Oko 80 odsto Srbije čine seoska područja, ali je ruralni turizam, koji bi mogao značajno da unapredi turističku ponudu zemlje, nedovoljno razvijen, ocenjeno je na sednici Grupacije za ruralni turizam Udruženja za turizam i ugostiteljstvo PKS.
Završen je projekat za 130 km biciklističke rute i 300 km de tour ruta sa pratećom infrastrukturom u šest opština sremskog i dve južnobačkog okruga koji bi trebalo da posluži za apliciranje za buduće prekogranične projekte i partnerstva, pre svega sa institucijama i komorama hrvaske pogranične Vukovarsko-srijemske županija, čiji su predstavnici učestvovali na završnoj konferenciji projekta u PKS.
Zaključno sa 15. avgustom samo 13 veledrogerija, članica Grupacije veledrogerija pri Privrednoj komori Srbije, ima dospela potraživanja prema zdravstvenim ustanovama, preko 120 dana, u ukupnom iznosu od 1.529.998.366,56 dinara, koja se odnose na isporučene lekove i medicinska sredstva po sprovedenim postupcima javnih nabavki, a posebno je alarmantna novonastala situacija u kojoj je određeni broj zdravstvenih ustanova u blokadi usled nemogućnosti izmirenja obaveza prema poveriocima, rečeno je na prošlonedeljnom sastanku ove Grupacije u PKS.
Evropljani, naročito evropska elita, smatraju stavove američkih građana prema nauci koliko zabavnim toliko i zabrinjavajućim. Mi u Evropi nemamo redovne pokušaje da se evolucija zameni „inteligentnim dizajnom“ u školskim programima. Poricanje klimatskih promena nije mejnstrim politika u Evropi onoliko koliko u Americi (uz mogući izuzetak Britanije). Ali izgleda da je Evropa, a naročito vladajuća elita, očarana verovanjem koje je jednako nenaučno i ujedno mnogo opasnije. To je verovanje da fiskalnu politiku treba držati u zamci likvidnosti.
Privredni rast Velike Britanije je trenutno snažan, ali on ne može prikriti činjenicu da je ovo najsporiji oporavak od recesije u poslednjih nekoliko vekova. Politika štednje možda nije glavni uzrok, ali sigurno je odigrala neku ulogu. Međutim, vlada koja je pokrenula ovu štednju, umesto da pokuša da skrene pažnju sa svoje greške, planira da sve to ponovi. Bilo da je reč o ozbiljnoj nameri ili izbornoj taktici, ovo u svakom slučaju sugeriše da događaji nisu poljuljali njenu veru u ovu doktrinu.
Evropa je pretrpela drugu recesiju zahvaljujući kombinaciji štednje i pogrešne monetarne politike. Međutim, kreatori monetarne politike, umesto da preduzmu ozbiljne korake za ispravljanje činjenice da BDP evrozone stagnira i da je inflacija jedva pozitivna, odlučili su da vrte palčevima i dajoš uvek veličaju prednosti štednje. (Draga ECB, izgleda da su ti strukturne reforme prirasle srcu. S obzirom na tvoj uspeh, možda bi trebalo i sama da ih primeniš.) U velikim državama poput Francuske i Holandije, odsustvo rasta vodi do nepostizanja deficitnih ciljeva, a srednjovekovna fiskalna pravila evrozone nalažu dodatne mere štednje. Kao što ističeVolfgang Minhau (15. avgust), nemačka štampa se više bavi francuskim budžetskim deficitom nego mogućnošću deflacije.
Sada među ekonomistima vlada skoro opšta saglasnost da stezanje fiskalne politike najčešće ozbiljno smanjuje proizvodnju i podiže nezaposlenost, kada su kamatne stope na donjoj granici: rasprava se vodi samo oko toga koliko. Neki tvrde da bi monetarna politika još uvek mogla da pomogne iako su kamatne stope na donjoj granici, ali šansa da će ECB poslušati njihove savete je ravna nuli.
Paul de Hrauve je to elokventno sročio: „Evropski političari čine sve što mogu da zaustave oporavak, tako da ne bi trebalo da se iznenade ako ga ne bude. To je fundamentalizam izbalansiranog budžeta i on je postao religija.“
U Evropi se još uvek izučava kejnzijanska ekonomija, dakle nije da se nauka ne predaje. Niti vidim veliku razliku između stavova makroekonomista nižeg i srednjeg ranga zaposlenih u ECB ili Komisiji i, na primer, onih u MMF-u, osim prirodnog prepoznavanja političke realnosti. Naprotiv, mislim da je problem isti kao u Americi, samo se razmere razlikuju.
Akademski stručnjaci često pogrešno pretpostavljaju da će se nešto što oni među sobom smatraju notornom činjenicom reflektovati u političkoj debati, bilo da ta pitanja imaju snažan ideološki element ili da su umešani krupni finansijski interesi. Zapravo, postoji zajednica političkih savetodavaca koja stoji između stručnjaka i političara, i iako su pojedini iz ove zajednice stvarno zainteresovani za dokaze, drugi su naklonjeniji konkretnoj ideologiji ili interesima kapitala, ili onome što „prolazi“ kod nekog dela javnosti. Neki iz ove zajednice su možda i ekonomisti, ali to su ekonomisti koji će – ako uopšte imaju nekog makroekonomskog iskustva – rado zanemariti iskustvo.
Zašto je onda „fundamentalizam izbalansiranog budžeta“ dominantniji u Evropi nego u SAD? Mislim da odgovor ne možemo naći u nekoj razlici u makroekonomskoj misli među ovim kontinentima. Neki ukazuju na dominaciju ordoliberalizma u Nemačkoj, ali ona se ne razlikuje mnogo od dominacije neoliberalizma u američkoj savetodavnoj zajednici. Možda ima nešto u sposobnosti akademskih stručnjaka u Americi (naročito jednog stručnjaka) da zaobiđu savetodavnu zajednicu preko uobičajenih i modernijih medija. Međutim, pretpostavljam da je veći faktor samo novije iskustvo.
Amerika nikada nije imala krizu finansiranja duga. „Obveznički osvetnici“ se nikad nisu pojavili.U evrozoni jesu, i to je na evropske političare ostavilo ozbiljan efekat na koji savetodavci mogu da igraju, i koji ostavlja protivnike štednje nemoćnima. Ne pokušavam da opravdam motive onih koji podgrevaju verovanje u fundamentalizam izbalansiranog budžeta, već samo ističem da je nauci i dokazima teže da na sebe skrenu pažnju. Razlika između fundamentalizma koji negira koncept evolucije i fundamentalizma koji negira principe makroekonomije je u tome što ovaj drugi odmah ostavlja posledice.
Simon Wren-Lewis, Social Europe Journal, 18.8.2014.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 23.08.2014.
Čuli su se sve glasniji pozivi da Twitter, Facebook i druge korporacije iz Silicijumske doline počnu agresivnije da kontrolišu šta njihovi korisnici smeju da vide i pročitaju. Prošlog meseca je u Washington Postu, na primer, voditelj MSNBC-ja Ronan Farou zahtevao da društveni mediji zatvore naloge „terorista“ koji objavljuju „direktne pozive“ na nasilje.
U julu su primanja budžeta iznosila 85 milijardi dinara i u odnosu na jul 2013. godine nominalno su povećana za 5,7%, a realno za 3,5%. Izdaci budžeta iznosili su 78,1 milijardi dinara i nominalno su smanjeni za 6,1%, a realno su smanjeni za 8,1%. Suficit budžeta iznosio je 6,9 milijardi dinara, dok je u julu 2013 godine ostvaren deficit od 2,8 milijardi dinara. Poboljšanje budžetskog rezultata za 9,7 milijardi dinara je bilo, dakle, posledica rasta primanja i smanjenja izdataka.
Industrijska proizvodnja je u julu, prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, zabeležila neznatan rast od 0,2%, dok je u odnosu na isti mesec prethodne godine bila niža za 13,0%. Posmatrano prema strukturi ukupne industrije, prerađivačka industrija je iskazala međugodišnji pad od 4,2%, a sektori rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom pad od 32,1% i 37,4%, respektivno.
Banca Intesa pokreće promotivnu akciju pod nazivom „Kartice u zemlji čuda, Frendi pokloni svuda!“ kako bi nagradila korisnike svojih MasterCard i Maestro platnih kartica za fizička lica.
Imajući u vidu početak nove školske godine, Banka će za svako plaćanje u vrednosti od 3.500 dinara i više, izvršeno do 20. septembra na pos terminalima u zemlji ovim karticama, uručiti poklon prilagođen potrebama školaraca. Takođe, Banca Intesa je pripremila i poklon iznenađenja za svako beskontaktno plaćanje MasterCard ili Maestro karticom, nezavisno od iznosa. Kupovina na internetu, podizanje novca na domaćim i inostranim bankomatima, kao i plaćanja van Srbije neće učestvovati u promociji.
Počevši od 29. avgusta preuzimanje poklona vršiće se svakog petka i subote tokom trajanja akcije na promo štandovima u Beogradu (TC Ušće i TC Delta City), Novom Sadu (TC Big), Nišu (TC Forum) i Kragujevcu (TC Plaza).
Pri preuzimanju poklona potrebno je pokazati slip račun koji potvrđuje uspešno izvršenu transakciju, kao i platnu karticu kojom je transakcija izvršena. Računi se ne mogu sabirati u cilju dostizanja iznosa potrebnog za dobijanje poklona. Promocija traje dok traju zalihe, odnosno, najkasnije do 20. septembra 2014. godine.