putovanja

Za razliku od našeg sistema vaučera, kojima u Srbiji turisti u dobrom delu smeštajnih kapaciteta u kojima bi voleli da odsednu mogu da plate nekih par sati boravka, mnoge države širom sveta svoje građane na putovanja podstiču značajnom finansijskom stimulacijom.

Primera radi, Italija svojim državljanima nudi do 500 evra za odmor u okviru njenih granica, dok su se Island, Južna Koreja, Tajvan i Tajland odlučili za vaučere. Kipar, pride, za one koji od korone obole na njegovoj teritoriji, nudi i besplatno zdravstveno osiguranje i troškove smeštaja u karantinu.

Ovo su samo neki od primera odgovora zemalja na prognozu OECD eksperata da će internacionalni turizam ove godine, zahvaljujući pandemiji, zabeležiti pad od 60 odsto, a u slučaju drugog talasa (podsećamo da je trenutno na snazi neki od pikova prvog talasa) čak do 80 odsto.

Nakon olakšica kojima je rasterećena ponuda, u vidu nižih poreza za hotele i restorane ili subvencija za aviokompanije, pojedine vlade su rešile da stimulišu i potražnju, što je u industriji turizma sasvim očekivano, budući da je u proteklih pet godina, kako kažu podaci Svetskog saveta za putovanja i turizam, upravo ona obezbeđivala svako četvrto radno mesto, na globalnom nivou.

Ironija sudbine turizma je htela da u vreme kada sve više popularnih destinacija uvodi takse, poreze i kazne za preterani broj posetilaca koji uništavaju sve što dotaknu ili se slikaju na, pored i u njemu (fenomen poznatiji kao prekomerni turizam) pokaže da možemo i drugačije da se igramo, i da način da se smanji broj gostiju u Veneciji nije samo uvođenje naplaćivanja prolaska kroz njene kapije u iznosu od 10 evra, već na primer i pandemija opasnog, ali lako prenosivog virusa koji još delotvornije može da izazove sunovrat broja turističkih poseta.

Samo nam dođite, lepo vas molimo

Zato mnogi od gradova koji su se dovijali kako da rasteraju sve te turiste sa svojih dragocenih pločnika sada pokušavaju da privuku bilo koga, i u bilo kojoj režiji, iliti što bi moja najbolja drugarica rekla kada smo pre petnaestak godina prošle pored nekog socijalnog butika po čijem su izlogu bile izlepljene majice i pantalone u svoj svojoj širini i dužini – “kupite nešto, molim vas”.

Pojedini, poput pomenute Venecije, ipak nisu posve sigurni da li zaista žele nazad sve te turiste, pa i oni razmatraju druge alternative. Paolo Kosta, bivši gradonačelnik Serenisime, a aktuelni čelnik pristaništa Kraljice Jadrana, predlaže da se nezaposlenost smanjuje ulaganjem u luku, imajući u vidu da su poslovi u turizmu sezonski i slabo plaćeni s obzirom da ne podrazumevaju neke posebne veštine. Razvoj luke kao tranzita između centrale Evrope i Dalekog istoka ili ulaganje u razvoj tehnologije njemu se čine kao bolje opcije, ali on, nažalost, ne odobrava subvencije. Njih usmerava država, a ona se i dalje radije opredeljuje za turizam. Zašto? Jednostavno je, kao i uvek – zato što je turistički lobi jači, piše list Ekonomist. Čak se i rimuje.

Tako se ponovo vraćamo na vaučere i ostale mere za podsticaj turizma od kojih se ne odustaje uprkos brojnim otežavajućim okolnostima. Reaktiviranje virusa koje je usledilo nakon popuštanja mera, odnosno divljanje virusa tamo gde su one preko noći bile ukinute – insistiramo na toj razlici – automatski je uticalo na praktične mogućnosti putovanja, potpuno nezavisno od novca ili slobodnog vremena onih koji putuju.

Vaučerijada

Za one nehajne i bezbrižne među vama, kada kažemo da nije baš najzgodnije igde kretati, mislimo na primere poput Britanaca koji su tokom svog boravka u Španiji saznali da će po povratku u svoju zemlju morati da provedu 15 dana u karantinu, kakvih ima bezbroj, a za mnoge ste i sami čuli.

Retkim srećnicima koji na raspolaganju imaju neograničen broj radnih dana za letovanje ovo ne predstavlja problem, ali mi sa samo dve nedelje istog nemamo luksuz karantina ni u zemlji odredišta, niti u onoj iz koje smo otišli da se odmorimo.

Za vreme konstantnog prolećnog boravka u kući ljudi su uštedeli dosta novca i sada je više nego ranije evidentno da nije problem u parama: ljudi se sada plaše da se ne razbole, posebno u tuđini. To ide na ruku reklamiranju turizma u sopstvenoj zemlji, koji bi trebalo da ojača posrnulu privredu, ali ljudi se samostalno opredeljuju za domaći turizam i mimo marketinga, pa poklon vaučer od države dođe kao kec na jedanaest.

Najambiciozniji plan za motivisanje stanovnika da putuju po svojoj zemlji, pod krajnje neočekivanim sloganom “Idi na put”, ima Japan, koji je 22. jula otpočeo sa finansiranjem čak polovine iznosa cene putovanja svojih državljana, za šta je izdvojio simboličnih 12,6 milijardi dolara. Ne lezi vraže, dok vi sad ludite što niste Japanci, prema pisanju japanskog lista Nikkei Asian Review koji je krajem jula sproveo zanimljivo istraživanje, čak 80 odsto njih smatra lansiranje kampanja sa turističkim pogodnostima neprikladim u ovom momentu, imajući u vidu da veći protok ljudi može raširiti virus tamo gde do sad nije bilo značajnog broja obolelih.

Domaći turizam, raj i pakao

Nešto manje zbog turističke etike, a više zbog skoka cena smeštaja u pojedinim zemljama, oni siromašniji imaju osećaj da putovanja nisu fer jer smatraju da su bogati u boljoj poziciji da putuju, ali negde je i to rešeno. U Italiji pravo na novčani podsticaj da otputuju zato imaju samo porodice čija godišnja primanja ne premašuju 40.000 evra godišnje, dok u Južnoj Koreji dodatne bonuse za putovanja imaju samo zaposleni u malim preduzećima.

Sada kada ste krenuli da guglate koliko beše ono para daje naša domovina da bismo je bolje upoznali i više voleli, a i kako ne bismo upali u četvrtinu naših građana koji ove godine neće na letovanje, dozvolite da vas informišemo da su u pitanju vaučeri od po 5.000 dinara i da se njima ne mogu plaćati ishrana, piće, zdravstvene i druge usluge i boravišna taksa, već samo usluga smeštaja.

Na besplatane vaučere pravo imaju penzioneri, nezaposleni, studenti, korisnici prava na tuđu negu i pomoć, zaposleni čija primanja ne prelaze iznos od 70.000 dinara, korisnici prava na naknadu na porodičnu invalidninu po palom borcu, ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata sa primanjima nižim od 70.000 dinara, korisnici prava na naknadu na porodičnu invalidninu po palom borcu, kao i nosioci aktivnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, a možete ih iskoristiti samo ukoliko planirate da negde noćite najmanje pet dana.

Gde god da odlučite da provedete svoj odmor, a naročito ako on bude podrazumevao obilazak prirodnih lepota, srećan put i poštujte prirodu!

Jovana Babić

Izvor: Daljine.rs

Foto: Bif