Home Tags Posts tagged with "budžet"
Tag:

budžet

Ekonomija

Subvencije i Fijatu i Er Srbiji u budžetu za 2021. godinu

by bifadmin

Za subvencije privatnim preduzećima, među kojima su Fijat i Er Srbija, u predloženom budžetu za 2021. godinu namenjeno je ukupno 14,9 milijardi dinara. 

Ta sredstva predviđena su u razdelu Ministarstva privrede kao ulaganja od posebnog značaja. Sredstva su, između ostalog, namenjena za sprovođenje ugovora o zajedničkom investicionom ulaganju između Republike Srbije i kompanije Fiat, i ugovora o osnivanju aviokompanija Air Serbia.

Za izmirenje preuzetih obaveza po ugovorima o dodeli sredstava za direktne investicije subvencije su namenjene za Johnson Electric Niš, Kromberg i Schubert Kruševac, Essex Zrenjanin, ZF Srbija Pančevo, MTU Beograd, Henkel Srbija Beograd, Linglong Zrenjanin, Planinku Kuršumlija, Hemijsku industriju Nevena Beograd i druge.

Sredstva za subvencije su, kako se precizira, namenjena za izmirenje preuzetih obaveza iz Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija.

U predloženom budžetu ne navode se konkretni iznosi subvencija za svako privatno preduzeće kome su ta sredstva namenjena.

Izvor: eKapija

Foto: geralt, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Fiskalni savet: Upumpavanje državnih para u Er Srbiju

by bifadmin

„Prema našim projekcijama, Fond za razvoj bi do kraja godine mogao da realizuje kredite u iznosu od 20 milijardi dinara. To bi značilo da će najveći deo preostalog iznosa od 15 do 20 milijardi dinara, verovatno biti usmeren za likvidnost Er Srbije“, kažu u Fiskalnom savetu Srbije.

Fiskalni savet Srbije ocenjuje da je aktuelna kriza „ogolela i slabosti u poslovanju državnih i javnih preduzeća (Er Srbija, EPS), koje su iz budžeta dobile pomoć u ukupnom iznosu 0,4%-0,5% BDP-a“.
Budžetska pozicija „subvencije privredi“ povećana je, naime, u novembru 2020. godine usvojenim drugim rebalansom republičkog budžeta sa 114,2 na 258,3 milijarde dinara i Fiskalni savet zaključuje da će Vlada, mada nije eksplicitno prikazano u rebalansu, „upumpati budžetska sredstva u Er Srbiju“.

Vanredni budžetski trošak bez objašnjenja

Državni zvaničnici su praktično od početka pandemije najavljivali da će Er Srbija dobiti podršku iz budžeta, pod izgovorom da posluje u sektoru, koji je posebno pogođen epidemijom i merama restrikcije. Ovaj trošak se nalazi u novembarskom rebalansu, mada njegov obim, struktura pa ni krajnja namena ostaju nepoznati, kažu u Fiskalnom savetu.

Pomoć za ovu kompaniju, dodaju, po svemu sudeći budžetirana je na poziciji neto budžetskih pozajmica, mada nije jedini razlog njenog povećanja, pošto se na istom mestu knjiži i kreditna šema preko Fonda za razvoj.
„Prema našim projekcijama, Fond za razvoj bi do kraja godine mogao da realizuje kredite u iznosu od 20 milijardi dinara, što bi značilo da će najveći deo preostalog iznosa od 15 do 20 milijardi dinara, verovatno biti usmeren za likvidnost Er Srbije. Smatramo da je ovo još jedna budžetska pozicija koja je morala da bude transparentnije opisana i da se, makar načelno, objasni priroda ovog budžetski izdašnog vanrednog rashoda“, ističu u Fiskalnom savetu.

Moguća indirektna pomoć kroz dokapitalizaciju

„Ne isključujemo mogućnost da će Er Srbija, pored direktnih davanja, dobiti i indirektnu pomoć kroz dokapitalizaciju, što je transakcija koja ne ulazi u fiskalni deficit (knjiži se ispod crte u okviru pozicije nabavka finansijske imovine na računu finansiranja) – i biće je još teže izolovati od drugih izdvajanja.
Ni ovo nije eksplicitno navedeno u rebalansu, a zaključak baziramo na našoj preliminarnoj analizi bilansa ove kompanije, kao i ranijim izjavama zvaničnika o mogućoj višestrukoj pomoći (kroz povećanje vlasničkog udela države i direktno subvencionisanje) za ovu kompaniju“, ocenjuje Fiskalni savet,
Izvor: Ekonomske vesti

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Beograđani će od 14. do 28. novembra moći da daju svoje predloge za budžet Grada

by bifadmin

Grad Beograd stavlja nacrt svog budžeta na glasanje, što znači da će Beograđani i Beograđanke od 14. do 28. novembra moći da daju svoje predloge na šta bi trebalo potrošiti novac iz budžeta ali i da biraju već postojeće.

Građani će tako dobiti mogućnost da predlože nove parkove, vrtiće ili škole, domove zdravlja, dečja igrališta i sve što misle da je važno da se uradi u njihovom kraju, naveo je zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Dodao je da će gradska uprava razmotriti sve predloge i da će svima odgovoriti.

Budžet Grada Beograda za sledeću godinu će iznositi milijardu i 65 miliona evra. Zahvaljujući njemu trebalo bi da započne i dugo iščekivana izgradnja metroa, proširenje trase BG voza prema Surčinu i Obrenovcu, ali i da se završi obilaznica oko Beograda. Takođe će, kako navode gradske vlasti, biti kupljeno novih 110 autobusa na gas i izgrađeno 11 novih vrtića.

Izvor: Beoinfo

Foto: stevanaksentijevic, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

MMF: Srbija će u odnosu na ostale evropske zemlje sa -8,1 odsto deficita biti „na sredini“

by bifadmin

Nijedna evropska zemlja, zbog krize izazvane pandemijom virusa korona, neće ovu godinu završiti sa suficitom u budžetu. Prema projekcijama MMF – a (World Economic Outlook) najveće ekonomije imaće i najveći fiskalni deficit u budžetu.

Prema tim projekcijama, najveći deficit u Evropi ove godine imaće Velika Britanija (-16,5), zatim Španija (-14,1), Italija (-13), Belgija (-11,4), Francuska (-10,8), dok se za našu zemlju prognozira deficit ispod devet odsto (-8,1).
Jedna od najjačih evropskih ekonomija, Nemačka, prema projekciji MMF, imaće deficit u budžetu od -8,2 odsto. Jedine dve zemlje koje će ove godine, uprkos koroni, imati deficit ispod pet odsto jesu Bugarska (-2 odsto) i Belorusija (-4,7 odsto).

Ostale zemlje koje će ostvariti nešto niži deficit jesu Rusija (-5,3 odsto), Letonija (-5,4 odsto), Kipar (-5,6 odsto).

Što se tiče našeg regiona, najniži deficit u budžetu, predvidja MMF, imaće BiH (-5,8), a najviši Crna Gora (-10,4 odsto), dok se za Albaniju predvidja deficit od -8,4 odsto, Hrvatsku -8,1 odsto i Severnu Makedoniju -7,7 odsto. S

Srbija će, predviđa MMF, prema fiskalnom rezultatu, a u odnosu na ostale evropske zemlje, sa -8,1 odsto biti „na sredini“, ali ta finansijska institucija projektuje da će Srbija 2022. završiti bez deficita u budžetu i da će biti „na nuli“.

Sledeću godinu očekuje se da će naša zemlja završiti sa deficitom od – 1,6 odsto, što će, prema predviđanjima MMF, posle Bugarske (-1,1 odsto), biti najniži deficit u Evropi.

Izvor: Tanjug

Foto: qimono, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Za osam meseci deficit budžeta Srbije iznosi 344,6 milijardi dinara

by bifadmin

Deficit budžeta Srbije za osam meseci ove godine iznosio je 344,6 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.

Prihodi su u tom periodu bili 808,4 milijarde dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 1.153 milijarde dinara, navedeno je na sajtu ministarstva.

U avgustu deficit je iznosio 20,9 milijardi dinara.

U avgustu su naplaćeni prihodi u iznosu od 97,7 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 89,7 milijardi dinara.

Najveći deo poreskih prihoda odnosio se na uplatu PDV u iznosu od 42,6 milijardi dinara, poreza na dobit u iznosu od 18,9 milijardi dinara i akciza u iznosu od 18,2 milijarde dinara.

Visoka naplata poreza na dobit rezultat je uplate ovog poreza prema godišnjem obračunu čiji je krajnji rok bio početak avgusta, navedeno je u saopštenju.

Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 7,5 milijardi dinara, dok je priliv donacija u avgustu iznosio 0,5 milijardi dinara.

Rashodi su izvršeni u iznosu od 118,6 milijardi dinara.

Kako je precizirano, rashodi za zaposlene, u avgustu su iznosili 25,7 milijardi dinara, a transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 25,5 milijardi dinara.

Subvencije su iznosile 24,8 milijardi dinara, s obzirom da je sa ove rashodne kategorije, kako je navedeno, isplaćena dodatna pomoć privrednicima u sklopu seta mera za borbu protiv efekata pandemije korona virusa.

Prema preliminarnim podacima, na nivou opšte države u periodu januar – avgust ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 339,9 milijardi dinara i primarni fiskalni deficit u iznosu od 263,9 milijardi dinara.

Javni dug Srbije na kraju avgusta iznosio je oko 26,61 milijardu evra, približno jednako kao i u julu, što je 56,7 odsto procenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu.

Na kraju prošle godine javni dug je bio oko 23 milijarde evra, odnosno 52 odsto BDP-a.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li će privreda raditi toliko dobro da od 1. januara plaća i tekuće i zaostale obaveze iz ove godine

by bifadmin

U oktobru će misija MMF-a obaviti virtualnu posetu Srbiji i najvažnija tema će svakako biti budžet za 2021. godinu.

Subvencije za energetski ugrožene kupce ne bi trebalo da budu manje od 1,3 milijarde dinara, a iz budžeta Ministarstva kulture i informisanja će se isplatiti Radio-televiziji Srbije 3,1 milijarda dinara. Takođe, za Egzit je namenjena dotacija od 65 miliona dinara.

Iz republičkog budžeta će se proslediti lokalnim samoupravama 33,3 milijarde dinara, dok je za transfere PIO fondu namenjeno 162,5 milijardi dinara.

Recimo u ovoj godini, prema prvobitnom budžetu dotacije za penzije su iznosile 157,5 milijardi dinara.

Prema rebalansu, nakon odlaganja plaćanja doprinosa, transferi su povećani na 245,7 milijardi dinara.

Za sledeću godinu penzije su povećane za 5,9 odsto (što je oko 35 milijardi dinara), ali država računa i na naplatu ovogodišnjih doprinosa. Koliko je realno da privreda to izdrži, ostaje da se vidi.

Država i dalje nastavlja ogromnom diskrecionom potrošnjom budžeta

Za Republički fond za zdravstveno osiguranje planirani su transferi iz budžeta u ukupnom iznosu od 42,9 milijardi dinara.

Ovo je znatno više nego što je u ovoj godini bilo planirano budžetom (23 milijarde), ali i daleko manje od onoga što je rebalansom utvrđeno, čak 93 milijarde dinara što je i očekivano s obzirom na velike troškove zdravstva tokom pandemije.

Država i dalje nastavlja ogromnom diskrecionom potrošnjom budžeta budući da se tekuća i stalna budžetska rezerva planiraju u iznosu od 3,002 milijarde dinara.

Za Nacionalni investicioni plan nalaže se da se planiraju izdaci isključivo u iznosu preuzetih obaveza. „Ostali korisnici ne planiraju izdatke za realizaciju projekata NIP-a“, navodi se u uputstvu.

Za sada se još ne zna koliko će (i da li će) rasti plate zaposlenih u javnom sektoru, pa su svi limiti kalkulisani sa platama iz ove godine.

Ministar finansija je još ranije izjavio da ne može da kaže ništa o platama, jer se čekaju podaci o prilivima u budžet u oktobru i razgovori sa MMF-om.

Ono što bi moglo da popravi situaciju u budžetu naredne godine je oko 160 milijardi dinara poreza na rad i akontacije poreza na dobit čija je naplata odložena za sledeću godinu.

Međutim, tu se postavlja pitanje da li će privreda raditi toliko dobro da od 1. januara plaća i tekuće i zaostale obaveze iz ove godine.

U posebnom delu budžeta gde raspodeljuje novac budžetskim korisnicima, limiti su postavljeni uglavnom ispod onoga što je predviđeno budžetom za ovu godinu.

Recimo za Narodnu skupštinu koja je ove godine imala budžet od 3,3 milijarde dinara sledeće godine je određen limit od 2,2 milijarde dinara. Sudovima je takođe planirano manje novca nego za ovu godinu, kao i (u manjoj meri) tužilaštvima.

Među „gubitnicima“ policija i vojska

Najveći limit za trošenje kao po običaju ima Ministarstvo finansija sa 422 milijarde dinara, u odnosu na 414 milijardi koliko je limit postavljen prošle godine prilikom pravljenja ovogodišnjeg budžeta.

Sledeće je Ministarstvo prosvete sa 184,3 milijarde dinara, što je za 13 milijardi dinara više od prošlogodišnjih limita.

Ipak, prema rebalansu budžeta za 2020. ovom ministarstvu pripalo je 226,7 milijardi dinara. Ministarstvu za rad i zapošljavanje određen je limit od 130,8 milijardi dinara, što je za 4,8 milijardi više od prošlogodišnjeg limita, ali osam milijardi manje nego što je ušlo u budžet za ovu godinu.

Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture određen je limit od 109,8 milijardi što je za 14 milijardi više nego prošle godine.

Takođe, u naredne dve godine planira se povećanje budžeta ovog ministarstva na 130 milijardi dinara. Među gubitnicima, bar za sada su MUP čiji je limit manji od ovogodišnjeg budžeta za milijardu dinara, ali i kome se planira smanjenje do 2023. godine za 10 milijardi, i Ministarstvo odbrane kom je određen limit za 10 milijard ispod onog što im je opredeljeno u ovoj godini.

Izvor: Danas

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Vujović: Država Srbija, ne može u nedogled da iz budžeta, svake godine pomaže Er Srbiju

by bifadmin

Zahtev nacionalnog avio-prevoznika Er Srbije suvlasniku, kompaniji Etihad za otpis 82 odsto duga nije napisan argumentovano i ne znam ko bi ga, tako krajnje neozbiljnog i prihvatio, rekao je danas bivši direktor Jat ervejza Predrag Vujović.

On je za Betu rekao da je taj problem sa dugom bio poznat, ali ga je „korona isterala na čistac ranije“.

Avio-kompanija Er Srbija u kojoj je država vlasnik 51 odsto kapitala zatražila je od Etihada, koji je suvlasnik 49 odsto kapitala u toj kompaniji, da joj otpiše 82 odsto duga, odnosno kredit od 120 miliona dolara koji dospeva delom u septembru, a delom u proleće sledeće godine, ali je ta kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kako je preneo N1, to odbila.

„Kada se uzme kredit mora i da se vrati i zato država mora ozbiljno da se uključi u pregovore sa Etihadom oko toga kako će se servisirati uzeti kredit i tek na kraju da zatraži otpis dela duga“, rekao je Vujović.

Dodao je da je zahtev za otpis trebalo da prati ozbiljna analiza zašto se traži otpis baš 82 odsto duga.

Vujović je rekao da „taj ko je uzimao kredit i predvideo da se deo vrati u proleće nije bio stručan jer se prihodi u avio-saobraćaju ubiraju prvih devet meseci u godini tako da se prvo moraju pokriti troškovi, a zatim obezbediti i novac za vraćanje duga“.

Er Srbija mora da se resrtrukturira

„Er Srbija nije ekonomski sposobna da posluje bez pomoći države i bez dodatnih problema ove godine zbog smanjenja saobraćaja zbog pandemije“, rekao je Vujović.

Istakao je da Er Srbija mora da se resrtrukturira, odnosno da smanji broj aviona, da smanji broj zaposlenih i saobraćaj ograniči samo na profitabilne linije.

Država Srbija, kako je rekao, ne može u nedogled da iz budžeta, svake godine pomaže Er Srbiju sa 20 ili 30 miliona evra.

„Etihad nikada nije učestvovao u pokrivaju gubitaka u zajedničkoj kompaniji sa državom Srbijom, a suvlasnik 49 odsto je postao po osnovu kredita od 40 miliona dolara“, rekao je Vujović.

Dodao je da je Etihad „kroz ugovor dobio odrešene ruke za vođenje kompanije, pa iako je manjinski vlasnik, nije logično da u ovakvoj situaciji ne snosi ni malo odgovornosti za ovako težak položaj kompanije“.

Etihad eviejšen grupa (Etihad Aviation Group) je, prema njegovim rečima, ozbiljna kompanija koja je u jednom trenutku zbog pogrešne politike direktora Džejmsa Hogana o širenju na spoljna tržišta imao problema i zato su mu propale italijanska Alitalija, nemački Er Berlin i švajcarski Darvin, a „ostala je samo Er Srbija jer ga ništa ne košta“.

Vujović je rekao da je objašnjenje vlasti kada je formirana Er Srbija u partnerstvu sa Etihadom bio „viši interes, a i danas se čuje da je potrebno da država ima nacionalnu avio-kompaniju“.

„Mađarska, Bugarska i Grčka nemaju nacionalne avio-kompanije, pa nisu propale“, rekao je Vujović.

Ocenio je da je tvrdnja vlasti da je Er Srbija kao nacionalna kompanija pomogla za vreme pandemije da se preveze medicinska oprema i ljudi bez argumentovanog objašnjenja.

„Jeftinije je bilo platiti pet aviona za te potrebe umesto neprekidno iz državne kase pomagati opstanak kompanije“, rekao je Vujović.

Izvor: Beta

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

EU se konačno dogovorila oko „korona“ budžeta

by bifadmin

Nakon petodnevnih maratonskih pregovora i nesuglasica, EU lideri su se končano dogovorili o paketu za oporavak od pandemije. Ukupna sredstva u paketu iznose 1.824 milijarde evra.

Lideri EU 27 postigli su rano jutros, posle maratonskih višednevnih pregovora, dogovor o višegodišenjem zajedničkom budžetu i fondu za oporavak. Ukupan iznos paketa za oporavak je 1.824 milijarde evra, od čega se 1.074 milijarde nalazi u okviru zajedničkog budžeta za period od 2021. do 2027. godine. Fond za oporavak EU iznosi 750 milijardi evra, a čine ga 390 milijardi bespovratne pomoći i 360 milijardi zajmova.

Ovaj fond će biti finasiran zajedničkim zaduživanjem EU na svetskim tržištima kapitala, a rok za otplatu pozajmice je kraj 2058 godine. EU lideri su do dogovora došli posle maratonskih pregovora koji su ušli u peti dan. U pitanju je jedan od najdužih samita u istoriji EU.

Pretpristupna pomoć za Srbiju

Konačni dogovor predvideo je i raspodelu sredstava iz budžeta po oblastima:  Kohezioni fond za koji je izdvojena najveća suma od 322 milijarde evra, Fond za obnovljive izvore i zivotnu sredinu (240 milijardi evra), Jedinstveno tržište inovacija i digitalizacije (132,7 milijardi evra), fond za Migracije i upravljanje granicama (22,6 milijarde evra), Odbrana i bezbednost (13,1 miljardi evra), Javna adminstracija (73,1 milijarde evra ) i fond za Susedstvo i svet (98,4 milijarde evra).

U okviru fonda za Susedstvo i svet nalazi se i instrument pretpristupne pomoći za Srbiju u druge zemlje u procesu evroinetgarcija, za koji je u narednih sedam godina namenjeno 12,5 milijardi evra.

U prethodno budžetskom periodu za IPA fondove je bilo izdvojeno 11,7 milijrdi evra.

Budžet fokusiran na klimatske ciljeve

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel kaže da su se „teški pregovori u teška vremena“ završili dobro za svih EU 27 članica i naorod Evrope. „Ovo je dobar i jak dogovor. Pokazali smo kolektivnu odgovornot, solidranost, kao i veru u zajednićku budućnost“, poručio je Mišel nakon četvrte noći pregovora EU lidera u Briselu.

Šarl Mišel kaže da je novim dogovorom „prvi put u istoriji EU“ budžet snažno povezan sa klimatskim ciljevima, a vladavina prava je postala odlučujući kriterijum za potrošnju iz budžeta.

On je naglasio da politički lideri imaju odgovornost da odgovore na još nedoživljenu krizu pandemije Kovid-19 koja je odnela 600 hiljada života i koja nastavlja da utiče na život svih.

Izvor: Tanjug

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Kolarac nema dovoljno sredstava za normalno funkcionisanje

by bifadmin

Zbog pandemije korona virusa, Kolarac ne radi od sredine marta. Oko 75 odsto budžeta ove ustanove je ranije ona sama ostvarivala, tako da se postavlja pitanje šta će se sa njom desiti sada kada je morala da otkaže svojih 160 programa.

Ukupan gubitak Zadužbine Ilije M. Kolarca od sredine marta do septembra zbog suzbijanja pandemije biće 30 miliona dinara. Kako kaže direktorka ove kulturne ustanove Jasna Dimitrijević, bez pomoći gradske uprave i države postoji mogućnost da Kolarac prestane sa radom.

U ovom trenutku on ima 50 zaposlenih i projektno se finansira. Oko 25 odsto njegovog budžeta čine sredstva koja dobija na konkursima i od sponzora i donatora, dok 75 procenata prihoda sam ostvaruje – prodajom ulaznica i iznajmljlivanjem prostora za koncerte, radionice, predavanja, konferencije.

„Osim pomoći od 30.000 dinara za mart, april i maj, ne ostvarujemo prihod kojim možemo da pokrijemo ni zarade, ni poreze i doprinose, ni troškove objekta“, kazala je Dimitrijević za Tanjug.

Međutim, sa programima koji najviše doprinose njegovom budžetu, ne može da počne do septembra zbog zvaničnih dozvola o okupljanju velikog broja ljudi u zatvorenom prostoru, kao i poremećaja u finansiranju. No, kako sada stvari stoje, i početak sezone u septembru je upitan.

Izvor: Tanjug, Večernje novosti

Foto: Zvonko, Wikipedia

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Fiskalni savet: Pomoć od 100 evra najveća greška u budžetu

by bifadmin

Fiskalni savet Srbije je ocenio da su u usvojenom rebalansu budžeta Srbije za ovu godinu date trenutno najbolje moguće ekonomske i fiskalne projekcije. Ali malo je verovatno da će se one u potpunosti ostvariti. Kao „najveća i nepovratna“ greška istaknuta je pomoć države od 100 evra svakom punoletnom građaninu koji to bude želeo.

„Sada usvojeni rebalans ocenjujemo kao iznuđeno, prelazno rešenje, kome je osnovni cilj pravovremena realizacija antikriznog paketa mera države“, navedeno je u oceni Fiskalnog saveta o uredbi Vlade Srbije o rebalansu.

Fiskalni savet upozorava da još nije poznato koliko će trajati epidemija, niti kakav će ona imati uticaj na pad BDP-a Srbije i umanjenje javnih prihoda. Nije isključena ni mogućnost da će Vlada u cilju zaštite zdravlja stanovništva i pomoći privredi morati da donosi nove fiskalne mere, koje će uticati na promenu javnih rashoda i zaduživanja države u 2020. godini.

Podseća se i da su u ovoj godini planirani i parlamentarni izbori, „nakon kojih se po pravilu usvaja rebalans koji prati promene u organizaciji nove Vlade, a kada sve ovo bude poznato budžet će morati ponovo da se menja, ovaj put na sistematičan način“.

Sto evra će nas skupo koštati

„Najveća i nepovratna greška usvojenog rebalansa jeste predviđena isplata 100 evra punoletnim građanima Srbije. Još prilikom ocene paketa antikriznih mera Fiskalni savet je nedvosmisleno ukazao na to da je isplata 100 evra punoletnim građanima višestruko štetna“, podsetili su iz Fiskalnog saveta, kao i na to da su Vladu Srbije savetovali da od te mere odustane.

Prema njihovoj oceni, ta mera je ekonomski neefikasna, jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede, socijalno nefokusirana, jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim građanima kojima je zaista potrebna finansijska pomoć, fiskalno neodgovorna jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast.

„Zbog toga sada ocenjujemo da je najveća greška usvojenog rebalansa to što on u vremenu izražene ekonomske neizvesnosti sadrži ovu izuzetno skupu i neprimerenu meru. Podsećamo i na to da država nema raspoloživih sredstava za ovu isplatu, pa će morati da se zadužuje da bi je finansirala – a taj dug će s kamatom vraćati svi poreski obveznici u narednim godinama“, naveli su iz Fiskalnog saveta.
Dodaje se i da je planirano veliko povećanje deficita budžeta Republike na oko sedam odsto BDP-a (više od tri milijarde evra), prvenstveno posledica usvojenih antikriznih mera.

Opravdano i neopravdano

Rebalans budžeta predviđa relativno velike promene i u javnim prihodima i u javnim rashodima koje će za posledicu imati snažno povećanje deficita s prethodno planiranih 20 milijardi dinara na 381 milijardi dinara.

Pojednostavljeno posmatrano, kako su naveli iz Fiskalnog saveta, planirane promene u budžetu mogu se podeliti na dve grupe: na promene koje nastaju usled neposrednog uticaja krize i na promene usled sprovođenja paketa mera za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije.

Rebalansom se predviđa da će prva grupa promena imati približno neutralan uticaj na deficit. S jedne strane, usled pada privredne aktivnosti očekuje se pad javnih prihoda u odnosu na prvobitni budžet, ali s druge strane planira se i slično smanjenje rashoda (umanjenje javnih investicija za četvrtinu uz uštede na rashodima za nabavku robe i usluga).

„Dakle, praktično svo predviđeno veliko povećanje deficita u 2020. može se pripisati sprovođenju (opravdanih) mera za podršku privredi i (neopravdanoj) isplati 100 evra punoletnim građanima“, smatraju u Fiskalnom savetu.
Izvor: Beta

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci