Tag:

korona virus

AirBnB pomaže domaćinima koji trpe gubitke zbog koronavirusa

by bifadmin 4. април 2020.

Kompanija AirBnB je odlučila da pomogne svima koji izdaju smeštaj preko njene platforme. Dakle, vlasnicima stanova, apartmana i kuća koji u normalnim okolnostima zarađuju iznajmljivanjem smeštaja. A koji sada pak, zbog pandemije koronavirusa, nemaju ove prihode.

Kompanija će isplatiti ukupno 250 miliona dolara svojim partnerima koji izdaju smeštaje. Time će im pomoći da povrate bar deo troškova nakon otkazanih rezervacija.

To zapravo znači da će Airbnb svojim partnerima platiti 25% iznosa koji bi inače dobili za otkazane rezervacije za smeštaj. Naime, ukoliko bi partner dobio 400 dolara na osnovu uslova otkazivanja, Airbnb će mu sada platiti 25% tog iznosa. Dakle, 100 američkih dolara.

Kako bi se ova pomoć ostvarila potrebno je da rezervacija ispuni kriterijume koje je propisao AirBnb. Konkretno, rezervacija mora biti ugovorena najkasnije do 14. marta i mora imati datum početka od 14. marta do 31. maja 2020. godine.

Izvor: Daljine.rs

4. април 2020. 0 komentar

I mala i mikro preduzeća predlažu ekonomske mere

by bifadmin 4. април 2020.

Oko 85 odsto mikro i malih preduzeća u Srbiji procenjuje da će pandemija imati negativan uticaj na njihovo poslovanje. Ovo je samo deo rezultata istraživanja o posledicama pandemije koje su predstavili Smart kolektiv i Forum za odgovorno poslovanje.

Smanjenje potražnje za svojim proizvodima i uslugama tokom i nakon trajanja pandemije očekuje 80 odsto anketiranih. Oko 30 odsto njih smatra da će posledica pandemije biti i smanjenje broja zaposlenih.

Više od 70 odsto preduzeća očekuje da ekonomske posledice pandemije na svoje poslovanje šest meseci i duže, pokazalo je istraživanje, sprovedeno od 25. do 29. marta.

Više od 48 odsto preduzeća procenjuje da ove izazove neće moći da prevaziđe bez dodatne podrške.

Kakvu pomoć očekuju mali privrednici

Preduzetnici su, pored državnih mera koje su najavljene, dali i neke svoje predloge kako bi im se moglo olakšati poslovanje. Među tim predlozima je i davanje prednosti robi malih domaćih proizvođača u odnosu na uvoznu robu. Takođe, smatraju oni, potrebna im je i podrška u promociji i marketingu. Ne bi škodilo ni skraćenje valuta plaćanja, uključivanje u prodajne lance i „besplatno ulistavanje“ mikro i malih preduzeća iz Srbije. Oni predlažu i odlaganje rokova plaćanja računa i mogućnost plaćanja na rate.

Malim i mikro preduzećima potrebni su i finansijsko savetovanje i pomoć u pronalaženju novih klijenata.

4. април 2020. 0 komentar

Vesti

„Novi“ metod lečenja korone: Plazma oporavljenih

by bifadmin 3. април 2020.

U italijanskoj regiji Lombardiji započeto je eksperimentalno lečenje koronavirusa. Pacijentima se, kako bi razvili antitela, ubrzigava plazma osoba koje su se oporavile od ovog virusa.

Slični eksperimenti sprovode se u još nekim zemljama. U Britaniji se plazma daje pacijentima koji su stigli u bolnice sa upalom pluća izazvnom virusom. Plazmu će primati osobe koje imaju poteškoće sa disanjem ali ne i one koji su u odmakloj fazi oboljenja. Cilj je da se smanji broj pacijenata kojima će biti potreban respirator. Zato je otvoren poziv za prikupljanje krvi „hiperimunih“, odnosno osoba koje su bez posledica preživele virus.

I u SAD je Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila ovaj eksperiment. Bolnice u Njujorku se ubrzano pripremaju za ovaj poduhvat.

Ista inicijativa pokrenuta je i u Pakistanu. Doktori se nadaju da na koronavirus mogu primeniti isti metod prevencije kao u slučaju ebole i gripa. Međutim, još uvek se ne može sa sigurnošću tvrditi da će ovo imati efekta. Bar dok se u praksi ne pokaže da plazma oporavljenih stvarno pomaže.

U Japanu se farmaceutska kuća Takeda Pharmaceutical Co. odlučila da proizvodi lek iz pročišćene plazme ljudi koji su preživeli koronu. Dakle, da iz krvi vadi plazmu, pročišćava je radi izdvajanja antitela i testira kako bi plazma bila bezbedna za dalju upotrebu.

Šta zapravo “rade” antitela

Ukoliko se ispostavi da ovaj, ceo vek star metod “lečenja”, pomaže, širenje koronavirusa bi možda moglo biti usporeno. Pre više od 100 godina u toku jedne od najmrtonosnijih zaraza, španske groznice, obolelima je ubrizgavana krv rekonvalescenata. Tako je za 50 odsto smanjena smrtnost od ove zaraze među teškim pacijentima. Slično se dešavalo i sa epidemijama boginja.

Ideja se zasniva na činjenici da ljudi koji su preživeli neki virus imaju antitela koja će ih štititi od njegovog novog napada. Njihovo telo stiglo je da se upozna da virusom a znanje o njemu ostalo je upamćeno u njihovim ćelijama. Kada se antitela ubrizgaju u nečiju krv, ta osoba stvara “pasivni imunitet” dok njegovo telo samo ne počne da ih proizvodi.

3. април 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Tri moguća scenarija ishoda korona-krize u Srbiji

by bifadmin 2. април 2020.

U detaljnoj analizi mera Vlade usmerenih ka privatnom sektoru u uslovima aktuelne epidemije koronavirusa, profesor Branko Živanović, šef Katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije, za eKapiju predviđa tri moguća ishoda korona-krize, njenog trenutnog uticaja na srpsku privredu i eventualnih posledica:

Scenario 1

Preovlađuju očekivanja su da se korona kriza završi u narednih 6-9 nedelja. U takvom scenariju, makroekonomska sitacija u Srbiji izgledaće tako da će privredna konjuktura u startu imati naglašeno oštar pad. Kada dođe u prelomnu tačku, koja se očekuje u periodu između 6. i 9. nedelje, trend će se prelomiti i ona će naglo početi da se oporavlja. To je scenario krive u obliku latniničnog slova V. Drugim rečima, naglog pada i oporavka ukupne privredne aktivnosti merene grupom indikatora među kojima kjučnu ulogu ima BDP. U tom formatu brzo ćemo ući u fazu oporavka i privredna struktura neće biti značajnije poremećena.

Scenario 2

Drugi scenario predstavlja kriva latiničnog slova U, u slučaju da se ovakva situacija produži više od 9 nedelja. U tom scenariju, pad će biti manje oštar a više zakrivljen. Tada ćemo posle pete, šeste nedelje osetno sporije padati. Stepen privredne deklinacije će biti manji, jer se glavni udar već dogodio u proteklom periodu. Ali, analogno tome ćemo se i sporije oporavljati. Taj scenario je moguć od 9. nedelje krize, sa trajanjem i do kraja godine. Robni i realni novčani tokovi će biti na minimumu, dalja budžetska zahvatanja problematična, inflacija u izgledu, a privredna i međusektorska struktura ozbiljnije poremećena. Sve to će prouzrokovati sporiji i kompleksniji oporavak privrede.

Scenario 3

Najgori scenario se teorijski mora pomenuti, ali se gotovo izvesno neće dogoditi. On je predstavljen u obliku latiničnog slova L i podrazumevao bi kritičan pad privredne delatnosti. Tu se spada na neki do sada nezamisliv vid ekonomije, koji je možda bolje opisan u Kamijevoj „Kugi“ nego u realnoj ekonomskoj teoriji. To bi dakle bila neka privreda golog vegetiranja i fizičke samoodrživosti i to bi već bio planetarni problem. Ovaj scenario bi se desio ako bi epidemija, odnosno kriza izazvana njome, potrajala duže od godinu dana. Teško je predvideti u detalje ovaj scenario, ali gotovo izvesno je da će on biti sprečen.

– Predviđam prvi scenario, i nadam mu se, ali ne isključujem ni početak drugog, i mislim da će se na tome ova kriza i završiti – ističe profesor Živanović.

Mere su dobre i donete pravoremeno

Kada je reč o novim merama, naš sagovornik kaže da su one „školski primer“, i da su dobre iz više razloga. Nisu izdvojene od mera drugih država i realnog tržišta, po prvi put u fokus se stavljaju mikro, mala i srednja preduzeća koja su gro naše privrede i najavljene su pravovremeno, u samo praskozorje krize. Istovremeno, imaju i snažnu socijalnu komponentu.

Prema njegovim rečima, mere koje je država najavila u prvi plan stavljaju tri cilja: da održe zaposlenost, proizvodnju i likvidnost.

– Njima država garantuje realnu izvesnost zadržavanja radnih mesta na određeni rok. Moratorijumom na otplatu kredita poslodavcima se ozbiljno pomoglo time što im je omogućeno da zaustave svoje obaveze plaćanja prema poslovnim bankama. Te obaveze su, pored poreskih, jedine uvek na vreme bile prinuđene da izvršavaju. Ukoliko samo uzmemo u obzir presek stanja u bankarskom sektoru od pre nekih nedelju dana, po kojem su ukupne obaveze firmi i građana prema bankama, po osnovu anuiteta, bile oko 2 mlrd EUR, biće jasno koliko se poslodavcima pomoglo. Zaustavljen je dakle odliv novca po tom osnovu, ali i po osnovu odlaganja poreskih obaveza. Najzad, time što su na ovaj način zaustavljeni mnogi neproduktivni odlivi po osnovu plaćanja anuiteta i kamate, ostavljena je gotovina na raspolaganje privredi. Pre svega da isplati neto plate radnicima – navodi Živanović.

U tom smislu, naš sagovornik ističe i da je subvencionisanje plata radnicima dobra mera. On očekuje da budžetski rashodi neće biti takvi da nas gurnu u nekontrolisanu inflaciju. Na opasku da se privrednici masovno žale na najavu da će im ta direktna pomoć biti data tek sredinom maja, Živanović ističe da će i njihove obaveze zahvaljujući gorenavedenim olakšicama biti umanjene u aprilu i maju.

I bankama će biti potrebna pomoć

Profesor Živanović ističe da su banke u ovoj krizi prve „podletele pod mač“, pa se treba i njima malo pozabaviti, inače „ozbiljno rizikujemo da ruiniramo veći deo bankarskog sistema u Srbiji u smislu njegove likvidnosti i kapitalne adekvatnosti“.

– U narednom periodu trebalo bi da se regulatorni okvir Centralne banke uskladi sa potrebama banaka nakon krize. Pre svega, neophodno je da im se prizna da su u periodu krize bile prinuđene da samo tehnički rade, u formatu „novčanog šaltera“, a ne da se tržišno ponašaju i ostvaruju prihod. Najveći broj banaka izvesno će kumulirati ozbiljne gubitke. S toga u regulatornom okviru treba ostaviti komforan prostor poslovnim bankama za upravljanje tim gubicima i tako i usmeriti prudencijalnu kontrolu NBS – bez „grubih faulova“. Drugo, posle krize bankama treba omogućiti da vrlo liberalno, gledajući ukupan dug klijenata i njegovu strukturu, počnu njegovo prepakivanje i restrukturiranje. Umesto radikalnijih rezervisanja po potencijalnim gubicima, oportuno će biti da se sredstva zadrže u kreditnom potencijalu poslovnih banaka, jer je poenta da banke lakše odobravaju kredite u fazi početka oporavka privrede i podgrevanja konjukture – ocenjuje Živanović.

On smatra da banke ne treba dodatno finansijski kažnjavati, kad su već prethodno prećutno prihvatile da rade bez profita u određenom periodu.

– U suprotnom, rizikujemo da rasteramo strane banke postajući skupi u odnosu na okruženje. Kada se oporavimo treba gledati i da zadržimo našu konkurentsku prednost – smatra on.

Prema njegovim rečima, i obaveznu rezervu poslovnim bankama treba svesti na minimum i ta sredstva osloboditi i vratiti u kreditni potencijal.

Zaduživanje države

Repotransakcije centralne banke treba, takođe, ograničiti. Bez obzira koliko niska repo stopa bila, banke će uvek rado ustupati novac centralnoj banci da bi kako-tako prihodovale i izbegle rizik. Taj novac će tada biti sterilan. Umesto toga treba, eventualno, dozvoliti državi da se u nekom formatu zadužuje kog centralne banke. Odnosno da može da emituje državne hartije od vrednosti a da se centralnoj banci ograničeno dozvoli da ih ona otkupljuje – poručuje profesor Živanović.

Najzad, dodaje, prema bankama koje su zabeležile gubitke treba biti liberalan i u smislu odmerenog insistiranja na kapitalnoj adekvatnosti.

– Kapitalni zahtevi prema bankama moraju biti u skladu sa situacijom. Treba im dati mogućnost da se u narednih godinu dana vrate na potreban nivo kapitalne adekvatnosti. Kao i da se liberalnije zadužuju, čak i kod same NBS, nego što to regulatorni zahtevi u ovom trenutku dozvoljavaju – kaže sagovornik ovog portala.

Helikopterski novac

Najzad, za meru davanja tzv. „helikopterskog novca“ ističe da je to konzervativna monetarna dogma. Ona ima dobre strane i ne treba je a priori odbacivati.

– Ona, međutim, ima samo katalizatorsko dejstvo i ne rešava nagomilana socijalna pitanja, pa je tako treba i posmatrati. Takođe je poželjno i da takva strategija ne dođe prerano. Treba da se desi kada glavni udar krize prođe i kada ekonomija uđe u sedlo ciklusa privredne konjukture. Tek tada bi takva mera bila adekvatan katalizator ukupne agregatne tražnje i dala efekte – smatra profesor Živanović.

Izvor: Ekapija

2. април 2020. 0 komentar

Vesti

„Najmanje milion stanovnika EU ostalo bez posla“

by bifadmin 2. април 2020.

Najmanje milion radnika u EU izgubilo je posao u protekle dve nedelje, saopštila je Evropska konfederacija sindikata. Ovo je zapravo zvaničan broj ljudi koji su se u pomenutom periodu javljali na biroe za nezaposlene.

Međutim, u Konfederaciji smatraju da je on mnogo veći. Jer, kada bi se u ovu statistiku uključili i frilenseri koji su ostali bez angažmana i ljudi koji su radili “na crno”, broj nezaposlenih bi bio značajno viši.

Krizom su najgore pogođena mala i srednja preduzeća, koja će verovatno i biti novi izvor nezaposlenosti. Mnoga od njih su privremeno obustavila rad, sa velikim izgledima da ga više neće ni nastaviti.

Iz tog razloga sindikati apeluju na EU da se više angažuje na zaštiti radnih mesta.

2. април 2020. 0 komentar

Vesti

Turističke agencije vraćaju vaučere umesto novca

by bifadmin 1. април 2020.

Više od 100 hiljada turističkih aranžmana koje su uplatili naši građani za proleće je otkazano. Kada prođe vanredno stanje izazvano pandemijom koronavirusa, oni će moći da se dogovore sa agencijom oko obeštećenja.

„Biće im ponuđeni vaučeri kojima će moći da iskoriste odloženo putovanje ovog leta ili u narednih godinu dana“, objašnjava za portal Nova ekonomija Aleksandar Seničić iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA).

Prema njegovim rečima, sada su otkazana putovanja do 15. maja. A šta će se dalje dešavati sa aranžmanima za leto zavisiće od mera države koja je uvela vanredno stanje i zatvorila granice.

Šteta za domaće hotelijere 3 miliona evra

Povraćaj novca nije „realna opcija“ jer turističke agencije zbog novonastale situcije već imaju problema sa likvidnošću. Kakvo će biti rešenje za one koji su uplatili takozvane „first minute“ aranžmane tek će se videti, dodaje on.

„Tu je problem što je novac odmah prebačen stranim partnerima i hotelijerima. Mi zavisimo od situacije u zemlji u koju je bilo planirano putovanje“, objašnjava Seničić. On tvrdi da je sada teško prognozirati kada će najpogođenije zemlje kao što su Italija i Španija da se vrate na turističku mapu.

Veliku štetu pretrpeće i domaći hotelijeri jer su u ovoj situaciji otkazani i dolasci stranih turista. Prve procene govore da je šteta skoro tri miliona evra.

Neki putnici i bez obeštećenja

Za one koji su odavno isplanirali i uplatili odmor na pojedinim egzotičnim destinacijama na koje sada ne mogu da otputuju problem je što neće biti obeštećeni.

„Na destinacijama kao što su recimo Zanzibar ili Maldivi nije proglašeno vanredno stanje. Avio kompanije tamo normalno lete, hoteli su spremni za dolaske putnika, te imaju pravo da naplate troškove u slučaju otkazivanja. Ti troškovi padaju na teret putnika. Svugde u svetu je tako“, objašnjava Seničić.

Izvor: Nova ekonomija

1. април 2020. 0 komentar

Vesti

Prema mišljenju menadžera, kineska proizvodnja se oporavlja

by bifadmin 31. март 2020.

Kina je objavila da se njena proizvodnja u martu oporavljala od posledica krize izazvane koronavirusom. Naime, Markitov Indeks menadžera nabavke (PMI) u ovom mesecu je iznosio 52 poena. U februaru je pao na 35,7.

Da podsetimo, kada ovaj indeks pređe 50 poena, to je indikator ekonomskog rasta.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da ovo ne znači da se kineska ekonomija vratila na pretkrizne nivoe. Njena privreda je i dalje opterećena posledicama krize koja je zatvorila mnoge kineske fabrike.

Analitičari kažu da će se Kina vratiti na staro tek kada se oporavi svetska ekonomija. Jer ova zemlja je veliki izvoznik i njeni rezultati zavise i od potražnje na inostranim tržištima.

Naravno, sve ovo može da se promeni ukoliko bude novog talasa širenja zaraze.

31. март 2020. 0 komentar

Vesti

„Korona porez“ za najbogatije Ruse?

by bifadmin 30. март 2020.

Prema izveštaju Kredit Svisa, 10 odsto ruskog stanovništva poseduje 82 posto bogatstva u zemlji. Ruski predsednik Vladimir Putin je najavio nove mere za oporezivanje bogatih kako bi se pomoglo najugroženijima od posledica pandemije korona virusa. Analitičari predviđaju da će takve mere naići na odobravanje većine građana, ali da nije izvesno kako će regovati ruski oligarsi. Kritičari, pak, opominju da će nove mere dodatno ugroziti srednju klasu koja ionako nestaje u Rusiji. Krajnji cilj je, smatraju, da Putin preuzme još veću kontrolu nad poslovanjem i privrednim resursima, a na stvarna podrška najugroženijima.

Predesednik Rusije Vladimir Putin je u specijalnom televizijskom obraćanju pre nekoliko dana najavio mere za podršku ekonomiji u vreme korona virusa. Istakao je kako ove mere imaju za cilj da obezbede pozajmice najugroženijima: mladim porodicama, bolesnima, radnicima koji su izgubili posao i vlasnicima malih preduzeća.

Ove mere će se finansirati u celini ili delimično oporezivanjem bogatih, rekao je ruski predsednik. Pojasnio je da će povećati poreze na dividende i kamate koje ruske kompanije uplaćuju na ofšor bnaftankovne račune svojih vlasnika. Takođe, biće oporezivane kamate na depozite u ruskim bankama i obveznice veće od milion rublji.

Poskupljenje ofšor poslovanja

Rusija će sa 15 odsto oporezovati isplate dividendi i kamata lokalnih kompanija ka ofšor firmama, zatvarajući time rupu koju je zloupotrebljavala elita, istakao je Putin.

Mnogi najbogatiji pojedinci u Rusiji poseduju domaće kompanije preko entiteta registrovanih u ofšor jurisdikcijama s niskim porezima kao što su Kipar i Britanska Devičanska ostrva. Ruske kompanije onda obično distribuiraju profit kao dividende ofšor firmama. Putin je naveo da se dve trećine tih isplata oporezuje sa samo dva odsto, umesto ruske proporcionalne poreske stope od 13 odsto, zbog međunarodnih sporazuma koje Rusija ima s takvim ofšor destinacijama.

Ruski predsednik je, takođe, najavio da će pojedinci s velikim bankarskim depozitima ili obveznicama biti oporezovani s 13 odsto na dobijenu kamatu. Mnogi Rusi štede preko depozita u bankama, a ne hartija od vrednosti, jer tako – za razliku od Zapada – imaju visoke kamatne stope. Putin je naglasio da većina zemalja oporezuje takve kamate i dodao da će depoziti u ruskim bankama i dalje biti atraktivni, čak i posle promene.

Virus kao izgovor

Ovakvi predlozi su već izazvali brojne komentare u javnosti. Analitičari napominju da iako ima pristup stotinama milijardi dolara koje su prikupljane za krizne situacije, Putin je neočekivano tražio dugoročne promene poreskog zakona. One su takve da pre svega ciljaju najbogatije pojedince u Rusiji i donekle srednju klasu.

Prema mišljenju Vladimira Tihomirova, glavnog ekonomiste u moskovskom BCS brokeru, ovo nije odluka koja je doneta na brzinu, zbog iznenadne krize, već su ovakve poreske reforme planirane još ranije. Kriza izavana pandemijom je samo dobro poslužila kao izgovor da se politički rizično povećanje poreza najbogatijima – koji zahvaljujući svom novcu imaju veliki društveni uticaj – sada spovede po hitnom postupku.

Tihomirov ocenjuje i kao spornu perdsednikovu tvrdnju da će novi porezi na velike bankarske depozite i obveznice uticati na samo jedan odsto vlasnika štednje u bankama. Naprotiv, smatra da će tom merom biti značajno pogođena srednja klasa koja ionako nestaje u Rusiji.

Kakvi će biti efekti po budžet?

Ekonomisti komentarišu i da nije jasno koliko će nešto ranije donete nove mere potrošnje za borbu protiv koronavirusa koštati ruski budžet. Krizna potrošnja znači da će se Rusija verovatno suočiti s budžetskim deficitom ove godine, ako globalne cene nafte ostanu ispod 40 dolara po barelu, ocenila je Elina Ribakova, zamenica glavnog ekonomiste Instituta za međunarodne finansije (Institute for International Finance ) sa sedištem u Vašingtonu. Referentna nafta Brent trenutno je ispod 30 dolara po barelu.

Rusija bi lako mogla da posegne za 120 milijardi dolara u takozvanom fondu za „crne dane“, kako bi pokrila budžetski deficit ne samo ove, već i u narednim godinama. Taj fond je deo ukupne državne rezerve od 570 milijardi dolara, četvrte po veličini na svetu. „Ali poenta sa uvođenjem novih poreza je upravo u tome da pokuša da se uravnoteži budžet, a da se novac iz rezervi – ako već mora – troši postepeno“, smatra Tihomirov.

Budžet bi mogao da dobije najmanje osam milijardi dolara od novog poreza, na osnovu procena da su Rusi prošle godine platili 93 milijarde dolara u dividendama i kamatama svojim ofšor kompanijama. Sergej Aleksašenko, bivši zamenik predsednika centralne banke i glasni kritičar Putina, uveren je da predsednik ima i druge motive za povećanje poreza bogatima. „Putin želi da proširi svoju kontrolu nad ruskim biznisom i njegovim resursima”, rekao je Aleksašenko, dodajući da će porezi doneti „sitan“ rezultat za budžet.

„Deofšorizacija“ privrede

Analitičari podsećaju da je Putin izneo svoju ideju o „deofšorizaciji“ ruske privrede još krajem 2012. godine i ubrzo zabranio vladinim zvaničnicima da poseduju imovinu u inostranstvu. Kasnije je tražio od svih rezidentnih poreskih obveznika da prijave svoje ofšore račune i plate 13 odsto na taj prihod, u skladu s mnogim zapadnim državama, ali je to naišlo na ogroman otpor ruske elite.

Prema istraživanju koje je sprovela advokatska firma Jegorov, Puginski, Afanasijev i partneri među 300 najvećih ruskih bogataša, skoro polovina se odrekla poreske adrese u Rusiji ili je prebacila imovinu rođacima s prebivalištem u inostranstvu, umesto da podatke o svojoj ofšor imovini predaju ruskim poreskim vlastima.

Ruski državljani mogu izbeći da budu pod poreskom jurisdikcijom Rusije ukoliko u njoj provedu manje od 183 dana. U pokušaju da se izbori s tom praksom, Ministarstvo finansija je krajem prošle godine podnelo predlog zakona Državnoj dumi, prema kojem bi osoba bila poreski rezident ako u Rusiji provede samo polovinu tog vremena, odnosno 91 dan.

Zasebno, zakon o ukidanju proporcionalnog poreza i povećanju opterećenja za Ruse koji zarađuju 24 miliona rublji godišnje (300.000 dolara) na 18 odsto, brzo je oboren u parlamentu u decembru prošle godine, posle skoro dve godine rasprave.

Ruski bogataši imaju snažno lobističko krilo u Dumi koje je blokiralo slične predloge u ranoj fazi, kažu analitičari. Putinovo najnovije javno obraćanje znači da će Duma – u kojoj stranka Ujedinjena Rusija pod kontrolom Kremlja ima veliku većinu – gotovo sigurno usvojiti povećanje poreza na ofšor isplate.

Politički rizik ili nagrada?

Isak Beker, finansijski savetnik u FCP fajnenšl menadžmentu (FCP Financial Management) i kolumnista časopis Forbs Rusija (Forbes), najavio je još u novembru prošle godine da bi porezi bogatima „vrlo brzo mogli dramatično da se promene“, ukazujući da je Rusija, prema izveštaju Kredit Svisa (Credit Suisse) iz 2018. godine, imala drugu najveću koncentraciju bogatstva iza Tajlanda. U izveštaju se navodi da 10 odsto ruskog stanovništva poseduje 82 posto bogatstva u zemlji.

Beker je predvideo da će domaća politika, a ne budžetske potrebe, biti glavni pokretač uvođenja većeg poreskog opterećenja bogatima. Viši porezi za imućne mogu odigrati ulogu „nacionalne ideje“, dok se Rusija približava parlamentarnim izborima 2021. i glasanju za predsednika 2024. na kojem će Putin verovatno moći da traži peti mandat, zahvaljujući pronemama ustava. Međutim, da bi taj poreski pihod bio efikasan, trebalo bi da se troši na „vidljiv“ način za javnost, odnosno da ne uđe u opšti budžet kao što je Putin preporučio, smatra Beker.

Ekonomista Evgenija Slepcova iz londonskog Oksford ekonomiksa (Oxford Economics), takođe smatra verovatnim da Putin koristi krizu izazvanu korona virusnom kako bi pogurao „deošforizaciju privrede“ koju je počeo pre mnogo godina. Uprkos cilju da novim merama koje predviđaju veće poreze na ofšor isplate privuče bogataše da svoj novac zadrže u zemlji, to prema njenom mišljenju neće biti lako zbog slabe vladavine prava u Rusiji. „Mislim da poreske stope nisu jedini razlog zašto bi ruski privrednici odnosili novac u ofšor destinacije. Postoji rizik da će izgubiti sav novac ili njegov deo ako ga ostave u Rusiji u slučaju da im posao bude eksproprisan”, rekla je Slepcova.

Ona predviđa da će najnovije poreske mere naići na odobravanje većine građana Rusije, budući da su ruski oligarsi izrazito nepopularni u domaćoj javnosti. S druge strane, veliko je pitanje kako će regovati bogataši čiji su intersi ugroženi a time i kako će se sprovesti najavljene mere.

Izvor: Radio Slobodna Evropa na engleskom jeziku

30. март 2020. 0 komentar

Vesti

Iran: 300 osoba preminulo od lažnog leka za koronu

by bifadmin 30. март 2020.

U Srbiji već danima zvaničnici apeluju na stanovništvo da ne uzima lekove na svoju ruku. Time, kako kažu, mogu sebi naneti veću štetu od koristi.

Da podsetimo, na društvenim mrežama je objavljeno da lek hlorokin pomaže u lečenju koronavirusa. Posle toga ljudi su počeli panično da ga traže u apotekama. Međutim, ono što mahom ne znaju je da ovaj lek protiv malarije mora isključivo dozirati lekar. U suprotnom mogu doživeti ozbiljne nuspojave, pa čak i slepilo.

Posledice dezinformacija u Iranu

Da ovo nije samo naša specifičnost pokazuju i brojni primeri iz sveta. U Iranu je naime čak 300 osoba preminulo zbog pića koje navodno leči koronavirus. Za sada je poznato i da se oko 1.000 ljudi otrovalo njime. Međutim pretpostavlja se da je ovaj broj mnogo veći.

Da situacija bude još gora – u ovoj zemlji se ne konzumira akohol tako da se pomenuto piće može nabaviti samo na crnom tržištu. To znači bez ikakve kontrole kvaliteta.

I ovde su ključnu ulogu u širenju dezinformacija odigrale društvene mreže. Potpomoglo im je i veliko nepoverenje naroda u vlast koja je jedno vreme krila razmere krize. Ljudi su, ne verujući institucijama, odlučili da se leče “na svoju ruku”.

30. март 2020. 0 komentar

Vesti

Kako će pandemija delovati na proizvodnju lekova

by bifadmin 30. март 2020.

Koronavirus već ima veliki uticaj na farmaceutsku industriju. Zbog zatvaranja fabrika u Kini, porasle su cene sirovina za lekove koje se proizvode u toj zemlji. Osim zbog rasta cena, javnost je zabrinuta i zbog moguće nestašice pojedinih sirovina.

Kina je pre neki dan saopštila da će se nestašice sirovina verovatno prolongirati zbog poteškoća sa distribucijom i deficitom radne snage.

Inače, Kina i Indija su ključni dobavljači sirovina za lekove na globalnom nivou. To znači da bi uskoro moglo doći do smanjenog snabdevanja tržišta antibioticima, heparinom i antikoagulanasima.

Ipak, očekuje se da će uskoro Kina, koja je navodno izlazi iz zdravstvene krize, uspostaviti proizvodnju. A možda i da će se vratiti se na svoje ranije proizvodne kapacitete.

30. март 2020. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci