Category:

Vesti

Cene nekretnina u Evropi padaju, dok u Srbiji uporno prkose tržišnoj logici

by bifadmin 28. април 2023.

Evrostat je objavio da su cene nekretnina u Evropi po prvi put od 2015. godine u padu, ponajviše zbog rasta kamatnih stopa i inflacije. U četvrtom kvartalu 2022. cene nekretnina u EU bile su za 1,5 odsto niže nego u kvartalu koji mu je prethodio.

Ovo je potvrdio i Međunarodni monetarni fond koji saopštava da je na nekim evropskim tržištima taj trend izuzetno vidljiv i kao primer navodi Češku Republiku, Dansku i Švedsku gde su cene kuća pale za šest odsto.

Nekretnine bi u narednom periodu mogle postati još jeftinije ukoliko centralne banke nastave da povećavaju referentne kamatne stope. To bi naime dovelo do spokupljenja stambenih kredita, koje bi smanjilo tražnju za nekretninama. Više kamate bi takođe mogle i otežati plaćanje rata za već postojeće kredite, do te mere da neki ljudi ne mogu više da ih otplaćuju. I to bi dovelo do rasta ponude nekretnina na tržištu, a kada je ponuda neke robe velika a tražnja za njom mala – njena cena pada.

Sve ovo naravno ne važi za Srbiju. Kod nas se smanjuje tražnja za nekretninama ali njihove cene i dalje prkose tržišnoj logici.

Izvor: CNBC

Foto: Maria Ziegler, Unsplash

28. април 2023. 0 komentara

Tradicija i moderna umetnost: Davidov sitni vez

by bifadmin 28. април 2023.

David Đorđević, student završne godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, bio je jedini muškarac koji se prijavio na konkurs za tradicionalnu izložbu rukotvorina „100 žena – 100 minijatura“ u organizaciji „Etno mreže“ i dobio nagradu za tehniku veza. Talenat za vez je nasledio od svojih baka, a želja mu je da se posveti stvaranju mode koja u sebi sadrži elemente veza. „Kao što slikar koristi boju i potez, ja u vezu koristim bod“, kaže za B&F mladi umetnik iz Zaječara.

Kada se pomene reč „vez“, prva asocijacija je tradicionalna odeća koju su nosile naše bake i njihove majke. Vez je oduvek bio neizostavan deo srpske tradicije. Vezom su se bavile žene u slobodno vreme i učio se od najranijeg detinjstva. Sprema za devojački miraz se sastojala od raznih komada odeće i tkanina koji su devojke vezle od malena. Osim što se smatrao ženskim poslom, vez je bio i pokazatelj društvenog statusa, ali i nacionalne i regionalne pripadnosti. Svako mesto imalo je specifičan vez koji su žene tog kraja čuvale i prenosile sa generacije na generaciju.

David Đorđević, student završne godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, dobio je inspiraciju za bavljenje vezom upravo zahvaljujući ženama iz prošlosti koje su svojim veštim rukama stvarale mala umetnička dela. I dan-danas se po mnogim kućama mogu naći vezeni peškiri, posteljina, ukrasi za nameštaj i delovi narodnih nošnji.

„Moje bake su se bavile tkanjem i vezom, tako da sam od njih nasledio talenat, a odatle se rodila i želja da probam i napravim nešto slično“, počinje svoju priču David koji se, pored veza, bavi i modnim dizajnom, gde takođe koristi vez koliko god je moguće. Kako kaže, privlači ga sve što se pravi ručno. „Moje interesovanje za bavljenjem tekstilom i modom se javilo tokom srednje škole, a na fakultetu sam jedva čekao da krenemo sa vezom, zato što me je oduvek ta tehnika najviše interesovala”.

Vez je kao slikanje na platnu

Inspiraciju nalazi u motivima istočne Srbije jer je i sam odatle, a osim izučavanja tradicije u rodnom Zaječaru, posebno se divi pravljenju pirotskih ćilima. „Uvek sam gajio ljubav prema onom narodnom, što je nama na neki način utkano u genetski kod. Maštao sam o tome da mogu da napravim moderan pristup toj tradiciji i zato sam odabrao tehniku veza“, kaže David.

Sagovornik B&F-a objašnjava da su tehnike tradicionalnog i primenjenog veza slične. Najveća razlika je u tome što moderni vez može da se prilagodi savremenom dobu i poveže sa drugim vrstama umetnosti. „Na fakultetu primenjujemo ono što je nama danas blisko, kao što su, na primer, moda ili umetničke instalacije. Razne teme mogu da se obrade kroz jednu staru tehniku veza i to ga održava“, priča David dok veze.

Prema njegovim rečima, vez je kao slikanje po platnu, jer se na kraju sve svodi na to da postoji podloga i nit. „Vez je jako sitan i upravo ta podrobnost koju ova tehnika nosi sa sobom je njena čar i lepota. To se ne može naći kod tkanja i pletenja. Dok vezete na platnu, vi kroz bod praktično slikate. Kao što neki likovni umetnik koristi boju i potez, ja u vezu koristim bod“.

David tvrdi da naučiti vez nije teško, ali treba strpljenja. Za bavljenje vezom potreban je đerđef, odnosno okvir pomoću kog se zateže platno na kom se veze, zatim platno ili komad odeće, konci, igla i makaze. Što se tiče podloge koja se koristi za vez, mogućnosti su velike: od široko rasprostranjenog platna, do kože, svile, pa i sintetičkih vlakana koja vešto imitiraju prirodu. David za sada radi samo na platnu, ali mu je želja da se u budućnosti oproba i na drugim podlogama, poput pliša, svile i kože.

Čuvar tradicije

Motivi koji ga privlače su vezani za naše kulturno nasleđe, i to su najčešće teme iz slikarstva, istorije i narodne baštine. „Nastojim da pravim modernu verziju naše tradicije i istorije, da ih praktično osavremenim i da na taj način stvorim svoj autentičan motiv. Trudim se da kroz svoj rad očuvam nešto što je naše”, ističe David.

Upravo u želji da osavremeni vez, prijavio se na konkurs za izložbu „100 žena – 100 minijatura“, u organizaciji „Etno mreže“. Iako je reč o takmičenju za koji se tradicionalno prijavljuju žene, to ga nije obeshrabrilo. Pitao je organizatore da li može da se prijavi i, nakon potvrdnog odgovora, počeo je da veze dve minijature. Tema izložbe je bila „Očuvanje narodne baštine i tradicije”, pa se David odlučio za motiv simbola Zaječara, arheološko nalazište Felix Romuliana i motiv sa mozaika Dionisa. „Uradio sam svoj doživljaj mozaika i našao sponu između samog mozaika i tehnike veza. Tako je nastao moj Dionis u vezu”.

Minijatura koju je radio je dimenzija 10x10cm i, kako kaže, to mu je bio najveći izazov. „Bilo je dosta zahtevno da motiv sa figurom smestim na malo platno, ali na kraju sam uspeo da realizujem svoju ideju i zadovoljan sam kako je ispalo“. Što se tiče vremena potrebnog za vez, za nagrađene minijature bilo mu je potrebno oko dve nedelje, dok za veće motive proces vezenja traje mnogo duže.

Vez i visoka moda

U budućnosti, David sebe vidi u radu sa tekstilom, ali kako kaže, pušta da se njegova budućnost veze sama od sebe. Nakon završenog fakulteta, David se nada da će moći da se posveti stvaranju mode koja u sebi sadrži elemente veza, jer tvrdi da vez u ovoj industriji ima puno potencijala, iako je to ručna tehnika koja iziskuje mnogo vremena. „Svedoci smo toga da se tradicionalni vez održava u visokoj modi koja je skupa upravo zbog toga što podrazumeva veliki broj sati ručnog rada i veliku veštinu“. Zato je, kaže, optimističan u pogledu budućnosti industrijskog veza, jer je podjednako dobar kao ručni, a povoljniji i dostupan običnom čoveku.

Davidov cilj je da inspiriše ljude da stvaraju. „Želim da svojim radom ukažem mlađim generacijama na vrednost onog što mi imamo i što bi trebalo da ponudimo svetu, jer svaka zemlja ima neku svoju osobenost. Verujem da su radovi sa motivima veza zaista naša specifičnost koja je vredna promocije“.

Koliko je vez utkan u našu tradiciju, pokazuje i primer veza na platnu „Pohvala knezu Lazaru“, delu monahinje Jefimije. Monahinja je ovo delo izvezla 1402. godine, kao pokrov preko kovčega za ubijenog kneza Lazara, i smatra se remek delom veziljske umetnosti. Spada u najznačajnije pesničke tvorevine srpske srednjovekovne književnosti i predstavlja važan istorijski izvor.

Katica Đurović

Biznis & finansije 208, april 2023.

28. април 2023. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Istočna Evropa se zadužuje više nego ikad

by bifadmin 28. април 2023.

Vlade u istočnoj Evropi su već ove godine pozajmile skoro 32 milijarde dolara, što je trostruko više nego u istom periodu prošle godine, prema podacima koje je prikupio „Blumberg“

Po prvi put u desetak godina, tri istočnoevropske zemlje — Poljska (9 milijardi dolara), Rumunija (6 milijardi dolara) i Mađarska (5 milijardi dolara) — registruju se među prvih pet zajmoprimaca na tržištima u razvoju na prekookeanskim tržištima.

Tajming nije sjajan, navodi „Blumberg“ i dodaje da je postalo mnogo skuplje zaduživanje na tržištima obveznica – čak i za vlade sa visokim rejtingom poput onih u istočnoj Evropi – nakon što su centralne banke širom sveta brzo podigle kamatne stope prošle godine.

Poljska, na primer, plaća 5,5 odsto godišnje kamate na novu 30-godišnju obveznicu. Još 2021. godine ta ista obveznica bi bila prodata za manje od 4 odsto.

Ova rastuća kamatna stopa samo će doprineti naglom porastu budžetskih deficita u regionu i još više pritiska na finansijske zvaničnike. Štaviše, ako se sukob u Ukrajini oduži i ako je potrebna još veća potrošnja finansirana zaduživanjem širom regiona, strani investitori možda neće biti toliko voljni da prihvate dodatne obveznice koje su preplavile tržište, piše „Blumberg“.

Postoje znaci da investitori već postaju pomalo nevoljni. Poljskim dolarskim obveznicama sada se trguje po prinosu slično zemljama za koje se dugo smatralo da su daleko rizičnije: Filipini, Indonezija i Urugvaj.

Budžetski deficit istočne Evrope će ove godine porasti

Budžetski deficit istočne Evrope će ove godine porasti na 4,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, sa 1,3 odsto u 2021, prema procenama analitičara „Blumberga“.

-Rat pogađa fiskalne deficite sa obe strane, rekao je Danijel Vud, menadžer u „Viliam Bler internešnelu“. „To smanjuje rast, što smanjuje naplatu prihoda za vladu, a na strani rashoda bilo je neophodno da vlade pomognu onima koji su teško pogođeni troškovima života.“

Zaokret ka inostranim tržištima dolazi u trenutku kada inflacija pustoši istočnoevropske ekonomije. I ovo je delimično izazvano sukobom, koji je prekinuo većinu ruskih energetskih tokova u regionu. Inflacija je porasla na oko 20 odsto u nekim zemljama, što su nivoi koji nisu viđeni decenijama, i zauzvrat je podigla lokalne kamatne stope čak i više nego što su porasle u SAD i zapadnoj Evropi.

U Poljskoj, najvećoj ekonomiji u regionu, desetogodišnje obveznice sada donose 6 odsto, četiri puta više nego pre samo dve godine.

Ali prodaja stranih obveznica podiže ključni rizik koji ne postoji na lokalnom tržištu. Ako valute regiona počnu da padaju u odnosu na dolar, kao što su periodično prethodnih godina, to će povećati troškove za ove vlade da otplate dug.

Upitan za komentar u vezi s emisijom, Zoltan Kurali, šef mađarske agencije za upravljanje dugom, rekao je da je ograničeni nivo duga u stranoj valuti jeftiniji od zaduživanja u forintama. Takođe, pomaže u diversifikaciji baze investitora jer „ne bi bili u mogućnosti da prikupe sva ova sredstva na jednom tržištu“.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

28. април 2023. 0 komentara

Politika i društvo Vesti

Indija prestigla Kinu po broju stanovnika

by bifadmin 28. април 2023.

Ujedinjene nacije (UN) su objavile kako će Indija do kraja ove sedmice prestići Kinu po broju stanovnika i tako postati najmnogoljudnija zemlja na svetu.

Drugo telo UN-a prošle sedmice je predvidelo da će Indija prestići Kinu do sredine ove godine. Međutim, novi podaci pokazuju kako se očekuje da će broj stanovnika Indije već do kraja aprila dosegnuti 1.425.775.850.

Kina i Indija duže od 70 godina čine više od trećine svetske populacije, piše BBC. “Kina će uskoro ostati bez svog dugogodišnjeg statusa najmnogoljudnije zemlje na svetu”, naveli su u saopštenju iz UN-ovog Odjeljenja za ekonomska i socijalna pitanja (DESA), prenosi Index.

Očekuje se dalji rast broja stanovnika Indije

Dodaju kako je “zbog nesigurnosti povezanih s procenom i projekcijom stanovništva tačan datum kada se očekuje da će Indija nadmašiti Kinu u broju stanovnika približan i podložan reviziji”. Populacijski fond UN-a prošle sedmice je objavio da će Indija imati 2.9 miliona ljudi više od Kine do sredine 2023. godine.

Stopa nataliteta u Kini nedavno je pala, a stanovništvo se prošle godine smanjilo prvi put od 1961. godine. DESA prognozira kako bi broj stanovnika Kine mogao pasti ispod jedne milijarde prije kraja vijeka. “Suprotno tome, očekuje se da će stanovništvo Indije nastaviti da raste još nekoliko decenija”, naglašavaju.

Ipak, stopa fertiliteta pada i u Indiji – s 5.7 rođene dece po ženi 1950. godine na 2.2 rođene dece po ženi danas. U novembru je svetska populacija prešla 8 milijardi, ali stručnjaci smatraju da rast nije tako brz kao što je bio.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

28. април 2023. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Eurostata: Veliki jaz između zarada i inflacije

by bifadmin 28. април 2023.

Najosnovniji životni troškovi, kao što su stanovanje i komunalije, porasli su prošle godine do četiri puta brže od plata širom Evropske unije, pokazuju podaci Eurostata koje je preneo sajt Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.

Cena rada po satu porasla je za 4,4 odsto prosečno u zemljama Evropske unije u 2022. godini, pokazuju najnoviji podaci evropskog biroa za statistiku Eurostat.

Kada se rast zarada uporedi sa stopom inflacije od 9,2 odsto u EU prošle godine, proizilazi da je povećanjem plata u prošloj godini nadoknađena samo polovina poskupljenja troškova života.

Jaz između zarada i inflacije je još veći kada su u pitanju najosnovniji troškovi života: troškovi stanovanja i komunalija (18 odsto imaju udeo u ukupnim troškovima) su rasli četiri puta brže od plata, dok su transport i hrana (12 odsto) porasli tri puta brže. Realne zarade, koje označavaju kretanje plata u odnosu na inflaciju, pale su prošle godine u svim zemljama članicama EU za prosečno čak devet odsto. Poređenja radi, stvarni profit je povećan za jedna odsto, pokazuju podaci Eurostata.

Radnici žrtve inflacije

Podaci Evropske centralne banke (ECB) pokazuju da su povećanja profitnih marži u 2021. i 2022. godini bila veća od povećanja jediničnih troškova rada, što znači da rast profitnih stopa ima značajniju ulogu u pokretanju inflacije. Komentarišući ove podatke Eurostata generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata Ester Linč je ocenila da su poskupljenja ugrozila životni standard zaposlenih i njihovih porodica.

„Ove brojke su još jedan dokaz da su radnici žrtve inflacije, a ne njen uzrok. Iza ovih cifara stoje stvarni ljudi koji se bore da obezbede hranu za svoje porodivce, zagreju svoje domove i čak priušte prevoz do svog radnog mesta“, rekla je Linč.

Dodala je da je pad životnog standarda radnika rezultat toga što kompanije, posebno one u energetskom i prehrambenom sektoru, koriste probleme sa snabdevanjem da povećaju svoje cene i ostvare rekordne profite.

Prema njenim rečima, „vreme je da političari prestanu da kažnjavaju žrtve inflacije smanjenjem plata i da se pozabave pravim uzrokom inflacije oporezivanjem viška profita“.

Izvor:Beta

Foto: Pixabay

28. април 2023. 0 komentara

Ekonomija

Prodaja električnih automobila obara rekorde

by bifadmin 27. април 2023.

Prodaja električnih automobila trebalo bi ove godine da obori svoj prošlogodišnji rekord, bar prema prognozi Međunarodne agencije za energiju.

U 2022. ie širom sveta prodato 10 miliona električnih automobila, a ove godine bi njihova prodaja trebalo da poraste za 35 odsto, odnosno da dostigne brojku od 14 miliona.

Ovo bi bio veliki uspeh ako se ima u vidu da je u 2020. učešće električnih automobila u ukupnoj prodaji automobila iznosilo tek četiri odsto a da je u prošloj godini poraslo na 14 procenata.

Električni automobili se najviše prodaju u Kini, Evropi i SAD. Čak 60 odsto globalne prodaje ovih vozila odvija se u Kini.

Prema prognozama Agencije, ako se nastavi ovakav trend prodaje električnih vozila, to će značajno uticati na naftnu industriju, jer će do 2030. godine smanjiti potrošnju ovog energenta za pet miliona barela dnevno.

No, da bi se ovaj trend nastavio potrebno je dodatno unapređivati infrastrukturu, ali i osigurati proizvodnju litijumskih baterija, koja je trenutno svuda u svetu problematična. Za sada navodno ima dovoljno sirovina za pravljenje baterija do 2030. ali proizvođači su i dalje u potrazi za novim dobavljačima.

Izvor: Greek Reporter

Foto: Andrew Roberts, Unsplash

27. април 2023. 0 komentara

B&F Plus Politika i društvo

Šta za nas znači upisivanje šljivovice na Uneskovu listu nematerijalne baštine?

by bifadmin 27. април 2023.

Srbija se s razlogom nalazi među prvih pet proizvođača šljiva u svetu, budući da ovdašnja klima i sorte šljive koje se u njoj gaje daju proizvod izvrsnog kvaliteta i arome. Pravilnom preradom takvih šljiva dobija se rakija koja može da parira najpoznatijim jakim alkoholnim pićima na svetu, ali da bi se to desilo potrebno je uvesti red u njenu proizvodnju i bolje je brendirati, kažu stručnjaci. Jedan korak u tom smeru je već načinjen upisivanjem na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

„Stavljanje srpske šljivovice na Uneskovu listu nematerijalne baštine je velika vest za našu zemlju. Nije bilo nimalo lako dospeti na tu listu, na kojoj je srpska šljivovica trenutno jedino jako alkoholno piće“, kaže za B&F profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ninoslav Nikićević, naš najveći stručnjak za rakiju. Međutim, dodaje da nam pomenuto priznanje neće mnogo značiti ako ne zaštitimo i tehnološki postupak proizvodnje rakije i geografsko poreklo šljivovice.

Uvođenjem reda u ovu oblast, šljivovicom ne bi više mogla da se nazivaju pića pomešana sa drugim destilatima. Tako bi proizvođači bili primorani da rakiju proizvode samo od voća čije ime ona nosi, a kupci bi bili sigurni šta kupuju, što bi se odrazilo i na prodaju našeg nacionalnog pića.

„Izvoz voćnih rakija je samo u prvih devet meseci prošle godine dostigao vrednost od 10 miliona evra. Ubeđen sam da bi mogao biti mnogo veći kada bismo zaštitili ceo postupak njene proizvodnje, počev od branja šljiva, preko fermentacije, destilacije, pa sve do sazrevanja rakije. Ovo nije samo spisak lepih želja, ja iz svog višedecenijskog iskustva znam da u inostranstvu postoji veliko interesovanje za kvalitetnu rakiju od šljive”, tvrdi profesor. To interesovanje nije novijeg datuma jer je rakija kroz istoriju zauzimala značajno mesto u našem izvozu. „Krajem 19. veka Srbija je Kaliforniji i Čikagu prodala šljive i šljivovice u vrednosti sadašnjih 37,5 miliona dolara i time otplatila celokupan devizni dug prema inostranstvu”, podseća Nikićević.

Zašto baš šljiva?

Naš sagovornik napominje da se rakija od šljive ne proizvodi samo na Balkanu, već i u Češkoj, Grčkoj, Italiji, Poljskoj, Slovačkoj, Ukrajini i drugim evropskim zemljama. Međutim, srpska šljivovica je nešto posebno, jer njena specifičnost leži u povoljnom podneblju za uzgoj šljiva ali i u sortama koje mi koristimo. Iste te sorte na drugim prostorima ne daju ni približno dobru aromu kao u Srbiji. „Kada se sve iskombinuje – sastav tla, klimatski uslovi, sorte šljiva, pa i vrsta hrasta od kojeg se proizvode burad za starenje i odležavanje rakije – dobija se jedinstvena šljivovica izvanrednog kvaliteta“, ocenjuje Nikićević.

Branko Popović sa Instituta za voćarstvo Čačak detaljnije pojašnjava ovu tvrdnju svog nekadašnjeg mentora: „Naša zemlja je s dobrim razlogom među pet prvih proizvođača šljiva u svetu. Pre svega zato što one u Srbiji mogu da se gaje na celoj teritoriji zemlje, što znači da proizvodimo veliku količinu ovog voća – u proseku oko 500.000 tona godišnje“. Drugi, ali ne manje važan razlog jeste kvalitet tih šljiva. Mi smo, prema Popovićevim rečima, uspeli da očuvamo stare sorte poput crvene ranke, koje su se koristile i za ishranu i u proizvodnji rakije, ali i da uvezemo i stvorimo nove sorte, podjednako kvalitetne.

„Polovinom 19. veka krenuli smo sa uvozom požegače, izdašne sorte koja daje dobre prinose i veoma je zahvalna za proizvodnju rakije i suve šljive. Naša ekonomska moć je u tom periodu, uz svinjarstvo naravno, počivala na proizvodnji šljive. Međutim, dvadesetih godina prošlog veka pojavila se zarazna bolest ‘šarka šljive’ koja je počela da napada požegaču, a za koju do danas nije pronađen lek. Zbog nje su šljivici sa tada najdominantnijom vrstom šljive počeli da se suše, pa smo morali da nađemo novo rešenje. Tako smo počeli da stvaramo nove sorte“, priča sagovornik B&F-a.

Od tada do danas, Institut za voćarstvo Čačak stvorio je 18 sorti šljive, a prva generacija su čačanska rodna, čačanska lepotica, čačanska najbolja, čačanska rana i čačanski šećer. Od ovih sorti, kao izuzetno kvalitetne za proizvodnju rakije izdvojile su se čačanska rodna i čačanska lepotica. Popović ne krije ponos što se zbog njih ime Čačka izgovara u svim šljivarskim zemljama sveta.

Na pitanje šta to srpske šljive čini posebnim, naš stručnjak odgovara da, posebno kada je u pitanju rakija, postoji više kriterijuma za procenu njihovog kvaliteta. „Prvi je količina rakije koja se može dobiti od određene količine šljive, što prevashodno zavisi od sadržaja šećera u tom voću. Po tom kriterijumu ekonomičnosti, mi imamo dobre šljive. Drugi kriterijum je sadržaj aromatičnih jedinjenja koja se prenose u destilat i daju rakiji prijatnu i prepoznatljivu notu. Naše šljive imaju veoma izraženu i prijatnu aromu”, kaže Popović i pojašnjava da su pojedine aromatične materije prisutne u šljivama identične onima koje daju naširoko poznate mirisne note parfema.

Rakija je „demokratsko“ piće

Naši sagovornici su saglasni da za proizvodnju kvalitetne rakije nije dovoljno samo imati kvalitetnu sirovinu, već i da se proizvođači moraju striktno pridržavati standarda u proizvodnji. „Samo onaj ko pošteno proizvodi rakiju, bez dodavanja šećera i alternativnih sredstava za ubrzano sazrevanje, dobija piće visokog, pa i izuzetnog kvaliteta. Treba imati u vidu da su troškovi takve proizvodnje veći, i da se ulaganja ne vraćaju u prvih nekoliko godina, pre svega zato što rakija mora dovoljno da odleži u buretu. Najbolje bi bilo da odleži bar pet godina u hrastovim buradima starijim od 80 godina, jer tako dobija izvanredan ukus i buke. Dakle, proizvodnja kvalitetne rakije jeste ozbiljan poduhvat, ali ako sve radite po pravilima, i te kako vam se može isplatiti”, ističe Nikićević.

On primećuje da u Srbiji raste svest o značaju proizvodnje rakije na ovaj način, što pokazuje i veliko interesovanje za njegove kurseve otvorene za široku javnost, a ne samo za studente Poljoprivrednog fakulteta. Profesor se nada da će se vremenom, kako budemo proizvodili sve kvalitetniju rakiju, dobar glas o našem nacionalnom piću proširiti i da će ono postati ekonomski isplativije. Da bi se to desilo, potreban nam je i bolji marketing koji bi istakao sve prednosti rakije u odnosu na druga jaka alkoholna pića.

„U svetu, na primer, postoji velika fama oko viskija. Ovo piće nalazi se na nekom nezvaničnom pijedestalu jakih alkoholnih pića. Ali, kada se realno sagleda tehnološki aspekt njegove proizvodnje, može se zaključiti da su šljivovica i konjak daleko kvalitetnija pića. Pre svega zato što se malt viski proizvodi od ječma i često meša sa ostalim vrstama viskija, a rakija i konjak se proizvode od čistog voća. Šećer iz voća se jednostavnije pretvara u etanol nego onaj iz žitarica, tako da je rakija znatno prirodnije i pitkije piće od viskija. No, viski je bolje brendiran jer ga proizvode oni koji cene sebe i svoju tradiciju”, konstatuje Nikićević.

Promociji naše rakije sada bi mogla da pomogne odluka Uneska da uvrsti srpsku šljivovicu na listu nematerijalne kulturne baštine, jer bolje brendirana i poznatija rakija moći će da se prodaje i u inostranstvu po većim cenama. Ipak, ne treba zaboraviti ni da nije sve u novcu, naglašava Popović: „Kada pogledamo druga kvalitetna jaka alkoholna pića, možemo uočiti da ona uglavnom nisu dostupna običnim građanima. Na primer, retko koje domaćinstvo u Francuskoj može redovno da uživa u kapljici dobrog konjaka. Kod nas je srećom situacija drugačija“. On navodi da je rakija „demokratsko“ piće jer je šljivovica pristojnog kvaliteta uglavnom dostupna prosečnim građanima, što je pozitivno jer svaki narod bi trebalo da ima mogućnost da koristi svoje tradicionalne proizvode.

„Što se tiče širenja na strana tržišta, ono se ne mora sprovoditi samo kroz klasične kanale prodaje. Mi možemo širiti glas o šljivovici i kroz gastronomsku ponudu za turiste koji obilaze našu zemlju. To je dobar način da se stranci upoznaju sa ovim pićem, pa da ga posle traže i kada se vrate u svoju zemlju. Postoji dakle više mogućnosti za promociju rakije, a po mom mišljenju najbolja reklama za nju je – degustacija“, zaključuje stručnjak iz Instituta za voćarstvo Čačak.

Marija Dukić

Biznis & finansije 206, februar 2023.

Foto: Milos Lopusina, Unsplash

27. април 2023. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Satnica u Evropskoj uniji 39, u Srbiji oko pet evra

by bifadmin 27. април 2023.

U Srbiji je, prema proračunima Sindikata „Sloga“, prosečna cena rada po satu oko 613 dinara, što je pet puta manje nego u zemljama EU, prenosi 021.rs

Prema podacima Nemačkog Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), prosečni troškovi rada po satu u toj zemlji su oko 39,50 evra. U zemljama, članicama EU iznose u proseku oko 30,50 evra.
U ovom sindikatu kažu da su komponente u ceni izračunjavanja satnice:

– bruto plate zaposlenih,
– topli obrok, dnevnice i regres,
– troškovi odlaska i dolaska na rad,
– plaćeni dani za državne praznike,
– porezi i socijalni doprinosi koje poslodavac plaća državi,
– izdaci poslodavca za profesionalno usavršavanje i obrazovanje radnika i drugi izdaci.

„Ovo su alarmantni podaci koji naglašavaju preku potrebu za ubrzanim procesom pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, jer su povećanje satnice i unapređenje uslova rada od suštinskog značaja kako bi se sprečio masovni odlazak naših radnika u potrazi za boljim zaposlenjem u inostranstvu. Brža integracija u EU omogućila bi pristup fondovima i politikama koje bi podržale ekonomski rast i razvoj, istovremeno promovišući socijalnu koheziju i bolje uslove rada za sve građane Srbije“, kažu u Slozi.

Dodaju da Srbija nema drugu alternativu, jer će u suprotnom ostati „Eldorado“ za loše poslodavce i uvoz jeftine radne snage sa elementima trafikinga, a stanovništvo će nastaviti sa odlaskom iz zemlje zbog narastajućeg siromaštva.

Kako se kreće cena satnice u EU?

Poslodavci u industriji i uslužnim delatnostima u Evropskoj uniji plaćali su 2022. godine za sat rada u proseku 30,50 evra, a najskuplji su bili troškovi rada po satu u Luksemburgu, i to 50,90 evra.

Nemački Savezni zavod za statistiku Destatis saopštio je da je Nemačka, sa prosečnim troškovima rada po satu od 39,50 evra, bila na sedmom mestu među 27 članica EU. Na tom mestu se nalazi još od 2019. godine.

Prosek u 20 članica EU koje kao zajedničku valutu koriste evro bio je 34,30 evra po satu, prenosi portal Biznis.rs.

Odmah iza Luksemburga po visini troškova rada po satu je Danska, sa 46,80 evra, a sledi Belgija sa 43,50. Ispred Nemačke su, sa neznatno višom cenom sata rada Francuska, Holandija i Švedska, a odmah iza nje je Austrija sa 39 evra.

Na začelju je Bugarska u kojoj su poslodavci u 2022. u proseku plaćali po satu rada 8,20 evra. Ispred Bugarske su Rumunija (9,50), Mađarska (10,70) i Hrvatska (12,10 evra). Najbliža evropskom proseku je Italija sa 29,40 evra.

Cena radnog sata dobija se kada se troškovi proizvodnje u jednoj godini podele sa ukupnim brojem radnih sati.

Prema podacima Zavoda za statistiku, troškovi rada po satu su u proteklih deset godina u EU porasli u proseku za 25 odsto, ili 6,10 evra, ali je taj rast bio veoma različit među zemljama članicama. S obzirom na nisku polaznu osnovu, procentualno najveći rast bio je u zemljama istočne i jugoistočne Evrope. Tako je od 2012. u Bugarskoj iznosio plus 141,2 odsto, Rumuniji 131,7 odsto, Litvaniji 122 odsto i Letoniji 103,3 odsto.

U apsolutnom iznosu, troškovi sata rada su u tom periodu najviše porasli u Luksemburgu – 15,40 evra. U Švedskoj je rast iznosio 2,80 evra, odnosno 7,5 odsto, a u Italiji 1,70 evra, odnosno 6,1 odsto. U Nemačkoj su troškovi rada po satu od 2012. porasli za devet evra, onosno više od evropskog proseka.

Jedina zemlja u kojoj se cena rada po satu smanjila je Grčka, i to za 1,20 evra (7,6 odsto) u odnosu na 2012.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

27. април 2023. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Novi trend, milijarderi ulažu u nuklearnu fuziju

by bifadmin 27. април 2023.

Džef Bezos (Jeff Bezos), Bil Gejts (Bill Gates), Mark Beniof (Marc Benioff), Sem Altman (Sam Altman), Vinod Khosla i Piter Tiel (Peter Thiel) samo su neki od milijardera koji su „zajahali talas investicija“ u tehnologiju koja, barem zasad, nije isplativa. Ipak, najbogatije ljude sveta, čini se, ta činjenica ne brine previše.

Suosnivač i direktor kompanije Salesforce, Mark Beniof, gradnju fuzionih reaktora naziva „veličanstvenim snom“.

– To je sveti gral. To je mitski jednorog. Nema ograničenja jednom kad je pokrenete – rekao je Beniof za The Wall Street Journal.

Beniof je investirao u američku kompaniju Commonwealth Fusion Systems (CFS) koja dizajnira i stvara kompaktne mašine za nuklearnu fuziju. Bil Gejts je takođe investitor u CFS, a osnivač Amazona, Džef Bezos, investirao je u kanadsku kompaniju General Fusion.

Šta je fuzija

Fuzija je proces koji se stalno odvija na Suncu. To je proces spajanja jezgara lakih atomskih elemenata pri čemu se oslobađa velika količina energije. Naučnici već otprilike 100 godina znaju da se energija nuklearne fuzije oslobađa na Suncu, a na Zemlji je pokušavaju razviti decenijama.

Jedno od najvećih postignuća u istraživanju fuzije dogodilo se u decembru prošle godine kad su naučnici iz Nacionalne laboratorije Lawrence Livermore došli na korak bliže prekretnici u stvaranju čistog i neograničenog izvora energije. To je bilo prvi put na Zemlji da je kontrolisana fuziona reakcija proizvela više energije nego što je potrebno za njeno pokretanje i održavanje.

Nuklearna fuzija je na glasu kao potencijalni izvor energije budućnosti zato što ne „proizvodi“ nuklearni otpad. Ali, verovatno će proći decenije pre nego što se uspe primeniti na komercijalnu proizvodnju električne energije.

Uprkos tome, sektor nuklearne fuzije doživeo je velik porast globalnih ulaganja u poslednjih nekoliko godina. Samo u 2021. uloženo je oko 2,8 mlrd USD u fuziju, u poređenju s oko 2 mlrd USD u prethodnoj deceniji.

Zarada

Beniof je rekao da je osoba koja ga je uverila da uloži u kompaniju koja se bavi komercijalizacijom nuklearne fuzije Vinod Khosla, suosnivač Sun Microsystemsa.

Khosla se među prvima zainteresovao za startup Commonwealth Fusion Systems (CFS), a u međuvremenu je postao investitor i u kompaniju Realta Fusion koja ima za cilj da razvije komercijalno održivu fuzionu tehnologiju koja bi mogla da pomogne u smanjenju globalnih emisija gasova staklene bašte.

– Finansijski ili izgubite jednom više novca ili možete zaraditi 1000 puta više novca. To je matematika fuzije – tako je Khosla objasnio svoja ulaganja u startape koji nastoje da komercijalizuju fuzionu energiju.

Sem Altman, suosnivač kompanije OpenAI koja je pokrenula četbot za veštačku inteligenciju ChatGPT, takođe ulaže u tehnologiju nuklearne fuzije. Altman je dosad uložio 375 mil USD u startap Helion Energy koji koristi tehnologiju zvanu magneto-inercijalna fuzija i tvrdi da će iduće godine pokrenuti prvu komercijalnu fuzionu elektranu na svetu. U istu su kompaniju uložili i osnivač PayPal-a Piter Tiel te suosnivač Facebooka Dastin Moskovic (Dustin Moskovitz).

U istraživanje nuklearne fuzije uključila se i Pentagonova Jedinica za odbrambene inovacije (DIU), sklopivši ugovor s kompanijom Ultra Safe Nuclear, koja proizvodi radioizotopnu bateriju veličine fudbalske lopte koju naziva EmberCore. DIU želi da stvori izvor nuklearne energije koji bi mogao osigurati električnu energiju iz uređaja veličine tostera ili mikrotalasne rerne u sledećih pet godina.

Ranije ovoga meseca, Američka nuklearna regulatorna komisija (NRC) najavila je promenu politike koja bi mogla da oblikuje svetsku energetsku budućnost. Odsad nuklearna fuzija u SAD-u više neće biti regulisana kao nuklearna fisija, proces koji stoji iza svih današnjih nuklearnih reaktora. Umesto toga, fuzioni reaktori biće regulirani pod istim režimom kao akceleratori čestica.

Izvor: Jutarnji list

Foto: Pixabay

27. април 2023. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Šmit: Eksploatacija litijuma u Srbiji od velikog značaja za nezavisnost Evrope od Kine

by bifadmin 27. април 2023.

Viši geolog u Nemačkoj agenciji za mineralne resurse (DERA), Mihael Šmit rekao je da je u Evropi trenutno u različitim fazama razvoja više od 15 projekata za eksploataciju litijuma.

On je za Demostat precizirao da su projekti locirani u Španiji, Portugalu, Finskoj, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i drugim zemljama.

Po navodima Demostata, cilj EU je jasan – neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je reč o ključnoj sirovini za baterije.

Da bi se to postiglo, Evropa mora da eksploatiše i sopstvena nalazišta litijuma, kojih ima u više država. Kandidati su, između ostalih, Nemačka, Češka, Francuska, Portugal, ali EU računa i na Srbiju, piše Demostan.

Evropa ima potencijal da izvuče i preradi deo potrebnog litijuma, ali je, po navodima Demostata, EU svesna da je, da bi se to dogodilo, potrebno prevazići prepreke, pre svega proteste lokalnog stanovništva i duge procedure odobravanja projekata, ali i ispuniti visoke ekološke standarde.

Šmit je naveo da Evropa ima potencijal da se u 2030. u značajnoj meri snadbeva litijumom iz svojih nalazišta – čak do 40 pretpostavljene potražnje.

Kada je reč o Nemačkoj, Šmit je kazao da najveći potencijal za iskopavanje litijuma vidi u ležištima tvrdih stena na granici između te zemlje i Češke, u oblasti Rudnih planina, kao i u dolini Gornje Rajne, gde se litijum nalazi u slanoj vodi.

On je naveo da je, zbog mnogih nepoznatih aspekata, teško govoriti o godini kada bi mogla da počne eksploatacija litijuma u Nemačkoj.

Govoreći o Srbiji, Šmit je kazao da ona ima jedinstvena i velika nalazišta litijuma i bora.

„Litijum potreban za zelenu tranziciju“

Dodao je da je projekat Jadar, koji je, kako je kazao, ranije razvijala kompanija Rio Tinto, među najvećim nalazištima tvrdih stena u Evropi.

– Ovaj projekat i proizvodi koji se tamo generišu mogli bi biti od suštinskog značaja za evropsku šemu snabdevanja u pogledu nezavisnosti od Kine – istakao je Šmit.

Dodao je i da bi taj projekat mogao da podstakne razvoj industrije za preradu u širem području oko nalazišta.

– To važi i za projekat Euro litijuma kod Valjeva – naveo je on.

Upitan da li postoji ekološki prihvatljiva eksploatacija litijuma, Šmit je rekao da postoji mnogo načina za implementaciju održivog rudarstva i rudarskih operacija. To je, kako je naveo, „mega-trend“ kad je reč o mnogim projektima i lokacijama na kojima se eksploatiše sirovina širom sveta.

Da bi se to osiguralo, dodaje, postavljaju se regulatorni okviri, kao i rudarski standardi.

Kazao je da je „litijum potreban za zelenu tranziciju“, te je, kako je naveo, stoga od suštinskog značaja da rudarstvo ovih materijala bude što je moguće održivije.

– To zahtevaju i kupci, kao i industrija. Ekološko i socijalno licenciranje postaje sve važnije – kazao je on.

Dodao je i da se mora shvatiti da će rudarstvo uvek imati uticaj na životnu sredinu.

– Dakle, moraju postojati strogi regulatorni i ekološki okviri da bi se to osiguralo – istakao je Šmit.

Na pitanje kada se može očekivati ekološki prihvatljiva eksploatacija litijuma, Šmit je rekao da je taj proces otpočeo i da će se sve više sprovoditi.

– To će biti obaveza za vlade, za industrije, kao i za krajnje kupce – naveo je Šmit.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

27. април 2023. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci