Na 52% poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji u 2014. su gajene kulture dok je proizvodnja proizvoda životinjskog porekla zauzela 43%, pokazuju novi podaci Evropske statističke službe. Vodeći proozvođači cerealija u EU su Francuska i Nemačka, Poljska predvodi u proizvodnji jabuka a Italija paradajza, Nemačka proizvodi najviše mleka i svinjetine a Francuska govedine.
Category:
Vesti
Francuska i Španija će u junu moći da udvostruče razmenu struje zahvaljujući novom dalekovodu koji su premijer Francuske Manuel Vals i šef španske vlade Marijano Rahoj u petak simbolično inaugurisali. Reč je o najdužoj podzemnoj prenosnoj liniji visokog napona u svetu, od 64 kilometara.
Rumunska vlada je u sredu iznela i pustila u javnu raspravu plan o reformi poreskog sistema koja bi trebalo da stupi na snagu početkom 2016. godine. Izmene su dio šire fiskalne strategije nazvane “Plan za fiskalnu relaksaciju u Rumuniji 2016. -2020.”. Predviđena poreska reforma i relaksacija zasnivaju se na smanjivanju ili elimisanju stopa poreza kroz gotovo celu poresku strukturu. Reč je o toliko snažnoj promeni poreske politike da ju je Cristian Socol, ekonomski savetnik premijera Victora Ponte, nazvao “fiskalnom nuklearnom bombom”.
Od izbijanja svetske krize, koja se danas suzila samo na evropsku, međunarodni robni izvoz je povećan za 17%. Pri tome je izvoz robe iz Azije povećan za 35,8%, iz Severne Amerike za 22,6%, a iz Evrope za 3,5%. Srbija je povećala dolarsku vrednost robnog izvoza za 35,3%, što je blisko prosečnom rastu u Aziji, pa bi se moglo reći da je imala azijsku stopu rasta vrednosti izvoza, ali, na žalost, i evropsko-kriznu stopu pada vrednosti uvoza.
Telekom Srbije, Telenor i Vip mobajl su na javnoj aukciji u Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge (Ratel) kupile pravo korišćenja po dva radiofrekvencijska bloka po ceni od 3,5 miliona evra po bloku, što je ukupno 21 milion evra koji će biti uplaćeni u budžet Srbije.
Međunarodna revizorsko – konsultantska kompanija EY (Ernst & Young) dodelila je nagradu EY Preduzetnik godine 2014. u Srbiji vlasniku kompanije „Enterijer Janković“ iz Novog Sada Boži Jankoviću.
Nacionalni pobednik će predstavljati Srbiju na izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine, koji kompanija EY organizuje u junu ove godine u Monte Karlu.
Nagrada „EY Inovativni Preduzetnik godine“, na sinoćnoj svečanosti dodeljena je Vladimiru Mastiloviću iz firme 3Lateral d.o.o. za inovativni softver, a nagrada „EY Brzorastući Preduzetnik godine“ pripala je Ljiljani Živković Karaklajić iz kompanije D-Expres za transport pošiljki.
Za priznanje „EY Preduzetnik godine 2014“ u Srbiji se takmičio 21 preduzetnik iz 10 gradova.
Predstavnik kompanije EY Srbija Stiven fiš izrazio je zadovoljstvo što je Srbija jedna od 60 zemalja u svetu koja na taj način slavi preduzetništvo, i to treću godinu zaredom. On je naglasio da bi nagrađeni preduzetnici trebalo da budu model za uspešno poslovanje, na koji drugi treba da se ugledaju.
Pored dobitnika priznanja, u finalu za glavnu nagradu po odluci nezavisnog žirija našli su se: Stojan Dangubić (Aling Conel d.o.o.), Slaviša Drobilović (Meteor Commerce d.o.o.), Milanko Jovanović (Divi d.o.o.), Zlatko Kadić (Nevena Color d.o.o.) i Budimir Stamatović (Stara Varoš d.o.o.).
Nezavisni žiri ove godine predvodio je prošlogodišnji nacionalni pobednik Rade Ljubojević, vlasnik Sirogojno Company d.o.o., koja je bila EY Preduzetnik godine u Srbiji za 2013. godini.
U žiriju su bili i Darko Budeč, vlasnik firme Bak (Buck d.o.o. koja je bila EY Preduzetnik godine u Srbiji za 2012.), Edvard Jakopin iz Ministarstva privrede, dok je prof. dr Dejan Ilić, vodeći menadžer kompanije Varta, koja je dobitnik nagrade EY Preduzetnik godine 2005 u Nemačkoj, bio u svojstvu počasnog člana žirija.
Izbor pobednika zasniva se na ključnim faktorima kao što su preduzetnički duh, finansijski pokazatelji, strategijsko usmerenje, prisustvo na regionalnom ili međunarodnom tržištu, inovativnost i lični integritet.
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje projekcije o kretanju inflacije prema kojima bi međugodišnja inflacija sredinom godine trebalo da se vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja (4,0 ± 1,5%) i da se zatim od kraja godine kreće oko cilja. Inflascija je tokom četvrtog tromesečja 2014. nastavila da se kreće ispod donje granice cilja i u decembru je iznosila 1,7%. Pritom, bazna inflacija je umereno rasla i u decembru se približila donjoj granici dozvoljenog odstupanja od cilja, čemu je doprinela i deprecijacija dinara iz prethodnog perioda. Kretanje inflacije ispod donje granice cilja tokom većeg dela prošle godine u najvećoj meri bilo je posledica delovanja privremenih faktora – neočekivano niskog rasta regulisanih cena i snažnog pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i svetske cene nafte.
U izveštaju NBS se takođe navodi da je u januaru ove godine, usled visoke prošlogodišnje baze uzrokovane povećanjem stope PDV-a, inflacija verovatno zabeležila svoj novi istorijski minimum, ali bi sredinom godine trebalo da se vrati u granice cilja i da zatim nastavi kretanje unutar njih.
Bruto domaći proizvod najverovatnije će ove godine zabeležiti blag pad pod uticajem dodatnih mera fiskalne konsolidacije i, otuda, manje finalne potrošnje domaćinstava i države. NBS procenjuje da će oporavak ekonomske aktivnosti uslediti od naredne godine, ako fiskalno prilagođavanje i sprovođenje strukturnih reformi budu rezultirali većim investicijama i neto izvozom.
Uprkos negativnim efektima poplava, tendencija smanjenja tekućeg deficita platnog bilansa je nastavljena – sa 6,1% u 2013. na 5,9% bruto domaćeg proizvoda u 2014, a u ovoj godini procenjuju da će biti smanjen na 4,3%, pre svega po osnovu efekata fiskalne konsolidacije, oporavka energetskog sektora i nižih uvoznih cena energenata.
Tražnja za devizama na domaćem tržištu bila je povećana tokom četvrtog tromesečja, delom zbog većih plaćanja po osnovu uvoza energenata. Većoj tražnji za devizama doprineli su i isplate dobiti inostranim vlasnicima, održavanje uravnotežene devizne pozicije banaka i razduživanje preduzeća. To je za posledicu imalo preovladavanje deprecijacijskih pritisaka. Kako bi ublažila prekomerne kratkoročne oscilacije kursa NBS je u toku četvrtog tromesečja intervenisala na deviznom tržištu neto prodajom deviza u iznosu od 765,0 miliona evra, a od početka ove godine neto prodajom 80,0 miliona evra. Iako su inflatorni pritisci bili niski, povećana neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu i njen uticaj na tokove kapitala i premiju rizika nalagala je da ublažavanje monetarne politike bude oprezno.
Što se tiče oporavka naše ekonomije, NBS saopštava da se negativni efekti majskih poplava na ekonomsku aktivnost postepeno smanjuju. Iako je njen pad u prošloj godini bio prvenstveno posledica šteta koje su poplave nanele energetici i rudarstvu, industrijska proizvodnja se u poslednjem tromesečju oporavila delom zbog porasta proizvodnje u ovim sektorima. To se odrazilo na rast bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromesečju, koji, prema proceni Narodne banke Srbije, iznosi 0,5% desezonirano. S rashodne strane, rast bruto domaćeg proizvoda rezultat je povoljnijih kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni, dok je domaća tražnja stagnirala – investicije i potrošnja domaćinstava bile su u padu, koji je kompenzovan većom potrošnjom države. Posmatrano na međugodišnjem nivou, bruto domaći proizvod je u četvrtom tromesečju opao za 1,6%, što predstavlja znatno usporavanje pada u odnosu na prethodno tromesečje.
NBS procenjuje da je pad bruto domaćeg proizvoda u 2014. bio oko 1,8%, kao i da će u ovoj godini zabeležiti pad od 0,5%.
Internacionalna organizacija AIESEC vođena od strane studenata tradicionalno organizuje svoj najpoznatiji projekat „Career Days“ 21. godinu zaredom. Ideja projekta jeste aktiviranje mladih i rešavanje problema nezaposlenosti kroz pružanje mogućnosti mladim ljudima za posao, praksu i edukaciju. Realizacija projekta počeće 3. marta i obuhvata 2 odvojena, ali međusobno povezana dela projekta – Career Workshops i Career Days.
U okviru ovog projekta 3. i 4. marta u prostorijama opštine Vračar održaće se Career Workshops, radionice koje studentima i mladim ljudima pružaju priliku za edukovanje i razvoj na ličnom i profesionalnom nivou. Ovaj deo projekta usmeren je na studente koji žele da rade na neformalnom obrazovanju i obuhvata radionice na teme kao što su lični brend, networking, kako se ponašati na intervjuu za posao, kao i ostale teme koje su mladima neophodne u budućoj karijeri. Prijave će biti otvorene 22. februara, gde će studenti moći da odaberu kojim radionicama žele da prisustvuju. Broj mesta je ograničen, pa zainteresovani koji žele da budu u toku mogu redovno da prate Career Days facebook stranicu.
Glavni događaj koncipiran je kao dvodnevni sajam zapošljavanja i održaće se 10. i 11. marta pod nazivom “Career Days” u hotelu Crowne Plaza. Studenti i mladi nezaposleni će imati priliku da upoznaju potencijalne poslodavce, informišu se podobnije o uslovima rada u kompanijama koje učestvuju na projektu kao i da sagledaju sve prilike koje su im ponuđene na Career Days sajmu. Za vreme trajanja sajma, ali i posetom sajta Career Days, mladi imaju priliku da ostave svoj CV u elektronskoj bazi kojoj kompanije imaju pristup narednih godinu dana. Neke od kompanija sa kojima ćete moći da se upoznate jesu Delhaize Serbia, Metro, Heineken, kao i čuvena velika četvorka revizorskih kuća – PwC, Deloitte, EY, KPMG.
Na samom događaju, studenti će imati priliku da se upoznaju sa „Global Talent“ programom stručnih plaćenih praksi u inostranstvu. Ovaj program pruža priliku rada u struci, primenu znanja stečenog na fakultetu i preduzimanje prvih koraka u budućoj karijeri. Radom u internacionalnom okruženju, stiče se mogućnost upoznavanja sa kulturom, običajima i tradicijom zemalja, usavršavanja jezičkih sposobnosti i kasnije implementacije inovativnih metoda i inicijativa po povratku u Srbiju.
Za više informacija, posetite sajt http://careerdays.rs ili zvaničnu Facebook stranicu Career Days.
Povodom 37. Međunarodnog sajma turizma, koji se od 19. do 22. februara održava u Beogradu, Kompanija „Dunav osiguranje“, prema dugogodišnjoj tradiciji, predstavila je specijalne sajamske uslove za paket putnog osiguranja. Korisnicima ove usluge Kompanija će pri zaključivanju polisa odobravati popuste od 15 do 20 odsto na premiju osiguranja, odnosno 10 procenata za standardnu ponudu putničkog zdravstvenog osiguranja (PZO).
Polisa paketa putnog osiguranja obezbeđuje osnovno ili prošireno (VIP) osiguravajuće pokriće za turistička i poslovna putovanja koja u kontinuitetu ne traju duže od 90 dana.
U zavisnosti od obima pokrića, svim osiguranicima koji od danas do 31. marta 2015. godine zaključe polisu paketa putnog osiguranja ili PZO „Dunav osiguranje“ odobrava sledeće popuste:
– 15 odsto na premiju paketa putnog osiguranja ukoliko se zaključuje samo osnovno osiguravajuće pokriće (putničko zdravstveno osiguranje, osiguranje od posledica nesrećnog slučaja – nezgode, kao i osiguranje od građanske odgovornosti);
– 20 odsto na premiju paketa putnog osiguranja ukoliko se uz osnovno osiguravajuće pokriće ugovori jedno ili oba dopunska osiguravajuća pokrića (osiguranje od otkaza putovanja i osiguranje prtljaga);
– 10 odsto na premiju PZO – za poslovno ili turističko putovanje u inostranstvo koje u kontinuitetu traje do 30 dana;
„Osiguranicima koji u promotivnom periodu ugovore putničko zdravstveno osiguranje ili paket putnog osiguranja, odobravaju se i dodatni popusti:
– kupovina međunarodne isprave o osiguranju od auto-odgovornosti – zelene karte po ceni od 1 800 dinara i
– 20 odsto komercijalnog popusta na premiju osiguranja pomoći na putu.
Popusti se primenjuju prilikom zaključivanja individualnih, grupnih i porodičnih ugovora o putničkom zdravstvenom osiguranju.
Evropska investiciona banka (EIB) i Erste Bank a.d. Novi Sad ugovorile su kreditnu liniju u iznosu od 50 miliona evra za dugoročno finansiranje malih i srednjih, srednje kapitalizovanih preduzeća i lokalnih samouprava. Sredstva će u najvećem delu (70 odsto) biti iskorišćena za finansiranje privrede, dok će 30 odsto biti namenjeno lokalnim samoupravama.
„Saradnja sa EIB-om, omogućava nam da ova sredstva plasiramo uz kamatne stope koje su niže od standardnih, a rokovi otplate su dugi i zavisiće od konkretnih projekata za koje se sredstva koriste“, izjavio je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke.
Potpisivanju ugovora od strane EIB-a prisustvovali su Dominik Kurben, direktor sektora za kreditne operacije u Sloveniji, Hrvatskoj i zapadnom Balkanu i Alesandro Kanjato, pravni savetnik. Pored gospodina Carića, potpisnik ugovora bio je i Mihael Bajc, član Izvršnog odbora Erste Banke.
Period raspoloživosti ove kreditne linije, odnosno period u kome Banka može da povuče sredstva od EIBa je 24 meseca od datuma potpisivanja ugovora. Inače, ovo je treća po redu kreditna linija u saradnji sa EIB-om. Prethodne dve bile su 2010. i 2012. godine i ukupno su iznosile 75 miliona evra. Najveći deo ovih sredstava plasiran je preduzećima koja se bave proizvodnim delatnostima, trgovinom, nekretninama, građevinarstvom, ugostiteljstvom i turizmom, kao i poljoprivredom.