Ministarstvo energetike Srbije tvrdi da zaključak Vlade oko plana poslovanja i strategije razvoja Naftne industrije Srbije (NIS) nije u suprotnosti sa energetskim sporazumom sa Rusijom, iako je predsednik Srbije Tomislav Nikolić u Moskvi pre dva dana ocenio da on nije u skladu sa srpsko-ruskim dogovorom. Kako je objavljeno na sajtu Ministarstva, Zaključak donet 9. avgusta 2013. godine odnosi se na stavove koje će da zastupa srpska strana kao manjinski akcionar u NIS-a i tiče se raspodele dobiti, investicionog plana i rešavanje pitanja sporne imovine.
Obamacare, zakon o dostupnijem zdravstvenom osiguranju zbog kojeg je i počeo sukob koji se završio blokadom rada državnih organa, naišao je na veliku prepreku – veoma mali broj zainteresovanih Amerikanaca.
Naime, američki mediji pišu da se samo 248 građana do sada elektronskim putem prijavilo za ovaj program.
Da podsetimo, tzv. Obamacare je počeo da se primenjuje 1. oktobra, kada su ujedno prestale da rade mnoge državne institucije zbog toga što demokrate i republikanci nisu mogli da se dogovore o budžetu, sve zbog ovog zakona koji je omogućio i siromašnim Amerikancima da se leče.
Inače, podatke o slaboj poseti sajta dobili su Odbor za nadzor i Odbor za reformu vlade kada su tražili informaciju od američke administracije o tome zašto se sajt rušio.
Ostaje međutim da se vidi koliko ljudi je pokazivalo interesovanje za promenu zdravstvenog osiguranja telefonskim putem i lično, kao i da se pokupe podaci od osiguravajućih kuća. Prve potpune informacije pojaviće se sredinom novembra.
Izvor: Rojters
I pored statističkog podatka da je ovonedeljni promet na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu skoro prepolovljen u odnosu na prethodnu nedelju, kako sa stanovišta količinskog obima prometa, tako i iz perspektive ukupnog vrednosnog obima prometa, ne može se govoriti o „skromnom“ ovonedeljnom trgovanju. Prometovano je ukupno 2.064,59 tona poljoprivrednih proizvoda, čija je ukupna vrednost iznosila 38.753.798,68 dinara. Ostvareni ovonedeljni obim prometa, u potpunosti zaokružuje sliku o oktobarskom trgovanju na „Produktnoj berzi“. Rekordan mesec, tokom koga je na berzi prometovano preko 13.000 tona poljoprivrednih proizvoda, samo potvrđuje značaj kukuruza u strukturi ukupnog prometa. Sezonske aktivnosti na ovom tržišnom segmentu, direktno su uticale na intenziviranje berzanskog trgovanja.
O značaju kukuruza za domaće robno-berzansko tržište, svakako govori i podatak da je u strukturi ukupnog prošlonedeljnog prometa, ovaj artikal učestvovao sa preko 75%. Tokom nedelje, cena kukuruza se kretala u rasponu od 15,12 din/kg (14,00 din/kg, bez PDV-a), do 15,98 din/kg (14,80 din/kg, bez PDV-a) s kraja nedelje. Ponderisana nedeljna cena iznosila je 15,62 din/kg (14,46 din/kg, bez PDV-a), što je identično prošlonedeljnoj prosečnoj ceni. I dok na domaćem tržištu kukuruz pokazuje znake cenovnog oporavka i stabilizacije, dotle na robnim berzama u okruženju ovaj artikal beleži pad cene, a na američkom kontinentu čak pada na svoj cenovni minimum u poslednje tri godine.
Pšenicom je trgovano u skromnoj količini od 260 tona, pri čemu je njena jedinstvena ovonedeljna cena od 19,98 din/kg (18,50 din/kg, bez PDV-a) za minimalnih 1% viša nego prethodne nedelje. Komparacijom sa cenovnim trendovima pšenice na evropskim i američkim berzama, dolazimo do identičnog zaključka, kao i na tržištu kukuruza. Kod nas su cene pšenice i kukuruza stabilne, sa blagom tendencijom rasta, dok svetske cene ovih artikala beleže pad.
Sojom se trgovalo u količini od 150 tona, po prosečnoj ceni od 50,29 din/kg (46,56 din/kg, bez PDV-a), što potvrđuje cenovnu stabilnost ovog artikla na domaćem tržištu, u kontinuitetu, tokom čitavog oktobra.
Pored pomenutih primarnih poljoprivrednih proizvoda, tokom protekle nedelje je na „Produktnoj berzi“ registrovan i jedan berzanski posao kupoprodaje suncokretove sačme, u količini od 100 tona po ceni od 17,40 din/kg (14,50 din/kg, bez PDV-a), što je za 3,57% više nego prethodne nedelje.
PRODEX
Jasna cenovna stabilnost sa blagim trendom cenovnog rasta, na gotovo svim segmentima tržišta poljoprivrednih proizvoda, direktno je prouzrokovala da PRODEX, kao agregatni pokazatelj domaćih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, prvi put posle tri meseca pređe granicu od 200 indeksnih poena, beležeći na današnji dan indeksnu vrednost od 200,75 indeksnih poena, što je za 1,25 indeksnih poena više nego prošlog petka.
SVET
Na tržištu pšenice je zabeležen blagi pad potražnje. Toplo vreme u bivšem SSSR-u je pogodno uticalo na razvoj biljaka, dok su sporadične padavine na jugu Rusije bile nedeovoljne da uspore kasnu setvu. Prethodno su kiša i hladno vreme uticali na odlaganje setve u Rusiji i susednoj Ukrajini. U Argentini je takođe došlo do poboljšanja stanja useva. Lokalni analitičar (APK-Inform) je za Ukrajinu smanjio prognozu za površine koje će biti pod pšenicom sa 6,6 miliona ha prethodne godine na 6,0 mil. ha. Tako je cena pšenice pala na najniži nivo u poslednjih šest nedelja i kreće se ka najvećem nedeljnom padu još od juna. Dodatni razlog je i očekivanje da će Indija povećati izvoz, što će povećati ionako velike svetske zalihe. Izvozna prodaja SAD-a je počela da beleži sezonski pad, a IGC je povećao svoje procene svetske proizvodnje pšenice.
Prognozirani rekordni prinos kukuruza je uticao da cena ove žitarice padne na trogodišnji minimum. Poboljšanje vremenskih uslova u Argentini je takođe pogodno uticalo na pad cene. Tehnička prodaja je takođe uticala na povećanje pritiska na ovom tržištu. Stanje useva u SAD je poboljšano u odnosu na prethodnu nedelju sa 60% na 62% (dobro/odlično), a žetva je obavljena na 59% površina (39% prošle nedelje).
U odnosu na prethodnu nedelju cena pšenice na čikaškoj berzi je pala za 4,17%, dok je cena kukuruza niža za 2,7%.
Cene roba iz soja kompleksa su u proteklih nedelju dana imale obostrane trendove. Sezonski pritisak žetve, poboljšanje uslova za setvu na Južnoj hemisferi i uzimanje profita na berzama su osnovni uslovi pada cena.
Soja sa novembarskom isporukom je pojeftinila za 2,25%, a sojina sačma sa isporukom u decembru za 5,26%.
Ministаrstvo privrede saopštilo je danas da je pokrenulo kod poslovnih bаnаkа postupаk nаplаte bаnkаrskih gаrаncijа u vrednosti od 1.404.000 evrа nа ime povrаćаjа u budžet Republike Srbije. Ovаj novаc grаđаnа Srbije je u periodu od 2009. do 2012. godine isplаćen nа rаčune osаm investitorа u vidu subvencijа zа zаpošljаvаnje novih rаdnikа, kаo i otvаrаnje i proširenje proizvodnih kаpаcitetа. Zа tаj iznos subvencijа koji su dobili od držаve, investitori su bili u obаvezi dа investirаju 24,8 milionа evrа i otvore 739 novih rаdnih mestа. Odluku dа se pokrene procedurа zа povrаćаj subvencijа Ministаrstvo je donelo imаjući u vidu dа investitori nisu ispoštovаli obаveze preuzete investicionim progrаmom i potpisаnim ugovorimа, koji su nedаvno i rаskinuti.
Ministarstvo privrede je saopštilo da neće odobriti konverziju javnog duga Simpa iz Vranja u državni kapital dok ta kompanija ne uradi realnu procenu vrednosti kapitala.
Skupština akcionara Simpo a.d. donela je 30. septembra ove godine odluku o Petoj emisiji akcija u ukupnom iznosu od 6,94 milijarde dinara, kojom se izdaju dodatne akcije kako bi se dug te kompanije prema Republici Srbiji za poreze i doprinose konvertovao u akcije Simpa. Rukovodstvo Simpa je pokušalo da iskoristi nominalnu vrednost akcija kako bi prikazalo da država treba da postane vlasnik 53,69% ukupno izdatih akcija Simpo a.d.
Ministarstvo privrede insistira na tome da se pre konverzije mora izvršiti realna procena kapitala Simpo a.d. jer se samo na taj način može uspostaviti jednaka vrednost davanja. Ukupna knjigovodstvena vrednost kapitala Simpa iznosi 5,34 milijarde dinara tako da ni 100% vlasništva ne može da pokrije iznos duga Simpa prema državi.
Rukovodstvo poslovnog sistema Simpo je tokom više razgovora u Ministarstvu privrede pokušalo da prikaže kako će procena vrednosti kapitala zahtevati vreme od najmanje mesec dana, da je nominalna procena izvršena u „skladu sa zakonom“ i tražilo da se pripremi zaključak koji će potvrditi konverziju javnog duga te kompanije u kapital države.
Ministarstvo privrede neće dozvoliti konverziju potraživanja prema nominalnoj vrednosti kapitala kako predlaže rukovodstvo Simpa, jer bi to bilo štetno za budžet Republike Srbije i poreske obveznike.
U odsustvu procene fer tržišne vrednosti kapitala u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima, jedino prihvatljivo rešenje u okviru sporazuma koje je potpisalo prethodno Ministarstvo finansija i privrede je da Republika Srbija po osnovu konverzije potraživanja odmah postane vlasnik 100% akcija Simpa, kako bi se stvorili uslovi za normalizaciju poslovanja tog sistema i overavanje zdravstvenih knjižica.
Prema poslednjem izveštaju američke Službe za hranu i lekove, čak 12% začina uvezenih u SAD u sebi sadrže mrtve i žive insekte, životinjski izmet, dlake od pacova, kao i mnoge druge materijale kojima tu nije mesto. Ništa drugačije nije ni u drugim krajevima planete.
Istraživanje Službe za hranu i lekove SAD bilo je ponukano nekolicinom slučajeva trovanja i razboljevanja u 2009. i 2010. zbog upotrebe crnog i crvenog bibera uvezenog iz Vijetnama i Kine, kao i osam hopsitalizovanja zbog korišćenja sezonskog miksa začina i prokelja u prahu. Služba je ustanovila da je čak 7% čitavog uvoza između 2007. i 2009. godine u sebi sadržavalo salmonelu. Za razliku od većine ostalih prehrambenih namirnica, začini do police u samoposluzi prolaze duži put procesiranja i prepakovanja, pa imaju i više šansi da „zakače“ nekog „neželjenog putnika“ usput, a njihova suvoća takođe pomaže salmoneli. Sličnih podataka još uvek nema za evropsko tržište.
Međunarodni regulatori su predložili fundamentalne izmene u načinu vrednovanja rizika od strane banaka koji bi neke od njih mogao da natera na intenzivno stezanje kaiša, a druge i da izbaci iz ove vrste poslovanja.
Bazelski komitet optužio je banke da su donekle krive za finansijsku krizu zbog potcenjivanja rizika u svojim računovodstvenim knjigama i odlučio da pokuša da umanji buduće opasnosti na ovom polju.
Zato su predložili da se ovom problemu pristupi boljom kalibracijom dva pristupa, odnosno obaveznom standardizovanom kalkulacijom koju koriste sve banke u kombinaciji sa obavezom redovnog objavljivanja standardizovanih kapitalnih troškova. Ovaj standardizovan pristup znači da će banke morati da mere kreditne rizike pomoću kriterijuma koje im postave agencije poput Moody’s i Standard & Poor’s. Unutar banaka moći će i dalje da se meri pomoću samostalne procene ali investitori će moći da javno izazovu banke kada objave niže rizike od realnih.
Komitet još nije odlučio od kada će početi da se primenjuju ova pravila, ali kaže da će uzeti u obzir i primenu Bazela III, verovatno da ne bi banke mnogo opteretio.
Izvor: Rojters
Japan se poslednjih nekoliko godina bori sa izazovima deflacije, a po svoj prilici sličan problem polako narasta i u najvećem ekonomskom bloku na svetu – Evropskoj uniji.
Iako deflacija možda zvuči lepo sa stanovišta običnog potrošača, za razvijene ekonomije ona predstavlja potencijalnu prepreku za privlačenje novih investicija, povećanje potrošnje i daljeg rasta. Iz tog razloga je prošle i delom ove godine japanski premijer Abe bio u centru pažnje sa „relaksacijom“ jakog jena i izazivanjem tzv. monetarnog rata, jer je u pokušaju da pokrene domaću ekonomiju dovodio u pitanje sigurnost ostalih ekonomija u regionu. S druge strane, poslednji statistički podaci u evrozoni pokazuju da su cene na malo porasle u oktobru samo za 0,7% u odnosu na isti mesec 2012. godine, dok je godišnja inflacija tek 0,8%, pa se analitičari s pravom pitaju preti li deflacija u skorijoj budućnosti i evro-bloku.
Japansko iskustvo je pokazalo da jednom kada zemlja upadne u deflaciju teško iz nje izlazi. (Tradicionalne mere centralnih banki u slučaju inflacije su npr. mnogo jednostavnije – najčešće je potrebno smao podići referentne kamatne stope.) Evropska centralna banka se još uvek ponaša kao da deflacija nije pred vratima, pa i dalje pooštrava svoju monetarnu politiku, pa iako kontinuirana deflacija neće dovesti do nove krize, ona može da uspori ekonomski rast evropskih zemalja na dugi rok.
Oprema za proizvodnju, mešanje i punjenje hemijskog oružja koju ju je pronašla međunarodna Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OPCW) u potpunosti je uništena, saopštio je jutros BBC.
Pre ovog čina, OPCW je sirijskim vlastima dala rok do 1. novembra da uništi svu pronađenu opremu u akciji pretrage organizovane pod patronatom UN. Vlada Sirije je negirala optužbe da su u Guti, u predgrađu Damaska, 21. avgusta u napadu na pobunjenike koristila nervni gas i njime ubila preko 1.400 ljudi, ali je posle višednevne žučne rasprave u UN zamalo izbegnuta vojna intervencija predvođena snagama SAD i umesto nje poslati timovi inspektora. Pronađeni i sada uništeni sirijski hemijski vojni arsenal veruje se da je obuhvatao više od 1.000 tona nervnog gasa sarina, kao i ostalih zabranjenih supstanci, prenosi BBC.
Američki FED zadržao je dosadašnju podsticajnu politiku „lakog novca“. U njegovom zvaničnom saopštenju kaže se da posle budžetskih rezova i oktobarske blokade rada administracije američkoj ekonomiji potrebna dodatna podrška, a ranije najavljeno smanjenje stimulusa razmatraće se ponovo najranije u decembru.
Najveća ekonomija na svetu umereno raste, objavio je FED juče. Na oktobarskom sastanku Komsije za otvoreno tržište FED nije bilo promena u kursu vođenja monetarne politike, pa je i otkup aktive nastavljen po dosadašnjem tempu, od 85 milijardi dolara mesečno. Prema zvaničnom saopštenju, kaže se i da tronedeljni zastoj američke amdinistracije nije u mnogome uzdrmao ekonomske tokove SAD. Ipak, ranije najavljeno smanjenje kupovine državnih obveznica razmatraće se u decembru ili januaru 2014, sugeriše se u FED.
Neposredno posle ove objave, potražnja za dolarom je porasla, a prinos na desetogodišnje obveznice porastao je za tri bazna poena na 2,53%. Akcijski kapital spustio se sa rekordnog nivoa što analitičari vide kao „pauzu“ pošto je tokom prethodnih nedelja došlo do velikog utrkivanja u cenama, prenosi Financial Times.