Vesti

Internet zajednica je oduševljena reklamom, a ženski deo populacije posebno komentariše scene u kojima se slavni teniser svlači i „meša“ kukovima dok mu je preko grudi zakačen nakit koji često striptizete koriste u svojim nastupima. Vi sami ocenite koliko je zaista dobra ova reklama:

Iako i dalje deluje kao latentna opasnost, Dmitrij Medvedev smatra da se čečenska politička situacija stabilizuje, i da je vreme da Rusija prestane da se bavi protivterorističkim akcijama na tlu ove države. Međutim Kremlj nije ostao bez komentara: ovaj režim je u velikoj meri kršio ljudska prava, te Rusija mora biti na oprezu ako se to nastavi.

Da podsetimo, otkad je Rusija 1997. godine priznala Čečeniju, situacija u ovoj državi je u najmanju ruku turbulentna. Porastao je broj krivičnih dela, od čega su česte otmice, ali i napadi, poput onog na Dagestan. Posle ovog incidenta Rusija je odlučila da „ukroti“ čečensku vlast, a dolaskom Putina na čelo države Rusija je demonstrirala i svoju realnu nadmoć. S obzirom na vest o stabilizaciji stanja u Čečeniji, izgleda da je demonstracija sile bila efkasna (naravno, opet uz kršenje ljudskih prava).

Knjiga je plod dvadesetogodišnjeg istraživanja i napisana je kao praktični priručnik.

U izdanju Fidie, Nepoleon Hill vam predočava kako da „skupite snagu, pogledate napred i pobedite depresiju u novčaniku“.

Citat:

Sve je uvek nemoguće, pre nego što proradi. U tome i jeste poenta preduzetnika – rade na onome za šta su im ljudi rekli da je nemoguće.
R. Hant Grin – Investitor“

Kako tvrde izdavači, cilj knjige je da poveća BRUTO NACIONALNU SREĆU naših sudržavljana.

Što se tiče autora, Napoelon Hill je kao mladi reporter intervjuisao tadašnjeg najbogatijeg čoveka na svetu, Andra Karnegija, koji je novinarem bio toliko oduševljen da ga je ubedio da napiše prvu svetsku filozofiju ličnog uspeha (1908. godine). Hill je itervjuisao 500 milionera Amerike i pokušao da nađe zajedničke stvari kod njih. Posle 20 godina rada, rezultat je bio ova knjiga.

Doduše, pravi problem je to što se više deci ne pričaju bajke o načinu na koji je zli vuk rušio kuće, već o tome šta ga je dovelo u situaciju da bude destruktivan.

Animatori Globe and Mail-a vam pomoću zeke i njegovih šargarepa objašnjavaju način funkcionisanja ekonomije, prijemčiv deci:

Francuska je ponosna na svoj legat protesta, koji potiče iz doba revolucije, pre dva veka. Međutim, danas, Francuzi iskazuju svoj gnev povodom ekonomske krize za koju okrivljuju poslovni establišment – otmicama šefova kompanija.

U proteklim nedeljama, razgnevljeni radnici u oko šest kompanija širom zemlje, koje su iskusile otpuštanja, pritvarali su svoje nadređene – ne u Bastilju, ali ni u hotele. Ovakve otmice obeležene su izvesnom merom pristojnosti. Jedan službenik umešan u otmicu šefa kaže da nije bilo tako loše i dodaje da su oni dobro jeli.

Pa ipak, otmice šefova je ove nedelje osudio francuski predsednik Nikola Sarkozi, zabrinut da bi recesija mogla da isprovocira „proleće masovnog negodovanja“. Francuski šefovi su takođe zabrinuti, kaže Žan Fransoa Rubo, šef sindikata poslodavaca CGPME. Rubo je izjavio za francuski radio da razume strah radnika povodom ekonomske krize, ali je takođe ukazao da su otmice neprihvatljive.

U Francuskoj stopa nezaposlenosti je viša od 8 posto, što je najviši nivo u poslednje dve godine. Gotovo 170 hiljada ljudi je izgubilo posao samo u januaru i februaru. Predsednik Sarkozi je u petak objavio otvaranje novog fonda za prekvalifikaciju otpuštenih radnika. Uz ovakav ekonomski pritisak, nije iznenađenje da mnogi Francuzi podržavaju privremene otmice direktora.

Anketa agencije CSA otkriva da čak 45 posto Francuza veruje da su otmice prihvatljive. Druga anketa organizacije IFOP ukazuje da oko jedne trećine ispitanika podržava otmice šefova, dok 65 posto kaže da razume zašto se one događaju. Samo sedam posto Francuza ih osuđuje.

Žerom Furket, zamenik direktora IFOP-a za anketne studije, objašnjava zašto: Furket kaže da je važno posmatrati otmice šefova u kontekstu ekonomske krize – kompanije se zatvaraju dok nezaposlenost raste. U međuvremenu, Francuzi su gnevni zbog izveštaja o bonusima koje primaju direktori i obimnih otpremnina za šefove koji napuštaju kompanije.

Otmice šefova su najnoviji obrt događaja za ponosnu francusku tradiciju protesta – uključujući ovogodišnje demonstracije širom zemlje, u dva navrata zbog ekonomske krize. Za sada te demonstracije su se izgleda isplatile. U većini slučajeva, umešane kompanije su pristale da obnove razgovore o radničkim platama ili o većim otpremninama za otpuštene.

Ovaj trend se izgleda širi. Gnevni radnici automobilske kompanije Fijat, u Belgiji, zadržali su trojicu menadžera u kancelariji u četvrtak kako bi sa njima vodili pregovore o planiranom zatvaranju radnih mesta. Zadržani menadžeri su kasnije tokom dana pušteni na slobodu.

(www.voanews.com)

Najmanje će tražnja oslabiti 6,1 odsto, na 20,8 miliona tona, nakon pada od 4,1 odsto u 2008, prognoziraju u Grupi dodajući da će pad biti veći ako se recesija pogorša a poverenje potrošača dodatno smanji. Pri tome će potrošnja prirodne gume opasti 2,7 odsto na 9,3 miliona tona a sintetičke 8,7 odsto, na 11,5 miliona.

Guma za najaktivniju avgustovsku isporuku na berzi u Tokiju košta oko 149 jena po kilogramu odnosno 1.548 dolara po toni. Inače, zbog recesije u svetu vodeći proizvođači automobila smanjili su proizvodnju i to je doprinelo padu cena gume za 46 odsto u poslednjih godinu dana. Posebno je smanjena tražnja gume za račun proizvođača kamiona i azijski proizvođači su skresali izvoz a zalihe su im porasle.

Najveći svetski proizvođači gume su Tajland i Malezija, članice Grupe, kao i Indonezija, koja nije u Grupi. Sedište Grupe koja okuplja proizvođače i potrošače gume u svetu je u Singapuru.

Na glavnim šetalištima u Beogradu, Nišu i Novom Sadu počela je akcija prikupljanja 30000 potpisa. Prikupljanje potpisa trajaće do 15. aprila.

Jedan od razloga sprovođenja ove akcije je želja da se ne naruši kvalitet ugostiteljskih usluga i noćnog života, koji je realno i najveća turistička uzdanica zemlje. Inicijatori akcije predlažu zakon koji sprovodi većina evropskih zemalja, koji se u principu pre bazira na zaštiti nego na zabrani. Kako oni tvrde, osim što bi bili zaštićeni nepušači, ne bi bila ugrožena prava pušača da konzumiraju proizvode koje žele na određenim mestima kao što su barovi i noćni klubovi, očuvala bi se radna mesta u ugostiteljstvu, a na kraju krajeva – ko je rekao da je zabrana pušenja uslov da Srbija uđe u EU?

Za više informacija posetite sajt www.zastitaumestozabrane.com.

Učesnici će imati priliku da se upoznaju sa osnovama debatovanja i kritičkog mišljenja, kroz predavanja o aktuelnim temama (pristupanje Evropskoj uniji, tranziciona pravada, reforma obrazovanja, zaštita životne sredine i sl), gde će biti predstavljeni različiti pogledi na zadate probleme. Osim toga, biće organizovane radionice koje drže debatni treneri sa ciljem da učesnicima razviju što bolje argumentovanje i upotrebu informacija, koje bi na kraju upotrebili u debatama – simulacijama političkog nadmetanja.

Trening je namenjen studentima koji se moraju prijaviti do 24. aprila, šaljući CV i motivaciono pismo na adresu jbacevic@cep.edu.rs.

Ovim stvarima je trebalo da počnemo da se bavimo već 6. oktobra, ali nikad nije kasno, možda će nove generacije zaista naučiti da upražnjavaju demokratiju, a ne njen populistički pojavni oblik.

Profesor John Beath, vodeći predavač na St Andrews university tvrdi da su njegova predavanja, koja su inače otvorena za studente svih fakulteta, ove godine privukla 400 mladih, za razliku od lane, kada je bilo 250 studenata. Veliki broj njih zapravo ne studira ekonomiju ali bi želeo nešto da nauči o njoj, te se profesori prilagođavaju radu sa ne toliko stručnim studentima.

Veliki deo javnog mnjenja (dve trećine) smatra da škole sada treba da uče mlade o finansijama, a polovina roditelja dobija pitanja od dece šta se to dešava sa ekonomijom, mada neki od njih ni sami ne mogu to da objasne svojoj deci.

Inače, aplikacije za fakultete su prošle godine porasle za 7%, ali najviše je skočio udeo mladih koji žele da rade u javnom sektoru, na koji se sada zbog recesije gleda kao na stabilniji. Zack Hocking, predsedavajući „Child trust“ fonda smatra da „je jedna od dobrih stvari recesije to što će izroditi generaciju koja je finansijski mudrija i bolje edukovana da operiše sopstvenim novcem u vremenima ekonomske destabilizacije.“

U ovom videu dobijate nekoliko saveta, koji ma koliko sarkastični bili, nose u sebi dozu istine: ignorišite bitna društvena pitanja, budite cinični, pričajte gluposti pri čemu ćete uvek biti kontradiktorni sebi i sl. I naravno, ne zaboravite da svi bar u jednom trenutku života imamo mogućnost da uništavamo svoju zemlju!