Povodom otvaranja sajta Antologije srpske književnosti pripadnici zajednice slobodnog softvera burno su reagovali. Naime sva dela na pomenutom sajtu se nalaze u .docx formatu, koji može čitati samo Microsoft Office 2007 ili verzije pre uz određeni dodatak.
Međutim, danas se na internetu pojavila arhiva svih dela u otvorenim formatima, kao što su TXT, PDF, ODF i HTML. Drugim rečima, to znači da ih može pročitati svaki savremeni kompjuter i mobilni uređaj.
Sva dela možete preuzeti sa ovog linka.
Danas je u svečanoj sali Učiteljskog fakulteta u Beogradu predstavljen projekat „Antologija sprske književnosti“. Projekat se sastoji od preko sto kapitalnih književnih dela najznačajnijih domaćih autora, a njihov odabir je uradio Učiteljski fakultet u Beogradu. Digitalizacija je poverena Majkrosoftovom Razvojnom centru u Beogradu pod okriljem programa „Partner u učenju“.
Kako se navodi u saopštenju, a i vidi na sajtu, svi dokumenti su u .docx formatu, formatu Microsoft Office 2007. paketa i kako se navodi, „koji podržavaju svi softverski paketi i operativni sistemi, i koji olakšava čitanje na ekranu računara.“
Neka od dela koja se nalaze na sajtu su:
Svi naslovi uključeni u ovu digitalnu antologiju su na srpskom jeziku, u ćiriličnom pismu, i dostupni su za preuzimanje u Microsoft Word formatu svim zainteresovanima na Web lokacijama www.ask.rs i www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs
Unutrašnja obaveštajna služba Izraela pozvala je javnost u zemlji da opreznije koristi Fejsbuk, zbog mogućeg vrbovanja špijuna od strane arapskih militanata preko ove mreže.
Rojters javlja da osim vrbovanja špijuna, postoji i mogućnost kontaktiranja korisnika Fejsbuka radi otmica izraelskih građana.
Vlasti Izraela apelovale su na korisnike Inteneta da ne odgovaraju na poruke nepoznatog sadržaja, a posebno da ne daju brojeve telefona i lične podatke nepoznatima.
Obaveštajna služba Šin Bet tvrdi da se ova predostrožnost iziskuje zbog nedavnog incidenta, u kom je korisnike izraelskog Fejsbuka kontaktirao „libanski agent“ i nudio im novac za informacije o njihovoj državi. Njegov cilj je bio da namami korisnike da se lično sastanu sa njim(a), da bi ih, kako se pretpostavlja, kidnapovao ili regrutovao kao špijune.
Kako prenosi Dojče vele, poslednjih godina ekstremisti sve češće u borbi protiv Izraela koriste internet, a njegovu vrednost posebno su prepoznali oni iz palestinske organizacije Hamas koji koriste Guglovu mapu sveta kako bi bili precizniji prilikom raketiranja gradova u južnom Izraelu.
Švedski muzičar Montt Mardié snimio je muzičku numeru pod nazvim „We’re All The Pirate Bay“ (Svi smo mi The Pirate Bay) i time pružio podršku švedskom sajtu u borbi za opstanak. Lajtmotiv pesme su reči „ne pravite pesme da zarađuju pare, pravite ih da bi ih ljudi pevali“.
Pesma je postavljena 15. maja na The Pirate Bay treker sa naznakom da je „pesma slobodna i da nikom ništa ne treba da platite“.
O The Pirate Bay procesu i sajtu već smo mnogo puta pisali.
Magazin Time objavio je listu od deset najvećih tehnoloških grešaka prethodne dekade. Svi proizvodi su bili „široko prepoznati“ i dostupni svima u svetu, ali su ipak omanuli. Majkrosoft se na ovoj listi našao čak dva puta.
Evo i liste deset najneuspešnijih proizvoda:
1. Microsoft Vista
2. Gateway
3. HD DVD
4. Vonage
5. YouTube
6. Sirius XM
7. Microsoft Zune
8. Palm
9. Iridium
10. Segway
Kompletan članak pročitajte ovde kao i razloge zašto su se ovi proizvodi našli na listi.
Svemirska letelica Atlantis ovih dana bavi se popravkom jednog od najvećih lansiranih teleskopa, a napredak u ovoj oblasti beleže i zemaljski optički aparati, kroz fotografiju letelice u čijoj pozadini je sunce, koja je oduševila fanove širom planete.
Fenomenalna fotografija koju je NASA pustila u javnost snimljena je sa zemlje, pomoću teleskopa sa solarnim filterom. Na slici je Atlantis, čiji je trenutni cilj popravka, ondosno unapređenje Hubble Space Telescope-a, u koji polažu nade mnogi istraživači svemira.
Hubble space telescope je poslat u orbitu sa Discovery-em 1990. godine, i jedan je od najvećih i najfunkcionalnijih u oblasti istraživanja, ali i prezentacije naučnih otkrića vanplanetarnih dimenzija. Planirane popravke bi omogućile da teleskop obavlja svoj posao najmanje do 2014. godine, dok se ne lansira njegov naslednik, James webb space telescope, koji bi bio komplementaran sa Hubble-om, zbog mogućnosti da deluje i sa infracrvenim signalima.
Fotografije popravke Hubble-a možete pgledati ovde.
Dirk Mejer, AMD-ov predsednik i izvršni direktor izjavio je da je odluka Evropske komisije dobra, jer uspostavlja stvarno konkurentno tržište. U svojoj odluci, Komisija je utvrdila da je Intel koristio mnoge nedozvoljene radnje, kao što su plaćanje i potplaćivanje u cilju da se odvrate proizvođači i prodavci da koriste i prodaju AMD-ove x86 procesore.
Tom Mekoj, AMD-ov izvršni potpredsednik za pravne poslove, izjavio je da je će od odluke Komisije koristi imati i potrošači i industrija, jer bez Intelovih „monopolskih cena“ evropski potrošači će uživati u boljem izboru, ceni i inovaciji. S druge strane, Intel je izjavio da će se žaliti na odluku Evropske komisije, koja je i najveća kazna ikad za zloupotrebu monopola koju je EK ikada izrekla. U svojoj izjavi Pol Otelini kaže da poslovno ponašanje zbog kojeg je Intel kažnjen „nije nanelo nikakvu štetu potrošačima“ i da oni misle da nisu prekršili evropske zakone.
U svojoj odluci Komisija je izjavila da je Intel direktno plaćao Media Saturn Holdingu, vlasniku gigantskog evropskog lanca Media Markt da prodaju isključivo lične kompjutere sa Intelovim x86 procesorima, što Intel poriče. Odluka Evropske komisije je došla samo dan pošto je Otelini izavio Intelovim investitorima, da njegova kompanija koja drži preko 80% tržišta očekuje mnogo bolje rezultate u drugom tromesečju ove godine. Kompanija AMD je izjavila da je povećala udeo na tržištu za 4.6% na 22.6% ukupnog tržišta x86 procesora.
„Odluka komisije neće uneti nikakvu značajnu promenu na tržište. Udeo na tržištu između Intela AMD-a će biti povezan sa proizvođačkim kapacitetima. Intel će platiti svoju „kaznu“ i za to vreme će dobro proveriti svoje rizične poteze da bi izbegao slične slučajeve. AMD neće dobiti ništa od novca koji je Intel dužan da plati, jer sav novac ide u budžet Evropske unije. Intelov najveći izazov će biti rast tržišta, a ne udeo na njemu.“, izjavio je potpredsednik kompanije Gartner, Martin Rejnolds i dodao da je odluka bitna iz drugih razloga. Na osnovu nje AMD će moći da pokrene seriju tužbi pred lokalnim sudovima.
Od kako je predstavljen 2004. godine, Gmail je postao sinonim za e-mail servis, a u praksi se pokazao kao najbolji i najinovativniji. Prvi je ponudio ogroman prostor za skadištenje poruka i intuitivan interfejs. Sada je Google predstavio mogućnost da u vaš Gmail nalog uvezete elektronsku poštu i kontakte sa drugih servisa kao što su Hotmail, Yahoo i drugi.
Nova opcija je omogučena uz pomoć kompanije TrueSwitch i omogućuje uvoz pošte i kontakata sa mnogobrojnih servisa. Međutim, ova opcija je dostupna samo novim korisnicima Gmail servisa, ali će vremenom biti omogućena i svim ostalim korisnicima da ga koriste. Možete uključiti i opciju da vam Gmail preusmeri svu poštu u sledećih mesec dana, dok traje vaš postupak migracije na Gmail sa nekog drugog servisa.
Sve što korisnik treba da uradi je da izabere servis sa kog želi da uveze poruke i da unese svoju šifru. U sledećih 24 do 48 sati, zavisno od količine poruka, njegovo sanduče će biti puno imejlova uveženih sa starog servisa.
Lista servisa sa kojih Gmail može da uveze poruke:
Da su se stvari okrenule postalo je jasno kad su banke počele ponizno moliti da im pozajmite svoj novac umjesto da vam ga pokušavaju prodati.
Prije nekoliko dana nazvao me savjetnik iz banke u kojoj imam račun i ljubazno mi objasnio da vidi da moja firma na računu ima iznos s puno cifri (štedljiva firma), pa «ako ga nećete odmah koristiti, banka vam nudi da ga oročite na, recimo, 30 dana jer smo upravo uveli ‘akcijsku’ kamatu od 9 posto godišnje na oročena sredstva». Do prije nekoliko mjeseci zvali su vas samo kako bi vam nudili kredite, kartice, učlanjenje u njihov mirovinski fond, fleksibilni tekući račun, revolving i slično. Pitam: ako meni dajete 9 posto, s kolikom kamatom plasirate kredite a savjetnik kaže: 12 posto, sad je novac skup ali su naše banke dobre. Zahvaljujući Rohatinskom naš je sistem dobar, dobro kapitaliziran i stabilan».
Drugi pokazatelj da su se stvari okrenule je da su bankari svih razina počeli hvaliti Željka Rohatinskog, guvernera Hrvatske narodne banke, koji je ovdje dobio status legende bankarskog svijeta, naročito od kako ga je engleski časopis The Banker proglasio najboljim središnjim bankarom na svijetu, jer je hrvatski bankarski sistem sačuvao od globalne financijske pošasti. Do nedavno banke su bile u otvorenom ratu s guvernerom zbog nametanja limita kreditnim plasmanima u različitim oblicima. Ali Rohatinski je svoju titulu potpuno zaslužio jer se ispostavilo da je bio u pravu, zahvaljujući jednostavnom pravilu kojeg su guverneri velikih centralnih banaka očito bili zaboravili: kad je bankarska veselica na vrhuncu, guverner treba proglasiti fajront ili, barem zatvoriti šank. Uz silno negodovanje banaka, i bez podrške vlade, Rohatinski je uspio održati bankare, makar prisilno, trijeznim. U zaslugu mu se posebno može pripisati činjenica da nije dozvolio da se hrvatskim finacijskim tržištem razmaše takozvana sekuritizacija i trgovina derivatima, za koju je čak i takav maher kao što je George Soros rekao da mu nije bilo sasvim jasno kako to funkcionira («how it works»). Čini se na nam je sada svima sasvim jasno kako to funkcionira, a da su stvari ozbiljne govori i to da je hrvatski guverner centralne banke postao poznat gotovo kao i nogometni selektor. To znači da je ekonomija postala izvor duboke društvene tjeskobe.
Dok je guverner vidio što se iza brda valja, to se ne bi moglo reći za vladu. Još u januaru je premijer izjavljivao začuđenoj ekonomskoj javnosti da je tek usvojeni državni budžet pod kontrolom i da neće biti problema u servisiranju inozemnog duga, za koji ove godine samo dospijeva 11,8 milijardi eura a iduće godine oko 9 milijardi eura. Samo dva mjeseca poslije vlada već radi prvi rebalans. Vlada je konačno priznala da je recesija već ušla na velika vrata, jer se prihodi smanjuju sa 124 na 116 milijardi kuna (15,6 milijardi eura) a rashodi sa 127 na 121,5 milijardi kuna (16,4 milijarde eura), a štednja je proglašena imperativom dana. Ali oni na koje je pala štednja, 65,000 zaposlenih u državnom i 180,000 zaposlenih u javnom sektoru, ne dijele ovaj entuzijazam. Njima su rebalansom smanjene plaće za 6 posto. Sljedeći korak koji vlada predlaže je da i u privatnom sektoru plaće više ne rastu.
Cijena rastrošnosti
Negativne prognoze o domaćem proizvodu u ovoj godini stižu jedna drugu, a statistika ih podržava: u prva dva mjeseca industrijska proizvodnja pala je za 13%, u prerađivačkom sektoru za 14%. Ekonomski institut Zagreb, koje je vlada odabrala kao glavnog suradnika na izradi antirecesijskih mjera, iznio je prognozu pada BDP-a od 2 do 3 posto. Jedan od najistaknutijih izvora ekonomskih analiza, Odjel Hypo Alpe Adria Banke, smatra da će ovaj pad biti i od 5 posto.
Sve se to stavlja u kontekst globalne krize i recesije, ali neki smatraju da vanjska kriza prekriva pravu sliku: «Kriza u Hrvatskoj je autohtona, ona nije uvezena», kaže nam ekonomista Dražen Kalodjera. «Hrvatska godinama živi na dva deficita: deficita vanjske bilance i javnog deficita. Uvoz je dostigao razinu dvostruko veću od izvoza, a u zadnjih deset godina budžet je povećan praktično pet puta a da država nije toliko poboljšala funkcioniranje.»
Trošenju se proteklih godina nisu odali samo građani, koji su krizu dočekali dugujući bankama 16,6 milijardi eura, što je gotovo polovica ukupnog duga stanovništva regije, od Slovenije do Srbije. Država nije bila ništa manje rastrošna. U Hrvatskoj danas postoji 565 općina, odnosno malih, srednjih i velikih administracija koja po prirodi stvari troši, troši i troši. Rezultat je činjenica da je nivo stranog zaduženja dostigao skoro vrijednost godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (93 posto).
Zatim, deficit tekućeg računa platne bilance povećan je prošle godine na 4,45 milijardi eura ili za 37 posto od 2007. Deficit na računu roba premašio je 10 milijardi eura, kojeg je suficit od turizma samo ublažio u konačnom bilansu.
Financijska je kriza samo označila trenutak istine, jer se ovi deficiti više ne mogu pokrivati prodajom poduzeća niti zaduživanjem, i zato sada ministar financija panično traži 5,5 milijardi kuna da pokrije budžetski deficit. Za razliku od globalne slike, gdje je financijski sektor kontaminirao realni, u Hrvatskoj je stanje obratno: financijski je sektor ostao kao stijena, a realni se pokazao kao kula od karata. Problem je razotkriven do kraja kada je financijska i bankarska kriza prekinula priljev stranih sredstava. Tako je Institut za međunarodne financije objavio predviđanje da će neto priljev strane štednje u tranzicijske privrede ove godine iznositi svega 165 milijardi dolara što je čak za 762 milijarde manje nego u 2007. Države će morati same pronaći unutrašnje rezerve za financiranje deficita.
Oči uprte u nebo
U Hrvatskoj nisu još odlučili je li dobro pozvati u pomoć Međunarodni monetarni fond ili ne. Vlada ovu mogućnost koristi više kao prijetnju kojom će pacificirati sindikate. Ako se ne slažu s onim što im priprema vlada, neka samo vide što će za njih imati MMF. Ekonomisti smatraju da nema ničeg lošeg ni strašnog u tome da se vlada obrati fondu te da će se to neminovno i dogoditi pa odlaganje ionako nema smisla. Sa navedenim prognozama negativnog rasta nema puno šanse da u ovoj godini hrvatska privreda izbaci dovoljno prihoda moji bi omogućili servisiranje inozemnog duga, što u velikoj mjeri otežava šanse da se budžetski deficit pokrije vanjskim zaduživanjem, čemu se vlada nada.
Druga slaba nada je turizam. Mnoge su oči uprte u nebo i turističku sezonu: hoće li turisti doći u pristojnom broju da spasu hrvatski budžet. Međutim, najvažnija turistička klijentela i sama je pogođena recesijom, nezaposlenošću i ekonomskom tjeskobom. To nije raspoloženje u kojem ljudi kreću na godišnji odmor i troše pare daleko od kuće, ako ih opće imaju za takve svrhe.
Da li će se do ljeta pokazati bilo kakav znak ekonomskog optimizma, sada je sasvim izvjesno, pa je i budžet je tako reći u božjim rukama. A kako bog ne postoji, tako će se i vlada vjerovatno morati Hrav¸HravtsakHrHravtsakH obratiti nekom konkretnijem biću, kao što je MMF. Prema nekim prognozama, prihod od turizma mogao bi ove godine pasti za 10 do 12 posto, i u tom trenutku Hrvatska neće imati drugo izlaza nego da zakuca na vrata Fonda, iako ministra financija za sada samouvjereno izjavljuje da mu ovaj nije potreban. Ali ako se ove prognoze o turističkim prihodima ostvare, bit će to veliki udar na s obzirom da Hrvatska u ovom sektoru ostvaruje skoro 20 posto svog bruto domaćeg proizvoda. Ipak ovaj je važni sektor lani imao 53 miliona kuna gubitka.
I tako dok ostale zemlje pogođene recesijom pumpaju u privrede velika sredstva da bi potrošnja reanimirala posustalu proizvodnju, Hrvatska mora rezati potrošnju na svim frontovima, pa bi tako i investicije trebale pasti za 8 do 9 posto, prognoziraju ekonomisti.
Početkom aprila Hrvatska je postala članica NATO pakta. Iako u zemlji nema opozicije ovom članstvu, njegovi najvatreniji pobornici vole istaći da će sklanjanje pod ovaj sigurnosni kišobran blagotvorno djelovati na samu privredu, kroz povećanje stranih investicija, bolji turizam i one industrije koje opskrbljuju vojsku. Racionalniji komentatori ipak podsjećaju da ako su neke zemlje takvu blagodat i iskusile, to se dogodilo u sasvim drugačijem općem ekonomskom okruženju i stanju.
Davorka Zmijarević, Zagreb
broj 54, april 2009.
Svetska ekonomska kriza preti da ugrozi pravo na rad dostojan čoveka, upozoravaju analize iznete na Evropskom regionalnom sastanku Međunarodne organizacije rada, koji je okupio više stotina predstavnika socijalnih partnera u traženju rešenja za izlazak iz krize, ali i za period nakon njenog završetka.
Talas krize koja već ozbiljno ugrožava svetsku privredu najbolje se ogleda u prognozama svetskih i evropskih ekonomskih institucija, pa su i Međunarodni monetarni fond (MMF) i Evropska centralna banka (ECB) svoje prognoze o „ekonomskom usporavanju“ evro-zone na rast od 1.2% u 2009. godini (septembar 2008.) više puta korigovali tokom poslednjih meseci, da bi poslednje prognoze došle do ozbiljne recesije od 2 do čak 5% u tekućoj godini, uz skok nezaposlenosti do nivoa od 8.7%. U svetlu tako dramatičnih pogoršanja koja su u početku nazivana blagim usporavanjem i vezivana za finansijski sektor, da bi nekoliko meseci kasnije dobila svoj pravi naziv globalna recesija pa čak i depresija, Međunarodna organizacija rada (ILO) organizovala je svoj 8. evropski regionalni sastanak u pokušaju da odgovori na narastajući uticaj krize na zapošljavanje i socijalnu sigurnost u regionu Evrope i Centralne Azije.
U prvoj polovini februara 2009. više stotina učesnika iz redova tripartitnih socijalnih partnera i međunarodnih institucija, među kojima i više od 30 ministara za rad i socijalna pitanja, pridružilo se na sastanku u Lisabonu pozivu ILO da integrisanim pristupom pokušaju da zaustave spiralu ekonomskog opadanja i izgrade novi „jači, čistiji i uravnoteženiji“ ekonomski poredak. Na samom početku sastanka predočena je najnovija procena ILO da bi rast globalne nezaposlenosti mogao da dosegne nivo od 50 miliona izgubljenih radnih mesta, od čega bi gotovo jedna petina (8 miliona) bila u regionu Evrope i Centralne Azije. Istovremeno izneseni su i brojni pojedinačni primeri država sa nesagledivim ekonomskim i socijalnim problemima i to među članicama Evropske unije, gde prednjači Letonija kojoj se predviđa recesija od oko 7% u 2009. godini i koja je morala da uvede drakonske mere (pod palicom MMF-a) smanjenja nominalnih zarada u javnom sektoru od 15%, smanjenja javnih nabavki od 25%, smanjenja državne administracije od 15% u naredne tri godine, itd.
Nedostaci preduzetih mera
Prema izlaganjima i komentarima učesnika 8. Evropskog regionalnog sastanka ILO iz redova ministara, ali i socijalnih partnera, u dosadašnjem toku krize brojne nacionalne vlade pokušale su da nađu izlaz pre svega masivnim finansijskim injekcijama likvidnosti, uz najavu fiskalnih stimulusa privredi. Nažalost, uprkos činjenici da je u relativno kratkom vremenskom roku lansirano više od 40 nacionalnih planova za podsticaj privredi do sada nije bilo vidljivih rezultata (napretka) i to iz nekoliko razloga.
Pre svega, uprkos brojnim finansijskim injekcijama i merama podrške bankarskom sistemu nije došlo do oživljavanja kreditnih aktivnosti banaka. Istovremeno, fiskalne stimultivne mere bile su na mnogo nižem nivou i nisu dovoljno usmerene na očuvanje zaposlenosti i socijalnu zaštitu. Brojna ulaganja u infrastrukturu nisu dovoljno ojačala kapacitete preduzeća i povećanje zaposlenosti, a usled nedostatka međunarodne koordinacije čak i one države u kojima stimulansi postoje oklevaju da ožive trgovinu sa drugim državama kako bi izbegle prelivanje svojih fiskalnih podsticaja van svojih granica. Sve to praćeno je narastajućim nacionalnim protekcionizmom usled pada kreditne sposobnosti, što je posebno opasno po privrede malih i nerazvijenh država koje veoma zavise od svetskih tržišta. One bi onda mogle da pribegnu devalvacijama nacionalnih valuta i obaranju cene rada i radne snage, što bi dodatno uzdrmalo tražnju i bilo bi upravo suprotno ideji dostojanstvenog rada koja se nalazi u osnovi delovanja Međunarodne organizacije rada. Konačno, u uslovima krize nedovoljno se razmišlja o aktivnostima i merama za period koji će uslediti posle završetka krize, u kojem bi održiva mala i srednja preduzeća trebalo da postanu motor razvoja nacionalnih privreda. Upravo taj segment privrede u velikom broju slučajeva nema osnovno socijalno osiguranje, a iznesena je i procena ILO da širom sveta između 40 i 50 procenata ljudi nije u stanju da zaradi dovoljno novca da podigne svoje porodice iznad linije siromaštva od 2$ dnevno.
Gde je onda izlaz iz ovakve spirale ekonomskog opadanja kojoj se ne vidi kraj? Prema zaključcima 8. Evropskog regionalnog sastanka ILO neophodan je splet mera koje zajednički moraju da podrže brojne nacionalne vlade i međunarodne institucije, a prva i osnovna je značajno bolja koordinacija sektorskih politika i mera čiji je cilj zaustavljanje pomenute spirale koja vodi ka dnu. U cilju ostvarivanja suštinske koordinacije neophodan je otvoreni socijalni dijalog koji bi i vlade i sindikate i poslodavačke organizacije obavezao da zajedno rade na preraspodeli kupovne moći tako da ona podstakne tražnju i pokrene ciklus rasta proizvodnje pre svega održivih malih i srednjih preduzeća. Istovremeno, zaključak je da se mora uložiti ozbiljan napor da se spreči narastajući protekcionizam i da se održi otvorena trgovina, a da se istovremeno spreči mogućnost narastajuće diskriminacije prema imigrantima i etničkim manjinama pod izgovorom krize što bi moglo da dovede do ozbiljnih političkih posledica i produbljavanja krize.
Šansa u „zelenim poslovima“
Preporuke upućene sa sastanka zahtevaju od nacionalnih vlada da pored pobrojanih mera omoguće adekvatno finansiranje održivih (malih) preduzeća, da rade na očuvanju fundamentalnih principa i prava na radu i na održanju primene međunarodnih radnih standarda. Suštinska preporuka odnosi se na očuvanje zaposlenosti i investiranje u obuku i dokvalifikaciju radnika uz podršku države kako bi se sprečila otpuštanja i prelazak radnika sa tržišta radne snage u redove siromašne i nekvalifikovne populacije, uz produženje i proširenje prava na nadoknadu usled nezaposlenosti. Vlade se pozivaju i da maksimalno iskoriste institucije socijalnog dijalog za razmenu informacija i određivanje mera koje treba preduzeti kroz sektorske politike.
Konačno, preporuka koja bi zaista mogla da vodi ka izlasku iz krize odnosi se na podsticaj investicijama u oblasti koje mogu da generišu tzv. „zelene poslove“, tačnije u privredu zasnovanu na znanju i tehnologijama koje omogućavaju upotrebu velike količine resursa koji se trenutno tretiraju kao otpad (ili se jednostavno ne koriste), a istovremeno donese značajne uštede energije i mogu da obezbede više desetina hiljada radnih mesta, pogotovo u državama u razvoju. Procenjuje se da bi samo „zeleni poslovi“ u građevinarstvu mogli da prepolove potrošnju energije u zgradama (na koje inače otpada 35 do 40% svetske potrošnje energije) kroz radove na proizvodnji i ugradnji modernih izolacionih materijala, efikasnijih sistema za grejanje i hlađenje i osvetljenje energetski efikasnim sijalicama. Pored toga poseban podsticaj kroz tzv. Fiskalnu reformu za životnu sredinu (Environmental Fiscal Reform, EFR) treba obezbediti za stvaranje i uvođenje u sistem obnovljivih izvora energije i postrojenja za reciklažu, koji kao veoma radno intenzivna grana (posebno u sferi nisko-kvalifikovanih radnih mesta) mogu da obezbede veliki broj radnih mesta i to u relativno kratkom roku.
Imajući u vidu razvojne potencijale i količinu neiskorišćenih resursa koji trenutno zagađuju vodotokove i zemljišta širom Srbije, uz istovremeno slanje velikog dela našeg društvenog proizvoda bukvalno u vazduh (kroz lošu energetsku efikasnost i zaostalost pogona) krajnje je vreme da proverimo da li se veće mere uštede mogu ostvariti doslednom primenom nove regulative koja bi vodila u pravcu EFR i stvaranja desetina hiljada kvalitetnih radnih mesta, ili nam predstoji novo neselektivno fiskalno opterećenje privrede i građana koje bi i zdrava preduzeća moglo da dovede u tešku situaciju zbog pada tražnje i daljeg slabljenja konkurentnosti u periodu koji sledi, kada nestane globalna pretnja ekonomsko-socijalne krize.
Jovan Protić
nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju
broj 54, april 2009.