MMF objavljenog u sredu uveče oštro je kritikovana Evropska komisija jedna od tri člana Trojke – Evropske komisije, MMF-a i Evropske centralne banke. mario Dragi predsedavajući ECB je odbio da odgovara na optužbe iz papira MMF.
U izveštaju MMF je rečeno da iako je Grčka izbegla bankrot i ostala u evrozoni, recesija koja je izazvana merama spašavanja bila preduboka a nivo nezaposlenosti takođe porastao iznad predviđenog nivoa. U izveštaju se takođe navodi da je Evropska komisija više vodila računa o tome da li su predložene reforme u skladu s anjenim pravilima nego sa tim kakve će posledice izazvati u grčkoj. Evropska komisija je sve osetljivija na kritike koje se nižu, da je previše stavila akcenat na štednju ne misleći dovoljno o koracima za podsticanje rasta i suzbijanje previsokih stopa nezaposlenosti.
Grčka je šest godina za redom u recesiji a za to vreme društveni proizvod opao je za više od 23 odsto od 2008. Grčka nezaposlenost je 27 odsto i najveća je u EU, a među nezaposlenima je 62% mladih iznad 27 godina što je takođe rekord u EU.
O’Konor se fokusirao na „uspjehe“ koji se pominju u izveštaju MMF-a, i rekoa da ostanak Grčke u zoni evra „svakkao nije loš“. On je takođe pokušao da umanji značaj izveštaja napominjući da on ne odražava zvanične stavove MMF. U međuvremenu, Komisija je takođe saopštila da se ne „fundamentalno ne slaže“ s MMF-ovim zaključkom da je 2010. godine trebalo zaključiti posao oko restrukturiranja grčkih dugova. Da smo tako nešto pokušali mogli smo rizikovati sistemsku krizu, izjavio je O’ Konor. MMF je u izveštaju rekao da je „brže restrukturiranje duga bilo bolje za Grčku ali nie bilo prihvatljivo za EU partnere.“
Uprkos dve tranše paketa pomoći iz 2010 i 2011 u vrednosti od oko 200 milijardi €, grčki dug se popeo na oko 190 posto BDP-a, daleko iznad nivoa bilo koje druge zemlje EU-a.
O’Konor je priznao da je grčka kriza bila „proces učenja“.“Naravno, gledajući unatrag, možemo se osvrnuti na to kkave bi odluke bile preduzete u nekom idealnom svetu …. ali svi partneri su dali sve najbolje u datoj situaciji“. O’Konor je rekao da Komsija takođe sprema analizu postupaka u grčkoj krizi ali nije rekao kada će ona biti objavljena.
Na novinarsko pitanje da li će ECB ponuditi i svoje izvinjenje u postupanju oko Grčke, Dragi je odgovorio: „Zaista ne“. „Jedna dobra stvar o ovom MMF izveštaju je da ECB nije kritikovan“, našalio se.
Čestitke. Vaša IKEA je renovirana. Ingvar Kamprad, 87-godišnji osnivač švedskog lanca za proizvodnju i prodaju nameštaja, dao je ostavku u odboru Inter IKEA Holdinga, koja je vlasnik IKEA brenda. Njegova tri sina – Jonas, Matijas i Peter – dobiće veća ovlašćenja u osmišljavanju strategije kompanije, sa Matijasom kao novim predsednikom holdinga Inter IKEA. Kamprad je, kao u petparačkom romanu, već dve decenije pokušavao da odstupi iz direktorskog borda ali “nije mogao protiv sebe” – mislio je da je IKEA, i sve u vezi nje, isključivo “lična stvar”.
Ali, Kamprad ima svoje ideje dok je realnost nešto sasvim drugo. Da bi se sastavila slika “nove” kompanije IKEA treba reći da ona već odavno nije Kampradova. Počnimo umetanjem Kampradove kompanije u vaš internet-pretraživač. Na samom vrhu je već “mešano meso”, sa raznolikim vlasnicima; većinom prodavnica upravljaju posebne, odeljene IKEA grupe. Tako je u vlasništvu Holandije Stichting INGKA Fondacija, u kojoj je Jonas Kamprad član odbora. Nemojmo prevideti i veze sa Ikano grupom, koja upravlja Kampradovim porodičnim bogatstvom i nekim IKEA prodavnicama. Njen predsednik je Peter Kamprad i njegova dva brata koji su u bordu direktora. Sama struktura, koja ima malo od one skandinavske jednostavnosti kojom se odlikuje dizajn nameštaja IKEA, ima za cilj da se što bolje umakne poreskim nametima te da se, koliko je to moguće, korporacija kontroliše kao “porodična stvar”.
To pokazuje da su prodavnice prilično dobro radile prošle godine, uglavnom zahvaljujući odličnoj prodaji na tržištima brzorastućih zemalja kao što su Kina i Rusija. Upamtimo ovo, kako bismo naučili šta znači švedska štedljivost za uspeh u biznisu, ali ne zaboavljajući ni za tren da je IKEA inkriminisana od strane poreznika; IKEA nije NGO koja od države uzima grantove, već plaća ogromne poreze – te je, zato, netransparentnost njenih tokova novca ono što je već decenijama prati i što joj “sreću kvari”.
Ovaj prelazak na mlađu generaciju loze Kamprad već je dugo predmet polemike. Međutim, njegova ostavka možda još nije svršena stvar. Ingvar Kamprad kaže da će nastaviti da „razmenjuje ideje i stavove“, kao i da će „provoditi vreme u prodavnicama i fabrikama“. To se odnosi i na relacije između Kamprada i tempa kojim izvršni direktor Ikea grupe Mikael Olson otvara nove prodavnice. Sam Olson je planirao da se povuče u septembru. Njegov naslednik biće Peter Agnefjel , koji trenutno vodi IKEA u Švedskoj.
I pored svih informacija koje se trenutno emituju u vezi IKEA korporacije, još uvek nije sasvim izvesno ko će u budućnosti biti njen „vođa parade“.
Imućniji potrošači širom sveta sve manje mare za poznate robne marke i skupe predmete, a vreme posvećuju porodici i humanitarnim aktivnostima, pokazuje istraživanje Visa Affluent 2013.
Fokus sprovedenog istraživanja stavljen je na potrošačke navike imućnijih kupaca, njihove prioritete i percepciju životnih vrednosti. Značajno mesto u studiji zauzelo je i ispitivanje optimizma u smislu finansijske sigurnosti u budućnosti, a sa tim u vezi i sklonost ka trošenju novca na stvari koje nisu preko potrebne.
Stanovnici Kine, Indije i Indonezije su najveći optimisti kada je reč o ekonomskoj budućnosti njihovih država, pa samim tim i lakše od drugih naroda troše novac na stvari koje nisu neophodne za svakodnevni život. S druge strane, stanovnici Japana ne očekuju značajan ekonomski boljitak svoje zemlje, što ih pozicionira na dno liste ljudi sklonih ka kupovini stvari koje nisu preko potrebne. Istraživanje Visa-e pokazuje i da stanovnici nekih država planiraju umerenu potrošnju na manje bitne stvari, iako ni oni ne veruju u napredak ekonomije svojih nacija. Takav stav zauzeli su ispitanici iz Južne Koreje, Hong Konga i Singapura.
Indonežani humani, Kinezi vole provod
Na vrhu liste stvari na koje ljudi troše novac, a da se, kako se kaže, „bez njih može“, nalaze se porodična putovanja, donacije u humanitarne svrhe i večernji izlasci. Porodična putovanja prednjače na listi u većini zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje, a izuzetak su Indonezije i Ujedinjeni Arapski Emirati čiji stanovnici više vole da svoj novac doniraju u dobrotvorne svrhe. Za razliku od njih, žitelji Kine i Hong Kong, „ekstra paru“ potrošli bi uglavnom u večernjim izlascima. Posebno mesto u istraživanju zauzimaju Indonežani koji su među pet stvari na koje su radi izdvojiti novac uvrstili kupovinu novog auta, pritom otkrivajući najsnažniju tendenciju ka impulsivnom trošenju.
Istraživanje je takođe otkrilo da je za četvoro od petoro ispitanika kvalitetno provedeno vreme sa porodicom i prijateljima najznačajnije u životu. Rezultati pokazuju i da polovina ispitanika posedovanje predmeta svetski poznatih marki smatra luksuzom, dok je jedinstveno iskustvo kupovine, praćeno personalizovanom uslugom, posebno cenjeno u Indiji (83 posto) i Kini (80 posto).
Altruizam ispred statusnih simbola
James Lim, menadžer Visa Sektora proizvoda za potrošače za područije Centralne Evrope, Bliskog Istoka, Afrike i azijsko-pacifičke kaže da je ‘’najveće pozitivno iznenađenje otkriće da imućniji ljudi bogatstvom ne smatraju posedovanje skupih predmeta poput nove dizajnerske torbice ili skupog sata, već nematerijalna iskustva i maksimalno uživanje u životu uz porodicu i prijatelje. Takođe, sve više njih prepoznaje ličnu potrebu da pomogne drugim ljudima, što potvrđuje i podatak da su bogatije osobe u proseku uplatile po pet donacija humanitarnim ustanovama u prošloj godini.’’
Percepcija bogatstva i luksuznog života podudara se u većini zemalja, s jednim izuzetkom – Kinom, čiji najimućniji stanovnici veruju kako bogatstvo donosi uticaj (81 posto). Stanovnici drugih država u kojima je sprovedeno istraživanje, bogatstvo smatraju osnovom sigurnosti u neizvesnim vremenima (73 posto), i mogućnošću vraćanja ‘’duga’’ društvu (71 posto). Dodatno, ispitanici veruju kako „ruku pod ruku“ s bogatstvom dolaze odgovornost i mogućnost stvaranja nasleđa (70 posto), što je posebno izraženo u Indoneziji, gde čak 92 posto ispitanika veruje da s velikim bogatstvom dolazi i velika odgovornost.
S druge strane, samo 66 posto ispitanika se složilo s tvrdnjom da se uz imućnost veže očekivanje povećanja bogatstva u budućnosti.
Ovo se donekle razlikuje od rezultata istraživanja koja pokazuju da su bogati Amerikanci škrtice i da proporcijalno sa svojim prihodima veći novac za humanitarne svrhe odvajaju siromašni.
Prognoza rasta nemačke ekonomije za ovu i narednu godinu umanjena je: Bundesbank očekuje rast od 0,3% u 2013. i 1,5% u 2014.
Uprkos evrokrizi nemačka ekonomija pokazala se poprilično žilavom, ali je prošle godine ipak jedva izbegla recesiju. Bundesbank je danas saopštila da je umanjila prognozu rasta u naredne dve godine, za 0,1% u ovoj i 0,4% u 2014. godini. „Na putu potpunog oporavka stoje strukturalni problemi, a smanjenje projektovanog rasta posledica je revizije rezultata celokupnog eksternog okruženja“, kaže se u zvaničnom saopštenju Nemačke centralne banke. Ipak, Bundesbank očekuje vidniji oporavak krajem godine, do koga će doći zahvaljujući robusnom tržištu rada u zemlji i većem povećanju prihoda. Takođe, niska cena sirove nafte će doprineti daljem sniženju inflacije u maloprodaji, što je dobra vest za sva domaćinstva.
Abekonomija, kako mediji zovu napore japanskog premijera Šinzo Abea da oživi ekonomiju svoje zemlje, možda odgovaraju Japanu, ali njegovim susedima, pre svega Južnoj Koreji, donose više štete nego koristi.
„Abekonomija na dva načina pogađa južnokorejsku ekonomiju: u trgovinskom i finansijskom smislu“, tvrdi Je-jun Šin iz južnokorejske Komisije za finansijske usluge. Naime, depresijacija jena pogađa konkurentski južnokorejski izvoz, a u proteklih godinu dana jen je depresirao 22% u odnosu na južnokorejski von.
„U izvozu mnogih proizvodnih kategorija Južna Koreja se takmiči sa Japanom, pomenimo samo automobile i brodove, čiji izvoz je doživeo veliki udarac zbog slabljenja japanske valute“, kaže Šin.
Osim toga, slabiji jen ohrabruje mnoge investitore da pozajmljuju u japanskoj valuti a investiraju u južnokorejske obveznice, što može dovesti do aprecijacije vona i samim tim gomilanja dodatnih problema za Južnu Koreju.
Izvor: CNBC
Evrozona je u najgoroj recesiji od uvođenja zajedničke valute 1999. godine a mnoge članice EU i dalje grcaju u dugovima, međutim glavni ekonomista iz Credit Suisse Nil Sos je optimista – on kaže da treba biti optimističan po pitanju starog kontinenta pa čak i nekih posrnulih članica Unije poput Španije.
Sos smatra da bismo u toku ove ili naredne godine mogli u mnogim perifernim članicama EU da vidimo ekonomski rast. Preporodu Evrope po njegovim rečima mogli bi da doprinesu i zaokret od stroge fiskalne discipline, demonstracija podrške evru od strane Evropske centralne banke i pozitivni spoljnotrgovinski saldo u nekim perifernim zemljama, kao što je Španija.
Izvor: Biznis Insajder
Investicioni fondovi ekonomija u razvoju suočili su se sa najvećim povlačenjem sredstava u poslednje dve godine zbog zabrinutosti usled smanjenja monetarnog stimulusa od strane američkog FED, kao i zbog sve češćeg umanjenja prognoza rasta.
Procenjuje se da su ekviti fondovi pretrpeli gubitak od pet milijardi dolara u nedelji zaključno sa 5. junom, gde je najveći gubitak zabeležen u fondovima koji dolaze iz BRIK zemalja (Kina -1,48 milijardu, Brazil -530 miliona, Rusija -360 miliona). S druge strane, deo tog novca „prelio“ se u razvijene zemlje, pa su američki fondovi ostvarili povećanje od 1,4 milijaru dolara u istoj nedelji. Ovo je bio najveći odliv novca iz Kine još od februara 2011. Prošle nedelje je Societe Generale saopštila da su najnovija zbivanja na svetskim tržištima fondova najverovatniji pokazatelj skorog kraja pozitivnog trenda zemalja u razvoju.
Svake godine EU domaćinstva i supermarketi bace gotovo 50% jestive i zdrave hrane, dok 79 miliona Evropljana živi ispod granice siromaštva a 16 miliona je onih koji zavise od pomoći u hrani dobijenoj od dobrotvornih ustanova. Poljoprivredni odbor Evropskog parlamenta ponovo je, kao i pre dve godine, pozvao na hitne mere za smanjenje hranljivog otpada, urgirajući da se ovaj prepolovi do 2025, uz poboljšanje pristupa hrani siromašnim građanima EU.
S obzirom da se ogromna količina hrane “gubi” i baca na svim nivoima i fazama – od strane proizvođača, prerađivača, trgovaca, ugostitelja i potrošača – poljoprivredni Odbor pozvao je na efikasnije snabdevanje hranom, apelujući na trgovinske lance da u evropskim i nacionalnim okvirima, sektor po sektor, podstiču neposredne odnose između proizvođača i potrošača, kako bi se što bolje izborili sa ovim problemom koji zahteva urgentne mere.
„Ovo je pitanje predugo zanemarivano, a ovaj papir šalje snažan signal šta to EU treba pod hitno da preduzme“, rekao je izvestilac EP Salvatore Karona (EP: S & D, IT), nakon glasanja o ovoj rezoluciji.
Bolja obaveštenost kao rešenje
Postići do 2025. drastično smanjenje rasipanja hranom – ovo je nova kampanja podizanja svesti koja se promoviše na evropskom i nacionalnim nivoima, kako bi se javnost obavestila o prekomernom razbacivanju hranom, stoji u ovoj rezoluciji. Države članice treba da uvedu kurseve o hrani u osnovne, srednje i visoke škole, objašnjavajući kako je držati, kuvati i odlagati, uz razmenu iskustava iz najboljih praksi.
Lokalne vlasti i mediji takođe bi trebalo da budu uključeni u pružanje informacija i podrške građanima. U cilju popularizacije ideje o održivom korišćenju hrane, članovi Evropskog parlamenta predložili su da 2013. bude evropska godina borbe protiv bacanja hrane.
Pravilno označavanje i pakovanje
Da bi se izbegle situacije u kojima se hrana koju trgovci nude preblizu isteka svog roka trajanja, čime se povećava potencijal za njeno rasipanje, predlažu se tzv. “duplo datirane” oznake, kojima bi se uvelo pokazivanje do kada hrana može biti prodata (sell-by date), a do kada se ona može konzumirati (use-by date, rok upotrebe), kaže se u rezoluciji. Napominje se da bi Evropska komisija i zemlje članice ipak prvo trebalo da korisnicima obezbede da shvate razliku između trenutno korišćenih EU oznaka, kao one vezane za kvalitet – označene „najbolje pre“ rokom – i sigurnosno povezanom oznakom, na kojoj je odštampan „koristiti do“ datum.
Radi sprečavanja nepotrebnih troškova, pakovanu hranu trebalo bi ponuditi u pakovanjima više veličina, a pakovanja osmisliti tako da hrana u njima može što duže stajati. Out-of-date tj hrana čiji je rok na isticaju, kao i oštećeni prehrambeni proizvodi, trebalo bi da se prodaju po sniženim cenama, kažu zastupnici Evropskog parlamenta.
Javne ustanove da favorizuju odgovorne ugostitelje
Službe koje regulišu metod nabavki u ugostiteljstvu i keteringu nalažu da se pravila moraju redovno ažurirati; njima će se obezbediti da se, tamo gde je to moguće, ugovori dodeljuju pre svega onim ugostiteljima koji koriste domaće proizvode, te da ne bacaju ostatke hrane već je radije besplatno dele, ili redistribuiraju siromašnima ili javnim kuhinjama.
Nevoljnike namiriti zaostalom hranom
Članovi EP su takođe pozdravili postojeće inicijative nekih država članica za ponovnom upotrebom neprodate hrane, tako što će je ponuditi onim građanima kojima hrane nedostaje, pri tom pozivajući trgovce da uzmu učešća u takvim programima.