Home Tags Posts tagged with "inovacije"
Tag:

inovacije

Promo

Luka Đukanović, Marketing menadžer (Bananica, Štark), Atlantic Grupa: Svaki trenutak je pravi trenutak za inovacije

by bifadmin

Luka Đukanović je dobitnik prestižnog Mark Awards priznanja u kategoriji BRAND INNOVATOR OF THE YEAR.

Kada je pravi trenutak za inovacije u okviru kompanije?

Mislim da je svaki trenutak pravi trenutak za inovacije. Ako se nalazite u fazi gde ostvarujete rekordne market share-ove, nema bolje polazne tačke za eksperimentisanje. Ako ste sa druge strane na dnu lestvice, nemate šta da izgubite. A opet ako ste negde u sredini, pa inovacije će vam biti najbolja odskočna daska.
Brendove koji se osećaju ušuškano na bazi tradicije i snage koju vuku iz istorijskih rezultata, brzo će preklopiti talas inovacija ukoliko ne uhvate korak.

Šta danas znače inovativne marketinške komunikacije?

Inovativne marketinške komunikacije danas znače prenos poruke brenda i njegovih vrednosti na jedan drugačiji način. To se može ostvariti na brojne način: kroz ton komunikacije, kanale komunikacije, produkcijska rešenja…Inovativna komunikacija ne znači da je nužno da osmislite potpuno novi način na koji ćete transferisati poruku, već da se brend dobije jedan originalniji izraz, i da os postojećih alata komunikacije kreira jedan inovativan način obraćanja svojim target grupama.

Na koji način uspešno integrisati tradiciju i inovacije kada su u pitanju dugovečni brendovi?

Važno je da brend razume da može da ostane dosledan svojim suštinskim vrednostima, a da ne robuje tradiciji. Već sam spomenuo primer Bananice i rezultata koje je ona napravila sa inovacijama. Imamo takođe i primer Štark Keskića i Napolitanki koji su možda još tradicionalnije percipirani u odnosu na Bananicu. Sa željom da se podmladi ciljna grupa kojoj se obraćamo i koju regrutujemo kao buduće konzumente, bilo je neophodno da se naprave određeni potezi koji će napraviti otklon od tradicije. Kao rezultat toga pojavilo se novo pakovanje, novi Štark logo kao nosilac samog brenda i potpuno nova komunikaciona platforma. Mislim da nije pitanje da li je potrebno da se ova vrste integracije desi, već samo da se na dobar način egzekuira, kao što je bilo u ovom konkretnom primeru.

Šta Mark Awards znači za Vas lično i kako će uticati na Vašu dalju karijeru?

Meni lično je ovo priznanje da je posao u prethodnom periodu dobro odrađen i prepoznat na tržištu, a posebno mi je drago što je nagrada došla kao rezultat rada na Bananici – brendu koji je lider u barovima, koji ima izuzetno jaku bazu, a što je brend jači to je zahtevnije odskočiti na tržištu.
Za moju dalju karijeru ovo je podstrek da naredni projekti budu još bolji i kvalitetniji, i težnja da se u budućnosti vidimo na još nekoj dodeli.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Na kojem mestu se Srbija nalazi u svetu u inovacijama

by bifadmin

Švajcarska, Švedska i SAD vodeće su zemlje po inovativnosti u svetu, a Srbija na toj tabeli zauzima 53. mesto, pri čemu su njena ulaganja u inovativnost daleko veća od učinka, pokazuje najnoviji indeks Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO).

Globalni indeks inovativnosti (GII) za 2023. godinu koji je danas objavljen, analizirao je nivo inovativnosti u 132 zemlje, i to na osnovu oko 80 indikatora, među kojima su i investicije, obrazovanje, državna izdvajanja i ulaganja u nauku i u razvoj onlajn proizvoda.

Iako su na vodećim mestima i dalje zemlje sa razvijenim ekonomijama, indeks pokazuje da se u poslednjih deset godina na indeksu najbrže penjala grupa ekonomija sa srednjim BDP. Tako se Kina popela na 12. mesto, ispred Japana na 13, i Izraela koji je na 14. mestu.

Srbija je popravila poziciju za dva mesta u odnosu na prošlu godinu i sada je na 53, kao i 2020. godine. Navodi se, međutim, da Srbija bolje stoji sa ulaganjem u inovacije, po čemu je na 41. mestu, dok je po inovativnom učinku 64.

U čemu je Srbija najbolja

Prema pojedinačnim kriterijumima, Srbija najbolje stoji kada je reč o infrastrukturi (35. mesto), sofisticiranosti tržišta (41) i ljudskom kapitalu i istraživanju (51). Najslabije rezultate ostvarila je po kriterijumima kreativni „autput“ (92), sofisticiranost biznisa (68) i institucije (57).

U širem regionu, Slovenija je na 33. mestu, Mađarska na 35, Bugarska na 38, Hrvatska na 44, a Rumunija na 47. Iza Srbije na tabeli su su Severna Makedonija na 54, Crna Gora na 75, Bosna i Hercegovina na 77. i Albanija na 83.

Uz Kinu, koja je ostvarila brz uspopn na tabeli WIPO, u poslednjih deset godina najbrže su napredovale i Indonezija, Turska, Indija i Vijetnam. Na poslednja tri mesta među 132 zemlje na indeksu GII su Burundi, Niger i Angola.

WIPO navodi da je čak 21 država, uprkos relativno nerazvijenim privredama pokazala bolje performanse nego što se očekivalo, i to uglavnom države podsaharske Afrike, jugoistočne Aizije, dalekog istoka i Okeanije.

Ta specijalizovana agencija UN ukazuje da se do ovogodišnjih rezultata GII došlo u svetlu laganog privrednog oporavka posle pandemije kovida-19, visokih kamatnih stopa u svetu i geopolitičkih sukoba. GII za 2023. pokazuje i da uslovi za preduzetnička ulaganja, koja pretvaraju ljudsku inovativnost u nove proizvode i usluge, postaju sve nesigurniji i da se ukupna suma takozvanih rizičnih investicija prošle godine veoma smanjila, navela je WIPO.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Na kojem mestu se Srbija nalazi u svetu po inovacijama

by bifadmin

Švajcarska, Švedska i SAD vodeće su zemlje po inovativnosti u svetu, a Srbija na toj tabeli zauzima 53. mesto, pri čemu su njena ulaganja u inovativnost daleko veća od učinka, pokazuje najnoviji indeks Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO).

Globalni indeks inovativnosti (GII) za 2023. godinu koji je danas objavljen, analizirao je nivo inovativnosti u 132 zemlje, i to na osnovu oko 80 indikatora, među kojima su i investicije, obrazovanje, državna izdvajanja i ulaganja u nauku i u razvoj onlajn proizvoda.

Iako su na vodećim mestima i dalje zemlje sa razvijenim ekonomijama, indeks pokazuje da se u poslednjih deset godina na indeksu najbrže penjala grupa ekonomija sa srednjim BDP. Tako se Kina popela na 12. mesto, ispred Japana na 13, i Izraela koji je na 14. mestu.

Srbija je popravila poziciju za dva mesta u odnosu na prošlu godinu i sada je na 53, kao i 2020. godine. Navodi se, međutim, da Srbija bolje stoji sa ulaganjem u inovacije, po čemu je na 41. mestu, dok je po inovativnom učinku 64.

U kojim inovacijama je Srbija najbolja

Prema pojedinačnim kriterijumima, Srbija najbolje stoji kada je reč o infrastrukturi (35. mesto), sofisticiranosti tržišta (41) i ljudskom kapitalu i istraživanju (51). Najslabije rezultate ostvarila je po kriterijumima kreativni „autput“ (92), sofisticiranost biznisa (68) i institucije (57).
U širem regionu, Slovenija je na 33. mestu, Mađarska na 35, Bugarska na 38, Hrvatska na 44, a Rumunija na 47. Iza Srbije na tabeli su su Severna Makedonija na 54, Crna Gora na 75, Bosna i Hercegovina na 77. i Albanija na 83.

Uz Kinu, koja je ostvarila brz uspopn na tabeli WIPO, u poslednjih deset godina najbrže su napredovale i Indonezija, Turska, Indija i Vijetnam. Na poslednja tri mesta među 132 zemlje na indeksu GII su Burundi, Niger i Angola.

WIPO navodi da je čak 21 država, uprkos relativno nerazvijenim privredama pokazala bolje performanse nego što se očekivalo, i to uglavnom države podsaharske Afrike, jugoistočne Aizije, dalekog istoka i Okeanije.

Ta specijalizovana agencija UN ukazuje da se do ovogodišnjih rezultata GII došlo u svetlu laganog privrednog oporavka posle pandemije kovida-19, visokih kamatnih stopa u svetu i geopolitičkih sukoba. GII za 2023. pokazuje i da uslovi za preduzetnička ulaganja, koja pretvaraju ljudsku inovativnost u nove proizvode i usluge, postaju sve nesigurniji i da se ukupna suma takozvanih rizičnih investicija prošle godine veoma smanjila, navela je WIPO.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

Fond za inovacionu delatnost: Podela rizika sa inovatorima

by bifadmin

Ulaganja u razvoj inovacija koje je finansijski podržao Fond za inovacionu delatnost, deleći rizike sa inovatorima, dostigla su u poslednjih šest godina skoro 66 miliona evra. Fond većinu sredstava obezbeđuje iz republičkog budžeta i fondova EU, a njegova podrška je namenjena širokom krugu korisnika, od timova i startap preduzeća, do naučnoistraživačkih organizacija, sa istim ciljem – da svoju dobru ideju uspešno komercijalizuju na tržištu.

Fond za inovacionu delatnost objavio je novi javni poziv za bespovratna sredstva u vrednosti od 10,3 miliona evra, koji će biti otvoren do 15. septembra ove godine. Za sredstva mogu da konkurišu mikro, mala i srednja preduzeća, kao i konzorcijumi koje čine privatna preduzeća i naučnoistraživačke organizacije. Fond će u okviru Programa ranog razvoja, Programa sufinansiranja inovacija i Programa saradnje nauke i privrede, dodeliti bespovratna sredstva u visini do 120.000 evra i do 500.000 evra po pojedinačnom projektu, u zavisnosti od programa, najavila je Milica Krstić iz Fonda za inovacionu delatnost na događaju „EU nedelja mogućnosti“.

Ulaganja u razvoj inovacija koje je finansijski podržao Fond za inovacionu delatnost kroz različite programe, dostigla su u poslednjih šest godina skoro 66 miliona evra. Podrška je namenjena širokom krugu korisnika, od timova i startap preduzeća, do naučnoistraživačkih organizacija, sa istim ciljem – da svoju dobru ideju uspešno komercijalizuju na tržištu. „Mi delimo rizik sa inovatorima tako što im dajemo bespovratna sredstva, počev od Programa ranog razvoja, kada im je podrška možda i najpotrebnija“, navodi Krstić.

Ovaj program je namenjen početničkim firmama koje razvijaju tehnološku inovaciju iz bilo koje naučne i tehnološke oblasti, bez obzira na to u kojoj industriji posluju. Za sredstva mogu da se prijave mikro i mala preduzeća u domaćem vlasništvu, koja ne posluju duže od deset godina u trenutku prijave. „Fond dodeljuje maksimalno do 120.000 evra po pojedinačnom projektu, što je znatno više nego ranije, kada je ta suma iznosila 80.000 evra“, napominje Krstić. Fond finansira 70% od ukupne vrednosti projekta, u periodu do 12 meseci.

Program sufinansiranja inovacija, za koji je takođe otvoren novi javni poziv do 15. septembra ove godine, namenjen je iskusnijim preduzećima. To su firme koje su se već pozicionirale na tržištu, ali su im potrebna značajna finansijska sredstva za poboljšanje postojećeg ili razvoj potpuno novog proizvoda. Krstić ističe da je svrha ovog programa da pomogne mikro, malim i srednjim preduzećima da poboljšaju istraživanja i razvoj i da zahvaljujući tehnološki naprednijim i konkurentnijim proizvodima osvoje nova strana tržišta i uspostave partnerstva koja su za njih strateški važna. Firme mogu da konkurišu za sredstva do 500.000 evra, s tim što Fond obezbeđuje 70% ukupne vrednosti projekta za mikro i mala preduzeća, dok taj udeo iznosi 60% za srednja preduzeća. U oba slučaja, program pruža podršku u periodu do 18 meseci.

Nauka u firmama, preduzetništvo u nauci

Treći program za koji je raspisan novi javni poziv usmeren je na pospešivanje saradnje nauke i privrede. Krstić pojašnjava da je njegov cilj da podstakne privatna preduzeća na saradnju sa naučnoistraživačkim organizacijama, kako bi razvila proizvode sa kojima mogu da budu konkurentna na tržištu i ostvare značajne prihode. Program saradnje nauke i privrede pruža finansijsku podršku za period do 18 meseci. Za sredstva mogu da se prijave mikro, mala i srednja preduzeća u domaćem vlasništvu, koja su ostvarila dobit u prethodnoj poslovnoj godini i koja su formirala konzorcijum sa javnom naučnoistraživačkom organizacijom, registrovanom i akreditovanom u Srbiji.

Konzorcijum može da ima najviše pet članica, a preostale tri mogu da čine preduzeća, domaća i strana, ili naučnoistraživačke organizacije. Maksimalan iznos podrške je 500.000 evra, pri čemu Fond finansira 70% ukupne vrednosti projekta sa kojim konkuriše mikro ili malo preduzeće kao nosilac konzorcijuma, odnosno 60% ako je reč o srednjem preduzeću. Uslov za ovaj grant je i da se najmanje 15% odobrenih sredstava mora upotrebiti za projektne aktivnosti koje sprovodi naučnoistraživačka organizacija ili organizacije u okviru konzorcijuma.

S druge strane, Program transfera tehnologije podržava naučnoistraživačke organizacije da komercijalizuju svoje pronalaske, objašnjava Jelena Stanarević iz Fonda za inovacionu delatnost. Namenjen je svim fakultetima, institutima i inovacionim centrima u javnom vlasništvu, ali i svim privatnim organizacijama koje su akreditovane za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti. „Kao i ostali programi Fonda, i ovaj je usklađen sa Nacionalnom strategijom pametne specijalizacije. To znači da prioritet imaju četiri oblasti. To su hrana za budućnost, IT industrija, proizvodnja mašina budućnosti i kreativna industrija“, precizira Stanarević.

Fond naučnicima nudi stručnu podršku u različitim fazama komercijalizacije njihovih pronalazaka, a za razliku od drugih programa, ovde se finansira celokupna vrednost projekta u maksimalnom iznosu do 20.000 evra. Imajući u vidu da je reč o inovacijama koje potiču iz naučnih istraživanja, jedan od uslova za podnošenje prijava je da mora biti regulisano pitanje vlasništva između pronalazača i naučnoistraživačke organizacije koja je nosilac finansijske podrške.

Prvi srpski akcelerator

Dušan Karan iz Fonda za inovacionu delatnost kaže da je ova institucija pokrenula i dva nova programa za startap firme, Katapult i Pametni početak. Katapult je akceleratorski program, za koji su sredstva obezbeđena iz zajma i tehničke podrške Svetske banke u iznosu od 7,7 miliona evra i bespovratne finansijske podrške EU u iznosu od 10 miliona evra. „Katapult predstavlja prvi pravi akcelerator kod nas, koji je pokrenut 2021. godine i od tada smo kroz dva javna poziva finansirali 38 startapova“, navodi Karan.

Program je namenjen mikro i malim preduzećima koja nisu starija od šest godina u vreme podnošenja prijave, a imaju potencijal da u kraćem vremenskom roku prikupe dodatna finansijska sredstva za ubrzavanje svog rasta. Katapult prvo obezbeđuje tromesečni program intenzivne obuke, koju pružaju lokalni i međunarodni eksperti, uspešni osnivači startapova i investitori. Nakon završene obuke, startap firme imaju mogućnost da u narednih devet meseci obezbede investicije, a potom će istu sumu dobiti od Fonda kao bespovratna sredstva, s tim što ona mogu iznositi maksimalno 300.000 evra. „Katapult predstavlja važnu sponu između startapova i investitora, jer firmama omogućava da budu prepoznate na globalnom tržištu, a investitorima da prepoznaju dobre prilike za ulaganja“, ističe Karan.

Program Pametni početak takođe obezbeđuje mentorsku i finansijsku podršku, ali u maksimalnom iznosu do 30.000 evra, a namenjen je projektima koji su tek u idejnoj fazi. Za program mogu da konkurišu timovi od najmanje dva a najviše pet članova, kao i mikro preduzeća koja nisu starija od dve godine u vreme podnošenja prijave. Cilj je da korisnici podrške u periodu do šest meseci razviju prvi prototip ili minimalno održiv proizvod.

Ovaj program se pokazao kao veoma koristan, jer oni koji ga uspešno prođu, kasnije mogu da konkurišu za druge programe Fonda. To potvrđuje iskustvo Stefana Dejanovića, suosnivača preduzeća GapApp. On je sa svojim bratom Srđanom razvio platformu zasnovanu na veštačkoj inteligenciji, koja preduzećima olakšava da usklade svoje poslovanje sa bilo kojom regulativom u svetu.

„Mi smo prvo konkurisali za program Pametni početak, gde smo dobili osnovna sredstva i mentorsku podršku da svoju ideju pretvorimo u inicijalno rešenje. Razvoj smo nastavili kroz Katapult, gde za tri meseca prođete sve ono što vam treba da biste došli do investicija. Ovaj program je veoma zahtevan, morate jako brzo da učite, da razvijate proizvod, pratite prodaju, tražite investicije… Ali zato Katapult drastično povećava vaše šanse da privučete investitore, jer vam podiže rejting i znatno olakšava pregovaranje sa ulagačima“, poručuje Dejanović.

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Foto: kiquebg, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Iskustva korisnika programa Fonda za inovacionu delatnost: Velika pomoć za velike podvige

by bifadmin

Zahvaljujući zajedničkom ulaganju Srbije i Evropske unije, Fond za inovacionu delatnost je objavio novi paket bespovratne pomoći od 26 miliona evra za razvoj inovativnih proizvoda i usluga. Šta ovakva podrška znači u praksi, pokazuju primeri preduzeća koja su već dobila sredstva Fonda, kako bi razvila preko potrebne i društveno korisne inovacije. Među njima su proteze za osobe koje imaju probleme u kretanju usled sindroma pada stopala, robotska platforma za preciznu poljoprivredu i biljna zamena za mleko prilikom čije izrade se nijedna sirovina ne baca.

Mladi softverski inženjer Đorđe Babić je do sada radio u nekoliko poznatih tehnoloških kompanija, ali i u cirkusu kao akrobata. Međutim, Babićev poslednji poduhvat još je interesantniji od njegove živopisne radne biografije. Da bi pomogao jednoj prijateljici, on je sa grupom kolega i prijatelja razvio nosivi uređaj za osobe koje imaju probleme u kretanju usled sindroma pada stopala. Uređaj pod nazivom „Hermes“, pomaže obolelima od ovog poremećaja da prirodnije hodaju nego kada koriste proteze dostupne na domaćem tržištu.

Iza uređaja čiji razvoj je koštao 111.600 evra stoji Babićeva kompanija Hivemind, koja je za ovaj projekat od Fonda za inovacionu delatnost dobila finansijsku podršku od 78.109 evra. Konkurisanje za ova sredstva beogradskom startapu je bilo od višestruke koristi, počev od mentorske obuke za unapređenje poslovanja, poput bolje organizacije i finansijskog planiranja, do izrade prototipa neuralne proteze. „To je uređaj sa električnom stimulacijom koji omogućava stopalu da reaguje na signale koje mu šalju mišići, odnosno da se podiže i spušta prilikom hoda“, pojašnjava Babić za B&F.

Proteza se montira ispod kolena i sastoji se od hardvera i softvera koje je napravio Hivemind. Specifična je po tome što se prilagođava korisniku, oponašajući hod njegove druge noge. Iz tog razloga, ovaj startap među svojih desetak zaposlenih ima i stručnjake za „duboko učenje“ – metodu koja omogućava mašinama da uče i povezuju stvari na sličan način kao ljudski mozak.

Prema sadašnjim projekcijama, cena „Hermesa“ trebalo bi da bude za 25 do 40 odsto niža od cene sličnih uređaja na svetskom tržištu. Hivemind planira da ga prodaje u Srbiji, ali i u Evropskoj uniji i SAD.

„Domaće tržište za ovaj proizvod nije malo. Srbija ima 9.000 registrovanih potencijalnih korisnika, a naša procena je da je nezvanični broj mnogo veći”, kaže Babić i dodaje: „Proteza je primarno namenjena osobama koje imaju urođeni ili stečeni sidrom pada stopala što može biti, na primer, posledica Multiple skleroze. Međutim, moći će da se koristi i za oporavak od sportskih ili drugih povreda neuralnog kanala, koji služi za komunikaciju između stopala i ostatka tela”.

„Hermes“ bi mogao da se nađe na tržištu najranije za osam meseci, ukoliko Hivemind uspostavi partnerstvo sa nekom kompanijom sposobnom za masovniju proizvodnju. Njegove sastavne komponente, poput senzora ili algoritma, i zasebno imaju praktičnu primenu, što je dodatna tržišna prednost. Primera radi, senzori iz ovog uređaja mogli bi da se koriste u domovima za stara lica kako bi upozoravali da neko od korisnika ima nestabilan hod i da bi mogao pasti, ili da je već pao.

Robot „multipraktik“ za poljoprivrednike

Radeći na razvoju robota „pastira“ koji će izvoditi stoku na ispašu, kompanija Coming došla je na ideju da napravi univerzalnu autonomnu robotsku platformu za preciznu poljoprivredu. Jednostavnije rečeno, robota koji može da obavlja većinu poljoprivrednih poslova, kao što su košenje, sejanje, navodnjavanje, prskanje… Univerzalan je zato što se na njega mogu kačiti i tradicionalni priključci za voćarske traktore, dakle ne moraju da se kupuju posebni delovi kao za ostale poljoprivredne robote, ali i zato što može da radi sa specijalnim dodacima.

„Trenutno razvijamo opciju korišćenja robotske ruke za branje bobičastog voća, jer za te poslove nema dovoljno ljudske radne snage. Iz istog razloga razvijamo i funkciju za precizno orezivanje vinograda“, kaže za B&F Nikola Velčev, vodeći inženjer razvoja na projektu Agar, kako se zove ovaj poljoprivredni robot.

Coming je u saradnji sa Mašinskim fakultetom u Nišu napravio prototip robota koji ima četiri nezavisna motora i aktuatora, što mu omogućava promenu klirensa i održavanje platforme u horizontalnom položaju, kao i kretanje po nepristupačnim i strmim terenima a da se ne prevrne. Pored toga, osposobljen je i da se ceo uzdigne kako bi izvršio neki zadatak.

Pojam „autonoman“ u njegovom punom nazivu znači da može samostalno da obavlja svoju delatnost, ukoliko se tako „programira“. No, ako naiđe na neku prepreku obavestiće o njoj svog vlasnika i on će moći da preuzme upravljanje robotom pomoću specijalnog džojstika.

„Pogon mu je električni, a svrha da nadomesti deficit radne snage i poveća efikasnost u poljoprivrednoj proizvodnji. Robot može da radi ceo dan ukoliko mu menjate baterije pošto jedna traje od osam do 12 sati, u zavisnosti od zahtevnosti terena“, napominje Velčev.

Osnovna verzija Agara koštaće oko 45.000 evra, a u ponudi će biti i posebni paketi opreme. U prodaji će se naći već krajem ove godine, a njegovi proizvođači nastoje da se Agar nađe na listi subvencionisane opreme čime će robot biti dostupan i manjim poljoprivredim gazdinstvima.
Velčev ističe da sve ovo ne bi bilo ostvarivo bez podrške EU i Republike Srbije, jer su za razvoj robotike potrebna ogromna ulaganja. Primera radi, razvoj Agara koštao je 493.500 evra, od čega je Fond za inovacionu delatnost finansirao 295.850 evra.

Biljna zamena za mleko bez ostataka

Za dva do tri meseca preduzeće Root će u svojim modularnim pogonima u Banatskom Karađorđevu započeti testiranje inovativne proizvodnje biljnih zamena za mleko pod brendom Flow. Tačan termin početka proizvodnja zavisi od dinamike isporuke opreme, budući da i ovo preduzeće, kao i mnoga druga, čeka na isporuku proizvodne opreme koja bi se, zbog nestašice delova, mogla odužiti.

Ta oprema nije standardna, već je napravljena tako da odgovara specifičnom načinu proizvodnje po „zero waste“ principima. Naime, Root će sirovine koje preostaju posle pravljenja biljnih zamena za mleko – poput nutritivno veoma bogatih delova soje, heljde, ovsa ili leblebija koji nisu prešli u tečnost – koristiti dalje, za proizvodnju drugih namirnica.

„Osmislili smo tehnologiju proizvodnje koja omogućava da se u istom pogonu prerađuju sirovine različitih sastava, i to bez njihovog mešanja”, kaže za B&F Andrea Vuković iz ovog preduzeća.

Planirano je da se zamena za mleko proizvedena na ovaj način prodaje u radnjama sa zdravom hranom i u specijalizovanim prodavnicama. Da tražnja za ovakvim proizvodima postoji pokazali su rezultati Root-ove analize tržišta o rastu potrošnje veganskih i vegeterijanskih proizvoda. Oni su trenutno skuplji, „ali mi smatramo da će sa rastom konkurencije u ovoj delatnosti i povećanjem ponude biljnih zamena za namirnice životinjskog porekla, cenovna razlika između njih biti ublažena“, kaže Vuković. Rastu konkurencije bi trebalo da doprinese i kompanija Root, koja je za projekat Flow, vredan 116.200 evra, od Fonda za inovacionu delatnost dobila 80.000 evra bespovratnih sredstava.

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Novi brojevi

Biznis & finansije 211/212: Srbija i EU – Prilike za privredu

by bifadmin

Kakve vidove podrške EU pruža preduzećima u Srbiji? Koji programi i fondovi su im na raspolaganju, kako i pod kojim uslovima su im dostupna mahom bespovratna sredstva? Gde privrednici mogu da konkurišu za kredite, koji su zahvaljujući EU programima garantnih šema, jeftiniji, sa dužim rokovima otplate i grejs periodom? Na koji način Evropska mreža preduzetništva pomaže srpskim preduzećima da pokrenu i prošire izvoz? Kome mogu da se obrate početničke, ali i iskusnije firme za razvoj inovativnog proizvoda ili usluge? Na koji način se može privući dodatni kapital za razvoj inovacija i kakva su iskustva preduzetnika koji su već dobili podršku za komercijalizaciju svojih ideja? Ovo su bile neke od tema o kojima se detaljno govorilo na događaju „EU nedelja mogućnosti“, u delu koji je bio posvećen privrednoj saradnji Srbije i EU i podršci u razvoju poslovanja, a koje predstavljamo u nastavku.

Periskop

6. KAD SIROTINJA FINANSIRA MILIJARDERE: Mega jahte na državnom budžetu
Opet su najbolje prošli ruski milijarderi. Globalan lov SAD i EU na imovinu ruskih tajkuna, kako bi je „zamrznuli“, i eventualno konfiskovali, u praksi je, barem kada se radi o mega jahtama, rezultirao milionskim uštedama za ruske milijardere, dok ceh, po običaju, plaćaju zapadni porezni obveznici.

10. SVETSKA AUTOINDUSTRIJA – RAT NA ČETIRI TOČKA: Pobesneli Maks i druge priče
Indija je postala treće najveće automobilsko tržište u svetu, iza Kine i SAD, ali će se glavna bitka za prevlast u ovoj industriji i dalje voditi između dve vodeće svetske ekonomije. Pobednik u ratu na četiri točka je neizvestan, no gubitnik je po svoj prilici izvestan, imajući u vidu da su u trenutnoj situaciji perspektive evropske autoindustrije najupitnije.

Biznis

14. UKIDANJE POSEBNIH DOZVOLA ZA TRANSPORT IZMEĐU SRBIJE I SEVERNE МAKEDONIJE: Pokazna vežba za otvoreno tržište
Očekuje se da će od 1. avgusta, po stupanju na snagu dogovora o liberalizaciji transporta između Srbije i Makedonije, više koristi od ukidanja posebnih dozvola za prevoz u i iz trećih zemalja, imati kompanije iz susedstva. Ipak, srpski prevoznici veruju kako je to prilika da na manjem tržištu „Otvorenog Balkana“, pre ulaska u Evropsku uniju, država preispita svoja zahvatanja i usaglasi politiku poreskog i akciznog opterećenja sa pravilima koja važe u okruženju i EU.

16. EKONOMSKI POLOŽAJ TURISTIČKIH VODIČA: Posao za ponekad
Turističke agencije retko zapošljavaju vodiče za stalno, pa mnogi rade kao honorarci, uz druge poslove koji im obezbeđuju stalne prihode. Oni, kojima je posao turističkog vodiča dopunski, dele sudbinu svih frilensera, pri čemu je njihov položaj još nepovoljniji jer je reč o sezonskom zanimanju. Vodiči rade na ugovore o delu ili su preduzetnici. Mnoge agencije, međutim, ne žele da angažuju vodiče po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru, jer su porezi izuzetno visoki, a porezi i doprinosi za preduzetnike u ovoj oblasti u Beogradu iznose oko 52.000 dinara.

18. BEOGRADSKA FIRMA SLOVO: Pečat kroz tri veka
Beogradska firma Slovo je od svog postanka 1831. godine prešla put od slovolivnice do kreativnog dizajna. Preduzeće je tokom dugog postojanja zbog tehnoloških promena više puta menjalo osnovnu delatnost, a danas i do 40 odsto prihoda ostvaruje na inostranom tržištu.

Finansije

20. ZAŠTO JE FINANSIJSKO TRŽIŠTE NEDOSTUPNO ZA ZADRUGE: Kamate visoke, procedure nesavladive
Iako je Srbija nakon usvajanja novog Zakona o zadrugama 2015. godine uložila dosta u revitalizaciju postojećih i osnivanje novih zadruga, mnoga rešenja koja bi tom obliku udruživanja olakšala pristup kreditima za obrtna sredstva i investicije još nisu zaživela. Novim pravilima nije omogućeno vraćanje štednokreditnog zadrugarstva, jer se računalo na banke. Ali pokazalo se da su kreditni uslovi zadrugama često nepristupačni, dok državni fondovi, koji su regulativom takođe predviđeni kao izvor finansiranja, nisu osnovani ni osam godina po donošenju zakona.

22. PREVARA SA KARBON KREDITIMA: Spašavanje planete mafijaškim receptima
Kula od karata u obliku globalne trgovine karbon kreditima ozbiljno je uzdrmana kada se pokazalo da je jedan od ključnih globalnih igrača, američka neprofitna organizacija Verra, najveći svjetski izdavač sertifikata za karbon kredite, u stvari posredovala u prodaji magle. Inače čitav koncept trgovine karbon kreditima, da bi se kompenzirala vlastita emisija ugljen-dioksida, isto je kao kada bi masovni ubica plaćao ženama da rađaju djecu, kao naknadu za ljude koji je prethodno ubio.

Temat – Srbija i EU

25. PRIVREDNA SARADNJA SA EU U PRAKSI: Koliko nas granice ograničavaju?
Iako su u Srbiji poboljšane neke carinske procedure, čekanje na granicama je i dalje veliki problem koji usporava i poskupljuje poslovanje. Dok strani investitori traže brže usklađivanje propisa sa EU koji bi olakšali protok robe, domaćim privrednicima je u ovom trenutku važnije usaglašavanje u energetici i finansijskim instrumentima za razvoj tržišta kapitala.

28. EU PROGRAMI ZA EKONOMSKI I DRUŠTVENI NAPREDAK: Kratki vodič za privrednike
Evropska unija u saradnji sa partnerskim institucijama sprovodi u Srbiji različite programe za podsticanje ekonomskog i društvenog napretka, naučnih istraživanja, inovacija i ravnomernijeg regionalnog razvoja. Mnogi od tih programa omogućavaju brži rast malih i srednjih preduzeća. Zahvaljujući ovim programima, privrednici mogu da konkurišu za bespovratna sredstva, zajmove, mikrofinansiranje, jemstva i preduzetnički kapital.

30. FINANSIRANJE MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA IZ SREDSTAVA EVROPSKE INVESTICIONE BANKE: Oslonac u nesigurnim vremenima
Najveće poslovne banke u Srbiji već godinama sarađuju sa Evropskom investicionom bankom kroz programe garantnih šema, koji su uglavnom usmereni na podršku malim i srednjim preduzećima. Ovakvi krediti su veoma traženi jer nude daleko povoljnije uslove, pre svega niže kamatne stope, duže i prilagodljivije rokove otplate i duži grejs period. U najavi su i nove tranše koje će iskombinovati pogodnosti kredita Evropske investicione banke i garantnih šema Evropskog investicionog fonda, kako bi se dodatno pojačala podrška privrednicima u nesigurnim vremenima.

32. EVROPSKA MREŽA PREDUZETNIŠTVA: Ako želiš da stigneš daleko, idi u društvu
Evropska mreža preduzetništva koja povezuje 60 zemalja, uključujući i Srbiju, već 15 godina pruža besplatnu pomoć malim i srednjim preduzećima da internacionalizuju poslovanje, pronađu nove načine finansiranja i sklope saradnju sa inostranim kompanijama. Usluge ove mreže do sada je koristilo 18.500 preduzeća u Srbiji. Njima će uskoro biti dostupan i novi paket podrške, koji će uključiti i početničke firme i to u oblasti „duboke tehnologije“, koja se zasniva na naučnim otkrićima i inženjerskim inovacijama.

34. ISTRAŽIVANJA ZA RAZVOJ: Nova era domaće nauke
Najveća opasnost za bilo koju zemlju je zatvaranje pred rizicima koje neminovno nosi razvoj nauke i inovacija, jer bi time zatvorila i sopstvenu budućnost. Zato saradnja Srbije i EU u oblasti istraživanja i razvoja predstavlja više od pregovaračkog poglavlja u procesu pridruživanja. Učešće u zajedničkim projektima omogućava Srbiji da testira sopstveno znanje, koliko su njeni proizvodi dobri i kako može da ih plasira na različita tržišta, saglasni su predstavnici države i nauke.

36. FOND ZA INOVACIONU DELATNOST: Podela rizika sa inovatorima
Ulaganja u razvoj inovacija koje je finansijski podržao Fond za inovacionu delatnost, deleći rizike sa inovatorima, dostigla su u poslednjih šest godina skoro 66 miliona evra. Fond većinu sredstava obezbeđuje iz republičkog budžeta i fondova EU, a njegova podrška je namenjena širokom krugu korisnika, od timova i startap preduzeća, do naučnoistraživačkih organizacija, sa istim ciljem – da svoju dobru ideju uspešno komercijalizuju na tržištu.

38. ISKUSTVA KORISNIKA PROGRAMA FONDA ZA INOVACIONU DELATNOST: Velika pomoć za velike podvige
Zahvaljujući zajedničkom ulaganju Srbije i Evropske unije, Fond za inovacionu delatnost je objavio novi paket bespovratne pomoći od 26 miliona evra za razvoj inovativnih proizvoda i usluga. Šta ovakva podrška znači u praksi, pokazuju primeri preduzeća koja su već dobila sredstva Fonda, kako bi razvila preko potrebne i društveno korisne inovacije. Među njima su proteze za osobe koje imaju probleme u kretanju usled sindroma pada stopala, robotska platforma za preciznu poljoprivredu i biljna zamena za mleko prilikom čije izrade se nijedna sirovina ne baca.

Intervju

42. DR SLAĐANA FILIPOVIĆ, ONKOLOG: Rak nije samo bolest tela, već i duše
„Ukoliko učestvujemo u razboljevanju, a izvesno je da učestvujemo jer sve bolesti kreću iz mozga, zašto ne bismo mogli da učestvujemo i u izlečenju? Rak je uvek alarm da negde nismo išli svojim putem i zato je važno da se pored tela leči i duša“, kaže u razgovoru za B&F profesor dr Slađana Filipović, onkolog iz Niša koja je ceo svoj profesionalni vek posvetila ranoj dijagnostici i lečenju prvenstveno raka dojke, sa kojim se i sama suočila pre 14 godina. Naša sagovornica ističe da su medicinske terapije za lečenje različitih oblika raka dojke sve uspešnije, a za dobar ishod izuzetno je važno što ranije otkrivanje bolesti.

Skener

46. IZVOZ ZAMRZNUTE MALINE IZ SRBIJE: Sve manje, a sve skuplje
Srbija je prošle godine izvezla 68.000 tona zamrznute maline, skoro duplo manje u poređenju sa 2019. godinom. Dok izvoz količinski opada u poslednje četiri godine za preko 10% godišnje zbog sve manje tražnje u višegodišnjoj krizi, izvozna cena u istom periodu se više nego udvostručila, dostigavši 5,5 dolara po kilogramu. Među evropskim tržištima na koje Srbija najviše izvozi, zamrznutu malinu najskuplje prodajemo u Belgiji i Velikoj Britaniji, a najjeftinije u Poljskoj.

48. ŠTA GRAĐANI OSTAVLJAJU NA ČUVANJE U DOMAĆIM ZALAGAONICAMA: Od ikona do fotografske opreme
Ljudi koji vode zalagaonice kažu da imaju zaista šaroliku klijentelu, od sportista i poslovnih ljudi, do onih kojima treba novac da „premoste od prvog do prvog“ i plate sve račune. Najčešće se zalaže zlato, satovi i umetnine. Ređe automobili, najređe nekretnine. Ističu i da je diskrecija uvek zagarantovana, kao i da konačne uslove dogovaraju „oči u oči“ sa klijentom. Dok vlasnici zalagaonica tvrde da se njihov posao zasniva na obligacionom pravu, kao i na Zakonu o založnom pravu, nadležni odgovaraju da on nije regulisan domaćim propisima.

Nove tehnologije

50. DA LI ĆE EKONOMSKA KRIZA USPORITI 5G MREŽU: Prikočili prinosi na ulaganja
Prema prognozama relevantnih međunarodnih organizacija, 5G tehnologije će do 2025. doprineti ukupnoj vrednosti proizvedenih dobara i usluga sa oko jedan trilion dolara, dok će privredni rast uvećati za 1% do 2030. godine. Da bi se dostigli ovi ciljevi planirano je da se tokom naredne dve godine u 5G uloži 620 milijardi dolara, što postaje neizvesno u situaciji kada stope prinosa od investicija u ovu tehnologiju postaju niže od cene kapitala.

Nauka

52. ODLAZAK NOBELOVCA DŽON GUDENAFA, PIONIRA U RAZVOJU LITIJUM-JONSKIH BATERIJA: Neki od nas su kao kornjače
Džon Gudenaf, tvorac litijum-jonskih baterija koji je preminuo prošlog meseca u stotoj godini života, govorio je za sebe da je kao kornjača kojoj treba vremena da izađe iz svog oklopa. Kada je upisao studije fizike, profesori su mu rekli da je prestar da bi uradio bilo šta značajnije u nauci. Prvo revolucionarno otkriće objavio je sa 57 godina, drugo kada je napunio 94, a Nobelovu nagradu je dobio u 97. godini. „Uvek sam verovao da godine nisu bitne i da starenje nikoga ne bi trebalo da obeshrabri“, istakao je Gudenaf u jednom razgovoru, objašnjavajući zašto ne namerava da se penzioniše dok je živ.

Koktel

54. MANJAK JAVNIH TOALETA U DOBA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE: Lako je avatarima, gde će ljudi?
Većinu turista i dalje čine ljudi a ne njihovi avatari, pa za razliku od metaverzuma, sve izraženiji manjak javnih toaleta zbog štednje u realnom svetu postaje nužno pitanje za rešavanje. Globalni „Indeks javnih toaleta“ pokazuje da je Srbija u donjem delu rang liste, ali i da mereno dostupnošću ovakvih objekata po glavi stanovnika, vodeće ekonomske i tehnološke sile predstavljaju tešku provinciju. Prema tvrdnjama „Britanske asocijacije toaleta“, nestašica je tolika, da pojedini britanski gradovi sa najvećim brojem turista nude besplatan pribor za zakopavanje ljudskog izmeta na posebnim odlagalištima za te namene!?

58. ZAŠTO BERLIN IMA DVA ZOOLOŠKA VRTA: Životinje u političkoj areni
Berlin još uvek ima neke „blizanačke“ institucije iz perioda Hladnog rata, a među njima su i dva zoološka vrta čije suparništvo je bilo legendarno u to vreme i traje do današnjih dana.

Komunikacije

60. MALTRETIRANJE I ZLOUPOTREBA KUPACA: Nasrtljivi prodavci
Skoro četiri petine građana Srbije je izloženo različitim vidovima maltretiranja i prevara, kojima prodavci pribegavaju da bi im prodali proizvod koji ne žele. Mnogi ističu da su najveće žrtve manipulacije penzioneri u poznim godinama i slabijeg imovinskog stanja. Njihove podatke firme pribavljaju od jedne državne institucije, tvrde neki od bivših prodavaca i dodaju da baze podataka o „naivnim kupcima“ preduzeća preprodaju jedna drugima.

Reprint

62. ZDRAVSTVENI PARADOKS U ETIOPIJI: Zemlja se bori s nedostatkom lekara, dok se lekari bore da pronađu posao
Etiopija, iz koje potiče aktuelni predsednik Svetske zdravstvene organizacije, mogla bi uskoro da postane „lekarska pustinja“. Razlog je to što uprkos ogromnom nedostatku lekara, oni jako teško dolaze do posla u zdravstvenim ustanovama, u kojima tvrde da nemaju finansijskih mogućnosti za zapošljavanje novih kadrova. Većina lekara, i kada se zaposle, sa svojim primanjima jedva sastavlja kraj s krajem, a što je najapsurdnije – često nemaju novca ni za lečenje ukoliko se i sami ozbiljnije razbole.

Vremeplov

64. NAJPRODUKTIVNIJI PLJAČKAŠ BANAKA: Lopov sa akademskim pristupom krađi
Džorž Lesli je bio jedan od najuglednijih građana Njujorka, koji je vodio dvostruki život. Zahvaljujući svom arhitektonskom i inženjerskom znanju, organizovao je 80% svih pljački banaka u SAD od 1869. do 1878. godine, ukravši najmanje 200 miliona dolara. Pored toga, bio je savetnik za pljačku brojnim kriminalacima, ali i konsultant poreske uprave u Njujorku.

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

„Alfa klima“ iz Knjaževca, energetski inovator: Novom toplotnom pumpom štite i prirodu i budžet kupaca

by bifadmin

Preduzeće „Alfa Klima“ iz Knjaževca je među prvima u Evropi projektovalo novu generaciju toplotnih pumpi u kojima su freon zamenili propanom. Ova kompanija je tokom 27 godina rada razvila brojne modele toplotnih pumpi. „Ne verujem da bi ikakav drugi sistem mogao da uštedi i polovinu energije koju štede toplotne pumpe. Mi koristimo energiju prirode da bi zagrejali ili ohladili prostor, a energija prirode je neograničena“, ističe vlasnik knjaževačkog preduzeća Saša Jović.

Rast cena energenata je učinio veoma aktuelnim prelazak na sisteme grejanja koji štede energiju, poput toplotnih pumpi. Ponuda toplotnih pumpi na našem tržištu je zadovoljavajuća, kako domaćih tako i stranih, s tim što eksperti za ovu oblasti ističu da se kod nas pumpe uglavnom sklapaju od uvoznih komponenti i da je veoma malo firmi koje ih proizvode.

Preduzeće „Alfa Klima“ iz Knjaževca postalo je poznatije široj javnosti nakon što su među prvima u Evropi projektovali novu generaciju toplotnih pumpi u kojima su freon zamenili propanom. Inženjeri „Alfa Klime“ razvili su inovativni dizajn toplotnih pumpi sa propanom pod zaštićenim imenom „PropSafe“.

Koliko je ovaj novitet značajan govori i činjenica da je knjaževačka firma za tu inovaciju dobila bespovratna sredstva Evropske komisije i podršku republičkog Fonda za inovacionu delatnost.

Inženjerima „Alfa Klime“, koja inače ima samo 20 zaposlenih, pošlo je za rukom da u toplotnim pumpama freon zamene propanom i to tako što su eliminisali električne komponente u takozvanoj „eksplozivnoj zaštiti“, čime su obezbedili da te pumpe ne budu 30 odsto skuplje od onih koje koriste freon.

Vlasnik „Alfa Klime“ Saša Jović rekao je za „B&F“ da je upravo taj patent ono što tu firmu izdvaja iz mase ostalih. „Freon će vrlo brzo da nestane sa svetske scene, jer će biti zabranjen zbog štetnosti po ozonski omotač. Gasovi budućnosti su propan, ugljen dioksid i amonijak. Propan kao prirodni gas ne utiče na atmosferu, ali je jako zapaljiv i može da bude veoma opasan, ali smo uspeli da to rešimo“, istakao je Jović.

Industrijski sistem koji istovremeno greje i hladi

On je podsetio da je to preduzeće počelo sa radom pre 27 godina i do danas je razvilo brojne modele toplotnih pumpi, različite snage, od onih koje imaju samo osam kilovata do 600 kilovata.

„U jednom trenutku imali smo preko 200 modela, različitih veličina, tipova i snage. To je mnogo za jednu firmu, tako da smo od nekih odustali i smanjili broj na 120. Imamo ideju da i tu brojku prepolovimo i da se specijalizujemo za određene tipove. Svakako ćemo i dalje imati sve modele toplotnih pumpi voda-voda, zemlja-voda, vazduh-voda i vazdušne mašine“, izjavio je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, „Alfa klima“ je na početku rada bila opredeljena za proizvodnju toplotnih pumpi za industrijska postrojenja, ali pošto je domaća industrija devedesetih godina nestala, proizvodni program su proširili klimatizacijom i izradom pumpi za domaćinstva, snage od osam kilovata do 600.

„Usmereni smo prvenstveno na veće objekte i uređaje veće snage. Puno je interesantnih objekata koje smo opremali originalnim instalacijama. Takav je, recimo, hotel ’Tornik’ na Zlatiboru. U tom objektu koristili smo energiju otpadnih voda i maltene sve vidove energije. U jednom sistemu se nalaze pumpe vazduh-voda, voda-voda i kaskadne pumpe, a reč je o hotelu koji je veliki potrošač energije jer ima 35.000 kvadrata i veliki spa centar. U industrijskim pogonima toplotnim pumpama istovremeno obezbeđujemo i grejanje i hlađenje. Tu stepen efikasnosti zna da bude veći od 10, to znači da možete jednim kilovatom struje da dobijete 10 kilovata energije. Takav sistem smo, recimo, postavili u preduzeću ’Pionir’ iz Subotice“, kazao je Jović.

Energija prirode je neograničena

Naš sagovornik napominje da su uštede prilikom instaliranja toplotnih pumpi u domaćinstvima relativne i zavise od velikog broja faktora, između ostalog od toga kakva je energetska efikasnost objekta, da li se za grejanje koriste paneli i podne instalacije ili radijatori.

„Savremeni objekat od 300 kvadrata ima potrebu za energijom od 15 ili 16 kilovata, a za kupovinu toplotne pumpe voda-voda potrebno je oko 3.000 evra. Pumpa vazduh-voda je investicija od oko 5.000 evra. Ne verujem da bi ikakav drugi sistem mogao da uštedi i polovinu energije koju štede toplotne pumpe. Kada se priča o toplotnim pumpama i troškovima to je nezamenljiv sistem. Mi koristimo energiju prirode da bi zagrejali ili ohladili prostor, a energija prirode je neograničena“, naglasio je Jović.

Kako je istakao, sistem voda-voda je trenutno najbolji sistem koji postoji, a ograničen je jedino mogućnošću korišćenja podzemnih voda. Sistem zemlja-voda, dodao je, podjednako je dobar sistem, ali se tu kao problem javlja cena postavljanja sondi koja nekada bude i dva ili tri puta veća od cene toplotne pumpe. Prema Jovićevim rečima, vazdušne mašine su i te kako prisutne, a njihov nedostatak je manja efikasnost u hladnim danima i veća potrošnja struje, ali ni to nije tako strašno pošto je primetan trend porasta spoljnih temperatura.

Biljana Ljubisavljević

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Domaći izum za uništavanje ambrozije bez hemije

by bifadmin

Prof. dr Miloš Stanković osmislio je ekološko rešenje za uništavanje jednog od najinvazivnijih prirodnih alergena na svetu – ambrozije.

Ovaj uređaj pod nazivom „Ambrozer“ pomoću radio-frekvencije i struje, bez hemijskih jedinjenja i pesticida, uništava korov u korenu. On pripada Stankovićevom startapu EWD (Electric weed destroyer) Technology.

Izum je do sada testiran na 180 vrsta korova. Pored Švedske i Srbije gde je isproban, korov je pomoću njega uništavan i u Sloveniji, Nemačkoj i Ruskoj Federaciji.

Posle detaljnog ispitivanja ovog uređaja, Stanković je podneo prijave (PCT) za patent u 148 zemalja dokazujući da njegov proizvod ne postoji nigde na svetu i da ima industrijsku primenu. Njegova serijska proizvodnja trebalo bi da počne u Srbiji krajem godine.

„Plan je da ga distribuiramo u velike lance koji prodaju baštensku opremu, poput Jysk-a, Wobyhaus-a ili Uradi-sam, i to sistemom B2B prodaje“, kaže on.

Osmislio uređaj da pomogne bratu

„Moj brat od malih nogu ima problem sa ambrozijom. Hteo sam da pomognem njemu i svim ljudima koji pate zbog ovog alergena i tako sam krenuo sa razvojem uređaja pre desetak godina“, pojašnjava on za list „Preduzetnik“ kako je došao na ideju da se upusti u ovaj podvig.

Princip funkcionisanja

“Ambrozer” funkcioniše pomoću radio-frekvencije. Frekvencija se podešava u zavisnosti od vrste korova koji treba eliminisati. Prilikom fizičkog kontakta elektroda uređaja sa korovom koji se tretira, nastaju biohemijski i biofizički procesi u biljci, ona u istom trenutku vene i ne raste više tokom sezone. Uređaj se može podesiti da uništava grupno ili selektivno korov, a da ne uništava korisne biljke niti mikroorganizme. Može se postaviti na traktor, kamion, kosilicu ili ručni uređaj za domaćinstva i u gradskim parkovima.

Izvor: Pks.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
2 FacebookTwitterLinkedinEmail
Novi brojevi

Biznis & finansije 197: Montažna gradnja – Prostri se prema guberu

by bifadmin

Za razliku od privrede, koja uveliko koristi montažne objekte za proizvodnju, skladištenje robe, kancelarije i za druge namene, popularnost montažnih kuća i vikendica je naglo skočila u Srbiji sa dolaskom pandemije. Prednosti ovakvih objekata su kratak period izgradnje, laka konstrukcija, bolje iskorišćenje prostora, ušteda energije, niski troškovi održavanja, a novi materijali su znatno produžili njihov vek trajanja. Premda je montažna gradnja generalno jeftinija od zidane, cene zavise od toga šta kupac želi, pa svako može da se „prostre prema svom guberu“ i uz pravovremeno planiranje da nadogradi objekat kad za to bude imao novca.

U Srbiji se tek razvija potpuno novi segment ovog tržišta, modularna gradnja, koja pored toga što omogućava da se objekti prenamene i presele, izuzetno je otporna na zemljotrese i poplave. Zakoni su isti za gradnju ovakvih objekata kao i kod zidanih, ali je učešće kredita za montažne kuće u ukupnim stambenim kreditima i dalje malo, ispod pet odsto.

Periskop

8. EGIPAT – OD NAJVEĆEG IZVOZNIKA DO NAJVEĆEG UVOZNIKA PŠENICE: Žitni salto mortale
Egipat, nekadašnja žitnica Mediterana, sada je najveći svetski kupac pšenice, sa godišnjim uvozom od 11 miliona tona. Mada je naša poljoprivredna proizvodnja skoro u svemu manja od egipatske, Srbija je prehrambeno samodovoljna i izvozi polovinu roda pšenice. Razliku čini to što mi raspolažemo sa 0,46 ha obradivog zemljišta po stanovniku, a Egipćani sa 15 puta manje.

10. RAĐANJE NOVE INDUSTRIJE: Brojači ugljen dioksida
Srednjovjekovni teolozi trošili su puno vremena i energije pokušavajući da utvrde koliko tačno anđela može stati na vrh igle. Moderna verzija ove diskusije je koliko tačno ugljen dioksida se proizvede tokom izrade svakog proizvoda, od momenta vađenja rude u Africi pa do stavljanja finalnog proizvoda na policu u radnji u SAD.

12. KONAČNO REŠENJE ZA ODSTRANJIVANJE NEPOŽELJNIH: „Autsorsing“ migranata
Britanska vlada je sklopila ugovor sa Ruandom, „svetskim liderom za čuvanje nepoželjnih“ da tamo iseljava izbeglice. Oni koji dobiju azil ostaće u Ruandi, dok će ostali biti deportovani u svoje države. Britanija je ovakav model „autsorsinga“ izbeglica prekopirala od Izraela, dok Australija seli migrante na „ofšor“ destinacije u drugim državama. Bogati Zapad pruža pribežište za svega 15% tražilaca azila, a sve ostale prihvataju zemlje u razvoju.

14. ELITNI LANAC NEPISMENIH DOSTAVLJAČA HRANE U INDIJI: Spasavanje domaćeg ručka
Dabavale su dostavljači domaćeg ručka zaposlenima od njihove kuće do kancelarije u Mumbaju, koji su dobili potvrdu za vrhunski kvalitet od Poslovne škole Harvard, jer prave samo jednu grešku na šest miliona isporuka. Mada je reč o jako složenom lancu koji čine većinom nepismeni dostavljači, on savršeno funkcioniše bez ijednog tehničkog uređaja, zahvaljujući izvanredno smišljenom sistemu kodova. Dabavale su preživele ratove i najveće prirodne katastrofe, ali je i ovaj posao desetkovala korona, pa sada u Mumbaju pokušavaju da privatnim inicijativama i donacijama spasu „pokretni“ domaći ručak od navale brze hrane.

Biznis

18. ŠANSE ZA IZVOZ VOĆA I POVRĆA U EMIRATE I SAUDIJSKU ARABIJU: Bliski istok nije tako blizu
Domaći poljoprivredni proizvođači trenutno u zemlje Bliskog istoka najviše izvoze jabuke, jagodičasto i bobičasto voće, a po plasmanu jabuka su među deset najvećih uvoznika u Emiratima i Saudijskoj Arbiji. Ali ova vrlo osetljiva roba putuje više od mesec dana jer za razliku od mnogo agilnije konkurencije, Srbija nema direktan kargo prevoz do ovih zemalja, niti je tamo obezbedila magacine i hladnjače za svakodnevno snabdevanje lokalnog tržišta.

20. „TRIGOS“, PREDUZEĆE ZA TRGOVINU MATERIJALIMA ZA ZAVRŠNE RADOVE U GRAĐEVINARSTVU: Tri gospođe u „muškom“ poslu
U Beogradu posluje preduzeće za trgovinu građevinskim materijalima „Trigos“, što je skraćenica od „tri gospođe“, jer su vlasnice žene. Počele su, kako kažu, uz mnogo međusobnog bodrenja i snalažljivosti. Danas sarađuju sa brojnim i raznovrsnim kupcima, od najvećih građevinskih kompanija preko malih preduzetničkih radnji do građana. „Zarekle smo se da kada postanemo bogate nećemo dozvoliti da nam pare udare u glavu. To se još nije desilo, ali ne gubimo nadu“, šale se naše sagovornice dok pričamo o tome kako ženska ruka može biti prednost u tradicionalno „muškom“ poslu.

22. POSAO UKLANJANJA GRAFITA: Skupa „ulična“ umetnost
U glavnom gradu, skidanjem grafita bavi se nekoliko privatnih firmi, a od pre tri godine i javno komunalno preduzeće. Cene su raznolike, zavise od površine i materijala sa kog se skida grafit, kao i od njegove starosti. Majstori koji se time bave kažu da je za kompletan posao potrebno izdvojiti od 1.000 pa do čak 15.000 evra. Dobar majstor, u proseku, može da očisti oko sedam kvadrata za jedan dan.

24. „My Spoon“ – ZELENO UGOSTITELJSTVO U VOJVODINI: Jestive kašičice za napitke
Mala firma „My Spoon“ iz Banatskog Karlovca u Vojvodini za samo dve godine, bez subvencija i stranog kapitala, uspela je da na domaće, ali i strano tržište plasira ugostiteljski proizvod koji ne ostavlja za sobom trag na divljim deponijama. Jestive kašičice za napitke koje su osmislili domaći inženjeri, napravljene su od meda i svežih jaja u vidu biskvita koji se ne otapa u napicima, niti ostavlja bilo kakav ukus u tečnosti.

Finansije

26. SUBVENCIJE I KREDITI ZA PROLEĆNU SETVU: Ovogodišnja setva skoro za polovinu skuplja
Ovogodišnja setva će koštati poljoprivrednike za 45% više nego prošle godine, pa je interesovanje za subvencije daleko veće, a proizvođači po prvi put mogu da koriste kredite i za nabavku đubriva. U bankama kažu da generalno raste potražnja poljoprivrednika za kreditima, i to ne samo za obrtna sredstva, već i za dugoročnija ulaganja.

28. UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA: Novac na službenom putu
Srbija primenjuje ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa više od 60 zemalja, uključujući i najveće strane investitore kod nas, izuzev SAD. Država ovakvim sporazumima prati sve veće interesovanje domaćih privrednika za tržišta na Arabijskom poluostrvu, ali ne i u Africi, iako brojna domaća preduzeća iz različitih industrija osnivaju ćerke firme širom „crnog kontinenta“. Istovremeno, imamo potpisane ugovore sa zemljama koje važe ne samo za direktne, nego i za „indirektne“ poreske rajeve, poput Holandije, koja je u jeku korona krize bila najveći strani ulagač na ovdašnjem tržištu.

30. POVRAT ULAGANJA U OBRAZOVANJE: Šta znači visoka plata u siromašnoj državi
Srbija je među zemljama centralne i istočne Evrope gde zaposleni sa fakultetskom diplomom u proseku zarađuju najviše u poređenju sa onima sa najnižim obrazovanjem, ali samo zato što naša zemlja ima daleko manje visoko obrazovanih nego razvijenije države u ovom regionu. Srbija ima više stanovnika sa osnovnom školom nego visoko obrazovanih kojih je manje od 20%, a Slovenija, na primer, manje od petine nisko obrazovanih i skoro 30% viosoko obrazovanih. Zato je prosečna vrednost BDP-a po glavi stanovnika kod nas oko 6,500 dolara, a u Sloveniji oko 23,500 dolara.

32. ŠTA DOMAĆI REVIZORI MISLE O UPOTREBI DRONOVA U POSLOVANJU: Verujem, ne verujem…
Zagovornici upotrebe dronova u reviziji finansijskih izveštaja smatraju da bi ona bila najsvrsishodnija u kontroli zaliha i tvrde da bi znatno veća učinkovitost revizora na terenu obezbedila i veću zaradu revizorskim kućama. Ali neka druga istraživanja u svetu sugerišu da su ovakvi zaključci veoma diskutabilni. Većina revizora u Srbiji, posebno oni koji rade u međunarodnim revizorskim kućama, zainteresovana je za upotrebu dronova u poslovanju. Ipak, manje od polovine veruje da bi im bespilotne letelice pomogle da u svom poslu budu efikasniji i da njihovi izveštaji budu kvalitetniji.

Temat – Montažna gradnja

35. PREPREKE I PREDRASUDE U IZGRADNJI MONTAŽNIH OBJEKATA U SRBIJI: Malo kreni, malo stani
Tržište montažnih objekata u Srbiji u poslednje dve godine bilo je kao na klackalici – prvo je naglo imalo skok, a potom postepeno prizemljenje. Oni koji se bave tim poslom strepe od toga šta će se u narednom periodu dešavati, a što će u najvećoj meri, kao i za druge poslove, zavisiti od rešavanja sukoba u Ukrajini.

38. MONTAŽNE KUĆE SVE POPULARNIJE: Za jedan stan dve kuće
Montažne kuće su sve traženije u Srbiji, najveći broj kupaca je iz Beograda i Vojvodine, a proizvođači ovakvih objekata tvrde da se za novac od prodaje jednog stana mogu sagraditi dve montažne kuće po obodnim delovima grada. Ali rast cena materijala remeti i ovo tržište, pa je samo za mesec dana za jedan prosečan montažni objekat armatura poskupela za 5.000 evra. To je naročito problem za one koji kuću kupuju na kredit, jer je za realizaciju kredita potrebno tri do četiri meseca, a za to vreme, sa ovakvim rastom cena građevinskih materijala, predračun više nije isti.

40. MONTAŽNI OBJEKTI ZA POTREBE PRIVREDE: Ulaganje koje se brže vraća
Osim za proizvodnju, privrednici u Srbiji koriste montažne objekte i kao logističke centre, a sve češće i kao poslovne zgrade sa kancelarijama. Montažni objekti su jeftiniji od zidanih, brže se grade, uz pravovremeno planiranje omogućavaju lakšu dogradnju koja ne utiče na već izgrađen objekat, a garancije za njihov rok potvrđuju i da su dugotrajni. Ovo tržište već godinama raste, čak i u lošim vremenima, pokazuje dugogodišnje iskustvo preduzeća „Konstruktor“. Njegovi stručnjaci kažu da je sada najveće umeće napraviti dobru finansijsku konstrukciju, jer zbog nestašica i poskupljenja materijala „više se ne zna šta nosi dan, a šta noć“.

42. MONTAŽNI PLASTENICI I POLJOPRIVREDNI SAVETI NA JEDNOM MESTU: Uradi kao za sebe
„Iceberg salat centar“ je kompanija koja proizvodi salatu, a gaji je u plastenicima koje takođe sama pravi. Iskustvo „na dva fronta“, u biljnoj i proizvodnji plastenika, omogućilo je ovom preduzeću da pravi montažne plastenike baš onakve kakvi su potrebni poljoprivrednicima, kao i montažna skladišta koja štite poljoprivredne proizvode od ekstremnih vremenskih uslova. Sve montažne objekte koje naprave prvo isprobaju u sopstvenoj proizvodnji, a klijentima nude i savete za uzgoj biljaka.

44. MODULARNA GRADNJA U SRBIJI: Tržište koje tek nastaje
Tržište montažnih objekata izuzetno je raznovrsno, a jedan od njegovih najmlađih segmenata je modularna gradnja. Iako svaki četvrti montažni objekat u Evropskoj uniji pripada tipu modularnih, u Srbiji je modularna gradnja relativno slabo zastupljena, ali sa perspektivom značajnog rasta, s obzirom na brzinu i kvalitet izgradnje, feksibilnost namene, energetsku efikasnost i otpornost takvih objekata, kaže za B&F vlasnik i direktor „Arhimoda“ Milomir Ćurčić

48. ODOBRAVAJU LI BANKE KREDITE ZA MONTAŽNE KUĆE: Šta ćemo sa hipotekom?
U Srbiji je, prema podacima Kreditnog biroa, s početka 2022. godine bilo tačno 145.290 korisnika stambenih kredita. Koliko od njih se u banci zadužilo kupujući montažne kuće – nije poznato. Ako je suditi po podacima pojedinih banaka, učešće ovih kredita u ukupnim stambenim kreditima je ispod pet odsto.

Intervju

50. DRAGANA MOLES, OPERSKA PEVAČICA I GLADIJATORKA: Borbe gladijatora su uzbudljivije od bilo koje fudbalske utakmice
„Ne heklam ručne radove, imam malo drugačiji hobi, to su borbe gladijatora. Borbe petstotinak legionara i varvara sa gvozdenim mačevima uzbudljivije su od bilo koje fudbalske utakmice“, objašnjava svoju nesvakidašnju strast Dragana Moles, operska pevačica iz Niša koja već dve decenije živi i radi u Italiji. Dragana se obrela u Rimu na poziv tamošnje opere, tamo je upoznala svog sadašnjeg supruga i pronašla još jednu veliku ljubav – gladijatorstvo.

Skener

54. MEĐUMESNI JAVNI PREVOZ: Dvostruko skuplji od evropskog proseka
Autobuski prevoz je od presudnog značaja za funkcionisanje domaće privrede i najzastupljeniji vid prevoza putnika u Srbiji, ali su cene karata kod nas dvostruko skuplje od proseka EU. Najveća koncentracija tržišta je na lokalu, jer na oko dve trećine svih linija polaske obavlja samo po jedan autobuski prevoznik. Autobuske stanice podstiču šaltersku prodaju karata na štetu prodaje putem interneta ili u vozilima i koriste svoj položaj da naplaćuju više cene prevoznicima koji nisu povezani sa njima.

56. PAD IZVOZA ČOKOLADE IZ SRBIJE: Gorki signali sa slatkog tržišta
Svetskim tržištem čokolade dominira samo pet kompanija. Srbija je prema ostvarenom izvozu čokolade prošle godine bila na 33. mestu u svetu, ali je njeno tržišno učešće od 0,3% u svetskom izvozu i dalje veoma skromno, dok je prosečna izvozna cena od oko 3,3 dolara po kilogramu ispod svetskog proseka, koji iznosi 4,9 dolara po kilogramu. Preko 68% izvezene čokolade završava u CEFTA regionu, ali je loša vest da plasman u ove zemlje opada iz godine u godinu.

58. INOVATIVNI POSLOVNI MODELI ZA MALE FIRME U SRBIJI: Pametno odigrano
Sa dolaskom novih digitalnih igrača na tržište, i najveće svetske kompanije u tradicionalnim industrijama su primorane da inoviraju svoje poslovne modele. Koliko su uspešni primeri među ovakvim firmama primenjivi i, recimo, u sektoru malih i srednjih preduzeća u Srbiji? Iako na prvi pogled deluje da ove dve teme i nemaju mnogo zajedničkog, detaljnija analiza pokazuje sasvim suprotno. Naime, postoje rešenja kako sa ograničenim ulaganjima transformisati poslovni model.

60. ČISTA ENERGIJA I POMAMA ZA MINERALIMA: Operacija uspela, pacijent mrtav
Ako naftaši viču „buši, buši!“, zelena industrija vapi „kopaj, kopaj!“ Sa razvojem čistih tehnologija koje gutaju retke minerale, rudarska iskopavanja su se više nego udvostručila u prethodne dve decenije i to u oblastima koje su najkritičnije za očuvanje planete. Ukoliko uništimo prirodu da bismo je spasili – to bi bila najveća ironija od svih.

Nove tehnologije

62. ŠTA PREDUZIMA NJUJORK DA SE NE BI UDAVIO: Upijanjem kiše do Nojeve barke
Njujork pokušava da se spase od davljenja usled sve učestalijih i razornijih poplava tako što će njegovo tlo postati mnogo poroznije. U tom cilju, grade se kišne bašte i biološki vrtovi pored trotoara, novi sistemi za prirodnu drenažu i rekreativni prostori koji mogu da se pretvore u podzemna skladišta za upijanje ogromnih količina vode tokom obilnih padavina. Ova verzija „suvog“ Njujorka košta oko 330 miliona dolara, ali potpuna zaštita grada od poplava, uključujući nadogradnju celokupne kanalizacije, je takođe poduhvat biblijskih razmera i ne može da se isfinansira iz gradskog budžeta.

Nauka

64. AMAZONKE MEĐU DELFINIMA: Eva Sunđerašica
U životinjskom svetu postoji za sada jedinstven primer da jedna životinja koristi drugu životinju kao alatku da bi pojela treću. Reč je o delfinima sunđerašima, koji upotrebljavaju morske sunđere kako bi se zaštitili od povrede dok love bodljikave životinjice na morskom dnu. Ono što posebno fascinira naučnike je činjenica da ovu tehniku primenjuju ženke delfina dok love i da to znanje prenose isključivo potomstvu ženskog roda. Stručnjaci su utvrdili da ova tehnika potiče od samo jedne inovatorke, koja je živela pre otprilike 180 godina, i koju su nazvali „Eva Sunđerašica“.

Koktel

66. RAST POPULARNOSTI DOKUMENTARNIH FILMOVA: Kamera kao oružje istine
Uprkos tome što su iza nas dve teške godine, u kojima je celokupna svetska industrija, pa i kulturna, radila u smanjenom obimu, na programu ovogodišnjeg Festivala dokumentarnog filma „Beldocs“ našlo se više od sto novih filmskih ostvarenja. Popularnost dokumentaraca raste već godinama, a taj trend nije poremetila ni velika zdravstvena kriza. Šta više, ona nam je pružila vreme za razmišljanje, preispitivanje i sagledavanje značajnih društvenih tema iz novog ugla, kažu iz „Beldocs“-a. Rat u Ukrajini koji je usledio verovatno će nam nametnuti neke nove teme, teške i uznemirujuće, sa kojima se uglavnom nerado suočavamo trudeći se da održimo bar privid normalnog života.

68. JEDINA REGISTROVANA OPANČARKA U SRBIJI: Kikindska „Maca papučarica“
Poznata slovenačka književnica za decu Ela Peroci napisala je 1963. godine priču pod nazivom „Maca papučarica“, o dobrodušnoj mački koja popravlja staru dečju obuću i vodi računa o tome da nijedno dete iz sela ne dočeka zimu bosonogo. Skoro pola veka kasnije, ovoj priči udahnula je novi život prva registrovana opančarka u Srbiji, nazvavši svoju zanatsku radnju po njoj. Nastavljajući macinu tradiciju, Mirna Rackov vodi računa da noge folklorskih izvođača i svih ostalih ljubitelja narodne nošnje budu u udobnoj obući, ali i da opanak ne padne u zaborav.

72. PRVOMAJSKA GERILA: Baštovanstvo i štrikeraj
Prvi maj su kao svoj praznik prisvojili neki novi gerilski pokreti, koji umesto retrogradnih sindikalnih demonstracija, sprovode svetsku revoluciju subverzivnim baštovanstvom i pletenjem.

74. DIVLJI STANOVNICI VELIKIH GRADOVA: Kada gradiš nakraj sela, lisica ti je komšija
Turska poslovica iz naslova važi i za gradove koji sve više gutaju divljinu, pa se neke životinje, posebno predatori, zauzvrat naseljavaju u gradovima. Brojna istraživanja pokazuju da su „životinje građani“ drskije, ali i radoznalije od svojih rođaka sa sela, jer su primorane da prostudiraju uličnu školu. Zahvaljujući izobilju bačene hrane po gradskim izletištima i kontejnerima, ulenjili su se i najveći grabljivci. Ali svoj komfor u urbanoj džungli plaćaju genetskim promenama, jer se na ograničenom prostoru pare samo sa bliskim rođacima.

Komunikacije

76. ORGANIZACIJA PROSLAVA U REALNOM I ONLAJN SVETU: Fabrika koja proizvodi veselje i radi u tri smene
Neobičan i zabavan, ali ozbiljno organizovan posao. Tako bi se najkraće moglo opisati šta radi „Vesela fabrika“, koja proizvodi sadržaje za sva moguća slavlja na svim kontinentima. Planetarnu popularnost je zadobila u jeku korone, kada je otvorila elektronsku kafanu, koja nudi atmosferu kao da slavite „uživo“, a uglavnom manje košta. Zadovoljni onlajn gosti mogu da pošalju i elektronski bakšiš, a „Vesela fabrika“ zahvaljujući ovoj ideji ima posla od jutra do sutra, tokom cele godine.

Reprint

78. DA LI ĆE TALIBANI ZAISTA OBUSTAVITI PROIZVODNJU MAKA U AVGANISTANU: Previše dobro da bi bilo istinito
SAD su potrošile preko osam milijardi dolara u neuspelim nastojanjima da zaustave avganistansku trgovinu drogom. Hoće li talibanski „uradi sam“ napori zaista ukinuti delatnost koja je glavni izvor zapošljavanja i preživljavanja u Avganistanu i usmeriti poljoprivrednu proizvodnju u legalne tokove? Zvuči suviše dobro da bi bilo istinito.

Vremeplov

80. BITKA ZA PRIHVATANJE KROMPIRA: Ova hrana kod našeg naroda nije baš osobito milovana
Sa dolaskom krompira u Evropu, izbila je revolucija u kojoj je sve bilo obrnuto. Revoluciju su predvodili vladari, namećući gajenje krompira pod prisilom, kada su shvatili da je on produktivan saveznik u suzbijanju gladi. Seljaci su se masovno opirali da sade ovog tuđinca koji raste pod zemljom, uvereni da je „đavoljev šegrt“ koji uzima snagu ljudima a zemlji plodnost. U Srbiji je bitka za prihvatanje krompira trajala ceo vek, a tadašnji profesori narodne ekonomije su žalili što ovaj dar iz Novog sveta naš narod više ne ceni.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Od 2016. do 2021. ulaganja u ekološke start-apove porasla pet puta

by bifadmin

Inovativne start-up kompanije čija je misija da doprinesu borbi sa klimatskim promenama privlače sve više investitora, a mnoge od njih su ostvarile neverovatan rast u poslednjih pet godina. Tri najveća izazova u oblasti klimatskih promena jesu smanjenje emisija ugljen dioksida, promena u industriji hrane i razne promene u industrijskoj proizvodnji.

Do kraja septembra 2021. godine start-up kompanije koje razvijaju klimatske tehnologije prikupile su rekordne 32 milijarde američkih dolara, što je gotovo pet puta više u odnosu na investicije u 2016. godini. Rast je posebno primetan u Evropi gde je uloženo čak sedam puta više sredstava nego pre pet godina. U ulaganjima na evropskom tlu, od 2016. do 2021. prednjače Stokholm (5,4 milijarde američkih dolara) i London (3,3 milijarde američkih dolara).

U poslednjih pet godina, u start-up preduzeća koja razvijaju „klimatske tehnologije“ najviše novca je uloženo u Americi (48 milijardi USD), Kini (18,6 milijardi USD) i Švedskoj (5,8 milijardi USD), pokazuju izveštaji kompanija Dealroom i London&Partners.

Većina novca, oko 80 odsto, pripala je start-up firmama iz oblasti energetike i saobraćaja, a slede one koje se bave hranom. Značajno manji procenat investicija bio je namenjen onima s fokusom na cirkularnu ekonomiju i softverske programe.

„Jednoroga“ sve više

U svetu je do februara 2022. bilo 46 unicorn kompanija u ovoj oblasti – onih čija je vrednost dostigla milijardu dolara. Samo tokom 2021. godine ovom društvu se pridružilo 28 novih kompanija, podaci su kompanije za istraživanje HalonIQ.

Jedna od unicorn kompanija koja je privukla najviše novca, Northvolt, bavi se proizvodnjom baterija. Njihova misija je, kako kažu, da isporuče baterije sa 80 odsto manjim ugljeničnim otiskom u poređenju sa baterijama koje se proizvode korišćenjem energije uglja. Northvolt se nalazi i među najbržerastućim kompanijama, prema analizi portala Explodingtopics.com. Osnovana je 2016. u Švedskoj i u poslednjih pet godina ostvarila je rast od 6.800 odsto.

Evo još nekoliko brzorastućih kompanija koje je izdvojio pomenuti portal.
GreyParrot je kompanija čija se tehnologija analize otpada bazira na veštačkoj inteligenciji. Njihovi robotski sistemi dizajnirani su da identifikuju, sortiraju i recikliraju otpad u velikom obimu. Podržali su je brojni investitori. Osnovana je u Londonu 2019. i od tada je ostvarila rast od 6.600 odsto.

Sličan pristup ima i kompanija AMP Robotics, osnovana 2015. u SAD. Njihov robotski sistem sa veštačkom inteligencijom može da reciklira otpad. Tehnologija koju koriste navodno može da identifikuje materijale pogodne za reciklažu sa stopom tačnosti od 99 odsto. Prošle godine, AMP Robotics je dospeo na listu CNBC Disruptor 50 koja rangira upravo kompanije koje transformišu industrije, a u poslednjih pet godina ostvaren je rast od 4.900 odsto.

Među kompanijama sa najvećim rastom u ovoj oblasti su i Power Ledger, ZeroAvia i Rewood Materials.

Power Ledger se zasniva na blokčejn tehnologiji sa ciljem praćenja i trgovine energetskim proizvodima. Platforma je dizajnirana da omogući klijentima da se uključe u P2P (peer to peer) trgovinu solarnom energijom, prodaju je komercijalnim elektroenergetskim mrežama i kupuju karbonske kredite. Danas se klijentela kompanije proteže u više od devet zemalja, a osnovani su u Australiji 2016. i ostvarili su rast od 2.200 odsto.

ZeroAvia, osnovana 2017. u SAD, nudi pogonski sistem na vodonik sa nultom emisijom za avione. Njihov cilj je da učine vazduhoplovstvo održivijim smanjenjem troškova i emisije CO2. Kažu da očekuju da potražnja za njihovim sistemom u narednih 10 godina poraste za 100.000 jedinica. Rast u poslednjih pet godina je 2.000 odsto.

Pored toga što je brzorastući start-up, Rewood Materials je unicorn koji je privukao veliki novac investitora. Bavi se recikliranjem baterija koje se koriste za brojne električne uređaje. Osnovan je 2017. u SAD i ostvario je rast od 1.200 odsto.

Od ugljen-dioksida – hrana za životinje

Širom sveta su timovi inovatora razvili brojne zanimljive start-up kompanije, pa je tako grupa ljubitelja sireva iz naučnih krugova pokrenula u San Francisku New Culture sa idejom da mocarelu proizvodi bez mleka, a zahvaljujući mikroorganizmima. Oni tvrde da mocarela nije izgubila niti na kvalitetu niti na ukusu i topivosti.

Izraelska start-up kompanija High Hopes Labs je na Dan planete Zemlje prošle godine prezentovala svoju ideju – balone koji hvataju ugljen-dioksid na 10 do 15 kilometara nadmorske visine. Zatim ga spuštaju na Zemlju u posudama pod pritiskom. Ovakvim rešenjem, potpomognutim prirodnim hlađenjem koje se dešava na tim visinama, izbegava se većina troškova koje dosadašnje tehnologije odstranjivanja imaju.

S druge strane, start-up kompanija Deep Branch razvila je tehnologiju kojom se ugljen-dioksid iz industrijskih emisija pretvara u protein koji se može koristiti u ishrani životinja. Time bi se smanjila upotreba soje koja se koristi za ishranu stoke i živine. Pomenuti start-up došao je na ideju da ugljen-dioksidom i vodonikom „hrani” mikroorganizme u procesu fermentacije, slično procesu koji se odvija tokom proizvodnje piva. Međutim, u ovom slučaju se umesto alkohola dobija protein visokog kvaliteta, koji može da se osuši i koristi za ishranu životinja, piše Klima101.

Šume su jedno od najboljih rešenja za neutralisanje ugljen-dioksida, ali je pošumljavanje presporo zbog čega su mnogi počeli da razvijaju biznise na ovu temu.

Bivši direktor Reddit-a Jišan Vong osnovao je start-up Terraformation i osmislio sistem koji može i pustinjsko zemljište da pretvori u plodno tle za sadnju i rast drveća, piše Fast Company. Sličnu misiju pošumljavanja ima i britanska kompanija Dendra System čiji je cilj da do 2060. uz pomoć dronova zasadi 500 milijardi stabala.

Domaće „zelene“ start-up firme

I Srbija „zelene“ start-up firme za trku ima. Biorazgradivi stiropor biosporin, od poljoprivrednog otpada i pečuraka, proglašen je za najbolju tehnološku inovaciju u 2020. godini i delo je inovatora Marka Cvetkovića, Nikole Stanojevića, Aleksandre Đorđević i Danila Živkovića. WoolAPack je takođe kao zamenu za stiropor razvio ambalažu za hranu od prirodnih materijala – kartona, papira i vune. S druge strane, Bifrost Bioplastic pravi bioplastiku od konoplje što ambalažu čini 100 odsto biorazgradivom.

Kada je Nedeljko Milosavljević slučajno video da žena ubacuje krpicu u veš mašinu, zaisteresovao se šta ona to radi. Objasnila mu je da je to sakupljač boje, a ovaj doktor nauka pomislio je da u laboratoriji ima nešto mnogo bolje. Tako je nastao inovativan uređaj od prirodnih, biorazgradivih polimera koji apsorbuje boju iz odeće u mašini za pranje veša, a startap Dr. Knight osnovan je 2019. Ovaj izum ima primenu i u industrijskim postrojenjima u kojima se boja u velikim količinama ispušta u reke. I sam proces proizvodnje ovog uređaja je potpuno „zelen“. Jedan od velikih problema planete jeste hrana koja se baca. B-FRESH Technologies, vođen upravo motivom da se smanji otpad hrane, razvio je B-FRESH sprej za rešavanje problema brzog kvarenja svežeg voća i povrća, a sličnu misiju ima i mobilna aplikacija Eat Me Up za smanjenje kućnog otpada od hrane.

Vesna Lapčić

Izvor: Sve o novcu, preuzeto iz edicije „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci