reciklaža

Reciklirani tetrapak, plastika i staklo koji se koriste za novu proizvodnju ili za pravljenje inovativnih proizvoda, sokovi u ambalaži biljnog porekla ili gorivo od ostataka kafe, neki su od pionirskih primera primene kružne ekonomije u Srbiji. Najveći zagađivači, rudarstvo i energetika, prerađuju svega 1% jalovine i pepela za ponovnu upotrebu, dok su najperspektivniji sektori za primenu cirkularne ekonomije poljoprivreda, prerađivačka industrija, proizvodnja elektronskih uređaja i ambalaže. Istovremeno, iskustva iz sveta pokazuju da nisu sve nove tehnologije obevezno „zelene“, pa tako data centri, osim što za svoj rad utroše električne energije koliko i manji grad, recikliraju svega 20% svog elektronskog otpada. Praksa upozorava i da bi, osim o reciklaži, trebalo da razmišljamo o izlasku iz druge vrste „kružne“ ekonomije: besomučnog podsticanja potrošnje koja nas guši sve većim otpadom.

Periskop

8. NEPRIZNATE DRŽAVE U VREME PANDEMIJE: Nevidljivi neprijatelj u nevidljivim zemljama
Nova svetska glavobolja usred korona krize, sukob Jermenije i Azerbejdžana oko sporne teritorije Nagorno-Karabah, samo je još jedno upozorenje da nepriznate države predstavljaju tinjajuće bure baruta. Pandemija je dodatno zakomplikovala život na „fantomskim“ teritorijama, koje su otcepljenjem uglavnom dobile samo siromaštvo, rastuću nejednakost među stanovništvom i ekonomiju koja je zavisna od doznaka i stranih subvencija. Stoga ne čudi da su, na primer, vlasti u Pridnjestrovlju izdvojile svega oko 10.000 evra pomoći preduzećima u borbi protiv posledica korona krize, što je naišlo na podsmeh čak i najokorelijih pobornika nezavisnosti.

12. POLITIZACIJA AMERIČKE POŠTE: Kolateralna žrtva u trci za američkog predsednika
Američka pošta može da završi među najvećim kolateralnim žrtvama novembarskih predsedničkih izbora u SAD, zbog neuobičajeno velike uloge koju ima u tom procesu.

16.DA LI GAS ZAISTA GUBI BITKU NA ENERGETSKOM TRŽIŠTU: Najmanje loš među zlikovcima
U eri ekološke osvešćenosti, fosilna goriva i dalje obezbeđuju 85% svetskih energetskih potreba. Gas, osim što ima najsvestraniju primenu, doživljava se i kao najmanje loš momak među fosilnim zlikovcima, te kao most ka čistijoj privredi. Uprkos predviđanjima da će obnovljivi izvori energije već za pet godina biti konkurentniji od gasa, stručnjaci smatraju da ovaj energent neće biti tako lako istisnuti sa tržišta, posebno u zemljama gde je gas jeftin.

Biznis

18. PAVLE MARJANOVIĆ, GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE ACTAVIS U SRBIJI: Nove terapije za hronične bolesti
Prema poslednjim podacima, ukupno tržište lekova u Srbiji je raslo između četiri i pet odsto, a generičkih lekova za oko dva odsto. U poređenju sa ranijim godinama, rast je slabiji, ali to nije posledica pandemije, već rezultat razvoja tržišta koje sada vredi preko milijardu evra, kaže Pavle Marjanović, generalni direktor kompanije Actavis u Srbiji. Marjanović ističe da korona nije ugrozila redovno snabdevanje lekovima koje proizvodi Actavis, stabilnost plaćanja, niti uvođenje lekova nove generacije na domaće tržište.

20. VALJEVSKA PIVARA – OD GUBITAŠA DO IZVOZNIKA: Povratak ugleda domaćem pivu
„Valjevska pivara“ je jedna od retkih koja je ostala u domaćem vlasništvu, zahvaljujući još ređem primeru da se domaći preduzetnici udruže i kupe ovo preduzeće, kako bi osigurali opstanak domaćih brendova i podstakli druge da slede njihov primer. Nekadašnja firma u stečaju sada ima u potpunosti modernizovanu proizvodnju, pod njenim krovom je vraćeno u život i čuveno „Jagodinsko pivo“, a ugovoren je i izvoz na neka od najvećih stranih tržišta.

22. BRANKA GOLUBOVIĆ, „WOOL ART“: Selo u društvu korporacija
Neobični, ručno pleteni bilbordi, ili „hipsteri“ obučeni u tradicionalne džempere iz zlatiborskog kraja, samo su neki od primera korporativnih kampanja koje su rađene u saradnji sa porodičnim preduzećem „Wool Art“, specijalizovanim za izradu ručno pletenih proizvoda od vune. Branka Golubović, vlasnica firme kaže da joj je u opisu posla da spaja naizgled nespojive svetove – selo sa korporacijama, gradskom modom i onlajn prodajom širom planete.

24. KAKO JE PANDEMIJA UTICALA NA PROMET FALSIFIKOVANE ROBE: Lažnjaci otporni i bez vakcine
Pandemija nije umanjila promet falsifikovane robe, koja se osim na pijacama i na ulici, prodaje i u legalnim prodajnim objektima. Najveći rizik za potrošače predstavljaju falsifikovana alkoholna pića, lekovi, kozmetika, proizvodi za ličnu higijenu, električni alati, rezervni delovi za automobile, električni proizvodi i igračke za decu. Prema podacima Ministarstva zdravlja, polovina lekova koji se kupuju na internetu je falsifikovana i potencijalno toksična.

Finansije

28. FINANSIJSKA PODRŠKA INOVACIJAMA: Početak je najteži, ali od nečega se mora krenuti
Za svaki napredak je potrebna ideja, ali je put do njene primene dug i mukotrpan, posebno na početku kada je podrška najvažnija. Finansijska i stručna pomoć visokotehnološkim medicinskim centrima, naučno tehnološkim parkovima i inovacionim centrima na fakultetima, samo su neki od primera angažovanja Evropske investicione banke u razvoju inovacija u Srbiji. Ova institucija je osmislila i finansijske instrumente i garancijske šeme koje pomažu bankama i investitorima da apsorbuju rizik koji nose mlade kompanije u nastanku.

30. PDV TRETMAN DONACIJA U DOBRIMA: Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje
Misao našeg čuvenog književnika i nobelovca Ive Andrića, „ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje“, iznenađujuće je primenjiva u jednoj oblasti koju bi malo ko povezao sa književnošću: PDV tretmanu donacija u dobrima u humanitarne svrhe. Ova tema je aktuelizovana u Srbiji zbog posledica pandemije i potrebe da se posebno pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.

32. TAKSE NA ŽALBE NA REŠENJA DRŽAVNIH ORGANA: Plati, pa se žali
Put do istine i pravde u Srbiji ne samo da je trnovit, već i košta. Da bi uopšte mogli da pokrenete postupak žalbe, bilo da ste u pravu jer postoji očita greška u rešenju ili mislite da ste u pravu, pa se ispostavi da niste, osnov je plaćanje takse. U zavisnosti od toga na šta se odnosi žalba na rešenje zavisi i visina ovog nameta. Zakonom o republičkim administrativnim taksama propisani su iznosi koje podnosilac žalbe mora da plati i oni se kreću od 480 dinara do 1.970 dinara.

34. BONUSI KAO NAGRADA DIREKTORIMA ZA BANKROT: „Talenat“ koji je doveo firmu do propasti
Korona virus ubija ljude, uništava kompanije i radna mjesta, jer još uvijek nema ni lijeka ni vakcine, samo su se menadžerski bonusi pokazali apsolutno imunim na bilo kakav uticaj pandemije. Analize su pokazale da od 42 velike kompanije u SAD koje su zvanično proglasile bankrot između marta i jula ove godine, njih 34 su isplatile bonuse svojim menadžerima. Paradoksalno je da zagovornici ove prakse sve opravdavaju potrebom da se „zadrže talenti“ među menadžerima, što je prilično nebulozan argument. „Talenat“ koji je i doveo firmu do propasti a vlasnike oslobodio viška para, teško da je rješenje za dizanje firme iz mrtvih.

Temat – Kružna ekonomija: Nije svako đubre za bacanje

37. POTENCIJALI CIRKULARNE EKONOMIJE U SRBIJI: Proizvedi, uštedi, upotrebi ponovo
Najperspektivniji sektori za primenu modela cirkularne ekonomije u Srbiji su poljoprivreda, prerađivačka industrija, proizvodnja elektronskih uređaja i ambalaže, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

39. PRERADA OTPADA ZA PONOVNU UPOTREBU U RUDARSTVU I ENERGETICI: Milijarde leže na deponiji pepela i jalovine
U Srbiji je prerada otpada za ponovnu proizvodnju u rudarstvu i energetici više nego simbolična, budući da se svega jedan odsto od ukupnih količina jalovine i pepela upotrebi za te svrhe. Pepeo bi mogao da se koristi u građevinskoj industriji, ali se to ne čini, iako Elektroprivreda Srbije raspolaže količinama čija je upotrebna vrednost procenjena na milijardu evra.

42. OTPAD KAO RESURS U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI: Ne seci granu na kojoj sediš
Ako industrija koja nas hrani istovremeno zagađuje osnovne izvore hrane, onda to više nije pitanje koje se rešava zbog učlanjenja u EU, nego zbog nas samih. Srećom, postoje firme na našem tržištu koje preduzimaju rešavanje tog problema, ne čekajući da se otvore i zatvore poglavlja na putu pridruživanja. Nesreća je što su takvi primeri još uvek retki.

44. INOVATIVNI MATERIJALI OD PRERAĐENOG OTPADA: Pepeo, šljaka i plastika imaju i nove živote
Reciklirani tetrapak, plastika ili staklo samo su neki od ovdašnjih primera prerade otpada koji se pretvara u nove sirovine za različite industrije, ili još češće u potpuno nove, finalne proizvode. Iako u Srbiji još nema zakona koji bi kroz „zelene“ javne nabavke favorizovao proizvode sačinjene od reciklabilnih materijala, uz uštede prirodnih resursa, to nije obeshrabrilo pojedine firme da uđu u ovaj posao. Među njima ima veterana, ali i početnika, koji razvijaju svoje ideje u tehnološkim parkovima.

46. RECIKLAŽA U INDUSTRIJI DATA CENTARA: Mali broj servera završi na „reanimaciji“
Sadržaji koje svakodnevno stvaramo na internetu čuvaju se na čak 44 miliona servera širom sveta. Rok trajanja ovih servera je samo pet godina, ali veliki broj njihovih komponenti može ponovo da se koristi. No, kako Marfi zapoveda, dobru vest u stopu sledi loša – data centri recikliraju samo 20 odsto svog elektronskog otpada. Dok u svetu veliki broj kompanija odbacuje istrošene servere, u Srbiji se firme trude da im produže rok trajanja, ali ne zbog ekološke osvešćenosti, već zbog loše ekonomske situacije.

48. DA LI ĆE ZAŽIVETI FINANSIJSKA PODRŠKA CIRKULARNOJ EKONOMIJI U SRBIJI: Nije pitanje kada, već pod kojim uslovima
Posebne kreditne linije za cirkularnu ekonomiju u bankama u Srbiji – ne postoje. To ipak ne znači da će bez kredita ostati kompanije zainteresovane da, na primer, izgrade novi pogon gde će reciklirati ambalažu koju same proizvode. Kao što je to slučaj sa bankama u EU i širom sveta – više nije pitanje da li će se ovdašnje banke odazvati potrebi društva u finansiranju zelene i cirkularne ekonomije. Takvo opredeljenje je već izvesno, nego je pitanje pod kojim uslovima i instrumentima će se odazvati takvom cilju, kažu stručnjaci.

50. CIRKULARNA EKONOMIJA U POTROŠAČKOM DRUŠTVU: Kupujem i bacam, dakle postojim
I pored velikih ekoloških i ekonomskih koristi, cirkularna ekonomija ne može u potpunosti da reši toliko gomilanje otpada, uzrokovano prekomernom potrošnjom. Reciklaža i prerada odbačenih predmeta koštaju, pa su isplativost poslovanja i bezbednosni razlozi glavni uzroci što se ne može reciklirati baš sve. Možda bi zato, osim o reciklaži, trebalo da razmišljamo o izlasku iz druge vrste „kružne“ ekonomije: besomučnog podsticanja potrošnje koja nas guši sve većim otpadom.

52. ZAGROBNI ŽIVOT STARIH NOVČANICA: Šargarepa iznikla na milijardama bačenih funti
I na kraju, kada preduzeća koja uz pomoć cirkularne ekonomije uštede i zarade novac, šta se događa sa novčanicama koje izađu iz upotrebe“ Neke centralne banke ih posle recilklaže koriste kao gorivo za grejanje, druge za proizvodnju građevinskih materijala, a neke za pravljenje poljoprivrednog đubriva. „Sledeći put kada budete jeli šargarepu ili krompir koji kupujete od lokalnog proizvođača, imajte na umu da su oni izrasli doslovno zahvaljujući milijardama bačenih funti“, piše na zvaničnom sajtu Banke Engleske.

Intervju

54. PROFESOR ALEKSANDAR KAVČIĆ, INŽENJER I NAUČNIK: „Kavčićev detektor“
Matematička gimnazija, prvi posao – +arvard, doktorski rad i krađa patenta, sudski proces kao iz holivudskih filmova, milionska odšteta, fondacija, besplatni udžbenici za sve osnovce u Srbiji… Iako na prvi pogled nespojivo, sve ovo zajedno čini veoma zanimljivi život i više nego plodonosnu profesionalnu karijeru profesora Aleksandra Kavčića, inženjera i naučnika, poznatog po svom patentu za čitanje zapisa sa magnetnih memorija koji se koristi u milijardama računara i diskova širom sveta.

Skener

58. KO JE NARAJANI MURTI: Kako je bivši marksista postao indijski Stiv Džobs
Narajani Murti, osnivač IT giganta „Infosys“, koga nazivaju i „ocem indijskog IT sektora“, nije dovoljno poznat u našoj sredini, iako je reč o jednom od najčuvenijih svetskih preduzetnika. Njegova karijera zaslužuje posebnu pažnju i zbog toga što, kako sam otkriva, za sve što je postigao je zaslužan njegov boravak u Nišu 1974. godine i potonje putovanje vozom za Bugarsku, gde se obreo u zatvoru.

60. ULOGA „KRŠTENICE“ U ZAPOŠLJAVANJU ŽENA: Obeshrabrene već u pokušaju
Stariji od 45 godina koji ostanu bez posla, najčešće su podjednako daleko od novog radnog mesta kao i od penzije. Kao što smo se u Srbiji bezbroj puta uverili, loše uvek može da bude gore. U ovom slučaju to znači da više nemate posao a imate više od 45 godina i pritom ste – žena. Među ženama u dobi od 45 i više godina evidentirana je najveća stopa dugoročne nezaposlenosti u poređenju sa mlađim ženama i muškarcima

62. PRIGRADSKI PREVOZ: Skuplje do sela nego do mora
Razdaljina od svega dvadesetak kilometara može da košta celu platu stanovnike sela u valjevskom kraju, koji rade ili se školuju u Valjevu, a nemaju javni prevoz niti mogućnost da koriste linijski taksi. Najgore je bolesnim starijim ljudima u naseljima gde nema ni lekara. Primera radi, putovanje od Valjeva do nekog sela u mioničkom kraju koštalo bi taksijem oko 4.000 dinara, dok neke turističke agencije nude put do manastira Ostrog za 3.600 dinara. Ispada da je lakše i jeftinije stići do druge države, nego do obližnjeg sela.

64. FILANTROPIJA I SMANJENJE SIROMAŠTVA: Bogati pomažu bogate
Čovekoljubaca je više nego ikad ranije. Svake godine najbogatiji daju desetine milijardi dolara u dobrotvorne svrhe. Zašto onda nejednakost u svetu sve više raste“ Zato što filantropija često favorizuje bogate. Umesto da svet učini boljim mestom, filantropija ga u velikoj meri učvršćuje da ostane onakav kakav jeste.

Nove tehnologije

66. KOLIKI JE STVARNI DOMET BLOKČEJN TEHNOLOGIJE: Revolucija ili mitologija“
Blokčejn se već godinama najavljuje kao revolucionarna tehnologija koja će, zahvaljujući decentralizaciji, promeniti način plaćanja, glasanja na izborima, pojednostaviti korišćenje birokratskih usluga i distribucije proizvoda, kao i pristup uslugama osiguranja. Međutim, iako postoji već deceniju, blokčejn se i dalje najviše koristi kao podrška za kriptovalute. Dosadašnja praksa je pokazala da državni blokčejn projekti ne mogu biti u potpunosti decentralizovani i bez kontrole, dok je prema izveštajima revizorske kuće „Dilojt“, 92 odsto privatnih blokčejn poduhvata – propalo.

Nauka

68. INŽENJERI IZ NEOLITA: Drevna Venecija na Istoku
Međunarodna arheološka iskopavanja u Kini pokazuju da je u dolini reke Jangcekjang postojala prastara civilizacija koja je još pre pet i po hiljada godina izgradila izuzetno složen sistem brana, nasipa, veštačkih jezera i kanala. Prestonica ovog drevnog naroda bila je sagrađena na platformi visokoj preko devet metara, iznad guste mreže kanala kojima se odvijao svakodnevni saobraćaj.

Koktel

70. INSEKTI KAO SPASIOCI ČOVEČANSTVA: Lovci sakupljači u gradovima
Zašto je preporučljivo da postanete gradski lovac sakupljač i već sada krenete sa uzgajanjem insekata za koje nam nauka obećava da su hrana budućnosti“ Da li ovakva ishrana, izuzetno bogata proteinima, vitaminima i retkim mineralima može blagotvorno uticati čak i na mozak balkanskih političara“ Evo odgovora…

72. PANDEMIJSKA POPULARNOST JAPANKI: I karantin ima svoju modu
Japanke su obeležile modu karantina i rada od kuće, pa je ovo tržište koje je prošle godine globalno vredelo 17,8 milijardi dolara, letos premašilo vrednost od 20 milijardi dolara. Danas se proizvode i japanke sa čipom, a pre nekoliko godina japanke su bile u središtu ekonomskog skandala koji je uzdrmao i tadašnjeg brazilskog predsednika.

74. ELEKTRONSKA BIBLIOTEKA SKRIVENIH RUKOPISA: Oživljavanje mrtvih jezika
Kavkaski albanski i dijalekt aramejskog jezika poznat kao hrišćanski aramejski, neki su od davno izumrlih jezika koje je sada moguće videti i na internetu. Reč je drevnim rukopisima koji su bili skriveni na pergamentu ispod drugih rukopisa, sačuvanih u biblioteci pravoslavnog manastira „Sveta Katarina“ na Sinajskom poluostrvu, a koje su stručnjaci ponovo oživeli uz pomoć novih tehnologija.

Komunikacije

76. SELIDBA TRGOVINE OPIJATIMA NA INTERNET: Dileri i „odnosi s javnošću“
Pandemija je mračne ulične ćoškove za prodaju droge gurnula – u ćošak. Trgovina narkoticima uveliko se prebacila na internet i bezgotovinska plaćanja. Najavangardniji dileri su razvili i „odnose s javnošću“, promovišući svoju robu preko društvenih mreža.

Reprint

78. STARI ZANATI, NOVI KUPCI: Deda započeo, unuk globalizovao
„Radimo za francusko tržište i verovatno smo jedina firma iz Srbije koja je uspela da svoju burad prodaje francuskim vinarijama i destilerijama“, kaže jedan od najmlađih pintera u Srbiji, Nikola Cvetković, koji je od zanata nasleđenog od dede u selu Modrica, napravio izvozni posao. Dvesta kilometara dalje, u Beogradu, jedini bombondžija u Srbiji Ŀika Bosiljčić ima domaće mušterije koje kupuju njegove proizvode i po pola veka. Ali i one „uvozne“, poput supruge aktuelnog turskog predsednika, kojoj su turske diplomate u Srbiji preporučile Bosiljčićev ratluk.

Vremeplov

80. KRATKA ISTORIJA OTPADAKA: Kanalizacija pod otvorenim nebom
Mnogi u Srbiji se i danas pridržavaju antičke mudrosti da je najprirodnije sve bacati u reku, dok svetska avangarda kopira srednjovekovne ekologe, koji su kao đubretare koristili domaće životinje. Reciklaža i kružna ekonomija takođe nisu izum našeg doba, već se primenjuju još od praistorije.

Otisak

82.MILUTIN MITROVIĆ (1931-2020): Čovek
Prošlog meseca, u Trstu je preminuo naš prijatelj i saradnik Milutin Mitrović Džive. Čitaoci znaju da Džive nije bio ljubitelj opštih mesta, fraza i klišea. Zato ćemo se od njega oprostiti detaljima iz njegovog života, onako kako ih se sećaju njegovi prijatelji i saradnici, a koji bolje od bilo koje zvanične biografije pokazuju koliko je Džive bio veliki čovek.