Austrijska banka Hypo Alpe-Adria koja je već dugo u teškoćama, dobila je novi nadzorni odbor pošto je u utorak šest članova tog odbora iznenadno dobilo otkaz ugovora a novih pet članova imenovano na vanrednoj skupštini akcionara, prenela je austrijska agencija APA. NOvi odbor bi, prema ministru finansija Austrije, trebalo da garantuje profesionalizaciju i depolitizaciju tog organa banke.
Sud u Murskoj Soboti odlučio je da proglasi stečaj za kompaniju „Aha Mura“ naslednika nekadašnje konfekcije „Mura“ jer fabrika nije uspela da izmiri svoje poreske dugove. Ova kompanija je prisutna i u Srbiji kroz fabriku Aha Mura Prvi maj“ iz Pirota, koja zapošljava 1.300 radnika i koja je, samom činjenicom da je proglašen stečaj majke-firme, postala deo stečajne mase. Kako navodi Plusonline.rs, rukovdstvo fabrike iz Pirota već je bilo na razgovorima u Ministarstvu privrede Srbije gde se traži mogućnost da fabrika opstane.
Kipar bi mogao da postane ključni snabdevač prirodnog gasa za Evropu, izjavio je potpredsednik SAD Džozef Bajden prenosi američka TV mreža ABC pozivajući se na izveštaj agencije AP.
„Kipar je spreman da postane ključni igrač (…) pretvarajući istočni Mediteran u novo globalno čvorište prirodnog gasa“, rekao je Bajden na ručku koji je priredio kiparski predsednik Nikos Anastasijades, preneo je Asošijejted pres.
Reč je zapravo o nalazištima gasa koji se prostiru duž basena Mediterana između Kipra (oba dela), Grčke, Turske, Izraela pa čak i Sirije.
Kako je B&F već pisao, pre četiri godine, Izrael je objavio da je u svom delu Medateran našao nalazišta gasa. Uskoro su sve države koje izlaze na Mediteran počele da se bave svojim parčetom zemljine kore ispod mora, što je izazvalo i koškanja Turske i Grčke oko vlasništva nad rezervama i dovelo do stvaranja međudržavnog komiteta za razmatranje spora. Ovome treba dodati podatak da su značajne rezerve otkrivene i u teritorijalnim vodama na koje pravo polaže Sirija, u kojoj su ukršteni geopolitički interesi na svom vrhuncu, i da ih možda ima u terotorijalnim vodama Libana.
U julu 2012, kada se na raspisani tender za istraživanje naftnih nalazišta Grčke javilo 11 kompanija sa osam ponuda tadašnji grčki ministar za energetiku Evangelos Livieratos rekao je da je „veoma je važno da se Grčka vrati na svetsku energetsku mapu”. Naša zemlja, zaključio je grčki ministar, “mogla bi da privuče nove investicije, nove poslove i osnaži svoju geopolitičku poziciju i verovatnoću da izađe iz krize”.
Za sada od izlaska iz krize nema ništa ali su mediji specijalizovani za naftni sektor notirali da je odmah posle objave o rezervama nafte tadašnji američki državni sekretar, Hilari Klinton, u Grčku otposlala Ričarda Morningstara, sada već bivšeg specijalnog izaslanika za evroazijski energetski sektor, trenutno američkog ambasadora u Azejberdžanu, koji se između ostalog zalagao da Turska i Grčka odustanu od svojih sporova oko Kipra da bi zajedničkim snagama eksploatisale naftu u Egejskom moru.
Naftni ekspert i profesor na Tulejnu Dejvid Hajns ocenio je 2013, da bi do sada otkrivene grčke rezerve gasa i nafte mogle zemlji da donesu oko 302 milijardi evra u vremenskom razdoblju od oko 25 godina.
Grčka je i dalje aktivna u privlačenju zainteresovanih naftnih kompanija pa je tako nedavno pozdravila interesovanje Enela kao deo strategije da investitore uglavnom fokusirane na Kipar i Izrael privuče i na svoju obalu.
Bajden je, prenosi AP rekao da novootkrivene rezerve fosilnih goriva predstavljaju jedinstvenu mogućnost za to podeljeno mediteransko ostrvo i obećavao podršku američke vlade u naporima za ujedinjenje Kipra.
Treba reći da je u vreme krize Kipar navodno nudio ruskom Gaspromu da preuzme vlasništvo nad tim nalazištem što je ovaj navodno odbio. U to vreme obe strane su demantovale da je takvih razgovora uopšte i bilo.
Sa razbuktavanjem naftne krize i „novim hladnim ratom“ Zapada i Rusije, svi drugi mogući pravci snabdevanja gasom postali su interesantniji nego što su to bili, pre svega za Evropu koja je najviše pogođena mogućom odlukom Rusije o zavrtanju slavina. Istovremeno Rusija ubrzano traži puteve za distribuciju svog gasa u Kini.
U razgovoru sa Bajdenom, predsednik Kipra je rekao da nalazišta gasa u vodama Izraela mogu da pruži mogućnost „alternativnog energetskog koridora koji će voditi jačanju energetske bezbednosti“.
U tom kontekstu postalo je aktuelno i pitanje novog pokušaja ujedinjavanja Kipra što bi „olakšalo izvoz izraelskog i kiparskog gasa za Evropu preko Turske“.
Bajden se odvojeno susreo sa liderom kiparskih Turaka Dervišem Erogluom a u jednom restoranu u „tampon zoni“ UN koja deli Nikoziju večerao je zajedno sa Anastasijadesom i Erogluom. On je rekao da su se lideri obe zajednice saglasili da ubrzaju obnovljene mirovne pregovore.
Posle višednevnog prekida saobraćaja na pruzi Vreoci – Obrenovac, nastalog zbog razornih posledica poplava koje su zadesile Obrenovac i okolinu, u Termoelektranu „Nikola Tesla“ B od juče stižu prvi vozovi sa lignitom iz Rudarskog basena „Kolubara“. U četiri železničke kompozicije dopremljeno je više od 4.500 tona kolubarskog lignita na TENT B. To su prve količine uglja koje su posle sedam dana pristigle na deponije Teslinih termoelektrana.
Istovremeno sa normalizacijom dovoza uglja u TENT B užurbano se obavljaju i pripreme za normalizaciju proizvodnje električne energije u TENT A. Tako je u najveću fabriku struje na Balkanu jutros stigla parna lokomotiva koja će poslužiti za zagrevanje mazuta koji je neophodan za ponovno pokretanje bloka A 1, snage 210 megavata.
Očekuje se da će sinhronizacija bloka A 1, inače najstarijeg u PD TENT, biti obavljena tokom vikenda, čime će biti stvoreni uslovi za pokretanje i ostalih blokova na TENT A. Dolazak parne lokomotive istovremeno je bio test za deonicu pruge koja vodi na TENT A, što znači da se može očekivati skori dolazak vozova sa lignitom i u tu elektranu.
Blokovi na TENT A su zbog nadiranja vode u neka od vitalnih postrojenja morali da budu ugašeni u petak, 16. maja.
Azijske akcije s u petak dostigle rekordni nivou u poslednjih mesec dana, a prinosi na obveznice su takođe na putu da dostignu svoj vrh u ovoj nedelji, što je reakcija na lošije evropske rezultate od očekivanih pogotovu one vezane za poverenje nemačke poslovne zajednice, prenosi Rojters.
Ifo indeks poslovne klime pao je u maju na najniži nivo ove godine, nakon podataka koji su pokazali najjači rast u prvom kvartalu u Nemačkoj u poslednje tri godine, ali sa dosta slabijim izgledima u narednim kvartalima.
Ovo podiže očekivanja da će se Evropska centralna banka odlučiti na novu relaksaciju montarne politike idućeg meseca, što je već gurnulo evro na najniži nivo u odnosu na dolar u poslednja tri meseca.
„Obnovljen pad Info ideksa ukazuje da se da nemački oporavak usporava. Očekujemo godišnji rast BDP-a od oko 2 odsto ove i sledeće godine , što neće biti dovoljno snažno da bi dovelo do brzog oporavka evrozone ili do iskorenjivanja pretnje od deflacije“, rekla je Dženifer MekKuen, viši ekonomista Capital Economics.
Odluka rejting agencija da unaprede kreditni rejting Španije i Grčke danas, imala je malo uticaja na evropskim tržištima budući da se njihove ekonomije već neko vreme oporavljaju.
Investitori su takođe bili nevoljni da preuzmu previše rizika uoči evropskih izbornih rezultata i predsedničkih izbora u Ukrajini ovog vikenda, a i zbog toga što su britansko i američko tržište zatvoreni u ponedeljak, što će uticati na smanjenu likvidnost tržišta.
Skupština Srbije usvojila je Zakon o posredovanju koji će omogućiti da se izgradi sistem medijacije a veliki broj sporova završi pred posrednicima umesto pred sudom, prenosi E kapija. Na taj način će, kako se očekuje i sudovi biti rasterećeni.
U duhu opšte atmosfere vanrednog stanja i tržište se ponašalo vanredno, ili u najmanju ruku, neuobičajeno. Dva razloga nas navode na ovakvu konstataciju. Prvi je taj što se srpsko tržište u protekloj nedelji ponašalo u velikoj meri kao zatvoreno tržište, bez uticaja međunarodnih tržišta, a drugi razlog je prepoznat u okonosti da je tražnja daleko aktivnija od prilično pasivne ponude. Ovo su paradoksi koji se dešavaju ekstremno retko i to samo u ovakvim ili sličnim situacijama. Promet u toku protekle nedelje je bio veoma mali – svega 473 tona robe, što je za 33,10% manje od količinskog prometa iz prethodme nedelje, dok je finansijska vrednost prometa iznosila 11.675.400 dinara, što je za 54,41% manje od vrednosti prometa iz prethodnog nedeljnog perioda.
Praktično jedina roba koja je bila predmet “ukrštenih” interesa ponude i tražnje je bila pšenica. Na svetskim tržištima hlebno zrno već treću nedelju za redom je u padu, a kod nas ova roba dostiže sezonski maksimum na nivou od 23,00 din/kg bez PDV. U odnosu na cenu iz prethodne nedelje to je značajan rast od 4,55%. Ako se neko tržišno ponašanje može tumačiti psihološkim faktorom, onda se to odnosi upravo na proteklu nedelju. Neizvesnost, nedovoljna informisanost I strah generisali su upravo ovakvo tržišno ponašanje. Što se pre saznaju razmere štete I izvrše što je moguće preciznije korekcije bilansa osnovnih poljoprivrednih kultura za predstojeću 2014./15 godinu, utoliko pre će se i tržište smiriti i redefinisati nove pozicije ponude i tražnje za naredni period. Trenutno naša pšenica je jedna od najskupljih u Evropi.
Nezapamćen podatak za istorijat poslovanja “Produktne berze” jeste činjenica da se kukuruzom SRPS kvaliteta u toku jednog nedeljnog trgovanja nije uopšte trgovalo. Činjenica da se ovom robom nije uopšte trgovalo mnogo toga nam govori. U osnovi ovog podatka jeste činjenica da je ponuda bila potpuno odsutna sa tržišta, za razliku od primetno prisutne tražnje. Zašto je ponuda pasivna može da se nasluti. Sa druge strane, ne treba zanemariti ni aktivnosti tradiconalnih trgovaca na berzi u akciji dostavljanja humanitarne pomoći u stočnoj hrani ugroženim područjima, što je takođe u izvesnoj meri stopiralo trgovanje ovom najznačajnijom komponentom za stočnu hranu.
PRODEX
Izuzetno slab ovonedeljni promet na “Produktnoj berzi”, kao rezultat kako aktuelne situacije oko poplavljenih područja, tako i usled najveće sajamske manifestacije u zemlji, doneo je cenovne promene jedino na tržištu pšenice, koja je apsolutno dominiralo u strukturi ukupnog prometa.
Cena pšenice je već početkom nedelje otišla na 23,00 din/kg, bez PDV-a, što je za 1 dinar više nego krajem prethodne nedelje. U situacija cenovne stabilnosti na ostalim tržištima, ovakav cenovni skok pšenice prouzrokovao je i rast indeksne vrednosti PRODEX-a, na današnjih 226,62 indeksnih poena, što je za 1,87 indeksnih poena više nego prošlog petka. Ujedno to je i novi rekord indeksne vrednosti ovog pokazatelja u poslednjih jedanaest meseci.
SVET
Vrednosti pšenice već drugu nedelju za redom beleže padove i približavaju se najdužem padu od septembra 1998. godine. Razlog je kiša u SAD-u, koja bi mogla uticati na rast svetskih zalihaSamo 29% useva je ocenjeno sa dobar/odličan, a ča% useva sa loše/veoma loše. Tempo prolećne setve je ostao relativno spor, sa posejanih 49% površina (34% prošle nedelje, 64% prošle godine, 68% petogodišnji prosek).
Kukuruz je pratio kretanje pšenice i pao na sedmodnevni minimum, a sve na osnovu napretka u setvi kukuruza i bolje vremenske situacije za useve. Posejano je čak 73% površina (65% prošle nedelje, 76% petogodišnji prosek).
U odnosu na kraj prošle nedelje cena julskog fjučersa na kukuruz u Čikagu pala je za 1,57%, dok je cena julskog fjučersa na pšenicu pala za 2,80%.
Setva soje u Americi je na nivou od 33% (20% prošle nedelje i 38% petogodišnji prosek). Vrednosti soje nastavljaju sa rastom, uglavnom na osnovu starog roda, zbog mogućih malih zaliha na kraju sezone. U ovom kontekstu SAD treba da uveze određene količine soje iz J. Amerike kako bi izbegla napetost na tržištu.
Vrednost julskog fjučersa na soju u Čikagu je u odnosu na kraj prošle nedelje u porastu za 3,29%, dok je cena julskog fjučersa na sojinu sačmu skuplja za 4,18%.
U odnosu na prethodnu nedelju u Budimpešti je došlo do pada cene pšenice sa avgustovskim fjučersom za 1,90%, dok je kukuruz sa julskim fjučersom jeftiniji za 1,87%. Cena pšenice sa novembraskim fjučersom u Parizu pala je za 0,88%, dok je junski fjučers na kukuruz u Parizu pao za 1,12%.
U želji da klijentima sa ugroženih područja olakša teškoće usled katastrofalnih poplava, Generali Srbija odlučilo je da im otpiše preostala dugovanja na ime premije osiguranja domaćinstva i nastavi da ih besplatno osigurava i da pokriva sve ugovorene rizike do isteka tekućeg perioda osiguranja.
Povodom obilnih padavina i poplava koje su zahvatile Srbiju, Generali Srbija od ponedeljka je klijentima na raspolaganje stavilo liniju Kontakt centra: 011 222 0 533, putem koje mogu prijaviti nastale štete i dobiti sve druge neophodne informacije.
Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) formirao je Savet za saniranje posledica na životnu sredinu u ugroženim područjima koja su zahvaćena poplavama u Srbiji. Zadatak ovog tela biće da utvrdi potrebe i koordinira projektnim aktivnostima, u cilju sanacije posledica elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća na životnu sredinu, prirodu i klimatske promene. Koordinaciono telo omogućiće stručnu pomoć i uspostaviti komunikaciju između donatora i korisnika donacija na loklanom, regionalnom i nacionalnom nivou.
Ovaj savet čine predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva rudarstva i energretike, Ministarstva građevine i saobraćaja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva zdravlja, Ministarstva prosvete i nauke, kao i Privredne komore Srbije, Agencije za zaštitu životne sredine, JP Srbija Vode, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije, Republički hidrometorološki zavod, Privredna komora zelene Srbije i Kancelarija Ujedinjenih nacija u Srbiji.
– Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC), u koji je uključeno 40 država, do sada je u Srbiju investirao oko 36 miliona evra za različite projekte. Srbija može da utiče na sprovođenje politike zaštite žiovotne sredine i unapređenje saradnje, kao i prelazak sa socijalne na zelenu ekonomiju, samim tim i da omogući nova radna mesta – istakao je Dejan Novaković, predsednik generalne skupštine REC-a.
Sinergija domaćih i stranih stručnjaka u oblasti upravljanja životnom sredinom, kao i angažovanje stručnjaka iz brojnih međunarodnih organizacija, garantuje da će ovo telo predstavljati bitan oslonac u svrhu stabilizacije unapređenja i održivog razvoja ugroženih područja.
Kako prenosi služba za javnost EPS veliki nanosi otpada plove Dunavom, a na hidroelektranu „Đerdap 1“ ovih dana Dunavom stižu stabla, panjevi, plastična ambalaža, čak i frižideri, fotelje, stolice i sve ono što je vodena stihija mogla da donese iz gornjeg dela Dunava i pritoka iz regiona.
U HE „Đerdap 1“ angažovana je sva moguća mehanizacija koja može da pomogne pri vađenju ovog otpada iz Dunava. Tokom poslednja 24 sata na unapred pripremljenu lokaciju izvučeno je i otpremljeno više od 1.000 kubnih metara otpada. Panjevi i stabla stalno pristižu i rešetke agregata hidroelektrane „Đerdap 1“ redovno se čiste. Agregat broj 1 je u dva navrata bio zaustavljen kako bi se očistile rešetke, jer je on na najvećem udaru od panjeva i ogromnih stabala. I agregati broj 2, 3 i 4 su u toku popodneva i noći zaustavljani kako bi se očistile rešetke.
Raiffeisen Bank International AG (RBI) generisala je profit pre oporezivanja od 240 miliona evra u prva tri meseca 2014. godine, što je pad od 11 miliona evra ili 4,6% prema uporedivom periodu prošle godine. Razlog tome su, s jedne strane, veća rezervisanja za gubitke po plasmanima u Ukrajini i Rusiji zbog devalvacije valuta, i delom padu neto prihoda od trgovanja (takođe rezultat velikim delom u vezi sa gubicima po osnovu pada vrednosti valute u Ukrajini).
Opšti administrativni troškovi opali su za 4,2% na 755 miliona evra. Kako je operativni prihod ostao praktično stabilan godina-na godinu, operativni rezultat uvećao se za 5,8% i iznosi 590 miliona evra.
„Uprkos veoma izazovnom političkom i ekonomskom okruženju, uspeli smo da zadržimo stabilan prihod, kao i da značajno smanjimo troškove i tako ostvarimo dobar operativni rezultat,” izjavio je direktor RBI, Karl Sevelda. Što se tiče poslovanja u Ukrajini, Sevelda je podvukao jaku kapitalizaciju Raiffeisen Bank Aval. Kreditni portfolio privrede 32 zatvorene poslovnice na Krimu prebačen je u Raiffeisen banku u Rusiji, a same poslovnice su prodate. U područjima Donjeck i Lugansk, situacija nije jasna i zahteva brze i prilagodljive reakcije. “Poslovanje u Rusiji bilo je relativno normalno, mada je ekonomski razvoj bio slabiji nego prethodnih godina, a mi smo zbog toga morali da se rukovodimo strožijim standardima prilikom izdavanja kredita”, dodao je Sevelda. On smatra da nije za očekivati značajnije stezanje sankcija, jer bi to takođe imalo teže posledice po EU.
U poslednjih nekoliko dana, RBI je zabeležio dobar razvoj u pogledu kapitala učešća: “Nakon uspešnog uvećanja kapitala u prvom kvartalu 2014. godine, RBI očekuje da će dobiti odobrenje Finansijske tržišne inspekcije (Financial Market Authority) za punu isplatu kapitala učešća u bliskoj budućnosti”, izjavio je Sevelda. “Kao prvi korak, nameravamo da otplatimo ukupni iznos ili bar značajan deo državne tranše. FMA nas je obavestila da će odobrenje biti izdato brzo, što će omogućiti otplatu u naredne tri ili četiri nedelje”.
Operativni prihod stabilan uprkos teškom okruženju
U prva tri meseca 2014. godine, neto prihod od kamata uvećan je za 13%, ili 114 miliona evra i iznosi 979 miliona evra godina-na-godinu. Ovaj pozitivan razvoj uglavnom se može pripisati nižim kamatnim troškovima na depozite klijenata, kao i višem prihodu od kamata na derivate, uglavnom u sedištu grupacije (više za 33 miliona evra).
Pad administrativnih troškova delimično i zbog nižih troškova zaposlenih
Opšti administrativni troškovi opali za 33 miliona evra i iznose 755 miliona evra, u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ovo umanjenje rezultat je nižih troškova zaposlenih, kao i manje depresijacije pokretne i nepokretne aktive. Racio troškova i prihoda poboljšan je za 2,1 procentna poena na 56,1%.
Najveći udeo opštih administrativnih troškova čine troškovi zaposlenih sa 52%, koji su opali za 4%, ili za 16 miliona evra na 390 miliona evra. Ovaj pad dolazi kao rezultat, s jedne strane, tekućih programa smanjenja troškova – sa najvećim umanjenjima u Češkoj Republici i Poljskoj, a s druge strane, znatnoj devalvaciji valuta u Rusiji i Ukrajini.
Uvećanje neto rezervisanja za gubitke po plasmanima uglavnom zbog krize u Ukrajini
U poređenju sa istim periodom prošle godine, neto rezervisanja za gubitke po plasmanima uvećani su za 28%, ili za 62 miliona evra, na 281 milion evra. Ukrajina je zabeležila ukupno značajno viša neto rezervisanja za gubitke po plasmanima (do 65 miliona evra), iznad svega u vezi sa devalvacijom svoje valute i, kao rezultat toga, potrebom za rezervisanjem obezbeđenih dolarskih kredita (USD) u iznosu od 30 miliona evra. U Rusiji, rastući portfolio kredita fizičkim licima i devalvacija rublje doveli su do viših rezervisanja za gubitke po plasmanima (do 41 milion evra). Međutim, ovo je još uvek bilo na umerenom nivou u prva tri meseca 2014. godine, posebno jer su neto izdavanja za gubitke po plasmanima zabeležena u uporednom periodu prethodne godine.
U periodu za koji se izveštava, racio loših kredita (loši krediti prema ukupnim kreditima izdatim fizičkim licima) bio je 10,6% u poređenju sa 10,7% krajem 2013. godine i 9,9% u prvom kvartalu 2013. godine. Racio pokrivenosti loših kredita (odredbe rizika za kredite fizičkih lica u odnosu na lose kredite fizičkim licima) poboljšani su za 2,1 procentna poena od kraja 2013. godine na 65,2%.
Ukupan kapital značajno uvećan
Ukupan kapital, uključujući nekontrolišuće udele, zabeležio je uvećanje od 2,48 milijardu evra u poređenju sa krajem 2013. godine, ili 23,7% i iznosi 12.82 milijarde evra.
Osnovni racio dopunskog kapitala 1 (tranzicioni), prethodno racio dopunskog kapitala 1, ukupan, poboljšan je za 3,3 procentna poena na 13,9% u poređenju sa krajem 2013. godine.
Stopa povraćaja uloženog kapitala pre oporezivanja opala je godina-na-godinu zbog pada profita za period i uvećanja prosečnog kapitala za 1,3 procentna poena na 7,9%.