Home Tags Posts tagged with "vakcine"
Tag:

vakcine

Politika i društvo

Koje neželjene reakcije na vakcine su do sada evidentirane u Srbiji

by bifadmin

Od ukupno 1.300.000 građana Srbije koji u se do sada vakcinisali, najveći broj je primio kinesku vakcinu. Prema podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva do sada je kod sve četiri vakcine koje su dostupne u Srbiji, registrovano ukupno 626 slučajeva neželjenih reakcija. Od toga su samo u četiri slučaja ispoljeni teži simptomi koji su zahtevali hospitalizaciju, ali kako kažu u Agenciji, bez dugotrajnijih posledica.

U Srbiji je, prema podacima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, do 19. marta vakcinisano nešto manje od 1.300.000 ljudi. Od tog broja je revakcinisana 825.981 osoba.

Najviše građana Srbije, njih 936.813, primilo je kinesku Sinofarm vakcinu. Američko-nemačkom vakcinom Fajzer/Bajontek imunizovano je 129.578 građana Srbije, dok je rusku Sputnjik V primilo 111.553 ljudi. Antikovid vakcinom britansko-švedske farmaceutske kompanije Astrazeneka, vakcinisano je 105.693 građana.

Bez teških reakcija na vakcinu Astra-Zeneke

Kako je izjavio za RTS Pavle Zelić, iz Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), do sada je u Srbiji prijavljeno ukupno 626 slučajeva neželjenih reakcija nakon vakcinacije. Zelić je istakao da nije bilo nijednog prijavljenog slučaja embolijskih ili trombolitičkih poremećaja nakon prijema vakcine Astra-Zeneke.

„Dvesta neželjenih reakcija se odnosilo na Fajzerovu vakcinu, 224 na Sinofarmovu, 118 na rusku i 82 na Astra-Zenekinu. U dva slučaja nismo mogli da definišemo koja je vakcina u pitanju“, rekao je Zelić. Dodao je da su se neželjene reakcije menifestovale u vidu bola na mestu gde je pacijent vakcinisan, otoka, povišene temperature i glavobolje.

Objasnio je da se neželjene reakcije na vakcine pre svega prijavljuju zdravstvenim radnicima, ali i da sami pacijenti mogu prijaviti probleme Institutu „Batut“, institutima za javno zdravlje, kao i direktno Agenciji za lekove i medicinska sredstva.

Neželjene reakcije i rizik od virusa ne mogu se porediti

Prema njegovim rečima, do sada su evidentirane samo četiri teže neželjene rekacije zbog kojih su građani hospitalizovani, ali nije bilo dugotrajnijih posledica.

“Kada uporedimo sve ove neželjene reakcije, one se ne mogu staviti u istu kategoriju sa onim što može da izazove Kovid-19. Kada pratimo situaciju na lokalnom, evropskom i na svetskom nivou, bezbednost je izuzetno visoka i to je ono što nas posebno raduje jer možemo da prenesemo poruku građanima da su vakcine zaista bezbedne ne samo zato što smo do te procene došli u kliničkim istraživanjima, već i u realnom životu“, istakao je Zelić.

Foto: Elchinator, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Kina planira da vakciniše pola milijarde svojih građana za samo 4 meseca

by bifadmin

Ako se pitate zašto je Kina do sada izvozila vakcine umesto da imunizuje sopstveno stanovništvo, odgovor na to pitanje nemamo, ali ono što znamo je da će u skorijoj budućnosti započeti masovnu vakcinaciju. Prema njenom, veoma ambicioznom planu, do kraja juna bi trebalo da vakciniše 40 odsto svog stanovništva, koje broji ukupno 1,4 milijarde građana.

Kina je među prvim državama u svetu koje su počele da proizvode vakcine protiv Kovida, ali to se nije odrazilo na njenu stopu imunizacije. Do sada je u ovoj zemlji tek četiri odsto stanovništva primilo vakcinu.

To će se međutim uskoro promeniti jer ova zemlja ulazi u veliku kampanju masovne imunizacije, sa planom da vakciniše četiri miliona ljudi na dnevnom nivou.

Da li je ovo izvodljivo?

Koliko je to realno istraživao je Rojters, koji je došao do podataka da ova zemlja ima kapacitete da do kraja godine proizvede 3,6 milijardi doza tri odobrene vrste vakcina. Od toga se 3,1 milijarde doza daje sa dva, zato što su u pitanju vakcine koje zahtevaju revakcinaciju, međutim još 500 miliona doza se daje samo jednom. To znači da Kina teoretski ima proizvodni kapacitet za pravljenje vakcina, mada se ne zna da li ga u potpunosti koristi, ali još uvek su pod znakom pitanja njene organizacione sposobnosti, budući da se radi o zaista ogromnom broju stanovnika.

I sami Kinezi su oprezni kada pričaju o ovim planovima. Do poverenja građana u vakcine se još nije ni stiglo jer se još razmatraju proizvodni kapaciteti.

Gao Fu, čelnik kineskog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, kaže da ova zemlja ima potencijal za tako veliki obim proizvodnje ali da je pitanje koliko brzo se ovaj potencijal može ispuniti a da se vodi računa o standardima kvaliteta.

Naime, pre početka masovne proizvodnje, proizvodne linije u fabrikama trebalo bi da prođu ispitivanja i završna podešavanja, a svaki, makar i mali incident, bi mogao odložiti početak masovne vakcinacije.

Ovo nije ništa neuobičajeno u globalnoj trci u proizvodnji vakcina – i zapadna konkurencija imala je sličnih problema, pa su mnoge farmaceutske kuće kasnile sa isporukom vakcina.

Foto: fernandozhiminaicela, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Oksfam: Sprovodi se vakcinacijski aparthejd

by bifadmin

Ana Meriot, savetnica za zadravstvenu politiku u humanitarnoj organizaciji Oksfam, nazvala je ponašanje političkih lidera u jagmi oko vakcina vakcinacijskim aparthejdom. „Ovo nije vreme za licemernu političku korektnost. Jednostavno, ne postoje druge reči kojima se može opisati ova sramota koja se događa“, izjavila je Meriot.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da će samo 20 odsto stanovnika na području istočnog Meditrena (EMRO), koje se proteže od Maroka do Avganistana –ali ne uključuje Alžir i Izrael – biti vakcinisano do kraja 2021. godine. Najveći broj severnoafričkih i bliskoistočnih zemalja dobijaju Kovid-19 vakcine tako sporim tempom, da bi to moglo da dovede do dugotrajne katastrofe u javnom zdravlju, upozoravaju zdravstveni stručnajci.

Prema podacima SZO, od 21 zemlje u regionu istočnog Mediterana, vakcinisano je tek nešto više od jednog procenta stanovništva. To je dovelo do situacije koja nikada nije bila kritičnija na području gde su zdravstveni radnici ionako malobrojni, stanovništvo iscrpljeno siromaštvom, a u pojedinim zemljama i dugotrajnim ratnim sukobima, ocenjuje Amgad El-Koli, epidemiolog u regionalnoj kancelariji SZO za istočni Mediteran.

Vakcine kao taktika protiv neprijatelja

Samo nekoliko dana pre toga, Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da je 80 odsto svih globalnih vakcina distribuirano u samo 10 zemalja regiona. Nejednakost je posebno izražena na Bliskom istoku, gde su države poput Katara, Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata vakcinisale čak i strane državljane koji obavljaju važne poslove u tim zemljama, dok stanovništvo u Jemenu nema nikakvih mogućnosti da se vakciniše.

U Izraelu, gde je blizu 60 procenata stanovništva vakcinisano, Palestincima koji žive pod okupacijom rečeno je da bi mogli da čekaju mesecima pre nego što prime prve doze. Dok se Izraelci pripremaju za povratak u restorane i na fudbalske stadione, bolnice na okupiranim palestinskim teritorijama su preplavljene pacijentima, upozoravaju u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Vakcina diplomatija

Pristup vakcini prvenstveno je zavisio od ekonomske moći država da bilateralnim sporazumima sa drugim zemljama ili sa proizvođačima ugovore određene količine vakcina, ili da ih pribave iz donacija. Ovaj treći način je sada dobio i poseban naziv – „vakcina diplomatija“.

Bitka za vakcine sada proizvodi dodatni problem, jer se većinom kriju podaci na koji način se vakcine pribavljaju, pa nadležna međunarodna tela ne mogu da dođu do tačnih informacija o njihovoj distribuciji u svetu.
Primera radi, sirijska vlada je prošle nedelje saopštila da je vakcine dobila iz „prijateljske zemlje“. Nema podataka ni koje vakcine su u pitanju, ni kolike količine su obezbeđene, pa stoga nije jasno ni koliki procenat stanovništva će biti vakcinisan, niti koji delovi populacije.

Takođe, veoma malo se zna o tome koliko vakcina su obezbedili Tunis, Irak i Egipat, jer su ih dobili kao donaciju iz Kine. Vlasti u Egiptu su prošle nedelje najavile da će vakcinacija jednom od dve vrste vakcina koje su obezbedile koštati 12 dolara za dve doze, što u startu eliminiše vakcinaciju najsiromašnijih stanovnika.

„Samofinansirajući“ Liban i Libija

Svetski stručnjaci za javno zdravlje, takođe, neprekidno upozoravaju da će odlaganje vakcinisanja u velikom delu zemalja ubrzati mutacije virusa, što će umanjiti efekat trenutno dostupnih vakcina i drastično usporiti globalni oporavak.
Organizacije okupljene oko programa Kovaks za pravednu distribuciju vakcina, podsećaju da je obećano 6,2 milijarde dolara za vakcine kako bi se omogućilo vakcinisanje stanovništva u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Uslove za taj program, između ostalih, ispunjavaju Jemen, Sirija, okupirana Zapadna obala i pojas Gaze, ali se, recimo, Libija i Liban – iako su teško pogođeni ratom ili, u slučaju Libana, ekonomskom krizom – označavaju kao zemlje sa srednjim i visokim prihodima, odnosno kao „samofinansirajuće“.

Distribucija vakcine u Libanu je započela sredinom februara, kroz program koji je pokrenula Svetska banka, ali stručnjaci upoznati sa tamošnjom situacijom sumnjaju da ova država ima zdravstvenu infrastrukturu koja će obezbediti da se vakciniše planiranih 80 odsto stanovništva do kraja 2021. godine.

U Libanu živi najveći broj sirijskih izbeglica po stanovniku, kao i stotine hiljada radnika migranata koji su sa ekonomskim krahom u zemlji dospeli na ulicu. Pored toga, kao što je pokazalo iskustvo Sjedinjenih Američkih Država, čak i kada se raspolaže velikim količinama vakcina, to ne garantuje da će one biti dostupne najugroženijima.

Tajkuni važniji od zdravstvenih radnika

U zemljama pogođenim ratom ili onima koji se bore sa visokom korupcijom, urušeni zdravstveni sistemi i nedostatak javne odgovornosti predstavljaju dodatnu, unutrašnju pretnju da će ograničeni broj vakcina biti raspoređen tako da budu dostupne onima kojima su najpotrebnije.

Na okupiranim palestinskim teritorijama, gde broj zaraženih koronom drastično raste, Palestinska uprava je bila primorana da prizna da 10 odsto ruskih vakcina namenjenih isključivo zdravstvenim radnicima daje „veoma važnim osobama“. S druge strane, kako je izvestio „Fajnenšel tajms“, bogataši u Ujedinjenim Arapskim Emiratima dele vakcine poslovnim tajkunima koji nisu državljani ove zemlje.
„Ljudi sa vezama dolazili su ovde i uzimali vakcine koje su bile obezbeđene po principu ‘prijatelji i porodica’. Šeici imaju pristup sopstvenim zalihama, kojima raspolažu prema svom nahođenju“, rekao je neimenovani investitor za britanski časopis.

Sramotu treba nazvati sramotom

U susednom Jemenu, međutim, situacija je sasvim drugačija. U zemlji ne funkcioniše više od polovine medicinskih ustanova, a na 10.000 stanovnika ima manje od 10 lekara.
„Znamo da je za više od polovine stanovništva u Jemenu neophodna humanitarna pomoć – 16,2 miliona stanovnika prežvljava isključivo zahvaljujući hrani koja se nabavlja iz donacija. Dakle, situacija je ovde bila neizdržljiva i pre nego što je izbila pandemija Kovida-19“, upozoravaju u humanitarnoj organizaciji Oksfam.
Ana Meriot, savetnica za zdravstvenu politiku u ovoj organizaciji, nazvala je ponašanje političkih lidera u jagmi oko vakcina vakcinacijskim aparthejdom. „Ovo nije vreme za licemernu političku korektnost. Jednostavno, ne postoje druge reči kojima se može opisati ova sramota koja se događa“, izjavila je Meriot.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Vakcinacijski nacionalizam: Ko drugome jamu kopa…

by bifadmin

Nedostatak vakcina je direktna posledica straha bogatih zemalja da će, ukoliko bi uspela inicijativa određenih država o privremenom opuštanju patenata, to otvoriti vrata koja industrija možda neće moći da zatvori. To bi stvorilo presedan za buduće pandemije. Stoga je postojeći odnos prema lekovima – kao prema bilo kojoj drugoj robi – egzistencijalna pretnja u doba pandemije, koja će se vratiti kao bumerang onima koji slobodno tržište stavljaju ispred ljudskih života.

Zašto na globalnom nivou nema dovoljno vakcina? Odgovor ne leži samo u tehnologiji i industrijskim kapacitetima. Jedna od ključnih kočnica je i preovlađujuće društveno-političko uređenje.

Uprkos sve većem broju vakcina koje su se pokazale u ispitivanjima kao uspešne, njihovi trenutni proizvodni kapaciteti ispunjuju samo delić onoga što je globalno potrebno. Dok su doktori i medicinski radnici u skoro svim zemljama metaforički i nemetaforički ginuli da spasu živote brojnih sugrađana, naučnici širom sveta su vredno i otvoreno sarađivali kako bi razvili vakcine. Međutim, jedna druga važna grupa ljudi – političari, nikako ne „uspevaju“ da ispravnim odlukama povedu u kraj pandemije.

Tržišno-vođeni mehanizmi farmako-kompanija pokazuju se kao nedovoljni da postignu isti cilj. Ograničene zalihe i prekomerne potrebe kreiraju pobednike i gubitnike.

Svega 16 odsto stanovništva poseduje 60 odsto zaliha vakcina

Vakcinacijska pravednost nije samo slogan, to je suštinski koncept koji štiti ljude bilo gde da su, štiti postojeće vakcine od novih otpornijih sojeva virusa, i jača međunarodnu borbu protiv kovida 19. Pod okriljem izgubljenog poverenja u institucije i zagađenosti medija, nije neobično da ta pravednost trenutno zvuči kao utopija. Postojeća situacija je takva da bogate zemlje koje čine svega 16 odsto globalnog stanovništva poseduju 60 odsto svetskih zaliha vakcina. Mnoge od njih planiraju da vakcinišu 70 odsto stanovništva do sredine godine u cilju postizanja imuniteta krda.

S druge strane stoji COVAX – multilateralni mehanizam koji je osnovala Svetska zdravstvena organizacija zajedno sa Koalicijom za epidemiološku inovaciju i pripravnost te sa vakcinacijskim savezom Gavi; telo koje pokušava da distribuira vakcine do zaboravljenih mesta na svetu gde takođe žive ljudi skloni zaražavanju kovidom, to jest većinski deo svetske populacije. COVAX neće uspeti do kraja tekuće godine da obezbedi vakcine ni za 20 odsto stanovnika zemalja u razvoju.

Zaštita slobodnog tržišta važnija od života

Današnja epidemiološka kriza je zapravo tragično ponavljanje prvih godina epidemije AIDS, koju je takođe karakterisao manjak univerzalne dostupnosti lekova od životnog značaja koji su mogli da spreče smrt miliona ljudi. Pokreti koji su zagovarali širu dostupnost medicinskim sredstvima s početka devetesetih i ranih dvehiljaditih u zemljama kao što su Brazil, Indija, Južna Afrika i Tajland doveli su do direktne konfrontacije lokalnih i globalnih režima patentiranja i bili preteča multinacionalnih korporativnih patenata.

Ovim pokretima je glavni fokus bio na dostupnosti i povoljnoj ceni, mogućnosti uvoza generičkih verzija antiviralnih lekova, i mogućnosti pravnog oslanjanja na više dobavljača istovremeno. Kao što je svet i tada imao priliku da vidi, inovacije i istraživanja u zdravstvenoj zaštiti neće doći do siromašnih i neosiguranih ukoliko izostane direktna međunarodna akcija.

Razlika je što kod pandemije kovid 19 trenutno jeste prisutan nedostatak zaliha vakcina, dok je kod HIV/AIDS problem bio nedostatak antiviralnih lekova, kojih je bilo dovoljno ali nisu mogli biti distribuirani zbog monopola i problema sa pravom na intelektualnu svojinu.

Danas kuburimo sa vakcinama zbog praktično istog pozadinskog problema: zaštita slobodnog tržišta i politike patenata. Razlozi su duboko ukorenjeni u globalni poredak koji prioritizuje intelektualnu svojinu iznad univerzalnog prava na život i zdravstvenu zaštitu. Ako se zaista želi ući u efikasnu borbu sa virusom bez gubitka vremena i ljudskih života i generalno produktivnosti rada, svetski lideri bi morali da uvedu državne dozvole ili druge obavezne mere kako bi učvrstile direktnu saradnju i razmenu tehnologije proizvodnje vakcina među državama. Ovo se posebno odnosi na one vlade koje su sufinansirale i pomogle razvijanje vodećih debitantskih vakcina.

Blokada zbog patentnih monopola

Odgovor na pandemiju ne bi smeo da zavisi od dobrovoljne kooperacije, već od obaveznih mera kao u slučaju ratnog stanja. Na žalost, kao što je bio slučaj sa HIV/AIDS, patentni monopoli odlučuju koja će zemlja dobiti pristup određenoj vakcini, koja kompanija može da proizvodi zalihe, koja regija ima prioritet i čije stanovništvo će prvo osetiti blagodeti.

Vlade koje su tokom prošle godine zasedale u pregovorima sa javnim institucijama, koristile javni novac svojih građana i sa brojnim kompanijama pokušale da ubrzaju i podrže razvoj vakcina, sada ne ulaze dublje u rešavanje malog proizvodnog kapaciteta vakcina, te se usredsređuju na prioritizovanje nedovoljnih nacionalnih zaliha.

U julu 2020. godine, vlade Južne Afrike i Indije su kod Svetske zdravstvene organizacije pokušavale da podstaknu ideju o podizanju tzv. Trgovački-povezanog aspekta prava intelektualne svojine (TRIPS) po ovom konkretnom pitanju. Iako ih je podržalo oko 140 zemalja, ovu inicijativu blokiraju države koje su započele nacionalne programe vakcinacije (konkretno EU, SAD, Australija, Kanada, Velika Britanija, Japan, a pridružio im se i Brazil).

Hermetično zatvaranje nevakcinisanih je neodrživo

Mada je situacija sigurno višestruko kompleksna, dozvoliti da veći deo svetske populacije ostane dugo nevakcinisan će, pored nepotrebnog prolongiranja širenja bolesti i porasta smrtnosti koja je prati, kao i patnju od nehumanih mera i zatvaranja, takođe pospešiti pojavu novih mutacija. Sada kada postaje sve jasnije da novi sojevi prete da izbegnu imunitet koji je ranije postignut bilo preležanom bolešću bilo nekom od postojećih vakcina, samo je pitanje vremena kada će se to zapravo i desiti u većoj meri. Hermetično zatvaranje i razdvajanje onih koji su vakcinisani i onih koji nisu, ili bilo koja druga vrsta kršenja slobode kretnje, neće biti održiva.

Rastući vakcinacijski nacionalizam je takođe i društveno i ekonomski kontraproduktivan. Nezaštićeno stanovništvo i zajednice će nastaviti da pate od enormnih sekundarnih efekata pandemije. Ekonomska devastacija zemalja koje zbog male produktivnosti vakcina ostaju nezaštićene sa sve većim brojem ljudi koji klize u siromaštvo, ne može a da ne ostavi efekat i na bogate koje će brže uspeti da postignu svoj nacionalni cilj. Međunarodna privredna komora u jednom svom istraživanju pokazuje da u situaciji gde je postignut imunitet krda kod bogatih zemalja a gde su siromašnije ostale u epidemiji, može koštati bogate čak 4,5 biliona (hiljada milijardi) dolara izgubljene ekonomske aktivnosti.

Deca su najveća kolateralna šteta pandemije

Deca su najveća kolateralna šteta pandemije pa time i potencijalno loše raspodele vakcina na globalnom planu. Pored svih psiholoških trauma, rasta gladi, izgubljeno školstvo vodi ka većem procentu dečijih brakova, dečijeg rada i povećane rodne nejednakosti. Ovde je reč pre svega o deci koja su u određenoj meri i u pre-pandemijskom periodu bila u riziku od posledica siromaštva njihovih zajednica, gde se sa kovidom njihov broj u siromašnim zemljama znatno uvećava. Zato je postojeći odnos prema lekovima – kao prema bilo kojoj drugoj robi – egzistencijalna pretnja u doba pandemije.

Nedostatak vakcina je direktna posledica straha vlasti bogatih zemalja da će, ukoliko bi uspela inicijativa određenih zemalja o privremenom opuštanju patenata, to otvoriti vrata koja industrija možda neće moći da zatvori, što će stvoriti presedan za buduće pandemije.

To bi svakako bila realna pretnja farmaceutskim gigantima za ubuduće: da možda neće biti u mogućnosti da odbrane zaštitu monopola, kao ni nesputanu moć segmentiranja tržišta; možda bi čak izgubili mogućnosti da jednostrano odlučuju o razmeni i transferu tehnologije, obavljaju ekskluzivne aranžmane, određuju cene koje nemaju veze sa realnom produkcijom i istraživačkim troškovima (iako ih često finansiraju javne institucije); možda bi bili prinuđeni da smanje potražnju nesavesnih odšteta, a moguće da bi im se smanjio i ogroman profit.

Globalna vakcinacija nije altruizam već zaštita nacionalnog interesa

Civilizaciji koja svoj rast bazira na takvom biznis modelu ovakav pokušaj sigurno može zadati nizak udarac. Međutim, kako poznati istoričar Juval Noa Harari ukazuje: „U trenutnoj vanrednoj situaciji globalna kooperacija i opšta vakcinacija nije altruistički akt već jedini način da se osigura nacionalni interes“.

Iako nadmoćna vrsta na planeti, ljudi i dalje ne mogu da predvide pojavu novih patogena, ali zato imaju znanja i sredstva da spreče njihovo širenje – ukoliko svesno odustanu od onih ideja koje ih u tome nedvosmisleno sputavaju, nezapostavljajući pritom pravo na život i slobodu. Jedini način da pobedimo virus zahteva da ga posmatramo a zatim i delujemo protiv njega na onaj isti način na koji on nas vidi – kao jedno krdo.

Izvor: Marija Nikolić, odiseja.rs

Foto: neelam279, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaPolitika i društvoVesti

Vakcinom se vodi hladni rat, SAD prednjači

by bifadmin

Mada su brz pronalazak vakcine i načelno prihvatanje inicijative Kovaks o njenom ravnomernom distribuiranju podgrejavali nadu da će se pandemija zaustaviti zajedničkom globalnom akcijom, pokazalo se da moćne države prvenstveno gledaju sopstveni interes, dok ih ostali zanimaju samo kao večni kupci medikamenata.

Ceo svet se obradovao kada je pre dva i po meseca u SAD, potom i u Evropskoj uniji registrovana vakcina protiv Kovid19, predstavljena kao zajednički projekat nemačke kompanije „Bajontek“ i američkog farmaceurskog diva „Fajzer“. Nije prošlo ni desetak dana isti regulatori su prihvatili i izum američke „Moderne“.

Potom su usledila i usmena, sasvim nevoljna priznanja valjanosti vakcina poprilično ranije registrovanih na drugim geografskim i, pokazalo se važnijim političkim prostorima – u Rusiji i Kini. Do tada i zapadna stručna javnost je brujala o navodno spornom učinku „Sputnjik V“, odnosno „Sinofarma“.

Od registracije američkih medikamenta protivljanje upotrebi kineske ili ruske vakcine obrazlaže se ubrzanom verifikacijom u matičnim laboratorijama. Svejedno što ni „Fajzerova“, ni „Modernina“ nisu prošle uobičajenu proceduru, pa su i registrovane samo za upotrebu u hitnim prilikama.

Izostalo zajedništvo

Ipak, postojale su nade da će se širenje virusa zaustaviti globalnom akcijom. Evropska unija u zajednici sa Svetskom zdravstvenom organizacijom je osmislila plan Kovaks kako bi se i stanovništvo nerazvijenih i siromašnih država pravovremeno zaštitilo.

U prvi plan je isticana zaštitia najrizičnijih grupa. Činjenica da se i u drugim zemljama pojavljuju tek nešto manje efikasna cepiva dodatno su ulivala poverenje u plansku vakcinaciju, kada je i efekat najveći.

Međutim, nakon dva i po meseca, vidimo da se ceo postupak odvija sasvim drugačijim ritmom, praktično samo u najmoćnijim i, eventualno najspretnijim zemljama. Mali ili siromašni ostavljeni su za posle, nakon što i poslednjeg Amerikanca ili Britanca bocne iglica.

Kukaju čak i u snažnim evropskim državama – Nemačkoj, Italiji, Francuskoj ili Holandiji. Manji ili siromašni su u očajnoj situaciji.

Pobuna stanovništva

Kako danas stojimo sa vakcinisanjem? Ako računamo svaku vakcinu registrovanu u bar jednoj zemlji, imamo dvanaest različitih.

Osim „Fajzerove“ i „Modernine“, u EU je registrovana i ona od britansko-švedske kompanije „AsterZeneka“, tu su i dve kineske, indijska, tri ruske, kubanska i kompanije „Džonson i Džonson“.

Prve dve su rađene najmodernijom tehnologijom i najtraženije su u SAD, EU, Australiji, Kanadi, Japanu, dok „Sputnjik V“ dominira u Rusiji i dvadesetak politički bliskih država. Kina, osim što štiti sopstveno stanovništvo, relativno uspešno prodaje vakcinu Turskoj, Indoneziji, Peruu, Egiptu, dok se još podosta azijskih, bliskoistočnih i latinoameričkih država interesuje kako za kinesku, tako i za rusku vakcinu.

Velika Britanija se, mireći se sa činjenicom da ne može doći ni do „Fajzerove“, ni do „Modernine“ odlučila za „AstraZanekinu“, najjeftiniju ali i najmanje efikasnu. Svi ostali muku muče kako da kupe bilo čiju, samo da mogu ući u zamašan i zahtevan proces masovnog cepljenja.

Evropska unija je još u fazi istraživanja zaključila ugovore sa šest proizvođača, zbirno za isporuku blizu milijardu doza, više od potreba, ali već dva meseca u Uniji se žale da se zaštita žitelja odvija slabo. Poslednjih sedmica buni se i stanovništvo, u ne malom broju država (Mađarska, Češka, Austrija, Hrvatska, Francuska, pa i Nemačka) tražeći od državne vlasti da se osloni i na rusku i na kinesku ponudu.

Dugoročan profit

Severnoafričke zemlje još nisu ni započele ozbiljnije vakcinisanje stanovništva, pa se suočavaju sa najpogubnijom posledicom zaraze, smrću zdravstvenih radnika. Ostaju bez onih koji u zaštiti imaju ključnu ulogu, time se i ceo proces bitno otežava, usporava i čini manje efikasnim.

Koliko je zlo na Filipinima govori i ponuda ove države da izvoze medicinske sestre, i pre pandemije tražene u svim razvijenim zemljama, ako zauzvrat dobiju vakcine.

Nesporno da na najlukrativnijim tržištima, SAD, EU, Kanada, Australija, dominiraju „Fajzerova“ i „Modernina“ vakcina, ostatak sveta se snalazi na različite načine. Veći deo se još oslanja isključivo na tradicionalne epidemiološke mere držanja distance među ljudima i učestale dezinfekcije.

Poslednjih nedelja zaražavanje je brojnije, nevolje postaju sve veće. Razlog su mnogo infektivniji novi, mutirani sojevi korona virusa.

Sinon Breksen, predsednik kompanije „Moderna“ je svet upozorio da američka vlada potrebu za vakcinama vidi kao dugoročnu, odnosno narednih sezona ćemo se i protiv kovid 19 redovno vakcinisati. Kao protiv gripa, bezmalo svake godine. Stoga je i važno da bude dovoljno različitih vakcina.

Sputavanje drugih

Dva su razloga za trenutnu dominaciju „Fajzerove“ i „Modernine“ vakcine. Nešto brža, jednostavnija, u odnosu na kinesku i jeftinija proizvodnja. Drugi je politička favorizovanost od strane najbogatijih država.

Američki i evrounijski regulator i ne pomišlja da odobri rusku vakcinu, čak i sada kada je zapadna stručna javnost priznala visok kvalitet i učinak. Dugo sputavanje drugih vakcina iznudilo je da se svi potencijalni kupci pripreme za skladištenje i distribuciju obe američke vakcine uprkos zahtevnom obezbeđenju čuvanja na minus 70 stepenei Celzijusovih. Time je prevaziđena najslabija tačka u ponudi kompanije „Fajzer“.

Američki proizvođači, inače, nude samo jednu mogućnost, klasičnu kupovinu gotove vakcine i u startu su rekli da ne dolazi u obzir prodaja licencnih prava. Zašto bi prodavali ekskluzivitet, „Fajzer“ računa da samo prve godine od prodaje ovog cepiva prihoduje 15 milijardi dolara.

Profit, pre svega

I tu dolazimo do suštine. Jeste da je zdravlje za ljude najbitnije. Međutim, za kapital bitan je i profit.

Amerikanci su vodeći u borbi za što veću zaradu. Tako su pristupili i vakcinaciji protiv kovid 19, kao istovremeno i zdravstvenom i finansijskom pitanju. Na oba plana očekuje se dobit.

Postupili su kao najveća sila, naučna, ali i politička, dakle i vojna. Ni ne pomišljaju da registruju bilo koju vakcinu proizvođača izvan SAD i apsorbuju gotovo svu količinu proizvedene u pogonima obe svoje kompanije, makar se nalazili na hiljadama kilometara udaljenim destinacijama.

Tako će biti dok ne vakcinišu svoje građane. Na sopstveno tržište drugog ne puštaju, dok od političkih saveznika, pre svih Evropske unije, očekuju da za kompanije iz države koje doživljavaju neprijateljskim i sami zatvore tržište.

Tako se Evropska unija našla posve marginalizovana. Nedovoljno složna da digne glas protiv partnera sa druge strane Atlantika, uz izvesne nepreciznosti pri sklapanju ugovora sa proizvođačima još u vreme iznalaženja vakcine, Brisel nema instrumente da brže i u većem obimu prione vakcinaciji.

Osmislili i platili, a nemaju

Stoga se u javnosti same Unije sve češće može čuti pitanje zašto se ne iznađe mogućnost upotrebe i drugih vakcina. Odgovor čelnika iz Brisela da Rusija, čije cepivo se najčešće spominje, nema dovoljne količine za izvoz samo na prvi pogled izgleda kao argument.

Moskovski institut Gavaleja, usled nedovoljnih kapaciteta ruske farmaceutske industrije, i ne nudi klasičan kupoprodajni odnos. Nudi prenos tehnologije, zapravo mnogo više od uobičajene prodaje.

Za Uniju, sa velikim i visoko sofisticiranim farmeceutskim pogonima, ovakva saradnja je idealna. Ali, samostalnost Unije je nedovoljna, strah od Ujka Sema je toliki da se ne odlučuje na krupniji aranžman sa Rusijom, pogotovo ne sada kada su odnosi Vašingtona i Moskve duže vreme izrazito loši, svakim danom i sve gori.

Tako je Unija ostala na simboličnim količinama vakcina, mada je unapred platila za više nego dovoljne količine. Šta više, i trenutno najupotrebljavanija vakcina osmišljena je u nemačkom „Bajonteku“, dakle evropskoj laboratoriji, samo je usavršena i proizvedena u „Fajzeru“.

Politički nedovoljna složna, Unija nije uspela ni da, inače od Nemačke godinama subvencionisani „Bajontek“, striktnije obaveže na uzajmanost u podršci. Sem iz Bele kuće bio je suviše jak.

Ko se ovajdio

Problem je, pak, što je dopuštanje američke hegemonije i na područje vakcina zapravo neka vrsta početka hladnog rata. Na najlukrativnijem tržištu vladaju favorizovane kompanije, dok se proizvođačima iz politički neomiljenih država uskraćuje pristup.

Kako nema boljeg podstreka za proizvodnju od dobrog kupca, fabrike iz ostatka sveta ostaju trajno u nepovoljnoj poziciji. Na kraju zapitajmo se ko su gubitnici, ko dobitnici borbe za dominaciju na tržištu vakcina protiv Kovid 19.

Nije teško uočiti da su se ovajdili u dve farmaceutske kompanije i stanovnici najmoćnije države koji će se zaštiti daleko pre drugih. Gubitnici su žitelji iz svih drugih zemalja, kao i kompanije koje su dragoceno cepivo iznašli i pre američkih konkurenata, ali im je pristup na najvažnija tržišta bio, na razne načine, znatno ograničen, dok na najlukrativnija nikada nije ni dopušten.

Izvor: Živan Lazić, 021.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Moderna ove godine očekuje 18,4 milijardi dolara prihoda samo od vakcine

by bifadmin

Farmaceutska kuća Moderna će ove godine od vakcine prihodovati 18,4 milijardi dolara, što znači da će prvi put od svog osnivanja 2010. godine imati profit.

Prethodno je kompanija Fajzer objavila da očekuje 15 milijardi prihoda od prodaje vakcine protiv korona virusa.

Kako piše Rojters, oba proizvođača vakcina rade na njihovom unapređenju kako bi mogle da se uspešno bore i protiv novih sojeva virusa, kakav je južnoafrički. Moderna već testira svoju. Ukoliko u tome uspeju, postoji mogućnost da će i vakcinisanima u narednom periodu biti potrebna nova doza, kako bi osposobila njihov imuni sistem da se bori protiv novih sojeva. A to znači i novi rast prihoda za Fajzer i Modernu.

Inače, trenutno dve doze Fajzerove vakcine koštaju 39 dolara u SAD i 20 dolara u EU, dok Modernine vrede 30 dolara u Americi a 36 dolara u Evropi. Jedina kompanija koja se do sada odrekla profita je AstraZeneca koja svoje vakcine prodaje po ekonomskoj ceni koja iznosi između 4,3 i 10 dolara. A razlika među njima je ogromna – AstraZeneca zapošljava 70.000 ljudi dok je Moderna, primera radi, u 2019. imala 830 zaposlenih.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane

Moderna je najavila da proširuje svoje proizvodne kapacitete kako bi povećala proizvodnju vakcina. Ukoliko proizvede i distribuira još vakcina, njeni prihodi bi mogli biti i veći od 18,4 milijardi dolara. Trenutno je u pregovorima sa nekoliko država koje žele njene vakcine ali i sa Covax programom, mehanizmom kreiranim kako bi se omogućila ravnomerna raspodela vakcina i siromašnim zemljama.

Šta je pandemija donela ovoj kompaniji najbolje pokazuju brojke. Akcije Moderne su na početku pandemije vredele 19 dolara, a sada njihova vrednost iznosi 155 dolara. Vrednost kompanije tako je narasla na 60 milijardi dolara. Moderna je prošle godine otvorila podružnice u osam zemalja sveta a ove će se proširiti i u Japan, Južnu Koreju i Australiju.

Foto: MasterTux, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Filipini žele da trampe medicinske radnike za vakcine

by bifadmin

Jednog dana istorija će se verovatno detaljno baviti današnjom trkom za vakcinama, a ova vest iz Filipina sigurno će joj poslužiti kao živopisna ilustracija tih isrcpljujućih nastojanja da se pribavi dovoljno doza. Ova zemlja je naime odlučila da trampi svoje zdravstvene radnike za vakcine protiv korona virusa.

Vlasti Filipini najavile su da bi mogle dozvoliti hiljadama svojih zdravstvenih radnika, a prvenstveno zdravstvenih sestara, da se zaposle u Velikoj Britaniji i Nemačkoj ukoliko im ove dve zemlje doniraju preko potrebne vakcine za imunizaciju lokalnog stanovništva.

Ova azijska država, zbog velikog broja zaraženih, očigledno nije imala drugi način za borbu protiv korona virusa. Zato je najavila da će ublažiti zabranu zapošljavanja svojih zdravstvenih radnika u inostranstvu, te će ubuduće svake godine do 5.000 njih moći da se zaposli u bogatijim zemljama. Do ublažavanja zabrane će međutim doći samo ukoliko joj Britanija i Nemačka doniraju određenu količinu vakcina.

U obe evropske zemlje inače medicinari su već godinama deficitarna profesija, što je bilo posebno uočljivo tokom pandemije korona virusa. Međutim, ono što im, čini se, ne nedostaje u tolikoj meri su vakcine. Britanija i Nemačka su do sada imunzovale 23 miliona ljudi.

Poređenja radi, na Filipinima još nije ni počela vakcinacija, a tamošnjim vlastima cilj je da vakcinišu 70 miliona odraslih, odnosno dve trećine svog stanovništva. Prvi kontigent doniranih vakcina trebalo bi da dobiju ove nedelje od Kine ali to svakako neće biti dovoljno za naciju koja broji 108 miliona stanovnika.

Zato se nadaju da će pomenute evropske zemlje prihvatiti njihovu ponudu, piše Rojters.

Foto: torstensimon, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Poslodavci nude novčane podsticaje radnicima da dobiju vakcinu

by bifadmin

I do 500 dolara po radniku poslodavci su spremni da daju radnicima da se vakcinišu. Pojedine kompanije umesto novca razmatraju podsticaje u vidu dodatnih slobodnih dana, vaučera ili velnes programa za svoje zaposlene.

Najnovija vest je da će Japan uvesti obaveznu vakcinaciju za radnike koje rade u određenim sektorima. Još nije do detalja definisano kojima, ali će biti pravilo da ukoliko žele da rade, moraju i da se vakcinišu.

Jedan veliki trgovinski lanac, koji je poznat i građanima u Srbiji, ponudio je nedavno ekstra naknadu od 200 dolara svim zaposlenima u SAD koji se vakcinišu protiv kovida-19.

Prethodno su slične poteze povukle i kompanije, poput Aldija i Dolar Dženerala, kao i kompanije za dostavu namirnica Instakart.
Supermarketi, odnosno prodavnice namirnica, ugostitelji i svi koji rade sa hranom i pićem, ali i aviokompanije i prevoznici traže ovih dana prioritet za svoje radnike prilikom vakcinacije, nadajući se da će ih tako zaštititi od novog talasa pandemije, ali i omogućiti potrošačima da se osećaju bezbednije, što bi trebalo da pozitivno utiče na oporavak poslovanja.

Tako je, na primer, kompanija Dolar Dženeral saopštila da želi da svi njeni zaposleni dobiju vakcinu protiv korone, pa im nudi da im to i plati. Lanac je saopštio naime, da će svojim radnicima dati jednokratnu uplatu u iznosu četvorosatne plate nakon završene vakcinacije.

„Ne želimo da naši zaposleni moraju da biraju između primanja vakcine ili dolaska na posao“, rekao je Dollar General (DG) u saopštenju za štampu, napominjući da se radnici suočavaju s preprekama da se vakcinišu, poput vremena putovanja, kilometraže ili potrebe za brigom o deci.

Sve više bonusa za vakcinu

„Dollar General“ nije jedini poslodavac koji nudi novčane podsticaje radnicima da dobiju vakcinu protiv Covida-19. Jedna bolnica u Kaliforniji ponudila je 300 dolara, a bolnički sistem u Hjustonu, koji ima više od 26.000 zaposlenih, bonus od 500 dolara radnicima ako se vakcinišu. Do sada je oko 60 odsto njihovog osoblja primilo vakcinu.

„Ovaj bonus je zahvalnica za vašu istrajnost tokom teške 2020. godine, i nadamo se da će nam pružiti nadu tokom sledećih nekoliko izazovnih meseci“, naveli su rukovodioci bolnice u Hjustonu u obraćanju zaposlenima.

Nekoliko staračkih domova, od Čikaga do Pensilvanije, ponudilo je svojim zaposlenima bonuse od 150 do 750 dolara ako se odluče za vakcinaciju.
Pojedine kompanije umesto novca razmatraju podsticaje u vidu dodatnih slobodnih dana, vaučera ili velnes programa za svoje zaposlene.

Inače, među ekonomistima i stručnjacima za tržište rada podeljena su mišljenja o obaveznosti vakcinacije za zaposlene. Pojedini smatraju da bi poslodavci trebalo da insistiraju da se svi radnici što pre vakcinišu, kako bi se privreda vratila u normalne tokove, dok se drugi suočavaju sa zakonskim i etičkim dilemama.

Naime, sve dok države ne donesu propise kojima se nalaže da je imunizacija obavezna, reč je o ličnoj odluci i proceni pojedinca, a u mnogim zapadnim državama su zabrinuti i da bi bilo koji vid podsticaja ili primoravanja zaposlenih mogao da izazove kontraefekat.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Indija na putu da postane drugi svetski proizvođač vakcina

by bifadmin

Dok između zapadnih i istočnih farmaceutskih kuća traje tihi sukob oko korona-tržišta, Indija se polako probija na mesto drugog svetskog proizvođača vakcina, bar prema vestima koje dobijamo iz konsultantske kuće Deloitte.

Ova zemlja je još pre pandemije proizvodila 60 odsto vakcina na svetu, tako da ima dovoljno kapaciteta i stručnog kadra da se upusti i u masovnu proizvodnju vakcina protiv korona virusa, i to po pristupačnijim cenama od mnogih drugih igrača na tržištu.

Zato će, bar prema mišljenju analitičara iz Deloitte-a, Indija uskoro prerasti u drugog najvećeg proizvođača kovid-vakcina na svetu. Easwaran Subramanian, partner u indijskom ogranku Deloitte-a, očekuje da će SAD u narednom periodu proizvesti četiri milijarde ovih vakcina, a Indija 3,5 milijardi.

U ovoj velikoj azijskoj ekonomiji se proizvode inostrane vakcine, poput one kompanija AstraZeneca i Johnson & Johnson, ali i one koje su delo indijskih stručnjaka.

Foto: Triggermouse, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Svetski rat za vakcine

by bifadmin

Nakon Drugog pa sve do okončanja Hladnog rata, ceo globus je neprekidno strahovao od mogućnosti novog sukoba, pre svega nuklearnim oružjem. Globalna politička scena usmerila se na sprečavanje potencijalno katastrofalnog rata pa već 75 godina nema velikih sukoba svetskih razmera.

Međutim, izgleda da su borbe počele. Ne vode se nuklearnim arsenalom. Štaviše, niko još nije ispalio niti metak, a ipak su sve države, naročito najjače, u potpunosti angažovane.

Da apsurd bude veći, u današnjim bitkama vojska i policija imaju sporednu ulogu, a u prvim redovima su bankari, političari i farmaceutska industrija.

Višak parade, manjak efikasnosti

Reč je, naravno, o pravoj grabeži za vakcine koja već mesecima traje širom sveta. Poslednjih nedelja se zaoštrava i postaje sve vidljivija.

Posledice su ratne, smrt osetljivijih i snažnijom zarazom zahvaćenih ljudi, nastavak širenja pandemije i dobit po ekonomiju onih država koje se bolje zaštite od dalje eskalacije korona virusa. Unutar svake zajednice, bogati su sve „lovarniji“, ostali tonu svakim danom trajanja epidemije.

Zaraza sa kojom se čovečanstvo suočilo otkrila je najgore u postojećoj svetskoj konfiguraciji. Međunarodne institucije, pre svih Ujedinjene nacije i Svetska zdravstvena organizacija, pokazale su se paradnim, sa nedovoljnim pravima i kapacitetima da imaju veću ulogu, posebno ne u kriznim prilikama.

Ispostavilo se da ni brojni sporazumi o saradnji među državama, ni potpisani ugovori nisu dovoljni da se svi organizovano usmerimo ka zaustavljanju smrtonosne epidemije. Svako gleda samo sebe, često se ne obazirući ni na prvog komšiju, makar mu bio i najbliži politički prijatelj.

Jednostavno, vakcinacija, najsigurnija zaštita, dostupna je pre svega onima koji imaju realnu moć da kontrolišu globalnu političku scenu i farmaceutsku industriju vežu za sebe. Novcem koliko i političkom snagom.

Vakcinacija i sledeće godine

Pogledajmo kako trenutno stoje stvari sa pandemijom. Zaraženo je više od sto miliona, preminulo je 2,2 miliona ljudi, pandemija i dalje besni po celom globusu. Pojavljuju se infektivniji sojevi što preti još ubrzanijem umnožavanju pošasti.

Pronađene vakcine bi mogle da budu spas, ali njihov sveukupni broj je mali i nedovoljan da pokrije potrebe. Pri tome donose zaštitu na kratak rok, od devet meseci do dve godine, kako koja. Čini se realnim da naredne godine na delu bude nova opšta vakcinacija. Naravno, opet u dva navrata sa razmakom od dvadeset i jedan dan.

Nema spora da je i politička scena doprinela da se stvari usmere neželjenim smerom. Mada su gotovo sve države dobrim delom finansirale ubrzani i efikasni rad instituta i farmaceutskih kuća na iznalaženju vakcine, propustili su da obezbede uticaj na način upotrebe novog izuma. Sve je ostalo unutar proizvođača, posledično i onih koji novcem i političkom snagom jesu najprivlačniji proizvođaču, ujedno i prodavcu vakcina.

Amerikanci Amerikancima

Tako sada kompanija „Fajzer“ prodaje vakcinu isključivo Amerikancima, preostalima odvaja simboličnih 10 odsto proizvodnje. Podsetimo, Evropska unija, a i još nekoliko država, pravovremeno su sklopili ugovor o kupovini vakcina dok su još bile u razvoju. Veći deo novca su unapred uplatile.

Reč je o proizvođaču sa najvećim kapacitetima, od kojih se mnogi rekonstruišu kako bi godišnja produkcija dostigla dve milijarde doza. Sličnu RNK vakcinu nudi i druga američka firma „Moderna“, ali je sa neuporedivo manjim kapacitetima. Međutim, ni jedna od dve kompanije ne dopušta da bilo ko drugi proizvodi vakcinu na bazi kupovine licence. Vlasnici su autorskog prava i žele što duže čuvati monoplosku poziciju.

Ono što je najčudnije je da vakcina nije izmišljena u istraživačkim pogonima firme. Osmišljena je i kreirana u pogonima nemačke inovativne kompanije „Bajontek“, ali ova manja firma nema kapaciteta da izum razvije do masovne proizvodnje vakcine. Godinama je bila miljenik Nemačke, pretprošle godine je iz državne kase na račun firme leglo 290 miliona evra subvencija, lane, kada je epidemija zahvatila globus, još 375 miliona je iz Berlina uplaćeno za rad na ubrzavanju istraživanja. Ipak, sa „Fajzerom“ je sklopljen ugovor koji autorska prava na vakcinu daje novom vlasniku.

Zaboravljeni prijatelj

Mnogo se očekivalo od saradnje Oksfordskog instituta i švedsko-britanske kompanija „AstraZaneka“. I dobila se vakcina, istina nešto niže efikasnosti od očekivane. Mada je Evropska unija sa ovom kompanijom sklopila ugovor o kupovini 400, potom dodatnih 200 miliona doza, i ova kuća minimalni deo produkcije odvaja za države sa Starog kontinenta.

Praktično, sva proizvodnja se usmereva prema Londonu, pa su tako Britanci već vakcinisali blizu osam i po miliona stanovnika. U Evropi se vakcinacija odvija neobično sporo, tako su u Nemačkoj, sa 15 miliona više stanovnika od Britanije, prvu dozu vakcine dobili tek 1,7 miliona starijih od 80 godina i medicinsko osoblje. Ostali su još i više zaostali.

Ovih dana je „Fajzer“ prepolovio isporuke evropskim državama, dok je „AstraZaneka“ najavila da će narednih meseci EU isporučivati tek 60 odsto ugovorenih količina. Američka kompanija se nije ni obazirala na primedbe iz Brisela, jednostavno je svu proizvodnju usmerila na američko tržište i tamo je već isporučila blizu 50 miliona doza, deset puta više nego svima drugima.

Očito da su Amerikanci izvršili pritisak na kompaniju, bez obzira što je na udaru Evropska unija, region sa kojom SAD imaju najbližu političku i najintezivniju ekonomsku saradnju, kako se često, posebno kada je u Beloj kući izabranik Demokratske stranke, voli reći sa druge strane Atlantika.

Nejednak tretman

„AstraZaneka“, koja je naknadno najavila mogućnost da, ipak, narednih meseci šalje ugovorene količine, sugerisala je da je poprilično nezadovoljna radom regulatornih tela Unije.

Primedbe se odnose na favorizovanje „Fajzera“, čija je vakcina odobrena još 21. decembra na pritisak političkog liderstva Unije, mada su prethodnih mesec i po dana stručnjaci iz Regulatorne komisije bili nezadovoljni učinkom vakcina iz komercijalne proizvodnje u kojima je udeo ribonukleinske kiseline, najvažnijeg sastojka, bio za 25-35 odsto niži nego u dozama za klinička ispitivanja.

Pariski „Mond“ je obelodanio i o mogućem interesnom uticaju američke kompanije na prvu ličnost Francuske. Naime, dok je bio ambiciozni činovnik u „Rotšild“ banci, Makron je vodio prodaju segmenta „Fajzera“ za proizvodnju dečije hrane. Uspeo je da nagovori „Nestle“ da kupi, prodavac je bio neobično zadovoljan i, prema „Mondu“, ni koordinator prodaje nije ostao zaobiđen. Ugledni list piše da je to bio, politički i finansijski, početak državničke karijere aktuelnog francuskog predsednika.

Lekari preblizu kompanijama

Mada je predsednica Evropske komisje Urlika fon der Lajen prva javno ukazala na težinu preteće zaraze, čini se da je Unija prilično mlitavo reagovala. Nadležnosti u slučaju epidemija su na državama, a i Unija je sklapala po sebe nedovoljno konkretne ugovore.

Čini se da je u glasovima iz Brisela, još više kod evropskih parlamentaraca iz Strazbura, u početku bilo previše kritike na račun vakcina iz Rusije i Kine. Stručnjaci, među kojima je previše naslonjenih na pojedine farmaceutske kompanije, listom su kudili obe vakcine ističući da nisu prošle celokupnu propisanu kontrolu.

Kasnije se ispostavilo da ni vakcine iz „Fajzera“ i „Moderne“ nisu prošle baš sve faze provere, ali su odobrane za primenu u hitnim i nenadanim prilikama. Sadašnje mišljenje evropskih lekara je da bi i vakcine iz dve velike zemlje sa istoka mogle biti odobrene po istom osnovu i obe su pred Regulatornom komisijom Unije.

Jalova strategija

Nevolja se kineskom vakcinom je izrazito visoka cena i nešto sporija proizvodnja. Slabija tačka ruske vakcine je takođe sporija proizvodnja, pa stoga Rusi nude ono što zapadne kompanije izbegavaju, proizvodnju i prenos tehnologije drugim zemljama na osnovu prodaje licenci. Slično rade i Kinezi.

Čini se da su evrounijske farmaceutske kompanije, sa velikim kapacitetima, pravi partner za ovakvu formu saradnje. Sada i u Briselu može povremeno da se čuje da je bilo bolje da do pre nekoliko meseci nije bilo prave povike na izume iz dve velike države i da se sto odsto oslanjanje na SAD pokazalo jalovim.

Gotovo potpuna nestašica vakcina u Uniji, upravo onda kada su najpotrebnije, ide u prilog mišljenjima da prevelika zavisnost od samo jednog partnera, ma kako bilo reč o bliskom i moćnom, nije dobra strategija.

Izvor: 021

Foto: Pixabay

0 komentar
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci