Beogradska kompanija Delta Holding, u vlasništvu Miroslava Miškovića, saopštila je danas da je u 2013. godini imala operativni profit od 36,6 milona evra, a da na kraju ove godine očekuje gotovo dvostruko bolji rezultat poslovanja i operativni profit od 57,8 miliona vera. Izvršni potpredsednik Delta holdinga za operativne poslove Dejan Jeremić kazao je na konferenciji za novinare da je ukupan prošlogodišnji promet kompanije bio 583,5 miliona evra, dok se u ovoj godini planira promet od oko 665 miliona evra. Najveći doprinos prometu dala je kompanija Delta agrar, 38 odsto, dok je osiguravajuća kuća Delta djenerali imala udeo u prometu od 20 odsto.
Autori časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) koji izdaje Ekonomski institut u Beogradu danas u izneli prilično sumorne prognoze o ekonomskim kretanjima u Srbiji u 2014. godini. Njihova je procena da se do juna ne mogu očekivati značajnije investicije niti privredna aktivnosti i da će ova, kao i naredna godina, biti godine stezanja kaiša. Novi aranamžman sa Medjunarodnim monetarnim fondom, kako su istakli, mogao bi da se sklopi tek na jesen, što bi bio osnov za reprogram ili refinansiranje državnog duga, kao i povećanje rejtinga zemlje i priliv investicionog kapitala.
Antarktik je poslednje neosvojeno tlo na Zemlji, a posebno privlačno zbog navodno velikih naslaga energenata i minerala ispod njegovog ledenog pokrivača. Prošlog vikenda Kina je predstavila svoju četvrtu istraživačku bazu na ovom ledenom kontinentu, građevinu u obliku svetionika površine od hiljadu kvadratnih metara u neposrednoj blizini američke, italijanske (?) i južnokorejske baze.
Taišan baza deo je plana veće ekspanzije kineskih aktivnosti na Antarktiku, pišu kineski državni mediji. Ova baza opremljena je sa sopstvenim avionom spremnim da sleće i poleće po snegu i ledu, a njena istraživačka namena biće usmerena na geologiju, formiranje i ponašanje glečera, kao i klimatske promene. U poslednjih dvadeset godina kineska godišnja ulaganja na polarna istraživanja skočila su sa početnih 20 na 55 miliona dolara: obavljeno je preko 30 ekspedicija, u toku je izgradnja drugog velikog ledolomca, kao i izgradnja pete po redu naučne baze. Kineski maperi već su obeležili i imenovali 359 lokacija na Antarktiku.
Na Antarktiku svoje baze ima 29 zemalja. Pa iako je geografski najbliži Argentini, Južnoj Africi i Australiji, osim njih na ledom pokrivenoj površini prisutni su i Italijani, Britanci, Kinezi, Rusi… Najviše baza poseduju Argentinci, čak 13. a na drugom mestu su Čile i Rusija sa po 12. Antarktik je, prema dosadašnjim nalazima naučnika, prostor gde se nalazi treća po veličini zaliha naftnih rezervi, od oko 203 milijardi barela, uz nalaze uglja, gvozdenih ruda, mangana, ribe i preko 90% svetske zalihe pitke vode. Međutim, potpisnici Antarktičkog Sporazuma, među kojima su sve navedene zemlje, obavezane su da se suzdrže od eksploatacije sirovina sa Antarktika do 2048. godine. Ali do tada će se nastaviti strateški rat postavljanja baza i ispitivanja terena.
Udruženje industrije mineralnih voda i Privredna komora Srbije izrazile su svoje neslaganje povodom najavljenog povećanja republičke naknade za vodu, u iznosu od 5,5 odsto, na sastanku koji su održali sa predstavnicima Ministarstva finansija i Republičke direkcije za vode. U cilju očuvanja industrije voda u Srbiji, zajednički stav Udruženja industrije mineralnih voda i Privredne komore Srbije jeste da do povećanja ne sme doći, već naprotiv – da bi naknada trebalo da se smanji usled poteškoća sa kojima se industrija mineralnih voda suočava.
Samo u 2013. godini, ta industrija zabeležila je pad od preko 7 odsto. Ukoliko bi Vlada Republike Srbije usvojila najavljeno povećanje, ono bi dovelo do daljeg pada prodaje, a samim tim i proizvodnje, što bi kao krajnji efekat imalo i smanjenje prihoda budžeta Republike Srbije, za oko 700.000 evra uprkos najavljenom povećanju.
Prema podacima komparativne studije koju je sprovela jedna od vodećih konsultantskih kompanija, KPMG, republička naknada za vodu u Srbiji je najveća u regionu, uključujući referentne zemlje u Evropskoj Uniji. U odnosu na Hrvatsku i Sloveniju ti nameti su višestruko veći. Uz potpunu liberalizaciju tržišta do koje je došlo prošle godine ukidanjem carina na uvozne vode i enormno visoku naknadu, domaći proizvođači prosto ne mogu da izdrže nove namete i povećanja taksi.
„Knjaz Miloš kao najveći proizvođač mineralnih voda u Srbiji nije u prilici da podnese bilo kakvo dalje povećanje naknade za vodu. Očekujemo i apelujemo na nadležne organe da predloženu uredbu ne usvoje, jer je to od neizmernog značaja za očuvanje cele industrije voda u Srbiji. Na taj način bi se zaustavio dalji pad i rasteretilo poslovanje koje bi doprinelo rastu proizvodnje, većem izvozu i jačanju konkurentnosti domaćih proizvođača voda na stranim tržištima, a samim tim i otvaranju novih radnih mesta i većem prilivu u budžet Republike Srbije“, izjavio je Daniel Boehi, generalni direktor kompanije Knjaz Miloš AD.
“U potpunosti shvatamo pritisak koji državni budžet trpi u ovim kriznim vremenima, ali je neprihvatljivo da taj teret padne na privredu kojoj je već veoma otežano poslovanje. S tim u vezi, naš predlog koji smo uputili jeste da se visina naknade za korišćenje vode u postpupku proizvodnje flaširanih mineralnih voda ne povećava i da se prilagodi nivou naknada u okruženju. Na žalost, do sada nismo naišli na razumevanje nadležnih organa i pored brojnih argumenata koje smo imali, ali se nadamo da je sada pravi momenat da se čuju apeli privrede i da nam se omogući da zajedničkim snagama doprinesemo privrednom rastu Srbije“, izjavio je Ramon Vajdinger, generalni direktor kompanije Coca-Cola Hellenic.
Ministri inostranih poslova EU juče su se složili o započinjanju diplomatskih pregovora sa kubanskim vlastima po političkim i trgovinskim pitanjima.
Pregovori pod imenom „Bilateralni politički dijalog i sporazum o saradnji“ između EU i Kube mogli bi da započnu već idućeg meseca i imaće u fokusu povećanje međusobne trgovine i investicija, kao i poboljšanje ljudskih prava u karipskoj državi. „Ovi pregovori doprineće poboljšanju odnosa između EU i Kube, ali je glavni preduslov poboljšanje ljudskih prava u ovoj zemlji, pa će i tempo postizanja dogovora zavisti pre svega od napretka u ovoj oblasti“, istakla je Ketrin Ešton, vodeći predstavnik EU u inostranim poslovima. Holandski ministar inostranih poslova Frans Timermans prokomentarisao je da se Kuba mora uključiti u međunarodni dijalog. „Potrebno je stimulisati ekonomski rast i reforme u ovoj zemlji, kako bi došlo i do političkih promena“, rekao je Timermans.
EU je obustavila svoje veze sa Kubom još 1996. gdoine, a u potpunosti prekinula sve diplomatske kontakte 2003. godine pošto su vlasti na Kubi poslale u zatvor 75 disidenata. Njihovim oslobođenjem petgodina kasnije diplomatija je pomalo zaživela. Evropljani čine trećinu turističkih posetilaca na ovo ostrvo svake godine.
Atlantic Grupa je od Evropske banke za obnovu i razvoj obezbedila kredit od 5 miliona EUR za unapređenje energetske efikasnosti operativnog poslovanja u Srbiji. Ugovor o kreditu danas su potpisali prvi potpredsednik EBRD Fil Benet i predsednik Uprave Atlantic Grupe Emil Tedeski.
Finansiranje EBRD je deo šireg paketa dogovorenog u novembru 2012. godine, namenjenog za podršku regionalnih aktivnosti Atlantic Grupe na jačanju energetske efikasnosti, uz racionalnije korišćenje resursa i energije, što je osnov racionalizacije proizvodnih procesa, smanjenja troškova, ali i zaštite životne sredine. Pored ušteda vezanih za efikasnost, očekuje se i da će planirane investicije u operativnim kompanijama u Srbiji smanjiti emisiju CO2 za 600 tona godišnje.
Zajam će omogućiti da se uvedu ciljane mere uštede energije u srpskim kompanijama Atlantic Grupe (Grand kafa, Štark, Palanački kiseljak). Investiranjem u novu opremu poboljšaće se kvalitet i bezbednost proizvoda i omogućiti uštede u korišćenju električne energije i gasa, kao i potrošnje vode u proizvodnim procesima. Izgradnjom novih toplotnih sistema snabdevanja energetska efikasnost srpskih kompanija će se poboljšati za čitavih 25 odsto.
Iako je zabeleženo smanjenje nezaposlenosti u decembru 2013. tek 0,1% na nivou svih 35 zemalja članica OECD, bitniji podatak je da smanjenje nezaposlenosti sada obeležilo čitav poslednji kvartal.
U evrozoni nezaposlenost je ostala na istom nivou u poređenju sa novembrom 2013. (12%). Najveći pad desio se u Španiji, za 0,3% i sada iznosi i dalje ogromnih 25,8%. Velike ekonomije Japana i SAD beleže dalji pad nezaposlenosti od 0,3% (samo 3,7% u Japanu i 6,7% u Sjedinjenim Državama. Nezapsolenost u decembru rasla u Kanadi (+0,3%), Meksiku (+0,2%) i Izraelu (+0,2%).
Tokom poslednjeg meseca 2013. u OECD je opala nezapsolenost među muškarcima za 0,2% dok je u ženskoj populaciji ona ostala na istom nivou. S druge strane, nezaposlenost među mladima je za 1% manja nego u decembru 2012, uprkos veoma visokoj stopi nezaposlenosti mladih u nekim državama evrozone (Grčka čak 59,2% u oktobru, Španija 54,3%, Italija 41,6%).
Otkrivena zvezda stara je čak 13,6 milijardi godina i pomoći će naučnicima da bolje razumeju nastanak prvih nebeskih tela.
Grupa naučnika sa Asutralijskog nacionalnog univerziteta otkrila je svojim SkyMapper teleskopom dosad najstraiju uočenu zvezdu u svemiru i nazvala otkriće „jednim u šezdeset miliona“. Astronomi sa ovog univerziteta učestvuju u međunarodnom projektu mapiranja neba Južne hemsifere, u okviru kojeg tragaju i za najstarijim vidljivim nebeskim telima. U središtu njihovog SkyMapper teleskopa nalazi se moćna kamera sa 268 miliona piksela. „Samo na osnovu boje uslikanih zvezda možemo već da zaključimo koje među njima spadaju među najstarije. Količina gvožda u njihovom sastavu nam to pokazuju, što ga ima više, zvezde su mlađe, a novotkrivena zvezda u svom svetlosnom spektrumu uopšte nema uočljive tragove gvožda“, kaže vođa australisjkih astronoma dr Stefan Keler. Najstarija poznata zvezda nalazi se u našem Mlečnom putu, na udaljenosti od „samo“ 6.000 svetlosnih godina od Zemlje i zasad je nazvana SMSS J031300.36-670839.3.
Osim Big Mek indeksa koji ukazuje na stvarnu vrednost valuta u odnosu na vrednost Mekdonaldsovih proizvoda širom sveta, postoje i razni drugi na oko zabavni indeksi. Jedan od njih je Kvarcov indeks piva koji računa koliko je sati rada za minimalnu platu potrebno da bi se u različitim zemljama moglo kupiti jedno pivo u kafiću.
Ova statistika napravljena je uz pomoć informacija Međunarodne organizacije rada i podataka dostupnih na stranici Numbeo, koja sadrži statističke podatke o gradovima i državama.
Tako je izračunato da za jedno pivo najkraće moraju raditi Portorikanci koji za samo 12 minuta zarade svoje piće. Da bi platili pivo u kafani najviše moraju da rade Gruzijci – čak 15 sati i šest minuta.
U Srbiji se za jedno pivo radi tačno sat vremena duže nego u Portoriku, u Sloveniji je dovoljno pola sata rada za minimalac a u Hrvatskoj 48 minuta. Dakle, Hrvati i Slovenci imaju više razloga od nas da nazdrave.
Podatke o ostalim zemljama možete pogledati ovde.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) donela je odluku da investicijom od 50 miliona evra poveća svoj vlasnički udeo i zajedno sa američkom grupacijom KKR, vodećom svetskom investicionom kompanijom sa sedištem u Njujorku i 94.3 milijarde dolara u aktivi, učestvuje u preuzimanju većinskog paketa akcija u SBB / Telemach grupi.