korona virus

Poštovani čitaoci našeg magazina,

Zbog vanredne situacije koja vam je svima poznata, doneli smo odluku da novi broj magazina „Biznis i finansije“ objavimo u elektronskoj formi. Aprilsko izdanje časopisa možete besplatno skinuti sa našeg sajta, klikom na baner na vrhu web stranice. Ovo je naš način da pokažemo solidarnost za koju verujemo da je u ovo vreme najvažnija.

Zahvaljujemo se velikom broju naših čitalaca koji nam preko našeg sajta i fejsbuk profila daju ogromnu podršku i korisne komentare i predloge.

Zato smo se trudili da i u ovom, po mnogo čemu vanrednom izdanju, tekstovi po svom kvalitetu i drugačijem pristupu temama opravdaju vaša očekivanja.

Uvereni smo ćemo svi zajedno prebroditi krizu i da ćemo nastaviti da se družimo.

Budite zdravi i čuvajte se!

Redakcija magazina Biznis i finansije

Periskop

6. NAFTNI RAT: Tango za troje
U sjeni pandemije korona virusa odvijao se globalni naftni rat između najvećih svjetskih proizvođača nafte, Saudijske Arabije i Rusije, ali su njegova primarna meta bili američki proizvođači nafte koji koriste tehnologiju frackinga. Na kraju, Rusija i Saudijska Arabija našle su kompromisno rješenje i ratne sjekire su, barem privremeno, zakopane. Paradoksalno, u ovom trouglu, najmanje uticaja imaju američki naftaši, iako su oni jedini kojima je u pitanju goli opstanak.

10. DA LI JE ZDRAVSTVENI SISTEM SAD SUROVIJI OD KORONAVIRUSA: Rak rana obećane zemlje
Medicinski stručnjaci, ali i deo ekonomskih analitičara u SAD, upozoravaju da je aktuelna pandemija jasno pokazala da je zdravstvo „rak rana“ američkog društva i da su njegove slabosti pogubnije od samog virusa. Pre pandemije, 27 miliona Amerikanaca nije imalo zdravstveno osiguranje, a sada im se pridružuju i milioni koji su ovo pravo ostvarivali preko poslodavaca a ostali su bez posla. U pokušaju da ugasi požar koji se ubrzano širi, Tramp najavljuje upumpavanje 100 milijardi dolara u zdravstveni sistem. Kritičari ovaj potez ocenjuju kao gašenje kuće koja bukti – malim bokalom vode. U trenutku pisanja ovog teksta, test na koronu je besplatan, ali troškovi lečenja za one bez osiguranja umeju da narastu čak i do 73.000 dolara. Sve nade polažu se u hitno omogućavanje pristupa zdravstvenoj nezi za širu populaciju.

Biznis

13. PROIZVODNJA U VREME KORONE: Industrije kojima ne treba finansijska vakcina
Pandemija koju niko nije očekivao, nenadano je pogurala i ekspanziju pojedinih delatnosti u vreme kada je „zaražena“ većina svetske privrede. Na listi dobitnika aktuelne krize predvode proizvođači opreme za borbu protiv korone, a potražnja je tolika da kome god pođe za rukom da se za kratko vreme preusmeri na ovu vrstu proizvodnje, plasman je obezbeđen. U Srbiji je ista situacija kao i u svetu, a uskoro se očekuje prvi domaći respirator sa dnevnom proizvodnjom od 10 do 100 aparata.

16. POSAO OTPORAN NA PANDEMIJU: U đubretu je spas
Aktuelna pandemija pokazuje da iz nužde možemo da se odreknemo mnogih stvari, ali ne i saniranja otpada čije gomilanje ne mogu da zaustave ni ovakve krize. Lomovi koje na berzama pravi koronavirus, mogli bi da pojačaju zainteresovanost investitora za ovaj biznis koji obrće najmanje 300 milijardi dolara i manje je izložen cikličnostima tržišta.

19. RIZICI OD ZLOUPOTREBE DIGITALNE POLJOPRIVREDE: Orvelova korporativna farma
U poljoprivredi se odvija trka u digitalnom naoružavanju, u kojoj će pobednik diktirati uslove i kontrolisati našu hranu, prirodu i poljoprivrednike koji nas hrane. Ukoliko Evropska komisija ne bude regulisala podatke dobijene pomoću novih tehnologija, slično zaštiti ličnih podataka, nekolicina globalnih korporacija učvrstiće svoju dominaciju u poljoprivredi i prehrani na štetu malih poljoprivrednika i svih nas, upozorava se u izveštaju međunarodne mreže ekoloških organizacija „Friends of the Earth“.

Finansije

21. BERZE I PANDEMIJA: Panika u doba korone
Stara berzanska izreka kaže da postoje samo dva osećanja koja pokreću tržišta akcija – pohlepa i strah. Širenje koronavirusa donelo je u martu turbulencije kakve globalne berze odavno nisu videle, a osećanje straha brzo je preraslo u paniku koja je zbrisala zarade iz proteklih nekoliko godina.

23. OSIGURANJE U DOBA KORONE: Juče moćni, danas bespomoćni
Da su multinacionalne kompanije mogle da sanjaju da će morati da zaustave poslovanje zbog nečeg toliko sićušnog da je čak nevidljivo, što pritom dolazi iz Kine – izrazito značajne karike u njihovom lancu snabdevanja – verovatno bi napravile i potražnju za polisama osiguranja koje bi pokrivale i troškove pandemije. Ovako, potražnje nije bilo a i ponuda je bila poprilično „mršava“, pa će gubitke koji nastanu tokom vanrednog stanja morati da pokriju same.

25. NOVI ZAKON O IGRAMA NA SREĆU: Sreću treba deliti…sa Poreskom upravom
Sistemi koje su organizatori igara na sreću razvijali kako bi izbegli plaćanje poreza doveli su do toga da je Poreska uprava sve češće u kladionicama nailazila na slučajeve da one nemaju evidentirane isplate dobitaka koji su oporezivi. Usvajanjem novog Zakona o igrama na sreću, zakonodavac se svojski potrudio da sivu zonu u ovoj industriji prevede u legalne tokove. Ali industrija igara na sreću nije samo pitanje budžetskih prihoda, već i društvene odgovornosti da ovakvi objekti budu svedeni na prihvatljivu meru, a ne da se šire i okupljaju mušterije kao da posluju u ugostiteljstvu.

Intervju

27. ANA VUČKOVIĆ DENČIĆ, KNJIŽEVNICA I NOVINARKA: Život je onakav kakvim ga napravite
Jednu epohu ne obeležavaju samo to kakva je politika vođena i koliki je bio standard već i ono što ste tokom nje doživeli i uradili. Život je onakav kakvim ga napravite, uverena je Ana Vučković Denčić, novinarka Radio Beograda koja se književnošću bavi samo u slobodno vreme, ali su dve njene knjige – prva i najnovija – nominovane za NIN-ovu nagradu.

Skener

30. ŠTA ŽITELJI SELA KUPUJU OD HRANE: Isplativo prodavati hranu i onima koji je proizvode
Seosko knjigovodstvo zbog zatvaranja pijaca u vreme korone beleži višak pojedinih namirnica, ali manjak drugih jer nijedno poljoprivredno domaćinstvo ne može sve da proizvede samo. Uprkos izumiranju ruralnih sredina, čak hiljadu sela u Srbiji vapi za prehrambenim prodavnicama. Nekada su se u seoskim trgovinama kupovali začin, šećer, ulje, cigarete, kafa i piće, a sada se često kupuju i brašno, proizvodi životinjskog porekla, povrće, voće, konditorski proizvodi…

32. PLATFORMSKE ZADRUGE PROTIV UBERIZACIJE RADA: Kako sprečiti masovno čerupanje radnika?
U svetu rastu inicijative za radničko samoupravljanje povezivanjem preko digitalnih platformi u sopstvenom vlasništvu, kao odgovor na ekonomiju deljenja, koja prema kritičarima deli korist samo pojedincima na štetu svih ostalih. Iako ima vrlo uspešnih primera ovakvog udruživanja širom planete, dometi su i dalje skromni, a u Međunarodnoj organizaciji rada smatraju da platformsko zadrugarstvo ne može da zameni sindikate i kolektivno pregovaranje o uslovima rada.

Nove tehnologije

34. KAKO TEHNOLOŠKE KOMPANIJE PODNOSE KORONU: Više trnja, nego ruža
Očekivanja da će se IT sektor pokazati otpornijim od mnogih tradicionalnih industrija na lomove izazvane pandemijom pokazala su se samo kao delimično tačna. Rezultati na nivou celokupne industrije su u padu, a profiteri su daleko ređi od gubitaša. Čak i među onima koji su zabeležili munjeviti uspon, ima primera da je slom usledio preko noći jer nisu mogli da odgovarajuće isprate nagli skok tražnje. Ipak, najveća sramota digitalne ekonomije trenutno je nova kriptovaluta koja je osmišljena tako da joj vrednost raste uporedo sa povećanjem broja umrlih od korone.

Nauka

36. DEMOKRATIJA – KAKO GLASAJU LJUDI, A KAKO ŽIVOTINJE: Pretvaraj se da znaš šta radiš i svi će za tobom
Nije poznato ko je bio „nulti“ kupac koji je u panici od korone nasrnuo na toalet papir i zarazio celu planetu da se tako ponaša. Ali ako je za utehu, čovek nije jedinstveno biće u prirodi po sklonosti da imitira druge. Kada bi, na primer, neko od merkata, vrste mungosa iz pustinje Kalahari pomislio da tamo negde među peskom ima samoposluga puna insekata kojima se hrane i bio dovoljno ubedljiv da baš on zna put do obećanog carstva – sledili bi ga svi drugi iz grupe.

Koktel

38. PARADOKSI NJU ORLEANSA: Grad u kome se živi kao da sutra ne postoji
Nju Orleans je primer života u prikrivenom, ali stalnom vanrednom stanju i bez korone. Njegov prirodni položaj na ušću jedne od najvećih američkih reka u okean je ogromna privredna prednost i ujedno slabost, zbog pretnji od poplava na području podložnom razornim uraganima. Još jedan od paradoksa ovoga grada – veći broj turista nego stanovnika, sada je možda doprineo da Nju Orleans postane jedno od najvećih žarišta epidemije. Ipak, treba imati u vidu da ovaj grad, koji je odavno navikao da živi kao da sutra ne postoji, to sutra svaki put dočeka.

40. ŽIVOT I OPORAVAK POSLE BANKROTA: Blato u zlatu i zlato u blatu
Iako se mnogi svetski državnici i mediji trude da nas ubede kako smo na pragu „smaka sveta“, srećom uvek je bilo ljudi koji su uspevali da nađu rešenje i u najtežim situacijama i da se oporave posle velikih ličnih i profesionalnih kriza. Ovo su samo neki od primera.

42. KULTURA ULAGANJA: Kada novac ne može da pobegne od kulture?
Ponašanje investitora se razlikuje širom sveta, čak i kada su istih godina, približnog bogatstva i posluju u sličnim ekonomskim okolnostima. Kulturno nasleđe je presudno za te razlike, pa tako istraživanja pokazuju da anglosaksonski investitori tolerišu najveće gubitke, nemački su najstrpljiviji, skandinavski investitori su spremni da plate veću cenu za akcije od ulagača sa visokom averzijom prema riziku, kao što su, na primer, oni iz istočne Evrope.

Komunikacije

44. MANIFEST „POTROŠAČKIH TERORISTA“ ZA RUŠENJE KAPITALIZMA: Kupujte sad, bunite se posle!
Ovih dana na internetu je ponovo aktuelan manifest koji je grupa „Dekadentna akcija“ napisala deset godina pre izbijanja svetske finansijske krize i više od dve decenije pre izbijanja pandemije koronavirusa. Reč je o satiričnom dokumentu koji uz veliku dozu crnog humora poručuje da moderno potrošačko društvo neće uništiti nijedna ekstremna politička grupa, već nezajažljiva pohlepa i „potrošački terorizam“.

Vremeplov

46. VELIKI STRAH OD KNJIGA: Znanje zaraženo neznanjem
Uporedo sa drugom fazom industrijske revolucije u ekonomski najnaprednijim zemljama zavladao je ogroman strah da knjige iz javnih biblioteka prenose smrtonosne zaraze. Lavinu je pokrenuo jedan američki bibliotekar, a kada je uprkos negiranjima lekara da je tako nešto moguće histerija dostigla vrhunac početkom prošlog veka, u SAD i Velikoj Britaniji vlasti su donele posebne propise koji su mnogim knjigama „došli glave“. Mere su uključivale i spaljivanje knjiga, a rasprave o tome da li su knjige potencijalne ubice konačno su potpuno utihnule tek pedesetih godina prošlog veka.