Autobuski prevoz je od presudnog značaja za funkcionisanje domaće privrede i najzastupljeniji vid prevoza putnika u Srbiji, ali su cene karata kod nas dvostruko skuplje od proseka EU. Najveća koncentracija tržišta je na lokalu, jer na oko dve trećine svih linija polaske obavlja samo po jedan autobuski prevoznik. Autobuske stanice podstiču šaltersku prodaju karata na štetu prodaje putem interneta ili u vozilima i koriste svoj položaj da naplaćuju više cene prevoznicima koji nisu povezani sa njima.
Usluge autobuskog prevoza su najzastupljenije u domaćem saobraćaju. Već više od jedne decenije, međumesni i lokalni autobuski prevoz je najpopularniji vid javnog prevoza na domaćim linijama i drugi po popularnosti vid prevoza na međunarodnim linijama u Srbiji. Korisnici usluga koriste autobuski prevoz za najrazličitije potrebe, od posla do odmora i poseta članovima porodice.
Autobuski prevoz je od presudnog značaja za rad važnih sektora privrede. Primera radi, to je najbrži i najpouzdaniji način da se dođe do glavnih turističkih destinacija u našoj zemlji. Banje i planinska mesta, u kojima se zajedno ostvari 50% noćenja turista kod nas, dostupna su najčešće isključivo automobilom ili autobusom, navodi se u istraživanju o međumesnom javnom prevozu u Srbiji, koji su zajedno izradili Komisija za zaštitu konkurencije i Svetska banka.
U svim regionima obavlja se redovni autobuski saobraćaj, a većina odredišta opslužuje se svakodnevno. Prema najnovijim podacima Privredne komore Srbije (PKS), oko 80% linija u Srbiji duže je od 250 ili kraće od 100 kilometara. Najčešće su dužine između 25 I 50 kilometara, jer većina gradova nije direktno povezana železnicom, pa su zato autobusi osnovni vid javnog prevoza u lokalu.
Premda dohodak po glavi stanovnika u Srbiji iznosi oko 41% proseka iz 27 zemalja članica EU, cene karata po kilometru na linijama između većih ali i manjih gradova su približno dvostruko veće od prosečne cene u zemljama EU. Podaci prikupljeni za ovo istraživanje ukazuju na to da su prosečne cene koje autobuske stanice naplaćuju za ukrcavanje i iskrcavanje putnika više u Srbiji za bar 35% nego u Nemačkoj ili Poljskoj.
Najveća koncentracija na lokalu
Na domaćem tržištu posluje skoro 200 preduzeća koja obavljaju javni prevoz ili pružaju stanične usluge, od kojih je četvrtina registrovana za obe delatnosti. Oko 90 preduzeća prevozi putnike u međunarodnom saobraćaju, a više od polovine njih i na linijama unutar zemlje. Autobuski prevoznici najveći deo prihoda ostvaruju od prodaje karata, dok su za autobuske stanice najznačajniji izvor prihoda naknade za usluge peronizacije (prijem i otpremu autobusa), naplaćene od autobuskih prevoznika.
U Srbiji posluje manje autobuskih prevoznika na 100.000 stanovnika nego u bilo kojoj od 27 država članica EU, uključujući i članice sa nižim dohotkom po glavi stanovnika, kao što su Bugarska i Hrvatska. Pružanje usluga međumesnog i lokalnog autobuskog prevoza kod nas je na nacionalnom nivou manje koncentrisano nego u drugim evropskim zemljama. Deset najvećih autoprevoznika u našoj zemlji ostvaruje 52% svih autobus-kilometara u Srbiji, a „Arive Litas“ i „Niš-Ekspres“, dva najveća autobuska prevoznika, imaju učešće od oko 6%. Nasuprot njima, „Flixbus“, najveći autobuski prevoznik u Nemačkoj, ostvaruje 93% autobus-kilometara, slično kao i britanski „National Express“ koji ima dominantan položaj u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Međutim, javni prevoz u Srbiji na lokalnom nivou je daleko koncentrisaniji. Pomenuto istraživanje pokazuje da na oko dve trećine svih linija polaske obavlja samo po jedan autobuski prevoznik, bez obzira na dužinu linije. Mada su usluge prevoza putnika u drumskom saobraćaju najčešće prirodno koncentrisane, regionalna dominacija prevoznika, zajedno sa malobrojnošću prevoznika na nacionalnom nivou, nije uobičajena pojava u strukturama tržišta drugih zemalja, kao što je na primer Poljska, ocenjuje se u izveštaju.
Autoprevoznici u Srbiji su vlasnici većine autobuskih stanica, a svaki grad najčešće ima samo po jednu autobusku stanicu, čime se dodatno učvršćuje lokalna dominacija prevoznika. Funkcionisanje tržišta delom otežavaju same karakteristike usluga drumskog prevoza. U načelu, prepreke sa kojima se autoprevoznici suočavaju pri ulasku na tržište su relativno niske, a fiksni troškovi su umereni, inputi su dostupni a kvalitet usluga je merljiv. Međutim, ekonomija mreže podstiče konsolidaciju u ovom sektoru i dovodi do poboljšanja položaja većih firmi. Te firme teže da dodatno povećaju svoju tržišnu snagu putem kontrolisanja autobuskih stanica.
Nakon što učvrste svoj položaj, dominantne firme imaju podsticaj da zaključuju restriktivne sporazume. Komisija za zaštitu konkurencije je od 2007. godine dva puta izrekla novčane kazne autoprevoznicima zbog restriktivnih sporazuma, a tri puta kaznila pružaoce staničnih usluga zbog zloupotrebe dominantnog položaja.
Ometanje prodaje karata preko interneta
Konkurenciju između autoprevoznika ometa i nedostatak uporedivih informacija o autobuskim linijama. Izraz „red vožnje“ našao se u 2020. među prvih 20 termina po pretragama na „Guglu“, što ukazuje na tražnju za informacijama o linijama u javnom prevozu. Informacije koje se mogu naći na sajtovima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Privredne komore Srbije ne ažuriraju se redovno i pritom ne obuhvataju strukturu cena.
Podaci o cenama dostupni su na internet stranicama manjeg broja privatnih prevoznika ili putem platformi za onlajn prodaju karata, mada nedostatak podataka ograničava uporedivost parova prevoznika i linija. Stoga korisnici usluga trenutno mogu da dobiju informacije o pojedinačnim autobuskim linijama prvenstveno na šalterima za informacije autobuskih stanica.
Istraživanjem je utvrđeno i da pojedini pružaoci staničnih usluga podstiču šaltersku prodaju karata na štetu prodaje putem interneta i u vozilima. Putnici u Srbiji se i dalje suočavaju sa teškoćama pri kupovini karata putem interneta ili neposredno od vozača. Iako je domaćim propisima dozvoljena prodaja karata preko interneta i u vozilima, oni ne obavezuju izričito autobuske stanice da prihvataju karte kupljene van njihovih šaltera.
Prema podacima u istraživanju, 15% stanica u Srbiji ne dozvoljava putnicima da kupuju karte neposredno od vozača, a 27% stanica zabranjuje putnicima da se ukrcaju u autobus ako imaju kartu kupljenu putem interneta. Čak 41% pružalaca staničnih usluga koji dopuštaju putnicima ukrcavanje sa kartom kupljenom izvan stanice u tom slučaju naplaćuju dodatnu peronsku kartu.
Autobuske stanice takođe koriste svoj položaj da naplaćuju više cene prevoznicima koji nisu povezani sa njima i time omogućavaju povezanim prevoznicima bolji tržišni položaj u odnosu na njihove konkurente. Prema anketi koja je urađena za potrebe istraživanja, 13% pružalaca staničnih usluga potvrđuje da za svoje autobuse ne naplaćuje usluge prijema i otpreme, a 4% pružalaca staničnih usluga naplaćuje različite cene svojim i tuđim putnicima.
Cenovna diskriminacija je u praksi verovatno još rasprostranjenija. Skoro 70% vertikalno integrisanih prevoznika i pružalaca staničnih usluga u računovodstvu ne iskazuje delatnost autobuskog prevoza odvojeno od pružanja staničnih usluga, što umanjuje transparentnost i dodatno osnažuje poziciju tih subjekata u odnosu na konkurenciju, upozorava se u izveštaju.
Borjana Radović
Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.
Foto: Pixabay