Home Tags Posts tagged with "korona virus"
Tag:

korona virus

Politika i društvoVesti

Trka ko će proizvesti bolji test za virus korona

by bifadmin

Više svetskih farmaceutskih i tehnoloških kompanija, kao i zdravstvenih ustanova istovremeno razvija nove testove na virus korona. Oni bi trebalo da budu brži, pouzdaniji ili jeftiniji za proizvodnju od postojećih.

CNN je javio da je američka kompanija Abbott Laboratories proizvela brzi test koji može da detektuje virus za 15 minuta. Nemačka tehnološka kompanija Boš (Bosch) takođe je objavila dan ranije da je napravila brzi test na koronavirus, prenosi Poslovni.hr.

Test je automatizovan, a rezultate daje za manje od dva i po sata. Prema nemačkom Institutu Robert Koh, rezultati testova na korona virus se u Nemačkoj trenutno čekaju četiri do pet sati, a ponekad i duže.

Prvi test koji je objavila SZO

Kompanija Boš tvrdi da je preciznost testa „veća od 95 odsto“ i da zadovoljava standarde Svetske zdravstvene organizacije. Bloomberg piše da test koristi Bošovu platformu za molekularnu dijagnostiku Vivalytic, koja se već upotrebljava u bolnicama i laboratorijama. U Nemačkoj će biti dostupan u aprilu, a biće plasiran i na međunarodna tržišta. Bošov test na korona virus namenjen je za upotrebu u bolnicama, klinikama, ordinacijama i drugim zdravstvenim ustanovama.
Kompanija za biotehnologiju iz Berlina TIB Molbiol je već 9. januara dizajnirala prvi test, a kao referencu je koristila virus SARS-a i druge poznate korona viruse, javila je televizija CNN. Kompanija je u saradnji sa naučnicima iz lokalne univerzitetske bolnice napravila tri kompleta za testiranje. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 17. januara objavila TIB-ov protokol na svom veb-sajtu. TIB-ov test je bio prvi koji je SZO objavila.

Test na antitela

Američka Administracija za hranu i lekove dala je odobrenje za hitnu upotrebu za test koji koristi sisteme švajcarske farmaceutske kompanije Roš (Roche), preneo je Bloomberg. Jedan može obaviti 4.128 testova dnevno, a drugi 1.440. Virolog sa Škole za medicinu Ikan njujorške bolnice Maunt Sinaj (Mount Sinai) Florijan Kramer je sa kolegama razvio test na antitela koje telo pravi protiv korona virusa, piše časopis Američke asocijacije za napredak u nauci Science.
Kramer je javno objavio protokol za testiranje. On kaže da je procedura dovoljno jednostavna da bi laboratorije lako mogle da „testiraju i nekoliko hiljada ljudi dnevno“. Kramer veruje da bi, zbog sve veće dostupnosti komercijalnih testova, važni odgovori na pitanje imuniteta na korona virus mogli uskoro biti otkriveni, prenosi Nova ekonomija.

Izvor: Nova ekonomija

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Vesti

Korona rasvetlila i veliku društvenu nejednakost

by bifadmin

Koronavirus nije pokazao samo ranjivost javnog zdravstva pred padnemijama. On nas je podsetio i na opasnosti koju sa sobom nosi provećavanje klasnog jaza.

Naime, u društvima u kojima vlada pandemija oseća se sve veće socijalno raslojavanje. Oni sa stalnim i stabilnim primanjima sede kod kuće i gledaju tv, dok nadničari i osobe sa privremenim poslovima više nemaju od čega da žive.

Da situacija bude još gora, istaživači kažu da siromašniji imaju veće šanse da se zaraze koronavirusom. Ali i da preminu usled njegovih komplikacija.

U SAD su klasne razlike trenutno najizraženije. Siromašni nemaju novca ni da se leče od posledica koronavirusa. Pogotovu oni koji su sada ostali bez posla, i samim tim izgubili i zdravstveno osiguranje.

Neki novi proleterijat

Iao deklarativno komunistička zemlja, i Kina je tokom epidemije ovog virusa beležila slične situacije. Naime, mnoštvo radnika u sivoj zoni su je početku zaraze moralo da ide na posao, gde su bili izloženiji virusu.

U Italiji su radnici čak i stupali u štrajkove zato što im poslodavac nije obezbeđivao zaštitnu opremu. Možda bi za njih bilo bolje da ne idu na posao, ali kako bi onda prehranili svoju decu?

U Francuskoj i Španiji je veliki deo privrede obustavio rad. Tokom ove blokade zaštićena su prava radnika u velikim kompanijama, ali šta će biti sa malim biznisom? Za sada niko ne nudi rešenja za probleme sa kojima se suočavaju mala i srednja preduzeća.

U ovom pogledu i Srbija je deo sveta.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Vesti

U SAD se šire ovlašćenja države zbog borbe protiv koronavirusa

by bifadmin

Američki predsednik je zbog velike zdravstvene krize koja potresa tu zemlju odlučio da aktivira Akt o odbrambenoj proizvodnji. Time je primorao Dženeral motors da proizvodi respiratore za borbu protiv koronavirusa.

Prethodno su dve strane vodile pregovore koji su trajali danima i koji su, po Trampovim rečima, bili gubljenje vremena.

Oni naime nisu mogli da se dogovore koliko respiratora bi trebao Dženeral motors da proizvede. Međutim, sada vlasti određuju njihovu količinu, a kompanija mora da je isporuči. Tramp je poručio i ostalim kompanijama da neće oklevati u korišćenju moći koju ima država za borbu protiv ove krize.

Inače, Akt o odbrambenoj proizvodnji daje predsedniku proširena ovlašćenja nad privatnim sektorom, kako bi privatne kompanije proizvodile ono što je državi potrebno.

Tramp se duže vreme dvoumio da li da povuče ovaj potez zbog straha da bi on mogao biti protumačen kao pokušaj nacionalizacije privatne industrije.

U međuvremenu su SAD pretekle sve ostale zemlje u svetu po broju zaraženih, koij sada iznosi 104.256 i rapidno raste.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Vesti

Turizam u Kini počinje da se oporavlja

by bifadmin

Pandemija COVID-19 snažno je udarila na hotelijerski sektor. To je bilo vidljivo u drastičnom padu popunjenosti hotela krajem januara ove godine. Naime, početkom godine je prosečna popunjenost hotela iznosila 60 odsto. Međutim, sa objavom epidemije koronavirusa ona se u Kini za samo nekoliko dana smanjila na tek nešto iznad 10 odsto.

Od sredine februara polako se popravljala situacija oko koronavirusa. Zajedno sa ovim vestima popunjenost hotela je polako počela da raste. Do sredine marta hotelski kapaciteti u Kini dosegli su popunjenost od preko 20 odsto.

Slične podatke je objavio i Fosun turizm, koji upravlja lancem rizort hotela u Kini. Njihova popunjenost je sa 10 odsto krajem januara sada dosegla gotovo 20 odsto.

Ovaj trend se može uporediti s vremenom epidemije SARS-a iz 2003. godine. Tada je prosečna popunjenost hotela širom Kine pala s prosečnih 70 odsto na samo 15 odsto. Na oporavak hotelskog sektora sa tih 15 odsto do prosečnih vrednosti od pre izbijanja epidemije tada se čekalo oko tri meseca.

Izvor: SEEbiz

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Vesti

Naučnici s Oksforda izneli potpuno drugačiju teoriju o koroni

by bifadmin

Ovo nije lažna vest. Sa ovakvom napomenom, „Financial Times“ je prvi objavio rezultate istraživanja naučnika s Oksforda o pandemiji korona virusa koji su uzbrkali javnost. Oni sugerišu da je Covid-19 prisutan u Velikoj Britaniji duže nego što se to znalo. I da ga je već prebolelo više od 30 miliona stanovnika. Ako se ovi, preliminarni rezultati potvrde u praksi, trebalo bi potpuno promeniti strategiju borbe protiv pandemije, tvrdi naučni tim s Oksforda.

Grupa naučnika s Oksforda koju predvodi doktorka Sunetra Gupta, profesorka epidemiologije, objavila je studiju u kojoj se navodi da je korona virus dospeo u Veliku Britaniju još sredinom januara. To je dve nedelje pre nego što je zvanično otkriven prvi slučaj zaraze. Takođe to je i mesec dana pre prve smrti za koju je potvrđeno da je posledica zaraze ovim virusom.

Ako se ovi, preliminarni rezultati dodatno potvrde u praksi, to ukazuje da je u Ujedinjenom Kraljevstvu od ukupno 66 miliona stanovnika, polovina, odnosno preko 30 miliona ljudi već prebolelo ovaj virus. Iz toga proizilazi da manje od jedne osobe na hiljadu zaraženih zahteva bolničko lečenje. Drugim rečima – velika većina ima vrlo blage ili gotovo nikakve simptome.

Da li Britanija već ima „imunitet krda“?

Da bi se ova pretpostavka potvrdila, potrebno je sveobuhvatnije testiranje. Potrebno je ispravno proceniti u kojoj se fazi epidemije trenutno nalazi Velika Britanija. Ukoliko se pokaže da su Gupta i njen naučni tim u pravu, to bi prema njenim rečima značilo da će se karantin i društvena izolacija završiti mnogo ranije nego što se do sada procenjivalo. Jer se, u tom slučaju, takozvani „imunitet krda“ već stvorio. Ona podeseća da shodno teoriji o „imunitetu krda“, virus prestaje da se širi kada dovoljno populacije postane otporno nakon što preboli zarazu.

Gupta u razgovoru za „Financial Times“ napominje da njihova teorija još nije dovoljno proverena u praksi. Dodaje da, međutim, nema dovoljno dokaza ni za oprečne studije. Jedna takva, studija londonskog Imperial Collegea, je do sada diktirala pristup rešavanju epidemije kroz uvođenje karantina i društvene izolacije.

Podsetimo da nije prošlo mnogo vremena od kako je britanska vlada odustala od neslužbene strategije „imuniteta krda“. I to iz straha da će kolabirati zdravstveni sistem. Sada se pak čekaju rezultati masovnog testiranja stanovništva. Kada oni budu poznati možda će donekle biti i jasnije koje naučne studije su bliže realnosti.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Vesti

UN: 25 miliona ljudi bi moglo ostati bez posla

by bifadmin

Razmere ekonomske krize koja nam predstoji mogu se videti i sada, na njenom početku. Ko prati američko tržište radne snage mogao je primetiti rapidan rast nezaposlenosti.

Naime, prošle nedelje 3,28 miliona ljudi prijavilo se na biro rada. Samo dve nedelje pre toga Amerika je imala rekordno nisku nezaposlenost – na birou je bilo 211.000 osoba.

Ujedinjene nacije procenjuju da će kriza nastala zbog obuzdavanja širenja korona virusa imati jako negativne posledice po ekonomiju. Prema njihovim procenama oko 25 miliona ljudi širom sveta će ostati bez posla.

Iz Međunarodne organizacije rada misle da bi ta brojka mogla biti i mnogo veća od 25 miliona. Oni podsećaju da je kriza iz 2008. povećala globalnu nezaposlenost za 22 miliona osoba. Ali, očekuje se da će ova recesija imati mnogo razorniji efekat na ekonomiju.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

U Evropi se priprema talas nacionalizacije?

by bifadmin

U Italiji je to već učinjeno, u Francuskoj je najavljeno, a i u Nemačkoj se o tome razmišlja: učešće države u vlasništvu preduzeća kao poslednja mera za spas firmi u vreme krize koju je izazvala korona.

Italija je već spremna za podržavljenje avio kompanije Alitalia, koja se i pre pandemije nalazila u velikim finansijskim problemima. U Francuskoj je ministar finansija Bruno Le Maire najavio mogućnost podržavljenja firmi koje se nalaze pred slomom. Doduše, u ove dve zemlje vlasništvo države u automobilskoj industriji ili na polju energetike nije neuobičajeno.

No, nemački političari i ekonomisti su vrlo oprezni kada je reč o uplivu države u privatni sektor, piše Dojče vele.
Uzmimo za primer Lufthansu. Najveća nemačka avio kompanija je zbog korona-krize faktički prisiljena da obustavi letove.

Za sada su preduzete ili najavljene neke mere. To su plaćanje troškova skraćenog radnog vremena, pružanje pomoći za prevazilaženje problema vezanih za likvidnost, ili mogućnost odalaganja plaćanja poreza. I one su trenutno dovoljne,  smatra vladin koordinator za avio transport Thomas Jarzombek. On kaže da će se kasnije odlučiti da li je potrebna i dodatna pomoć, ali je istakao kako „podržavljenje kompanije nije naš cilj“.

Achim Wambach, direktor Centra za evropsku ekonomiju ZEW iz Mannheima, kaže da nije sklon državnom učešću u vlasništvu privatnih kompanija ali u situaciji kada su okolnosti – normalne. „Nama se sada ne postavlja načelno pitanje da li bi država, koja određuje pravila ponašanja na tržištu, trebalo da bude jedan od aktera na tom istom tržištu. Sada se radi o kriznom menadžmentu“, naglasio je Wambach u razgovoru za DW.

Strani kapital uz državno jemstvo

„Država mora da pomogne preduzećima u vreme krize. Pogodan instrument za to bi moglo da bude oživljavanje fonda za privredu“, smatra Wambach. Nemačka je 2009. i 2010. godine preduzećima koja su se našla u problemima zbog svetske finansijske krize stavila na raspolaganje više od 100 milijardi evra. I to posredstvom državne banke za obnovu i razvoj KfW. Ta odluka je desetinama hiljada firmi pomogla da prebrode krizu i spasila je milione radnih mesta.

To rešenje je podrazumevalo da firme dobijaju na raspolaganje strani kapital – uz jemstva države. Klasično podržavljenje, dakle direktno učešće države u vlasništvu neke firme Wambach ne smatra dobrom opcijom.

Ali ni on nije siguran hoće li 100 milijardi evra biti dovoljno u sadašnjoj situaciji. „To u ovom trenutku ne možemo da znamo. Zato je potrebno da imamo opciju za eventualno proširenje sadašnjih mera podrške“.

Poslednje sredstvo odbrane

Već prošle nedelje, vodeći nemački ekonomski stručnjaci su naveli mogućnost osnivanja jednog „fonda za spas preduzeća kao poslednjeg sredstva“.

Oni su zatražili i da se Vlada ne pridržava slepo pravila o izbalansiranom državnom budžetu, takozvane „crne nule“, po svaku cenu. Uz to su predložili da se razmotri mogućnost umanjenja poreza. Jedan deo njihovih predloga je u međuvremenu više-manje prihvaćen, Naime, savezni ministar finansija Olaf Scholz je već najavio da će se u nastojanjima da se kriza prevaziđe, koristiti „sva potrebna sredstva“, uključujući i nova zaduživanja ako bude potrebno.

Stručnjaci u svojoj studiji predlažu da bi u slučaju potrebe trebalo omogućiti i direktno učešće države u preduzećima. „Ukoliko širenje kriznog talasa u privredi ne uspe da se zaustavi i dođe do rizika od velikog broja stečajeva, trebalo bi razmisliti da se kao poslednje sredstvo u spasavanju ekonomije primeni ulazak državnog kapitala u pojedine firme“.
Kao primer navodi se finansijska kriza 2008. i 2009. godine. Tada je država svojim novcem spasavala banke u okviru tzv. zaštitnog kišobrana SoFFin. Sve do danas, više od 10 godina kasnije, nemačka država još uvek ima udeo u većinski privatnoj banci Commerzbank od oko 15 odsto.

Država doduše ima vlasnički udeo i u telekomunikacionom divu Deutsche Telekom, ali iz drugih razloga. To je posledica nedovršene potpune privatizacije nekadašnje državne pošte.

Mada vodeći nemački ekonomisti nisu jedinstveni u stavu o tome koliki bi obim trebalo da ima taj državni krizni fond, vrlo je verovatno da će on biti formiran. Pitanje je samo kada.

Izvor: Dojče vele

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Vesti

Pandemija značajno smanjila zagađenje vazduha

by bifadmin

Satelitski snimci Evropske svemirske agencije ( ESA) pokazuju nagli pad zagađenja vazduha širom sveta. Ovakav trend je posledica uvođenja karantina i drugih restriktivnih mera u borbi protiv pandemije u mnogim zemljama. Stručnjaci kažu da je ovo najveće smanjenje emisija industrijskog zagađanja za tako kratko vreme od kako se vrše merenja.

Pandemija virusa korona izazvala je obustavljanje industrijskih aktivnosti. To je dovelo do privremenog pada nivoa zagađenja vazduha širom sveta, pokazali su satelitski snimci Evropske svemirske agencije.

Snimci satelita Sentinel-5P Evropske svemirske agencije (ESA) pokazuju da su tokom proteklih šest nedelja nivoi azotdioksida (NO2) iznad gradova i industrijskih područja u Aziji i Evropi znatno niži nego u istom periodu prošle godine.

Azotdioksid proizvode automobilski motori, fabrike i drugi industrijski procesi. Smatra se da on dovodi do pogoršanja bolesti respiratornog sistema, kao što je astma. Iako sam po sebi ne spada u gasove koji doprinose efektu staklene bašte, ovaj zagađivač vodi poreklo od istih aktivnosti i industrijskih sektora koji su odgovorni za veliki deo svetske emisije ugljenika i koji pospešuju globalno zagrevanje.

Stručnjaci kažu da je ovo najveće smanjenje emisija industrijskog zagađenja za tako kratko vreme od kako se vrše merenja.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Proizvodnja dezinfekcionih sredstava umesto viskija i votke

by bifadmin

Destilerije širom SAD preorijentisale su se na proizvodnju dezinfekcionih sredstava. Pojedine čak ustupaju ove proizvode besplatno, uprkos gubicima u proizvodnji.

Proizvođači alkoholnih pića sada se okreću proizvodnji dezinfikacionih sredstava, koristeći velike zalihe alkohola ili privremeno obustavljajući proizvodnju svojih pića.

Američka Kancelarija za oporezivanje i trgovinu alkoholom i duvanom je izuzela proizvođače alkoholnih pića iz obaveze da dobiju ovlašćenje koje je obično potrebno za proizvodnju sredstava za dezinfekciju ruku. Uprava za hranu i lekove, koja reguliše proizvodnju sredstava za sanitizaciju, saopštila je prošle nedelje da neće preduzimati mere protiv kompanija koje proizvode sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola.

Pored proizvođača viskija, votke i drugih žestog pića, proizvodnji sredstava za dezinfekciju ruku su se neočekivano pridružile i neke druge kompanije. U ovu akciju se uključila i Larouz (LaRose) koja proizvodi igračke, ali i bojice i lekove za decu.

Proizvođači pića kažu da imaju opremu, znanje i ljude za proizvodnju dezinfekcionih sredstava. Pojedine destilerije ustupaju ta sredstva neprofitnim organizacijama. Neke ih i same dele besplatno u zajednici u kojoj posluju, uprkos gubicima koje trpe u proizvodnji žestokih pića zbog zatvaranja restorana i kafića.

Prva ispitivanja tržišta nagoveštavaju da tri četvrtine od oko 2.000 američkih kraft destilerija razmatra pravljenje sredstva za dezinfekciju ruku. Cilj je pomoći zdravstvenim radnicima, policiji i široj javnosti. Destilerije koje su se odlučile na takav korak slede uputstva Svetske zdravstvene organizacije. Ali, kako pišu američki mediji, sada se pojavio novi problem – nestašica plastičnih boca na tržištu za pakovanje sredstava za dezinfekciju, za kojima je takođe višetruko porasla potražnja.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Vesti

Propadanje malog srpskog privrednika u vreme korone

by bifadmin

Pandemija virusa korona najteže je pogodila one koji su u velikom sistemu najslabiji. U ovom slučaju to su mali i srednji privrednici.

Ekonomski efekti propadanja biznisa vidljiviji su iz dana u dan. Bez posla ostaje sve više zaposlenih zbog firmi koje ne mogu da opstanu u ovakvim uslovima. A država sporo i gotovo nezainteresovano najavljuje planove za pomoć, takozvane ekonomske pakete.

I odmah na startu, od čelnika saznajemo da su paketi namenjeni onima koji su ionako privilegovani i jaki. Dakle, mogu da istrpe teret zadržavanja većeg broja radnika, pokrivanja gubitaka i doniranja novca za kupovinu respiratora. Mali privrednici ne nadaju se gotovo ničemu.

Među njima je i „Mala mlekara“ Silbaš, čije ime govori sve. U Silbašu ima oko 3.000 stanovnika, a vlasnici se mlekarstvom bave punih 28 godina. Sada pripremaju katanac, a u razgovoru za 021 vlasnik Samo Žjak pojašnjava kako je izgubio nadu da će se izvući iz ovako teške ekonomske situacije, koja je pogodila i druge manje mlekare po Vojvodini, ali i u celoj Srbiji.

„Godinu smo počeli stabilno, ali su se već u februaru pojavili znaci da će posao ići loše. Mi smo u lancu proizvodnje i distribucije. To znači da otkupljujemo mleko od poljoprivrednika, obrađujemo i pravimo proizvod u vidu mleka i trapist sira. Potom ih putem distributera dostavljamo zainteresovanim kupcima. Sa otkupom mleka ćemo uskoro morati da prestanemo jer nemamo kome da prodamo proizvod. Svi su nam otkazali, zatvorili su restorane, brze hrane, sve“, priča Samo, Slovak po poreklu.

Mali neće biti na spisku podrške

Kupci su otišli, ali su obaveze prema državi ostale. Svi računi i porezi moraju da se plate, ali će biti nemoguće pokriti sve rashode. Zato će možda uskoro ostati bez struje.

„Veliki sistemi nemaju milosti. Pokušajte da ne platite telefon, pa i u ovoj situaciji, vi nećete naići ni na čije razumevanje. Ti brojevi koje nazovete, odatle ne dobijate odgovore. Stignu jedna, druga, treća opomena i isključenje. Koji god paket pomoći da Srbija pripremi, mislim da u njemu nećemo biti mi obični, lokalni privrednici. Za to treba da budete bliski sa određenim krugovima ljudi, da uletite u tu priču. Tako je oduvek bilo i biće“, smatra vlasnik silbaške mlekare.

Na pitanje 021 koliko trenutno ima sirovine u pogonu, on kaže – previše. Zbog toga će i morati da otkaže poljoprivrednicima od kojih je nabavljao sirovo mleko. Time će, svestan je, ugroziti i njihovo preživljavanje.

„Prošle nedelje prodali smo ukupno 300 kila sira. Sada nula. Danas nam je došlo 2.000 litara mleka i to ne može da stoji, mora da se preda, a mi se u ovoj situaciji nadamo da ćemo barem mleko prodati po punoj ceni nekoj od jačih mlekara. U suprotnom, i ono i mi propadamo. Imamo dosta trapista koji stoji, a za koji se nadamo da ćemo ga prodati po nižoj ceni barem. Svi mi mali preduzetnici nadali smo se nekom rešenju, ali ne možemo ni da dođemo do onih većih igrača“, kaže Žjak.

On međutim neće otpustiti svoje zaposlene, uprkos ovoj krizi. Ipak, ne gaji nadu da će zbog toga biti „pohvaljen“ od najviših državnih čelnika.

Nikad nismo živeli, samo smo preživljavali

Na pitanje 021 kako će uspeti da zadrži radnike bez proizvodnje, Žjak pojašnjava da je reč o nekoliko ljudi, mahom i njegovih komšija, kojima je već isplatio martovsku platu, a pokušaće da ih pokrije prodajom preostalog mleka. Od toga, kaže, zavisi sve.

„Kad smo mi počinjali sa radom 1992. godine, uslovi su bili malo drugačiji. Tada se sa socijalističke privrede prelazilo na kapitalističku. Krenula je inflacija, ratovi – ja sam nekoliko meseci nakon otvaranja mlekare morao da odem na front. Potom smo očekivali da je najgore iza nas, da ćemo živeti lep život, ali išli smo iz jedne krize u drugu krizu. Nikad nismo živeli, samo smo preživljavali.
Nekako smo se mi manji uvek nalazili na pogrešnoj strani jer, vidite, nije svima u ovoj situaciji toliko loše. Ovo je poput ratnog stanja, a tada ste imali profitere. Za sve naše bogataše mahom znate kako su se obogatili“, priča vlasnik „Male mlekare“.

Za kraj, situaciju upoređuje sa fudbalskom utakmicom.

„Trenutno se tokom trajanja utakmice menjaju pravila igre. Stalno menjate igrače, većinu izbacujete, ali držite onog jednog koji je navodno najbolji. Ostaje samo on na terenu. Kako će on sam igrati celu utakmicu? Mora nekome i da doda loptu“, smatra Samo Žjak.

Gorica Nikolin
Izvor: https://www.021.rs/

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci