Home Tags Posts tagged with "proizvodnja"
Tag:

proizvodnja

EkonomijaVesti

Rast BDP-a i industrijske proizvodnje u četvrtom kvartalu

by bifadmin

Realni rast brito domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2021. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 6,9 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Rast BDP-a Srbije u prvom kvartalu bio je 1,2 odsto, u drugom 13,4 odsto a u trećem 7,7 odsto, tako da je godišnji rast iznosio 7,5 odsto.

Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u decembru 2021. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, bio je veći u tekućim cenama za 22,7 odsto, a u stalnim cenama za 11,2 odsto.

U 2021. godini je promet robe na malo u odnosu na 2020. bio veći je u tekućim cenama za 15,9 odsto, a u stalnim cenama za 10,3 odsto, naveo je RSZ.

Rast industrijske proizvodnje

Kada je reč o industrijskoj proizvodnji u Srbiji, ona je u decembru 2021. godine veća za 3,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je u odnosu na prosek 2020. godine, veća za 13,1 odsto.

Kako je saopštio Republički zavod za statistiku, prošle godine industrijska proizvodnja je, u poređenju sa 2020. godinom, veća za 6,3 odsto.

Posmatrano po sektorima, u decembru 2021. godine, u odnosu na isti mesec 2020, rudarstvo je imalo rast od 40,6 odsto, preradjivačka industrija 2,3 odsto, a proizvodnja u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija pala je 7,5 odsto.

Obim industrijske proizvodnje u decembru 2021. godine, u odnosu na decembar 2020, beleži rast kod 17 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 50 odsto), a ;pad kod 12 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 50 odsto).

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u decembru 2021. godine, u odnosu na isti mesec 2020. godine, imale su eksploatacija ruda metala, proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja pića, proizvodnja prehrambenih proizvoda i proizvodnja mašina i opreme koje nisu obuhvaćene drugim sektorima.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Poslovanje domaćih dobavljača tokom pandemije: Magla na kraju tunela

by bifadmin

Usporavanje poslovanja pa i nestanak kupaca, veliki lager, ali i okolnosti koje nemaju veze sa pandemijom, poput kašnjenja subvencija za poljoprivrednike u Srbiji ili globalni nedostatak čipova i poluprovodnika – sve to su naši sagovornici, domaći dobavljači trgovinskih lanaca, proizvođača automobila i sistema poput železnica i javnog prevoza, naveli kao probleme sa kojima su se suočavali u ove dve pandemijske godine. A onda se pojavio i omikron.

Osnovni problem je da je dobar deo naših kupaca usporio poslovanje, i samim tim traže manje robe, što opet znači da se i u našim planovima pojavio „prazan prostor“, kaže za B&F Zoran Volf, suvlasnik kompanije Minel General Electric (GE), koja proizvodi delove za električna vozila, uključujući tramvaje i lokomotive.

Pored toga što snabdevaju velike sisteme u zemlji i regionu, oni su i kupci specifične opreme koju, kako objašnjava Volf, moraju nabaviti znatno unapred.

„A onda dolazimo u situaciju da to što smo kupili držimo na lageru mnogo duže nego što smo očekivali i planirali, što nam usporava obrt novca”, opisuje uticaj pandemije na njihovo poslovanje.

Veliki lager, koji i inače drže, prema njegovim rečima polako postaje problem.

„Naš lager je toliko velik da je inertan – ne može brzo ni da se potroši ni da se dopuni, ali u poslednje dve godine jednostavno ima sve manje tražnje, pa je novac zarobljen u robi. Ona će se prodati, nije to ništa sporno, ali taj ciklus obrta se znatno usporio”, kaže Volf i naglašava da se, kada je reč o njihovoj oblasti poslovanja, zapravo dešava paradoks.

„Strahovito se ulaže u železnicu, koju proces dekarbonizacije dovodi u jako dobar položaj, i očekuje se da će se u taj vid prevoza u narednih 20 godina ulagati ogromne sume novca – ali je danas sve usporeno zbog pandemije i stanja kod kupaca i dobavljača”, sumira Volf stanje na kraju druge pandemijske godine, kojoj se nije dalo da bude postpandemijska.

Šta jedna, dajte dve krize!

U Srbiji je kroz različite delatnosti za automobilsku industriju vezano preko 2.900 preduzeća i više od 10.000 preduzetnika. Aleksandar Šaranac iz Automobilskog klastera Srbije na naše pitanje kako su dobavljači autoindustrije poslovali tokom pandemije odmah naglašava da se posledice u ovoj delatnosti ne mogu posmatrati same za sebe.

Mora se, naglašava, uzeti u obzir i kriza koju je izazvao nedostatak čipova i poluprovodnika na globalnom tržištu, a koja je, prema njegovim rečima, znatno razornije pogodila tu granu industrije.

„Na početku pandemije, tokom izvornog lokdauna, kompanije automobilske industrije, pomognute merama vlade, trudile su se da sačuvaju radnu snagu kroz standardne mehanizme rada od kuće, reorganizacije radnog prostora i slično”, podseća na uslove poslovanja na proleće prošle godine.

Potom je, dodaje, početkom 2021. došlo do stabilizacije tržišta automobila, i proizvodnja je krenula uobičajenim tokovima, samo da bi bila prekinuta u martu – zbog krize nedostatka poluprovodnika.

„Ona je nastala zbog toga što su proizvođači automobila prognozirali manju potražnju automobila početkom kovid krize, te su u skladu sa tim naručili manji broj čipova. Proizvođači poluprovodnika su tu razliku uspešno prodali drugim industrijskim granama. Samim tim, kada se desila brza stabilizacija potražnje za novim vozilima, zatekla je velike igrače nespremne”, objašnjava Šaranac kako je došlo do toga da proizvođači ne mogu da proizvedu dovoljno vozila u odnosu na porudžbine.

Naglašava da je ta „dvostruka kriza“ smanjila porudžbine delova dobavljačima i do 30 odsto, te je znatan broj, pre svega manjih Tier 2 i Tier 3 fabrika bio prinuđen da redukuje svoju proizvodnju sa tri na dve smene.

„Sa druge strane, upravo ta kriza povećala je brzinu transfera novih proizvoda iz Evropske unije u Srbiju, tako da naše članice ubrzano rade na povećanju fleksibilnosti i kreću se ka proizvodnji većeg spektra delova, u manjim serijama”, skreće pažnju Šarenac na pozitivan aspekt čitave situacije u kojoj se našao jedan od ključnih sektora u Srbiji.

Krava će biti samo na slici

Bojka Plavšić, vlasnica mlekare „Mokrin Mlek“ iz istoimenog mesta duže od dvadeset godina bavi se proizvodnjom tradicionalnih vrsta sireva, poput „salašarskog“ po kome su poznati širom zemlje.

Kada je izbila pandemija, mlekara se već suočavala sa problemima koji se, u suštini, mogu svesti na jedan: u okolnim selima bilo je sve manje krava, a sa njima i jedine sirovine od koje se može napraviti kvalitetan sir.

Sa pojavom kovida, mlekara koja je bila dobavljač manjim domaćim trgovinskim lancima i plasirala sir u sopstvenoj maloprodaji suočila se sa velikom promenom na tržištu.

„Kada su škole prestale da rade, više im nije trebao jogurt i mleko, pa su mlekare koje su ih snabdevale i same počele da proizvode sir, a spustili su mu cenu vodeći se logikom ‘samo da preživimo’ – i tako su doveli do propasti”, priča za B&F Plavšić.

Proizveden sir lagerovala je u podrumima i hladnjačama, ali kupaca nije bilo. „Bacili smo sir u vrednosti pet do šest miliona dinara, i to bukvalno: nije se mogao prodati, niko ga od nas nije otkupio za Robne rezerve, niko nam se nije ni obraćao”, priča naša sagovornica i naglašava da pandemija nije ključni problem za preživljavanje njenog imanja i mlekare, kao i seljaka iz više od 30 sela odakle nabavlja mleko.

„Subvencije kasne, ali su zato poreska rešenja stigla na vreme”, kaže Plavšić, i naglašava da ne bi ljudi prodavali ili klali krave zbog pandemije, već to čine zbog prateće ekonomske krize – poskupljenja nafte i loše poljoprivredne godine.

O tome koliko se malim proizvođačima sirovog mleka taj posao isplati govori, kaže, i to koliko je mleka prerađivala pre pet-šest godina, a koliko sada.

„Sa prerade 25.000 litara na vrhuncu proizvodnje, pali smo na 16.000 litara prošle godine, pa na 6.000 i sada smo na oko 2.500 litara dnevno”, opisuje kako joj je proizvodnja desetkovana, pa sada i sir isporučuje samo u simboličnim količinama.

„Svaki mesec prodam telad ili junice da isplatim plate radnicima, i mislim se ‘samo da redovno daju subvencije i regres za naftu’. Ako se to ne uradi brzo, krava će biti samo na slici”, zaključuje Plavšić.

Neizvesnost na neodređeno

Kada smo ga zamolili da „pogleda u budućnost“, Zoran Volf iz Minela GE kaže da ne vidi rešenja za pandemijske probleme, samo posledice.

„Vi više ne znate kada će neka proizvodnja da krene, kako sa dobavljačima, tako i sa kupcima. A pojavio se i novi soj korona virusa. Zamislite šta će se desiti ako opet dođe do zatvaranja”, strahuje Volf i priseća se lokdauna u prošloj godini.

„Bili smo zatvoreni dvadesetak dana a dobar deo malih privrednika je nestao. Svi smo se nekako držali minimuma egzistencije, pa se kupovalo i radilo samo ono što se mora. Šta će se dalje dešavati, to neko ko je običan čovek i privrednik teško može da predvidi, moraćemo da sačekamo”, zaključuje Volf.

Ni Aleksandar Šaranac iz Automobilskog klastera Srbije nema precizniji odgovor na to pitanje, ali iz drugog razloga, odnosno zbog druge krize.

„Imajući u vidu prognoze da će nestašica čipova potrajati do kraja prvog kvartala 2023. godine, dakle još više od godinu dana, teško je prognozirati smer u kome će automobilska industrija nastaviti dalje”, komentariše Šaranac.

Milica Rilak

Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ukupni distributivni gubici EPS-a su među najvećim u Evropi

by bifadmin

Bilo je očigledno da će biti problema u Elektroprivredi Srbije, kaže predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, dodajući da je na to upozoravao od 2019. godine. Ipak, kako kaže, nije očekivao kolaps tolikih razmera u termoelektrani „Nikola Tesla“ (TENT) u Obrenovcu.

Petrović je rekao da je 2019. godine urađena analiza poslovanja EPS-a i da su date preporuke za reformu i povećanje investicija.

U TENT- je 12. decembra ove godine zaustavljena proizvodnja električne energije i oko 130.000 građana je ostalo bez struje zbog nekvalitetnog, blatnjavog uglja koji je korišćen za loženje. Ta termoelektrana nije u rezervama imala ni dovoljne količine mazuta kojim bi se pospešilo sagorevanje uglja. Zbog interventnog uvoza struje napravljeni su vanredni troškovi koji se mere desetinama miliona evra.

EPS se  nalazi na prekretnici

Petrović je rekao da je analizom krajem 2019. godine utvrđeno i da se kvalitet uglja „očigledno“ smanjuje i da to treba imati u vidu prilikom izrade strategije poslovanja prema zahtevima EU u prelasku na nefosilne izvore električne energije.

„Anlizom poslovaja krajem 2019. godine utvrdili smo da su investicije u EPS nedovoljne i da su na nivou amortizacije, čak u nekim slučajevima i ispod tog nivoa“, rekao je Petrović.

Dodao je da se kasnilo i u otvaranju novih otkrivki uglja i da postoji „kompresija“ plata, odnosno da su one u proseku visoke, a da su niske za profesionalni, stručni kadar.

Fiskalni savet je upozoravao da se EPS nalazi na prekretnici i da je neophodan snažan zaokret u poslovanju preduzeća i hitno pokretanje novog, velikog investicionog ciklusa od pet-šest milijardi evra.

„Do početka 1990-tih Srbija je imala dobro postavljen elektroenergetski sistem i EPS je raspolagao velikim viškom proizvodnih kapaciteta u odnosu na tadašnje potrebe zemlje za električnom energijom. Taj višak omogućio mu je da u prethodnih tridesetak godina bez većih problema podmiruje rast domaće potrošnje, iako i u tom periodu nije investirao dovoljno ni za očuvanje postojećih proizvodnih kapaciteta“, navedeno je u analizi.

Te investicije treba da, kako je ukazano, budu osnov energetske stabilnosti zemlje, ali i preduslov za uspešno poslovanje samog preduzeća koje se suočava s postepenim gubitkom tržišnog učešća zbog ulaska drugih proizvođača na tržište.

Pad proizvodnje

Fiskalni savet je upozoravao i da dugogodišnja ulaganja ispod amortizacije počinju da uzimaju svoj danak, da u poslednjih pet godina EPS-ova proizvodnja električne energije opada i da je u 2018. bila za oko 3.000 gigavat sati (GWh), odnosno za osam odsto manja nego u 2013. godine.

Detaljnija analiza pokazala je da iza tog smanjenja proizvodnje ne stoje jednokratni činioci, već prvenstveno sistemski problemi preduzeća zbog kojih nije moglo da obezbedi dovoljne količine uglja, potrebnog za proizvodnju električne energije.

Uz to, učestali zastoji u proizvodnji iz različitih razloga, već su u nekoliko navrata usporili ukupni privredni rast Srbije. Tako su problemi u proizvodnji EPS-a u prvoj polovini 2017. oborili stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u toj godini za 0,2 – 0,3 procentna poena, a negativan uticaj na privredni rast ponovio se i u drugoj polovini 2018. godine.

Problem EPS-a preveliki troškovi radne snage

Druga posledica loše investicione politike EPS-a do 2019. godine, kako je pokazala analiza Fiskalnog saveta, je to što nijedno postrojenje u tom trenutku nije zadovoljavalo sve nacionalne i EU ekološke propise, pa je to preduzeće pojedinačno najveći zagađivač životne sredine u Srbijii i jedan od najvećih zagađivača vazduha u Evropi, budući da su njegove termolektrane u vrhu liste postrojenja s najvećim emisijama zagađujućih materija.

„EPS je u 2016. godini ispustio više sumpor-dioksida od svih termoelektrana na lignit u EU zajedno, iako je njegova proizvodnja električne energije više nego desetostruko manja“, navedeno je u analizi.

Dodaje se da je procena, kada se uzme u obzir očekivani rast tražnje za strujom u narednih pet do deset godina, da će EPS-u nedostajati kapaciteti za proizvodnju preko 5.000 GWh električne energije godišnje.

Ističe se da su najveći problem EPS-a preveliki troškovi radne snage, usled viška i neodgovarajuće strukture zaposlenih i darežljivog sistema zarada, pa je najvažniji reformski zadatak za to preduzeće obezbeđivanje stroge kontrole nad rashodima za zaposlene i priprema odgovarajuće sistematizacije radnih mesta.

„Ukupni distributivni gubici EPS-a su među najvećim u Evropi i postoji ogromna potreba da se tehnički gubici na mreži i krađe električne energije svedu na prihvatljivu meru. Da bi se obezbedila sredstva za investicije EPS-u treba dozvoliti postepeno povećanje cene struje“, navedeno je u analizi.

Istaknuto je i da je „specifični problem u poslednjih nekoliko godina značajno velike uplate EPS-a u republički budžet, iako nema dovoljno sredstava ni za sopstveno uspešno poslovanje“.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Evropski zakon o očuvanju šuma uticaće na proizvođače nameštaja, čokolade ali i automobilskih sedišta

by bifadmin

Predloženi zakon EU o očuvanju šuma, koji od kompanija zahteva da dokažu da njihova proizvodnja nema nikakve veze sa deforestacijom, mogao bi smanjiti proizvodnju nameštaja, raznovrsne hrane među kojom je i čokolada, ali i – automobilskih sedišta.

Evropski zakon o očuvanju šuma, ili deforestaciji kako se originalno zove, tek treba da ratifikuje 27 zemalja članica. No, ukoliko se to desi, on će imati ogroman uticaj na očuvanje životne sredine u svetu ali i na evropsku ekonomiju.

Najveći uticaj trebalo bi da ima na one koji proizvode ili trguju proizvodima od soje, kakaa, kafe, palminog ulja, govedine i drveta. Na udaru zakona naći će se i prozvođači nameštaja i proizvoda od kože. Ovo se posebno odnosi na proizvodnju sedišta za automobile budući da se u Brazilu masovno krče šume kako bi se gajila stoka za snabdevanje Folksvagena, Dženeral Motorsa i Forda kvalitetnom kožom za automobilska sedišta.

Šta novi propisi zahtevaju od proizvođača?

Prema novom zakonu, kompanije koje se u Evropi bave proizvodnjom određenih proizvoda ili u njoj posluju, buduće će morati da dokažu da njihovi proizvodi ne sadrže sirovine zbog kojih su krčene šume.

Evropska komisija je proračunala da se zbog samo nekoliko sirovina stvara 31,9 miliona metričkih tona štetnih gasova i na ovaj način želi da utiče na smanjenje njihove emisije.

Međutim, to neće biti lak zadatak. Ako stvarno ovo želi da sprovede u delo, EU će morati da se odrekne dobrog dela svojih sredstava koje prihoduje iz poreza i taksi. Primera radi, samo uvoz proizvoda u kojima se nalazi palmino ulje vredi četiri millijarde dolara na godišnjem nivou. Kada se na to dodaju i ostali proizvodi od “sumnjivih” sirovina, ta brojka postaje još mnogo ozbiljnija.

Propusti zakonodavca

Iako ga evropski lideri hvale kao prvi ovako sveobuhvatan zakon o deforestaciji na svetu, ekološki aktivisti nisu zadovoljni njime. Među njihovim brojnim zamerkama izdvaja se ona da se novi propisi ne bave proizvodnjom kaučuka od kojeg se prave gume. Možda je razlog za to, kažu oni, taj što su tri najveća svetska proizvođača guma – Pireli, Kontinental i Mišlen – evropske kompanije koje proizvode oko 300 miliona guma godišnje.

Da podsetimo, kaučuk se najviše proizvodi u jugoistočnoj Aziji, gde su do sada posečeni milioni hektara šume radi uzgoja ove biljne kulture. Proizvodnja gume je u zamahu u poslednje dve decenije, što situaciju čini još gorom, a zakonodavca obavezuje da se pozabavi ovim pitanjem, smatraju ekolozi.

Izvor: Fortune

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Proizvodnja pada, cene hrane na domaćem tržištu rastu

by bifadmin

Proizvodnja prehrambene industrije u neprekidnom je padu od januara, ističe se u novembarskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova, a osim u sektoru mlečnih proizvoda i pekarske industrije u svim ostalim segmentima beleži se pad.

Najveći pad proizvodnje, od osam odsto je u mesnoj industriji. Mesečni pad proizvodnje u prehrambenoj industriji je od početka godine bio u proseku 0,6 odsto, da bi u septembru proizvodnja pala za 2,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

U isto vreme, dok proizvodnja pada, cene hrane na domaćem tržištu rastu. Od početka godine, prema podacima RZS, hrana, piće i duvan su za gotovo 11 odsto bili skuplji nego u prvih devet meseci prošle godine. Poskupljenja su Išla od 0,2 odsto koliko je porasla cena ribe, do više od 15 odsto koliko je skočila cena ulja.

„Od početka pandemije prehrambena industrija, mesna pogotovo, imala je dosta izazova, restorani i hoteli nisu radili, smanjena je bila potrošnja mesa i prerađevina, pojava afričke kuge u svetu, ali i u Srbiji, smanjila je transport i proizvodnju, poskupele su komponente za hranu za životinje“, objašnjava za Danas Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije razloge zbog kojih je došlo da pada proizvodnje i rasta cena na tržištu.

Berzanske robe imaju istorijski visoke cene

Srbija, ističe on, ima samodovoljnost proizvodnje svinjskog mesa od 89 odsto, dok 11 odsto mora da se uvozi. Uvoz je zbog toga što je svaka država pokušavala da zadrži sopstvenu proizvodnju za svoje potrebe, kod nas smanjen za prvih šest, sedam meseci ove godine za 30 odsto.

„Kada govorimo o povećanju uvoza gotovih proizvoda, mesnih prerađevina, to je bila prilika za trgovce da odigraju na kartu povećanja cena“, napominje Budimović.

Naša izvozna tržišta su, s druge strane, ističe, svedena na nizak nivo, izvoz junećeg mesa u Tursku maltene nije ni realizovan zbog oscilacija turske lire i neisplativosti, dok svinjsko meso još ne možemo da izvozimo u EU.

„Dosta suštinskih parametara u proizvodnji živih svinja je uticala na oscilacije u trgovinskim radnjama“, kaže Budimović i napominje da je nezahvalno prognozirati šta će biti, ali da su globalne procene da žitarice kao osnovne komponente hrane za životinje verovatno neće pojeftiniti.

„Samim tim što one učestvuju sa 70 odsto u ceni proizvodnje teško je očekivati da će sve da se vrati na nivo od pre godinu dana“, naglašava Nenad Budimović.

Kriza potpuno promešala karte na tržištu hrane

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže za Danas da je kriza potpuno promešala karte na tržištu hrane.

„Okolnost da trenutno imamo pad proizvodnje i pad u mesnoj industriji, i u isto vreme rast cena hrane na tržištu nemaju toliko neposrednu vezu, ono što ima najneposrednije veze je rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda koji su generisani na globalnom nivou“, napominje Galetin.

Berzanske robe imaju istorijski visoke cene, a on kaže da ne pamti veće cene pšenice, da je cena soje na istorijskom maksimumu kao i kukuruza, da je suncokret takođe poskupeo značajno.

„Kada imate takvu situaciju, to mora vremenom da dovede do rasta cena u prehrambenom sektoru. Naš je problem što imamo pad, ali sa finansijskog aspekta visoke cene će to da „ispeglaju“, tako da finansijski nećemo proći lošije nego prošle godine“, ističe Galetin.

Najveći problem  inflacija

On kaže da je najveći problem u ovom trenutku inflacija kao globalni problem koji se preliva sa svetskog na naše tržište.

„Novčani i robni fondovi su u disparitetu u smislu da se povećava količina novca i tako se generiše inflacija. Tako da će i ovi efekti na unutrašnjem domaćem tržištu biti potpuno poništeni, umanjeni zbog inflacionog faktora, ali i zbog jedne okolnosti koja je sve više prisutna, ugrađivanja inflatornog očekivanja u sve cene robe široke potrošnje“, naglašava Galetin.

Na pad proizvodnje i rast cena uticale su, smatra analitičar Vojislav Stanković, strukturalne promene u primarnoj poljoprivredi koje se odražavaju i na prehrambenu industriju, ali i pandemija koja je ograničila kupovnu moć stanovništva.

„Cene primarnih poljoprivrednih proizvoda su u proseku otišle gore za 24 odsto, nema artikla koji nije značajno poskupeo, a kada govorimo o mesu cene su otišle do nebesa, jer je stočarska proizvodnja u lošem stanju“, ističe Stanković za Danas.

On kaže da je zbog male kupovne moći i tražnja smanjena, ali da poslednji podaci pokazuju da u ličnoj potrošnji hrana učestvuje sa preko 34 odsto.

„Moja procena je da je to otišlo i na 37 odsto. U industrijski razvijenim zemljama taj udeo je ispod 10 odsto, mi se merimo sa Rumunijom gde je to 34 odsto“, napominje Stanković. Pad proizvodnje je, kako kaže, relativno skroman i ne treba praviti paniku, jer je tržište dobro snabdeveno.
Kad dođe do rasta cena na unutrašnjem tržištu obično se, ističe, smanjuje izvoz zbog gubitka konkurentnosti, međutim, Srbija je duboko inkorporirana u svetsko tržište tako da rast cena ne utiče na izvoz. Ceh međutim, kaže, plaćaju potrošači, koji sa svojim platama i penzijama teško mogu da to prate i zato raste udeo hrane u ličnoj potrošnji.

Domaći stočari nisu konkurentni evropskim

Dugo smo tokom leta, kako kaže Žarko Galetin, imali skup kukuruz, skupu soja, jeftine svinje i relativno jeftino meso i sada dolazi do rasta cena mesa jer proizvođači ne mogu da izdrže da stoku hrane skupom hranom, a da cena ostane na relativno niskom nivou.

„Problem je što domaći stočari ne mogu da izdrže utakmicu sa svojim evropskim kolegama, Nemci su mnogo konkurentniji i kod nas i dešava nam se da to ne možemo da izdržimo. Osim toga, pada stočni fond, lošija je ponuda, rastu cene inputa i cene moraju da se podignu“, napominje Galetin.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Preduzetništvo u obrazovanju mlekara: Kad ima volje, ima i načina

by bifadmin

Srednja poljoprivredna škola u Šapcu porušila je sve žalopojke o našem obrazovanju, pre svega one da škole ne omogućavaju dobru praksu đacima i da same nisu praktične, jer ne umeju da opstanu na tržištu. Pre deset godina je bila pred zatvaranjem, a danas je samo u proizvodnji mleka treći dobavljač „Mlekare Šabac“ po veličini. Škola obrađuje 120 hektara zemlje i svu zaradu od prodaje svojih proizvoda ulaže u unapređenje uslova za nastavu, kao i u sređivanje svojih objekata i okoline. Čak i u zoološki vrt, koji pored učenika, vikendom posećuju i ostali Šapčani.

Koja to gradska škola ima sopstveno zemljište, restoran, pekaru, rasadnik cveća, voćnjak, konjički klub, zoološki vrt…? Saznaćete ako se uputite u Ulicu Vojvode Putnika u Šapcu. Sve pomenuto i još mnogo toga zateći ćete na 120 hektara obradive površine, gde je smeštena Srednja poljoprivredna škola sa domom učenika u Šapcu, osnovana još davne 1904. godine. Danas se tu školuju budući poljoprivredni i prehrambeni tehničari, zootehničari, veterinarski i tehničari hortikulture. Zoološki vrt na školskom odmoru mogu da obiđu i budući pekari, mesari, uzgajivači sportskih konja, cvećari, rukovaoci poljoprivrednom tehnikom i, naravno – mlekari.

Pre samo deset godina ova škola je bila je pred zatvaranjem, dok na njeno čelo nije došao sadašnji direktor Predrag Savić i okupio oko sebe tim mladih kolega koji su imali i volje i načina da zajedno sa njim ovu školu preporode. Dakle, da obnove školsku zgradu i dom za učenike, stvore uslove za kvalitetnu praktičnu nastavu, motivišu mlade da se prijave za upis… Zadataka je bilo mnogo, novca nimalo, prepreka za njegovu nabavku od drugih previše, i u toj zamršenoj jednačini doneli su odluku – škola će biti samoodrživa. Počeće sama da proizvodi i da prodaje svoju robu na tržištu.

Jedan od tih proizvoda je mleko. Početak nije bio obećavajući. Direktor škole, inače po struci veterinar, ustanovio je da jedan broj krava kojima je škola raspolagala mora na lečenje, a preostale nisu davale dovoljno mleka, pa dnevna proizvodnja nije prelazila 50 litara.

„Sa tom količinom mleka niste mogli mnogo da uradite“, priseća se Savić, „a pošto smo škola, nismo mogli ni da dignemo kredit da kupimo još krava. U to vreme je, međutim, ’Mlekara Šabac’ počela da uvozi dobre junice iz Nemačke, i dogovorili smo se da nam isporuče unapred deset steonih junica, koje ćemo otplaćivati isporukama mleka za ovo preduzeće“.

Sa tim junicama, onima koje su se oporavile nakon lečenja i drugačijim pristupom uzgoju goveda, škola ne samo da je otplatila dug „Mlekari Šabac“, već je sa 100 grla goveda svih kategorija, od kojih je 30 do 35 muznih krava, i proizvodnjom od 500 litara mleka dnevno sada njen treći dobavljač po veličini. „Ne mogu a da se ne pohvalim da su proizvodi od našeg mleka namenjeni za izvoz“, ističe Savić, „zato što ispunjavaju veoma stroge standarde uvoznika mlečnih proizvoda u Evropskoj uniji i Rusiji“.

Otkud zoo vrt srednjoj školi?

Škola obrađuje 120 hektara zemlje sopstvenom mehanizacijom, poseduje plastenike i staklenik, uzgaja svinje i ovce, a bilje i cveće iz svog rasadnika prodaje pojedincima koji žele da gaje povrće, ali i preduzećima za ukrašavanje njihovih dvorišta i prostorija. Ima i vinski podrum sa sopstvenom proizvodnjom vina i rakije, koje dobijaju medalje na poljoprivrednim sajmovima. Škola je jedinstvena i po tome što jedina u Srbiji školuje uzgajivače sportskih konja. Za to je potrebna dobra praktična nastava, pa je škola otvorila konjički klub „Taur“, gde osim đaka na praksi mogu da borave svi ljubitelji ovog sporta.

Iako jahanje nije jeftino, Savić kaže da su njihove članarine niske i da mladim takmičarima ne naplaćuju iznajmljivanje konja za takmičenje, kako bi omogućili da jahanje bude dostupno svima, a ne samo imućnijima. Da je ovo bila dobra odluka dokazuju i medalje koje osvajaju njeni takmičari i to u konkurenciji klubova koji imaju izuzetno skupe konje i prvoklasnu opremu, „jer u radu sa velikim brojem dece možete otkriti neverovatne talente”, objašnjava direktor šabačke poljoprivredne škole.

Dodaje da konje nabavljaju na šabačkom Hipodromu, i to tako što „kupujemo najčešće one koji su završili trkačku karijeru ili su povređeni, pa ih naši đaci na praktičnoj nastavi leče i oporavljaju. Dve do tri godine posle kupovine, konji su ponovo sposobni da se takmiče i da osvajaju medalje. Na taj način decu učimo da nije sve u novcu, već je nešto i u volji, trudu i znanju”.

Škola ukupnu zaradu ulaže u unapređenje uslova za nastavu, kao i u sređivanje svojih objekata i okoline. Zgrade u kojima se održava praktična nastava su kompletno renovirane, a izgrađene su i prostorije u kojima se mogu držati časovi jahanja i zimi. Škola je kupila potrebne alatke za praktičnu nastavu, otvorila ambulantu za veterinarske tehničare, sredila malu mlekaru i sada svi učenici praksu obavljaju na njenom imanju, osim budućih mesara koji i dalje posećuju klanice.

Dom učenika je takođe obnovljen u potpunosti, a obroci za njegove stanare se prave uglavnom od hrane koja potiče sa školskog gazdinstva. Škola ima teretanu na otvorenom koju su finansirale kompanije sa kojima ova ustanova sarađuje, potom igralište za decu i zoološki vrt koji su otvoreni za posetioce svakog vikenda.

Priča o nastanku zoološkog vrta možda najbolje ilustruje način na koji razmišlja rukovodstvo škole. „Ideja se rodila iz velike muke“, priča Savić, „jer je taj deo školskog dvorišta bio veoma zapušten i zarastao, pa su se tu okupljali dileri droge. S obzirom da to nije bio prostor koji je pogodan za podizanje imanja i za proizvodnju, i da smo u to vreme razmišljali kako da popularišemo školu među gradskom decom – kojoj je ona uglavnom bila poslednja opcija na listi želja – došli smo na ideju da napravimo mali zoološki vrt. On bi privukao mlade na naše imanje, gde bi mogli da se sami uvere kako izgleda školovati se kod nas“.

Prvi stanari „poljoprivrednog“ zoološkog vrta bili su paunovi, da bi potom stigli papagaji, fazani, zečevi, a kada je školsko osoblje napravilo i jezerce, udomljeni su i labudovi. Sada su ovde i poniji, lame, nojevi, srne, magarci, patuljaste koze… Nastavnici se šale da im nedostaje još samo slon.

Praktična nastava jedan od najvećih podviga

Srednja poljoprivredna škola u Šapcu je tako, pored stručnih znanja, svojim učenicima pružila i primer koliko se može uraditi uz malo novca i mnogo dobre volje. Ali i da se rad uvek isplati, jer se od sira koji đaci proizvode prave peciva koja se prodaju u školskoj pekari. Učenici su za svoj rad nagrađeni tako što ne plaćaju određene aktivnosti, pre svega stručne posete ili putovanja.

Direktor škole, ipak, kao jedan od najvećih podviga izdvaja veoma dobre uslove za izvođenje praktične nastave, bez koje po njegovom uverenju nema dobrih poljoprivrednih stručnjaka, uključujući i prerađivače mleka.

„Budući mlekari ovde mogu da se konkretno upoznaju sa celokupnim procesom proizvodnje – od muže u štali i dopremanja mleka u laboratorije, do pravljenja mlečnih proizvoda u našoj mlekari. Vodimo ih i na druga gazdinstva za uzgoj stoke, gde mogu steći drugačija iskustva od onih u školi, kao i na sajmove, a organizujemo i susrete sa školama iz drugih zemalja“, nabraja Savić.

„Iako mi često kritikujemo naš obrazovni sistem zbog nedostatka prakse, naše kolege iz zemalja EU o njemu imaju veoma visoko mišljenje. Žale se da ni njihovi učenici nemaju mnogo kontakta sa stvarnim svetom rada, zbog raznih proceduralnih ograničenja. Primera radi, đacima koji se školuju za mesare ne smeju da daju nož u ruke. Pa kako će oni onda da nauče posao?”, pita se direktor škole koji je, zajedno sa svojim nastavnicima, uspeo da sruši dva „neoboriva“ stereotipa o našem obrazovanju: da škole ne omogućavaju dobru praksu đacima i da same nisu praktične, jer ne umeju da opstanu na tržištu.

Srednja poljoprivredna škola u Šapcu je pokazala da kad ima volje, ima i načina.

Marija Dukić

Biznis & finansije 190, oktobar 2021.

Foto: Bif

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Novi brojevi

Biznis & finansije 190: Mlekarska industrija – Baš ne teku med i mleko

by bifadmin

U Srbiji je za samo šest godina ugašeno oko 40.000 stočarskih gazdinstava. Zbog krize u stočarstvu i niskih otkupnih cena sirovog mleka poljoprivrednici traže hitnu pomoć države. Mlekarska industrija takođe upozorava na sve dublju krizu, a o snazi domaćeg tržišta govori i podatak da samo dve kompanije ostvaruju gotovo polovinu ukupnih poslovnih prihoda u ovoj delatnosti. Najvećim dobitnicima se proglašavaju veliki trgovinski lanci, čijim maržama se objašnjava paradoks da iako je otkupna cena sirovog mleka u Srbiji znatno niža nego u EU, mi pijemo skuplje mleko po litri nego pojedini stanovnici Unije. Aktuelno povećanje premija za mleko, međutim, neće rešiti problem sve dok subvencije budu socijalnog a ne razvojnog karaktera, upozoravaju stručnjaci, počev od toga da na visinu subvencija utiče kvalitet proizvedenog mleka.

Periskop

8. DRUŠTVENA ODGOVORNOST NA KINESKI NAČIN: Marks uzvraća udarac
Zapadni investitori iznenada su se našli u šoku kada je kineska vlada odlučila da blagostanje Kineza stavi iznad njihovih profita. Očekivanje zapadnjaka da je riječ samo o praznoj retorici kineskih lidera pokazala su se kao pogrešna, a ova greška koštaće dugoročno zapadne investitore stotine milijardi dolara.

10. NAMENSKI AVIONI ZA GAŠENJE POŽARA: Kada gori, zovi kanader
Borba sa sve češćim i pogubnijim šumskim požarima vodi se iz vazduha, a kanaderi su glavni junaci tih bitaka iako obično zaboravljamo na njih kada prođu letnje žege.

12. DA LI JE EKONOMSKI IMPERIJALIZAM USPEO U ONOME U ČEMU ORUŽJE NIJE: Kada će se završiti Prvi svetski rat?
Srbija danas, čitav vek nakon kraja Prvog svetskog rata, ima ako ne istu, onda vrlo sličnu ekonomsku poziciju u odnosu na velike sile.

Biznis

14. POSLOVANJE LOGISTIČKIH KOMPANIJA U PANDEMIJI: Najbliže postaje važnije od najjeftinijeg
Sa rastom cena transporta koje su dostigle istorijski maksimum, logističke kompanije su se brzo vratile na put „stare slave“. Industrijske nekretnine su tokom prošle i ove godine zabeležile značajan rast u Srbiji, posebno u okolini Beograda. Ipak, u ovdašnjim logističkim kompanijama tvrde da trenutna situacija nije održiva za sve. To se već vidi po reakcijama privrede, koja uveliko traži robu na bližim tržištima.

16. DOMAĆI PROIZVOĐAČI INDUSTRIJSKIH MAŠINA: Oskudica u radnicima veći problem od korone
Iako su tokom pandemije delile teškoće cele prerađivačke industrije u Srbiji, kompanije koje se bave mašinogradnjom uspele su ne samo da prežive, nego i da dođu do inostranih klijenata. Domaći proizvođači industrijskih mašina ne oskudevaju u inovacijama, ali zato oskudica u kvalitetnim inženjerima i stručnim radnicima postaje najveća pretnja za njihovo poslovanje.

18. KARTELIZACIJA PROIZVODNJE CEMENTA I DUVANA U SRBIJI: Neka ostane među nama
Iako industrije cementa i duvana u Srbiji nisu uništene u procesu privatizacije kao neke druge delatnosti, proizvodnja je nastavljena na štetu domaćih radnika, dobavljača i razvoja sirovinske baze. To je posledica kartelizacije tržišta i dogovora između njenih nosilaca kako maksimizirati zaradu, bez obzira kako to utiče na proizvodnju, zaposlenost, izvoz, platni bilans, investicije i druge interese zemlje domaćina.

20. DRAGANA MILANOVIĆ, DIREKTORKA KOMPANIJE „ROBERTO BARESSI“: Kad filolog odbije da radi „mirniji“ posao
Iako je Dragana Milanović diplomirala italijanski jezik i književnost, umesto nekog „mirnijeg“ posla izabrala je da od starih mašina za šivenje, preostalih iz ugašenog posla njenih roditelja, i sestrine skromne ušteđevine, napravi sopstvenu proizvodnju kvalitetnih i modernih košulja. Posle osam godina rada, preduzeće „Roberto Baressi“ je poznato širom Srbije. Usred krize, koja je posebno pogodila proizvođače poslovne odeće, kompanija ne brine o egzistenciji već pravi planove za izvoz, a Dragana Milanović je proglašena za mladog menadžera 2020. godine u izboru Srpske asocijacije menadžera.

Finansije

22. STANJE NA TRŽIŠTU BANKARSKIH GARANCIJA U SRBIJI: Kako radimo kad se ne poznajemo
Prema podacima Narodne banke Srbije, u junu ove godine stanje potencijalnih plasmana po plativim i činidbenim bankarskim garancijama u Srbiji iznosilo je 412 milijardi dinara, odnosno oko 3,5 milijardi evra. To je rast od skoro 60% u odnosu na kraj 2015. godine. U bankama kažu da je najveća potražnja za bankarskim garancijama u segmentima građevinarstva i infrastrukture, a najzastupljenije su garancije za učešće na tenderu, dobro izvršenje posla, povraćaj avansa i obezbeđenje plaćanja.

24. NAPLATA I OSIGURANJE POTRAŽIVANJA: Prevencija bankrota
Polisa osiguranja potraživanja (Trade Credit Insurance) odnosi se isključivo na naplatu potraživanja koja preduzeća imaju među sobom. Najzastupljenija je u farmaceutskim kompanijama, agrobiznisu, kompanijama koje prodaju IT opremu, a interesovanje je skočilo od početka pandemije uprkos državnim dotacijama koje bi mogle da obezbede bolju naplatu potraživanja, i koje su mnogim preduzećima omogućile da zadrže nos iznad vode.

28. KOJU PRAVNU FORMU ODABRATI U ZAPOČINJANJU SOPSTVENOG POSLA: Odluka zavisi od toga koliko je isplativa delatnost
U želji da sebi obezbede vreme za ono što im je suštinski važno u razvoju ideje, inovatori se često odlučuju za pravnu formu u organizovanju svog poslovanja koja će biti najmanje administrativno zahtevna. Ali baš to može biti zamka koja će uticati na dalji razvoj posla.

30. USIJANJE CENA ELEKTRIČNE ENERGIJE U EU: Da li je zeleno uteralo struju u crveno?
Zbog rekordnog skoka cene struje na tržištu EU, države jedna za drugom intervenišu na tržištu kako bi se smanjio udar na najugroženija domaćinstva. Španija je za sada preduzela najradikalnije mere, sa procenom da će one koštati državni budžet ove godine oko 1,4 milijarde evra. Evropska komisija je zasuta optužbama da će se posledice pogoršane strukture veleprodajnog tržišta energije i najveći trošak u sprovođenju Zelenog dogovora prevaliti na leđa najsiromašnijih.

Temat – Mlekarska industrija

35. TRŽIŠTE MLEKA U SRBIJI: Dve firme vuku polovinu ukupnih prihoda
Mikro preduzeća su ubedljivo najbrojnija u mlekarskoj industriji Srbije, ali ona ostvaruju tek nešto više od 2% ukupnih poslovnih prihoda u ovoj delatnosti. Svega dve kompanije spadaju u velike i one generišu skoro polovinu ukupnih poslovnih prihoda, a samo jedno preduzeće premašuje prihode od 10 milijardi dinara godišnje. Skoro 83% izvoza mlečnih proizvoda plasira se na svega tri tržišta u regionu, a najveći izvoznici su ujedno i najveći uvoznici.

38. KONKURENTNOST NAŠE MLEKARSKE INDUSTRIJE: Trgovci „konkurentniji“ od proizvođača
Pokazatelji da su naše mleko i mlečni proizvodi sve prisutniji i na najzahtevnijim tržištima, poput EU ili Rusije, svakako su dobra vest, ali treba imati u vidu da se većina mlečnih prerađevina i čak 90 odsto mleka u svetu troši u lokalu, zbog lake kvarljivosti. Da bi naši proizvođači zadržali svoj udeo na srpskom tržištu pred narastajućom i vrlo izdašno subvencionisanom konkurencijom iz EU, potrebno je unaprediti ne samo proizvodnju, nego i distribuciju. Trenutno, svoj rad najmanje uspevaju da naplate proizvođači mleka, njegovi prerađivači su redovno u egzistencijalnim problemima, a veliki trgovci diktiraju tržišne uslove i čini se da najbolje prolaze u „mlečnom“ lancu.

40. KOLIKO SE KRIZA U PROIZVODNJI MLEKA ODRAŽAVA NA MLEKARSKU INDUSTRIJU: Neizbežno poskupljenje
Kriza u stočarstvu naterala je poljoprivrednike u Srbiji da traže proglašenje vanrednog stanja u oblasti proizvodnje sirovog mleka i hitnu pomoć države. Njihov apel podržava mlekarska industrija, najbliži partner u tom proizvodnom lancu kojem ne može biti dobro ako vlasnici krava razmišljaju o smanjenju broja grla.

42. ODNOS SUBVENCIJA, CENE I KVALITETA MLEKA U SRBIJI: Pomoć bez razvoja
Posle burnih višemesečnih rasprava oko otkupne cene mleka, premije za mleko će porasti sa sedam na deset dinara. Ali sve dok su subvencije socijalnog karaktera i na njihovu visinu ne utiče kvalitet proizvedenog mleka, kao i dok se taj kvalitet vrlo slobodno tumači prilikom otkupa – teško da može biti značajnijeg napretka u prosečnom prinosu mleka na gazdinstvima.

44. KOJI SU NAJISPLATIVIJI PROIZVODI OD MLEKA: Zavisi koga pitate
Koji su najisplativiji mlečni proizvodi je pitanje na koje niko nema potpuno tačan odgovor, niti računicu. Kajmak, beli polumasni i beli masni sir drže konstantno isti nivo cena. Ekstremna situacija dogodila se 2011. godine, kada je kajmak otišao na 870 dinara po kilogramu, što predstavlja najvišu cenu do sada. Koji proizvod od mleka donosi najveći profit često zavisi i od doba godine.

46. INOVATIVNA MALA GAZDINSTVA ZA PROIZVODNJU MLEKA: Mali mlekari će promeniti industriju
Inovatori među malim mlekarima u Srbiji spoznali su da moraju da ulože u ideju da bi postali konkurentni velikim proizvođačima i prerađivačima. Kad imate ograničene kapacitete, ali veliku konkurenciju, morate da se probijete brzinom proizvodnje, kvalitetom proizvoda, ali i idejom koju će potrošači podržati, o čemu za B&F govore istaknuti mali mlekari.

48. PREDUZETNIŠTVO U OBRAZOVANJU MLEKARA: Kad ima volje, ima i načina
Srednja poljoprivredna škola u Šapcu porušila je sve žalopojke o našem obrazovanju, pre svega one da škole ne omogućavaju dobru praksu đacima i da same nisu praktične, jer ne umeju da opstanu na tržištu. Pre deset godina je bila pred zatvaranjem, a danas je samo u proizvodnji mleka treći dobavljač „Mlekare Šabac“ po veličini. Škola obrađuje 120 hektara zemlje i svu zaradu od prodaje svojih proizvoda ulaže u unapređenje uslova za nastavu, kao i u sređivanje svojih objekata i okoline. 􀃎ak i u zoološki vrt, koji pored učenika, vikendom posećuju i ostali Šapčani.

50. POTROŠNJA ENERGIJE U DOMAĆIM MLEKARAMA: Izdatak težak 20 miliona evra godišnje
Troškovi energije u trideset najvećih mlekara u Srbiji imaju prosečno udeo od pet odsto u ukupnim proizvodnim troškovima, a za ove potrebe godišnje se izdvaja oko 20 miliona evra. Izdaci za utrošenu energiju su za 50 odsto manji od proseka prehrambenog sektora u Srbiji, ali i viši u poređenju sa svetskim prosekom, gde se udeo ovih troškova u proizvodnji mleka kreće od jedan do tri odsto. Najviše energije po kilogramu gotovog proizvoda potrebno je za proizvodnju mleka u prahu, dok je u poređenju sa pasterizovanim mlekom, za proizvodnju kilograma sira potrebno devet puta više vode, četiri puta više sirovine i tri puta više energije.

52. MLEKARA NA MORU: Kada krave odu u mornare
Kada je holandski inženjer i preduzetnik Piter van Vingerden odlučio da napravi mlekaru na moru u roterdamskoj luci, njegove kolege su se šalile da će krave dobiti morsku bolest. Danas 35 krava muzara živi na trećem spratu plutajućeg poljoprivrednog imanja i daju 185 litara mleka dnevno. Mleko se prerađuje u fabrici sprat niže, gde je i prodavnica mleka i jogurta.

Intervju

54. PREDRAG STARČEVIĆ, UČITELJ I JEDAN OD NAJBOLJIH EDUKATORA U SRBIJI 2020: Deca su najplemenitiji ljudi
Navikli smo da živimo u vremenu u kojem je neko poznat zato što je političar, estradna zvezda, bogataš ili u najboljem slučaju dobar sportista. Pančevo ima retku privilegiju da je jedan njegov stanovnik poznat po tome što je izuzetan učitelj. Predrag Starčević, učitelj u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“, već godinama dokazuje zašto je najvažnije da deca u školi nauče kako da odrastu u dobre ljude. Zato je omiljen i među učenicima i među roditeljima, po svom pristupu obrazovanju poznat je i van granica naše zemlje, a Udruženje za podsticanje preduzetništva „􀄿ivojin Mišić“ proglasilo ga je 2020. najboljim edukatorom u Srbiji.

Skener

58. PROIZVODNJA I TRGOVINA HRANOM ZA KUĆNE LJUBIMCE: Nekom zarada, nekom bankrot
Domaći proizvođači hrane za pse i mačke kažu da je njihova delatnost jako zahtevna, pa iako je primetno da ovo tržište raste u Srbiji, nisu svi uspešni niti zaštićeni od bankrota. Zbog poremećaja koje je izazvala aktuelna pandemija, proizvođači se sada suočavaju sa nestašicom i visokim cenama sirovina i ambalaža. Trgovci takođe ističu da na ovom tržištu nema pravila. Iako se čini da prodavnice hrane za kućne ljubimce niču na sve strane, situacija se godinama bitnije ne menja, jer dok jedni otvaraju, drugi zatvaraju.

60. UTICAJ KREATIVNE INDUSTRIJE NA DOMAĆU PRIVREDU: Kreativci u zaletu
Domaća kreativna industrija, u kojoj je više od polovine zaposlenih staro između 20 i 45 godina i podjednak procenat ima visoko obrazovanje, učestvuje sa 7,4% u domaćem BDP-u. Preduzetnici, koji čine tri četvrtine kreativne industrije, povećali su dodatu vrednost za neverovatnih 200% za samo tri godine. Prema učešću dodate vrednosti u BDP-u, privatni sektor u kreativnoj industriji je iznad građevinarstva, ima nešto manji udeo nego poljoprivreda, a znatno manji nego prerađivačka industrija i trgovina.

62. DŽEJMS BOND KAO PORODIČNI POSAO: Ne dozvoli korporaciji da sve upropasti
Većina onih koji su sa nestrpljenjem očekivali premijeru najnovijeg filma o Džejmsu Bondu, ne zna da je za uspeh ovog serijala već skoro šest decenija najzaslužnije jedno porodično preduzeće. Procenjuje se da su zahvaljujući produkcijskim sposobnostima porodice Brokoli, filmovi o tajnom britanskom agentu ukupno zaradili oko 18 milijardi dolara. Sada se mnogi pitaju šta će biti sa tom franšizom, nakon što je vlasnik „Amazona“ Džef Bezos kupio filmski studio „MGM“, najpoznatiji upravo po ovom serijalu. Brokolijevi kratko odgovaraju da su naučili kako da ne dozvole korporacijama da upropaste Bonda.

Nove tehnologije

66. AUTOMATIZACIJA POMORSKOG SAOBRAĆAJA: Luke plove u promene
U evropskim lukama testiraju se napredna tehnološka rešenja, pa tako u Hamburgu rade na uvođenju 5G mreže, u Valensiji na integraciji Interneta vozila, u Antverpenu na automatizaciji zasnovanoj na „oblaku“, a u Roterdamu na mogućoj primeni blokčejna. Stručnjaci u ovoj industriji, međutim, upozoravaju da postoje brojne prepreke za uspešno usvajanje novih tehnologija, te da one, osim što su politički poželjne, moraju biti ekonomski isplative za učesnike u kontejnerskom saobraćaju.

Nauka

68. MATEMATIKA U ŽIVOTINJSKOM SVETU: Životinje znaju šta je nula
Sve veći broj istraživanja o numeričkim sposobnostima životinja otkriva da one ne samo što mogu da broje, već su u stanju da izvode i jednostavne aritmetičke operacije, poput sabiranja i oduzimanja. Ipak, najviše zaprepašćuju nalazi istraživanja među pčelama, majmunima, vranama i ribama, iz kojih se zaključuje da životinje mogu da spoznaju i tako apstraktan pojam kao što je nula. Pomenuta saznanja otvaraju nova pitanja o poreklu numeričkih sposobnosti i njihovom značaju za razvoj života.

Koktel

70. DOPRINOS MUZEJA LOKALNOM TURIZMU: Imaju li divni i topli ljudi svoju istoriju i kulturu?
Turisti čine čak 95% posetilaca muzeja u istočnoj Srbiji, od kojih je svega 15% stranaca. Iako je broj poseta muzejima u ovom delu Srbije porastao za 28% u periodu od 2015. do 2019. godine, a udeo stranaca uvećan 2,4 puta, primeri najposećenijih lokaliteta i muzeja dokazuju da muzeji mogu daleko više doprineti lokalnom turizmu. Jedna od neiskorišćenih mogućnosti da se više promoviše kako „divni i topli“ ljudi imaju svoju istoriju i kulturu je i razvoj „muzeja na otvorenom“, koji afirmišu nasleđe i identitet lokalnih mesta.

72. SAOBRAĆAJNA (NE)KULTURA U SRBIJI Ko je šef na četiri točka?
Manje od trećine automobila u Srbiji je registrovano na žene, a svega 35% njih ima vozačku dozvolu. Ekonomski faktor jeste bitan za ovakve razlike, ali ne i presudan jer istraživanja pokazuju da i žene sa visokim primanjima mnogo ređe voze kola nego muškarci. Mada neki muškarci za sve gluposti u saobraćaju vole da okrive žene, očigledno je da oni čine kritičnu masu za saobraćajnu nekulturu na domaćim drumovima. Ali ne mogu se kriviti za tako mali broj žena vozača, jer u Srbiji još uvek ne vladaju šerijatski zakoni koji brane ženama da voze automobile ako imaju novca i žele da ih kupe.

74. KREATORKA KOJA JE UKRSTILA MODU I NAUKU: Kad kinetičke skulpture prošetaju pistama
Mikroorganizmi, kristalizacija vode, Nikola Tesla, Higsov bozon, nervni sistem… Sve navedeno može biti inspiracija za glamurozne haljine, ako se dovoljno razumete u nauku i ako ste spremni da potrošite baš mnogo vremena na eksperimentisanje sa materijalima, kako biste sve ove pojave „upakovali“ u odeću. To je pošlo za rukom Holanđanki Ajris van Harpen, koja je poznata po saradnji sa naučnicima i institucijama poput CERN-a, ali i po korišćenju raznovrsne tehnologije, počev od 3D štampača, preko struje velikog napona, do magnetnih polja.

Komunikacije

76. LOBIRANJE NA DIGITALNOM TRŽIŠTU EU: Kad tehnološki giganti odreše kesu
Najveće tehnološke kompanije u svetu toliko dominiraju na tržištu da su počele da se ponašaju po sopstvenim pravilima. Sada Evropska unija želi da u ovu sferu uvede neka svoja pravila, ali u tim pokušajima nailazi na velike otpore. Koliko su ovakvi otpori „teški“, pokazuje i podatak da tehnološke kompanije za lobiranje u Evropi troše čak 97 miliona evra godišnje. To je više od farmaceutskog, hemijskog i finansijskog sektora zajedno.

Reprint

78. NETRANSPARENTNOST SRPSKE PRIVREDE: Srbija je jedna velika tajna
Da je Srbija „velika tajna“ istakla je u svojoj pesmi Desanka Maksimović. Kada se pojavio ovaj stih, ipak smo ga primali na jedan metafizički način. Vlast nas, međutim, suočava sa neverovatnom zbiljom, sa svakodnevnom državnom tajnom, koja se manifestuje kao volja jednog čoveka!

Vremeplov

80. ISTORIJA SIRA: Omiljeni potomak mleka
Sir je, uz jogurt i maslac, najstariji potomak mleka, rođen još u neolitu. U antici, sir su „sahranjivali“ sa preminulima, kako bi imali šta da pregrizu na onome svetu. Monasi u srednjem veku kvasili su sir slanim rastvorima i alkoholnim pićima, da bi dobio posebnu aromu, a renesansa mu je posvetila enciklopediju. Jednom švajcarskom političaru dugujemo prvu zadružnu proizvodnju sira, prvu industrijsku mlekaru američkom poljoprivredniku, a u Parizu je rođena prva specijalizovana prodavnica sira.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Hodate po stanu i proizvodite struju

by bifadmin

Istraživači koji nastoje da razviju zeleni izvor energije za domaćinstva došli su do zaključka da ljudski koraci na drvenim podovima obloženim jonima silicijuma i metala mogu proizvesti dovoljno električne energije za osvetljavanje LED lampe.

Zbog fenomena poznatog kao triboelektrični efekat, neki materijali mogu stvoriti električni naboj kada dođu u kontakt sa drugom sličnom supstancom, a zatim se odvoje. Naelektrisanje nastaje prelaskom elektrona sa jedne stavke na drugu. Materijali koji doniraju elektrone nazivaju se tribopozitivni, dok se oni koji ih primaju nazivaju tribonegativnim.

Iako drvo leži u sredini ovog spektra i ne propušta lako elektrone, Guido Panzarasa i njegove kolege sa fakulteta ETH u Cirihu otkrili su da se njime može manipulisati radi stvaranja većih naboja.

Jedan drveni panel impregniran je silicijumom, zauzima elektrone kada dođe u kontakt sa predmetom. Drugi panel je infuziran nanokristalima zeolitskog imidazolatnog okvira-8 (ZIF-8), kompleksa koji sadrži jone metala i organske molekule i koji ima tendenciju da gubi elektrone. Istraživači su ovu tehniku impregnacije nazvali „funkcionalizacija“.

Istraživači su otkrili da je ovaj tretman napravio uređaj koji sadrži obe drvene ploče 80 puta efikasnije u transportu elektrona od običnog drveta, što znači da je bio dovoljno moćan da upali LED sijalice kada je uređaj komprimovan i kada su dve drvene ploče došle u dodir.

Pristup funkcionalizacije jednostavan

Panzarasa kaže da je problem napraviti drvo koje može privući i izgubiti elektrone, a da je pristup funkcionalizacije jednostavan i industrijski skalabilan, samo pitanje inženjeringa.

Konstruisano drvo bilo je opremljeno elektrodama za vođenje naboja, a tim je otkrio da komad veličine 2 do 3,5 centimetara komprimovan pri 50 njutna-za red veličine manji od sile ljudskog koraka-može generisati 24,3 volti . Veći uzorak, veličine A4 papira, mogao je da generiše dovoljno energije za napajanje LED svetla u kući i sitnih električnih naprava poput kalkulatora.

Panzarasa i njegov tim sada rade na razvoju ekološki bezbednih i lakih za proizvodnju hemijskih premaza za drvo.

Izvor: Građevinarstvo.rs/ Ekapija
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Proizvodnja sladoleda beleži rast od preko 51%

by bifadmin

Proizvodnja sladoleda u Srbiji poslednjih godina raste, a prema podacima Privredne komore Srbije naročito veliki rast se beleži od 2019. kada je proizvedeno 51% više sladoleda nego godinu dana ranije.

U 2019. godine proizvedeno je 33.875 tona, a 2018. 22.313 tona.

Prošle godine proizvodnja je bila približna rekordnoj 2019. godini i iznosila je 33.818 tona.

Ranijih godina je, pokazuju podaci Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS, u Srbiji proizvođeno tek nešto više od 20.000 tona.

2016. proizvodnja je iznosila 20.202 tone, 2017.godine 21.415 a godinu dana kasnije 22.313 tona.

Sa porastom proizvodnje, raste i izvoz ove omiljenje letnje poslastice, pa su prošle godine izvezene 22.230 tona, što je tri puta više nego 2016.

Najveće količine sladoleda, srpski proizvođači izvoze u zemlje našeg regiona, a najviše u Bugarsku, Grčku, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku.

Sladoled se izvozi i u Veliku Britaniju, Nemačku, Španiju.

Osim velikih fabrika sladoleda Frikom, Froneri Adriatic i Swisslion – Takovo, koje proizvode najveće količine i zapošljavaju oko 2.000 radnika, sladoled u našoj zemlji pravi i oko sto malih zanatskih proizvođača.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Rusi grade prvu fabriku za proizvodnju jurišnih dronova

by bifadmin

Ruska kompanija Kronštat je počela izgradnju prve specijalizovane fabrike za serijsku proizvodnju bespilotnih letelica u Rusiji.
Otvaranje je planirano za novembar 2021. godine.

„Izgradnja prve ruske fabrike za serijsku proizvodnju bespilotnih letelica je počela u Dubni. Fabrika će biti izgrađena u rekordno kratkom roku, a otvaranje je planirano u novembru 2021. godine“, rekli su u pres službi kompanije.
Investicije u projekat će biti veće od 44 miliona evra. Kompanija je navela da će obezbediti stalna zaposlenja za više od 1.500 ljudi i u državni budžet će se sliti preko deset miliona evra godišnjeg poreza. Proizvodnja će biti u skladu sa ekološkim standardima. Ukupna površina fabrike će biti 45.000 kvadratnih metara, prenosi Sputnjik.

Kako je naveo generalni direktor Kronštata Sergej Bogatikov, kompanija ima veoma kratke rokove, ali će uraditi „sve što je moguće i nemoguće, kako bi ih ispoštovali“.

„Gledali smo razne lokacije, ali smo se zaustavili na Dubni. Dubna je poznat grad nauke, ovde je dobro razvijena industrija i proizvodnja i nalaze se značajne kompanije“, dodao je on.
Prema izvoru u vojno-industrijskom kompleksu „nova proizvodnja omogućiće pokrivanje potreba za bespilotnim letelicama Inohodec kako od strane Ministarstva odbrane, tako i od drugih kupaca“.

Kronštat je razvio i proizvodi jurišnu bespilotnu letelicu Inohodec, koja je poznata i kao Orion. Dronovi ovog tipa mogu da ponesu do 200 kilograma ratne opreme i korišćeni su u Siriji protiv terorista. Postoje i aparati koji se koriste u obaveštajnim službama i za civilnu upotrebu.

Kompanija Kronštat razvija i bespilotni kompleks za grupnu primenu Molnija i teške juriše dronove Grom.

Inohodec, poznat i kao Orion, spada u klasu dronova sa letom srednje visine i sa dugim trajanjem leta. Može da ostane u vazduhu do 24 časa sa maksimalnom visinom od oko osam hiljada metara. Dron je težak 1.100 kilograma, nosivost mu je 250 kilograma.

Projekat je započet 2011. godine na zahtev Ministarstva odbrane Rusije. Prvi prototip je napravljen još 2015. godine, a ispitivanja su započeta 2016. godine. Verzija za izvoz je predstavljena na aeromitingu MAKS-2017.

Izvor: Sputnjik

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci