Biznis & Finansije

Kako se navodi u saopštenjima za javnost, Džeki je umrla dve nedelje nakon prevremenog porođaja, koji je i sam uzrokovan njenim lošim zdravstvenim stanjem. Dete takođe nije preživelo, ali lekari kažu da njegova smrt nije uslovljena ovom bolešću.

Gospođa Fleming je bila jedna od desetoro hospitalizovanih u Škotskoj, zaraženih virusom „svinjskog“ gripa. Ostrvski deo Evrope je veoma uznemiren, jer je broj obolelih skočio na 1 320, a čini se da ljude ne umiruje podatak da je stopa smtrnosti ista kao i kod običnog gripa.

Svetska zdravstvena organizacija podseća da je od 30 000 zaraženih širom sveta, samo 145 umrlo, i da ovaj slučaj ne treba da diže paniku, jer su trudnice inače slabijeg imuniteta.

Proces bi trebalo da izgleda ovako: kada ministar ubaci svoju karticu i ukuca šifru, na monitoru se pojavljuju dnevni red, zakonski predlozi i odluke. Tada se vodi rasprava, i po njenom završetku ishod glasanja zavisi od toga koliko će prisutnih pritisnuti zeleni kružić, koji znači potvrdno galasanje. Sa finansijske i ekološke strane, ovaj potez je višestruko koristan, jer je do sada za pripremu redovne sednice Vlade trošeno između 400 i 500 riseva papira, mnogo tonera, ali i benzina za kurirsku dostavu materijala svim ministrima.

Umesto da dižu ruke, ministri će sada glasati klikom na kompjuterskog miša, piše E kapija. Osim toga, oni će dobiti moderne mobilne telefone, „HTC Touch HD“, na kojima će moći da čitaju vladine tačke dnevnog reda, čak i one tajne.

U petak, 11. juna, održana je istorijska – prva elektronska sednica, a Blic je duhovito preneo atmosferu sa iste, opisujući ministre koncentrisane na svoje ekrane, ističući da je jedino Milutin Mrkonjić imao poteškoće u glasanju, te mu je dobro došla pomoć Žarka Obradovića. Ministarka Jasna Matić, koja je zaslužna za osavremenjivanje sprske upravljačke prakse, izjavila je za medije da će novi vid glasanja doneti uštedu od desetak miliona dinara, i tim povodom pohvalila Sulejmana Ugljanina i potpresednika Krkobabića da su dobro savladali gradivo uprkos tome što nisu imali prethodno iskustvo u korišćenju računara.

Inače, program koji je instaliran za Vladu je veoma jednostavan, i uglavnom sve radi sam, ako pravilno kliknete na opciju za koju glasate.

Povoljniji dogovori oko prodaje prava prenosa utakmica učvrstili su poziciju engleske Premier lige, koja ostvaruje najveće prihode u svetu fudbala. Njeni klubovi su u sezoni 2007/08 ostvarili prihod od ukupno 2,4 milijarde evra. Uprkos deprecijaciji funte od 15 odsto u odnosu na evro, Premier liga danas prihoduje milijardu evra više od drugoplasiraneod pet velikih liga.

Den Džons, partner za analizu sportskog poslovanja u Dilojtu, komentariše: “Stalni porast prihoda Real Madrida i Barselone, koji su na prvom odnosno trećem mestu među klubovima sa najvećim prihodom, pomogao je španskoj La Primeri da svoje prihode izjednači sa Bundesligom. Obe lige su u sezoni 2007/08 ostvarile prihod od po 1,43 milijarde evra, dok italijanska Serija A tek neznatno zaostaje sa prihodom od 1,42 milijarde evra. Očekujemo da će pobeda Barselone u Ligi šampiona doprineti šansama La Primere da u sezoni 2008/09 sama zauzme drugo mesto na listi liga sa najvećim prihodima.”

Kao znak otpornosti fudbala prema ekonomskoj krizi, u Dilojtu očekuju da će prihodi vodećih evropskih klubova nastaviti da rastu i u sezonama 2008/09 i 2009/10, iako nešto sporijim tempom.

“Ključni ispit sposobnosti pet velikih liga da izdrži ova ekonomski izazovna vremena dolazi u sezoni 2009/10, kad će na prihode posebno uticati obnova sponzorskih ugovora i kupovina sezonskih karata. Međutim, ohrabrujuć podatak je da je posećenost utakmica u sezoni 2008/09 porasla za 2 odsto. Bundesliga, francuska Prva liga i Premier liga, kao i vodeći klubovi La Primere, sklopili su dugoročne ugovore za prava prenosa koji znatno doprinose njihovom ukupnom prihodu. Najveći izazov predstavljaće održavanje istog nivoa komercijalnih prihoda i prihoda od Corporejt Hospitaliti programa, odnosno paketa ulaznica koje kompanije poklanjaju svojim zaposlenima i poslovnim partnerima,” nastavlja Džons.

Većina novca od povećanja prihoda u sezoni 2007/08 potrošena je na plate i transfere igrača. Plate fudbalera među pet velikih liga porasle su za 14 odsto pa sad na njih odlazi ukupno 4,8 milijarde evra. Znatan porast plata igrača beleže sve vodeće fudbalske lige.

“Niže stope porasta prihoda u narednim sezonama primoraće klubove da bolje kontrolišu svoje troškove – plate igrača i druge operativne troškove – kako bi njihova baza troškova mogla biti fleksibilna u odnosu eventualni pad prihoda,” komentariše Alan Svicer, direktor za analizu sportskog poslovanja u Dilojtu.

Među ostale zaključke Dilojtovog “Godišnjeg pregleda finansija u fudbalu” spadaju:

• Serija A postigla je u sezoni 2007/08 najveći apsolutni i relativni porast prihoda među pet veliih liga. Prihodi ove italijanske lige porasli su za 34 odsto, pa sad iznose 1,42 milijarde evra, čemu je doprineo i povratak Juventusa u ligu. Plate igrača u Seriji A porasle su za 35 odsto, pa sad iznose 972 miliona evra.
• Francuska Prva liga zabeležila je najslabiji porast prihoda u pet velikih liga (za 17 miliona evra, odnosno 2 odsto), pa oni sad iznose 989 miliona evra. Međutim, plate igrača u toj ligi rasle su ubrzanim tempom i iznose 84 miliona evra, zbog čega je srazmera plate/prihodi od 71 odsto u toj ligi, najveći među pet velikih liga.
• Prihodi Bundeslige porasli su za 59 miliona evra (4 odsto) pa su u sezoni 2007/08 iznosili ukupno 1,438 milijardi evra. Za takav porast zaslužni su komercijalni prihodi i prihodi od utakmica, budući da nemačka liga ima najbolju prosečnu posećenost utakmica među pomenutim ligama. U sezoni 2008/09 utakmice Bundeslige pratilo je prosečno 42.600 gledalaca, što je najbolji rezultat od osnivanja lige 1963. godine.
• Bundesliga ima najniži srazmer plate/prihodi (50 odsto) među pet velikih liga, uprkos činjenici da su plate igrača porasle za 17 odsto pa sad na njih odlazi 725 miliona evra.
• Španska La Primera ostvarila je porast prihoda od 8 odsto, zahvaljujući čemu sad deli drugo mesto sa Bundesligom na top listi liga sa najvećim prihodima. Real Madrid i Barselona doprineli su ukupnom prihodu lige sa 47 odsto, što dodatno naglašava finansijsku polarizaciju u ovoj ligi. Plate igrača porasle su za 8 odsto, na 900 miliona evra.
• Klubovi škotske Premier lige ostvarili su porast prihoda od 14 odsto, delimično zbog učestvovanja Seltika i Rendžersa u Ligi šampiona u i ulasku Rendžersa u finale Kupa UEFA.
• Francuska Prva liga počela je da beleži operativne gubitke, čime se pridružila Seriji A.

Za njima slede preduzeće Hemofarm, Impol Seval, Tarket, Valjaonica bakra iz Sevojna i Tetrapak.

Prema pisanju E kapije prvorangirani na listi, U.S. Steel najviše je izvozio beli lim debljine do 0,2 milimetra, uglavnom u Italiju, Portugal, Holandiju i Egipat, a izgleda da Italija vodi i u potražnji za ostalim toplovaljanim proizvodima.

Drugoplasirani na listi PK, Jugoimport SDPR, je prednjačio izvozom ne oružja, već muške odeće, velikim delom u Irak, ali dobar deo razmene su bile i bombe, granate, torpeda i slično oružje (pogađate, takođe u Irak).

U globalu, na listi prvih deset proizvoda u izvozu Srbije u aprilu, najtraženiji je bio kukuruz, a u prvim mesecima godine muška odeća i delovi za mašine. Naravno, tu su i maline, spoljne gume za automobile, limovi, hula hop čarape, lekovi za maloprodaju i sl.

Prema podacima Zavoda za statistiku, u protekla 4 meseca izvezeno je robe u vrednosti od 2 274,3 miliona dolara, što je 34,6% manje nego u istom periodu prošle, a uvoz nas je koštao 4 759 miliona dolara, dakle 37% manje nego lane. Ako računamo u evrima, izvoz je pao za 24,3%, a uvoz za 27%.

Pokrivenost uvoza izvozom je 47,8%, za razliku od prošle godine, kada je bila 46%. Više od polovine ukupne razmene imali smo sa članicama EU, ali suficit u razmeni ostvaren je sa ex Ju državama – BiH, Crnom Gorom i Makedonijom. Najveći deficit ostvaren je u razmeni sa Rusijom, pre svega zbog uvoza energenata.

Gardijan kao senzaciju uočava trijumf mađarske desničarske partije Jobbik, poznate po svojim čestim marševima kroz romske četvrti i želji da „zaštiti mađarsku naciju od romskog kriminala“. Ova nacionalistička partija osvojila je svoje prvo mesto u evropskom parlamentu, dobivši 15% glasova. Podatak jeste neverovatan, s obzirom na činjenicu da su u Mađarskoj prošle godine već počela ubistva Roma.

No, desničarski talas zahvatio je i mađarske susede, Slovačka nacionalna partija je takođe dobila jedno sedište u najjačoj evropskoj instituciji. Italijanska Severna liga udvostručila je broj glasova, na 10%. Da podsetimo, Italiju je prošle godine prodrmala Berluskonijeva odluka da policija zabeleži otiske prstiju Roma, navodno zbog borbe protiv kriminala. EU nije bila oduševljena ovim potezom, ali sudeći po rezultatima izbora, svaki deseti Italijan jeste. Međutim, nisu samo izbori problem. Poslednjih godinu dana centralnu i istočnu Evropu potresaju sve češći ulični i društveni sukobi koju svoju bazu imaju upravo u neofašističkim i neonacističkim uporištima. Osim rasne mržnje, izražena je i netolerancija prema ostalim manjinama, a bili smo svedoci široke mreže protesta protiv homoseksualizma u baltičkim državama. No, tada su svim pomenutim regionima desničarske partije još bile marginalne.

Sada se, usled njihovog ulaska u evropske zakonodavne organe, javlja strah od realnog uticaja i potencijalnog udruživanja ovih stranaka. Da su „zajedno jači“ govori činjenica da bi ovakva parlamentarna grupa imala i finansijska sredstva, više vremena za govornicom i ostale beneficije. Još uvek postoji nada da je kontradiktorna sama ideja udruživanja nacionalista, uzevši u obzir rumunske ekstremiste koji su protiv mađarske manjine u svojoj zemlji i slične slučajeve, ali mržnja prema drugim rasama može da prevlada ovu prepreku. Kada bi se partije ovog tipa udružile mogle bi da obezbede najmanje 25 poslanika iz 9 zemalja, što je dovoljan broj za formiranje poslaničke grupe.

E kapija navodi da će ova vrsta stimulacije biti preuzeta iz prakse ostalih zemalja, koje stimulišu proizvodnju električne energije iz obnovljivih resursa, kojima je inače naša zemlja bogata, poput vode, vetra, sunca i biomase. Ovom odlukom će energetske kompanije biti obavezane da kupuju struju proizvedenu u skladu sa ekološkim principima po višim cenama (fid-in tarife).

Prema njegovim rečima, dokument kojim se određuju fid-in tarife je gotov i on će kao podzakonski akt biti dat u proceduru narednih dana. Predlog je da se za razliku od cene od četiri evrocenta po kilovat času, kolika je komercijalna cena električne energije, malim hidrocentralama plaća između sedam i devet centi, a onima koji proizvode struju koristeći snagu vetra oko 10 centi.

Ovo je jedan od segmenata reforme neefikasnog energetskog sistema u Srbiji. S obzirom na činjenicu da se kod nas troši tri puta više energije po stanovniku nego u EU, preduzimanje političkih mera bilo je neophodno. Neke od njih se mogu preduzeti u kratkom vremenskom roku, ali one, poput regulative u građevinarstvu i industriji, zahtevaju više vremena.

Prema savetima relevantnih naučnika i ekologa (IAE), do 2050. godine 50% električne energije trebalo bi da se proizvodi iz obnovljivih izvora, čime bi se prepolovila emisija CO2 na globalnom nivou. Zato je bitno doneti obavezujuće političke odluke, ali i investirati 45 000 milijardi dolara u proizvodne pogone koji koriste alternativnu energiju.

Kada je pre tri godine ova partija osnovana, većina medija je bila skeptična, dok su se neki i podsmevali. Ispostavilo se da nisu bili upravu i da je čitav pokret, koji se zalaže protiv zaštite autorskih prava na način na koji se trenutno štiti, uzeo maha u svesti ljudi koji se bave modernim tehnologijama. Danas je Piratska partija uspela ono što neki nisu verovali da je moguće – da uzme mesto u parlamentu.

Na osnovu 99.9% prebrojanih glasova, Pirati su uzeli 7.1% i čak pobedili neke od partija sa „sugim stažom“ na političkoj sceni Švedske. Država Švedska u Evropski parlament daje 18 poslanika, a pirati će sigurno imati zagarantovano jedno, ali verovatno i dva mesta u ovoj instituciji.

Rik Folkvindž, lider Piratske partije je izjavio povodom izbornih rezultata: „Zajedno smo promenili izgled evropske politike. Nebitno kako će se završiti noć, mi smo je promenili. Osećaj je divan. Građani su razumeli da je vreme da se napravi razlika. Stariji političari su uzeli učešće u načinu života mladih generacija, deo po deo. Mi ne prihvatamo masovnu prismotru od strane vlasti“.

Izlazak na izbore u Švedskoj je bio 42%, što je malo više u odnosu na izbore 2004. godine. To znači da je skoro 200.000 Šveđana glasalo za Piratsku partiju. Ovo je drastičan porast popularnosti, jer je na nacionalnim izborima 2006. godine, Piratska partija osvojila 34.918 glasova. Uspeh pirati duguju delom i presudi u procesu protiv The Pirate Bay torrent sajta, u kom su četvorica osnivača osuđena za kršenje autorskih zakona. Nakon završetka suđenja u prvom stepenu, članstvo ove partije se utrostručilo i sada ima više od 48.000 članova, što je više i od glasova koji su osvojili na izborima 2006. godine.

Ova vest je odjeknula širom sveta. Nakon prebrojavanja glasova i ispravljanja nekih podataka, nova informaija je da će piratska partija definitivno imati dva mesta u parlamentu EU. Švedska ukupno daje 20 mesta, ali dok ne stupi Lisabonski ugovor na snagu, samo 18 ima pravo glasa.

Piratska partija se zalaže za slobodu govora, zaštitu privatnosti i slobodno preuzimanje materijala sa interneta. Ovakve partije postoje u mnogim državama, a trend njihovog osnivanja je sve učestaliji tako da se može govoriti o globalnom pokretu.

O The Pirate Bay sajtu i Piratskoj partiji opširnije smo pisali u broju 54, od aprila 2009. godine. Takođe, pogledajte sve tekstove u vezi sa The Pirate Bay sajtom i Piratskom partijom.

Kako piše Biznis, Crnu Goru je u prva četiri meseca ove godine posetilo 86 400 turista, što je 15,7% manje nego u istom razdoblju prošle godine, a prednjače posetioci iz BiH, Srbije i Makedonije. Navjiše turističkih noćenja zabeleženo je u Herceg Novom, a ne u Budvi, kao što je do sada bio slučaj. Razlog tome mogu biti i budvanske cene, za koje su mnoge turističke organizacije apelovale da budu snižene.

Međutim, Ministarstvo turizma Crne Gore objavilo je da ovih dana u toj državi boravi 20 500 turista, isto koliko je bilo i početkom prošlog juna. Postoje prognoze da turistička poseta uopšte neće opasti u odnosu na prošlu godinu, iako su predviđanja, s obzirom na aktuelnu krizu, početkom godine bila mračna. Procene Svetskog saveta za turizam i putovanja govore da će crnogorski prihodi od turizma ove godine biti malo veći nego prošle, ali i da će broj noćenja biti manji za nekoliko desetina hiljada.

Naši drugi susedi, Hrvati, zadovoljni su posetom od milion turističkih dolazaka u prva četiri meseca, što je 5,7% manje nego prošle godine. Iako mnogi misle da će Hrvatsku sada posetiti 15 do 20 % manje turista nego lane, Ministarstvo turizma smatra da će ovaj broj biti samo 2% manji nego prošle godine. Hrvatski mediji prenose da lokalni ugostitelji ipak više veruju mračnim prognozama, te ovi u priobalnim područjima zatvaraju svoje trgovinske i ugostiteljske objekte, što zbog krize, što zbog zakona o zabrani pušenja.

Kada je reč o Srbiji, koja svoju turističku ponudu zasniva na raznim manifestacijama i seoskom turizmu, za podrobniju analizu ćete morati da sačekate novi boj Biznis & Finansija, koji izlazi 10. juna, a čija je tema upravo turizam.

Kao što smo pomenuli, ova novinarka se bavi kontroverznim i tabu temama, a nekim medijima je zapala za oko emisijom koja prikazuje stigmatizaciju medija u Drenici.

Birn izveštava kako poslednjih nekoliko dana kosovski tabloidi pokušavaju da dokažu da je pomenuta novinarka agent srpske tajne policije i agituju za ukidanje ove emisije. Tabloid Infopress ide toliko daleko da komentariše kako će Džeta Džara, svojom krivicom, imati veoma kratak život. Pomenute novine se nisu ustručavale ni da objavljuju preteća pisma svojih čitalaca.

Bes javnosti Džara je navukla na sebe 28 maja, uoči emitovanja emisije o slobodi štampe na Kosovu, tvrdeći da država u velikoj meri kotroliše sadržaj izveštavanja. Video prilog koji prikazuje kako je novinarski tim kosovskog BIRN-a izbačen iz Kancelarije za Javno informisanje Skenderaja u Drenici i „otpraćen“ pomoću oružanih snaga iz grada, izazvao je mnoge polemike.

Ovde možete naći Infopressove članke na engleskom (u pdf-u), a ovde transkript sporne emisije.

Kako Economy javlja, gotovo svaki peti građanin Srbije tokom prošle godine dao je mito, najčešće u ruke zaposlenih u zdravstvu i obrazovanju, što nas svrstava u najkorumpiraniju zemlju (ili njene građane) u regionu. Ovo istraživanje pokazuje da se za razliku od pretprošle godine, nivo korupcije u Srbiji povećao.

Na pitanje da li su oni ili neko iz njihovog domaćinstva u bilo kom obliku podmitili nekoga, 18 % Srba je odgovorilo potvrdno. Da nisu samo građani problem pokazuje podatak da samo njih 2% veruje kako pravosuđe nije korumpirano, a 6% misli da je vlada efikasna u borbi protiv korupcije. Verovatno je to razlog što 61% ispitanika misli da podmićivanje efikasno rešava njihove probleme.

Osim zdravstva i obrazovanja, veliki deo Srbije misli da su političke partije najkorumpiranije institucije (69%), koje u stopu prate javne službe (65%). Ni mi mediji ne zaostajemo mnogo, 53% ispitanika smatra nas korumpiranim.

Iz ovog razloga se pokrenulo pitanje o već ortcanoj frazi „političke volje“ za rešavanje problema korupcije. Ministarka pravde Srbije, Snežana Malović, prošle godine je tvrdila da je svest o korupciji mnogo veća, nego što nje zaista ima, i naglasila da pristanak Vlade na osnivanje Agencije za borbu protiv korupcije „govori o političkoj volji za stvarno suzbijanje korupcije“.

Međutim Drago Kos, predsednik GRECO-a (Grupe zemalja za borbu protiv korupcije), tvrdi da u Srbiji još nema dovoljno političke volje, što može da bude jedna od najozbiljnijih prepreka pri prijemu u EU, ali i razlog za uskraćivanje finansijske pomoći Srbiji.