Iako je jedno od glavnih pravila špijunske službe da njeni pripadnici izgledaju što je moguće manje primetno, jedan tajni agent prilično je upadljiv – beluga Hvaldimir.
Hvaldimir koji se sumnjiči da krstari međunarodnim vodama i prikuplja informacije za Rusiju, nedavno je primećen nadomak obala Švedske, piše Euronews Srbija.
Inteligentni beli kit čije ime predstavlja kombinaciju reči „hval“ („kit“ na norveškom) i uobičajenog ruskog imena „Vladimir“, prvi put je primećen 2019. godine u Norveškoj, kada je na njemu pronađena ogrlica sa kopčom za malu kameru i odštampanim natpisom „Oprema Sankt Peterburg“.
Ribari koji su ga spazili bili su zaintrigirani, kako njegovom opremom, tako i činjenicom da se beluga retko viđa tako južno od arktičkog kruga, pa su kontaktirali biologe, a oni Ministarstvo ribolova Norveške, koje je poslalo svog inspektora da proceni o čemu se radi.
I, mada Rusija nikad nije potvrdila da je Hvaldimir njihov „agent“, poznato je da su još u Hladnom ratu trenirali beluge i delfine da detektuju mine i torpeda, pronalaze staru opremu i pomažu u navigaciji kapetanima.
Pored toga, 2019. su objavljeni satelitski snimci nečega za šta se sumnja da su trening centri za morske životinje u Olenja zalivu u Rusiji.
Zanimljivo je da su praksu obučavanja morskih životinja za tajne poslove imale i druge bivše sovjetske zemlje, a Ukrajina je tako 2014. javno optužila Rusiju da je ukrala njihove vojne delfine nakon aneksije Krima.
Pametni morski sisari navodno su bili i u službi Američke obaveštajne agencije, a najpoznatiji je bio delfin Noti koji je bio deo programa Mornarice 1959. godine
Nije nikakvo čudo što su baš delfini i beli kitovi odabrani za tako odgovorne poslove – izuzetno su inteligentni, a istančana sposobnost eholokacije čini ih neprikosnovenim u snalaženju u podvodnom svetu. Ipak, i druge životinje povezivane su sa špijunskim aktivnostima, nekada i potpuno neosnovano.
Ima i još nekoliko takvih slučajeva:
Poverljivi golubovi
Obični gradski golubovi imaju lošu reputaciju, uglavnom zbog svojih (ne)higijenskih navika i posledica koje ostavljaju na spomenicima.
Međutim, golubovi pismonoše duže od jednog milenijuma su bliski saveznici ljudi, a njihove usluge koristili su čak i Džingis Kan i Napoleon Bonaparta.
Iako su angažman uglavnom imali kao kuriri koji su poruke ispisane na papiru nosili zakačene u specijalnim „torbicama“ na nozi, nemački pronalazač Julius Nojbroner 1907. godine prvi je opremio svoje ptice majušnim kamerama, a njegov sistem kasnije su koristile i mnoge vojske.
Najpoznatiji golub špijun koje istorija pamti bio je „Šer Ami“, čije ime znači „Dragi Prijatelj“.
On je opravdao svoje ime spasivši živote 194 američka vojnika koji su ostali izolovani iza neprijateljskih linija tokom ofanzive na liniji Meza-Argon u istočnoj Francuskoj 1918. godine.
Hrabri golub je usled neprijateljske vatre ostao bez oka i noge, ali je nastavio da leti i na vreme preneo poruku, a nakon Prvog svetskog rata odlikovan je francuskim Ratnim krstom.
Uginuo je 13. juna 1919. od zadobijenih rana, a posthumno je u novembru 2019. godine odlikovan američkom Medaljom hrabrosti za životinje u ratu i miru.
Operacija radio-maca
Američka obaveštajna agencija (CIA) šezdesetih godina je eksperimentisala sa mogućnošću da mačke pretvori u pokretne prisluškivače.
Sirote mace koje su učestvovale u ovom projektu, bile su podvrgavane sofisticiranom hirurškom zahvatu u kom su im mikrofoni ugrađivani u uši, a rep pretvaran u antenu.
Trebalo je da mačke putuju za Rusiju i tamo prisluškuju oko Kremlja, ali je projekat 1967. otkazan.
Tome je najverovatnije doprinela činjenica da je jednu od radio-maca već na prilikom prvog testa na ulici udario automobil.
Optuženi bez dokaza
Dešavalo se i da neke životinje bez dokaza budu optužene za špijunažu. Najčešće su sumnjičene ptice i morski sisari iz Izraela, kada bi se desilo da „bez dozvole“ pređu granice drugih država.
Budući da je reč o životinjama koje zbog naučnog praćenja obično na sebi imaju GPS uređaj, dešavalo se da budu zadržane, pa čak i ubijene.
Libanska paravojna grupa i politička stranka Hezbolah optuživala je izraelsku obaveštajnu službu da je poslala špijunskog orla, i ubila je sirotu pticu 2013. iako je reč o ugroženom prugastom orlu.
Iz Univerziteta u Tel Avivu tvrdili su da je reč o životinji koja je praćena u naučne svrhe. Bolje je prošao belogrlavi sup koji je preleteo četiri kilometra preko granice 2016. godine, budući da je nakon provere, u pratnji mirovnih snaga Ujedinjenih nacija vraćen u Izrael.
Guverner Južnog Sinaja u Egiptu Mohamed Abdul Fadhil Šuša tvrdio su da su ajkule u Crvenom moru zapravo izraelski tajni agenti koje Mosad daljinski kontroliše, na šta je izraelsko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo da je zvaničnik samo „previše puta gledao film ‘Ajkula'“.
Među „osumnjičenima“ delfini, kameleoni, veverice i majmun
Iranski Hamas takođe je optuživao Izrael da su slali delfine za operacije ubijanja pomorskih komandosa brigade Kasam, kao i da su uz pomoć kameleona koji su prema njihovim tvrdnjama imali moć da detektuju nuklearno zračenje, hteli da lociraju položaj iranskih rudnika uranijuma.
„Uhapsili“ su i četrnaest „špijunskih veverica“ pronađenih u blizini nuklearne elektrane, a iz Teherana su tada saopštili da sumnjaju na američke obaveštajce. Njihova sudbina je do danas nepoznata.
Ipak, od svih životinja nedužno optuženih za špijunažu, najduže će se pamtiti jedan majmun koji je ubijen u Napoleonskim ratovima.
On je jedini preživeo kada se jedan francuski brod nasukao na englesku obalu kod mesta Hartlpul.
Na sebi je imao francusku vojnu uniformu, najverovatnije zato što je služio za zabavu posadi, ali je meštanima baš zbog toga delovao naročito sumnjivo, pa su ga javno obesili na plaži.
Događaj je opevan i u jednoj narodnoj pesmi koju stanovnici Hartlpula pevaju tokom proslave Dana grada.
Izvor: Euronews
Foto: Pixabay
Deca su i maštoviti „konsultanti“ Pedagoškog muzeja, pa su tako „pedagozi“ uzrasta od samo pet, šest godina predložili da se u njegovom dvorištu napravi hotel za bubamare. To je bio tek početak „ugostiteljske ponude“, šali se Vuksanović, „jer sada imamo još hotela za insekte, ali i kućice za ptice, i svima njima nudimo ’all inclusive’ uslugu. Na veliku radost najmlađih posetilaca, jedno vreme su u našem dvorištu stanovale i veverice i mačak Buda koji se plašio miševa“.
Muzej svoje pedagoške aktivnosti sprovodi i u svetu zabave i društvenih igara. Za radoznale i spremne da isprobaju svoje detektivske sposobnosti na raspolaganju je „escape room“. Oni koji uđu, da bi se oslobodili iz zaključanog prostora, moraju da reše različite zadatke iz oblasti razvoja pisma, počev od klinastog pisma u prostoriji koja podseća na pećinu, pa sve do ćiriličnog.
I pored ovakvog finansijskog modela koji kombinuje besplatan ulaz sa niskim cenama ulaznica, te ograničenja koje je nametnula sadašnja pandemija, Pedagoški muzej posluje u plusu. Njegov direktor kaže da im često ostane i za sitne popravke, pa su stalno u nekom poslu oko održavanja vremešne zgrade. U tome im vrlo rado pomažu i razne gradske službe koje se odmah odzivaju na poziv, i to iz jednog neobičnog razloga.
