Tag:

poljoprivreda

Mikrobilje kao šansa za posao

by bifadmin 5. октобар 2022.

Svetski trend uzgoja mikrobilja polako ali sigurno širi se u Srbiji, pa je ova „super hrana“ postala „hit“ među mladima koji sve više praktikuju zdrave stilove života. Ove male biljke koje u sebi sadrže izuzetno visok nivo hranljivih materija su čak i pojedini lanci i prodavnice zdrave hrane uvrstili svoj asortiman.

U njemu je poslovnu šansu prepoznala i Danijela Ratkov, inače hemičarka po struci, pa je pre pet godina počela da proizvodi klice i uzgaja mikrobilja za svoju porodicu. Tokom vremena je sa saradnicima razvila i proizvodnju i brend „Grina“ u okviru koje se danas proizvode klice, mikrobilje, sokovi od žitnih trava, biljna mleka. Uskoro će na tržištu plasirati i biljne sireve od mahunarki i žitarica u kojima će se, između ostalog, naći i klice i mikrobilje.

Šta je mikrobilje?

Mikrobilje je vrlo mlado povrće visoko oko 5 do 10 centimetara, punog, vrlo često intenzivnog i aromatičnog ukusa uzrokovanog koncentrisanim sadržajem hranjivih sastojaka. Raste u raznim bojama i teksturama, a ukus varira od neutralnog do pikantnog, blago kiselog ili čak gorkog, u zavisnosti od vrste.

„Prepoznajući njihovu vrednost, sve veći broj ljudi i kod nas i u svetu ih upotrebljava kao dodatak svojoj ishrani kao veoma zdrav i nutritivno bogat izvor hranjivih materija koje pored gradivnih osobina imaju i vrlo blagotvorne zdravstvene efekte, te ih ljudi koriste i prilikom lečenja i oporavka i od najtežih bolesti“, objašnjava Nenad Ratkov, Danijelin muž.

Kozumiranje mikrobilja i povrća je generalno povezano sa manjim rizikom od mnogih bolesti, zahvaljujući velikoj količini vitamina, minerala i korisnih biljnih jedinjenja koja sadrže mnogostruko više nego odrasle biljke iste vrste.

„Kao takvo može smanjiti rizik od mnogih bolesti. Jedan od mnoštva primera koliko su hranjive materije koncentrisane u mikrobilju ilustruje i činjenica da 50 grama mikrobilja brokolija ima istu količinu sulforafana (detoksifikujući izotiocijanat za koji se smatra da je antikancerogena supstanca) kao u jednom kilogramu zrelog brokolija“, ukazuje Nenad.

Kako se konzumira?

Mnogo je načina da se mikrobilje uključi u ishranu, kao dodatak salatama, prilog jelima, sendvičima. Takođe, može se dodavati u smutije i sokove. Sok od ječmene trave popularan je primer soka od mikrobilja. Trend u svetu je da se od mikrobilja proizvode i razni suplementi, medicinski i kozmetički preparati.

Mikrobilje je vrlo pogodno i za individualno uzgajanje, jer se može gajiti na raznim mestima, uključujući na otvorenom, u plastenicima, pa čak i na prozorskoj dasci. Sve više ljudi se odlučuje da mikrobilje uključuje u svoju ishranu time što počinje da ga samostalno proizvodi.

Kako da sami gajite mikrobilje?

Kod uzgajanja mikrobilja kod kuće, važno je da je seme obavezno netretirano (po mogućstvu organski proizvedeno) i da se odaberu rastući medijumi (supstrati) koji su deklarisani i u čiji sastav se može pouzdati.

Potrebna je posuda, kvalitetno seme i dobar medijum za rast, pravilno osvetljenje – bilo sunčevo ili veštačko osvetljenje (led lampa, temperatura boje svetla od 6000 K), idealno za 12-16 sati dnevno.

Izvor: PKS

Foto: OleksandrPidvalnyi, Pixabay

5. октобар 2022. 0 komentar

Uticaj akvizicija na poljoprivredu: Kupi zemljište, ne proizvode ga više!

by bifadmin 30. септембар 2022.

Istočna Evropa je po broju akvizicija poljoprivrednog zemljišta trenutno druga u svetu, odmah iza Afrike. Veliki broj stranih akvizicija u novim članicama EU je dao različite rezultate, ali generalno nije obezbedio poljoprivredni razvoj kakav se očekivao. Iskustva uporedivih zemalja pokazuju da značajniji priliv stranih ulaganja u našu poljoprivredu ne bi opravdao procene o brzom rastu produktivnosti, ali bi zbog unutrašnjih slabosti mogao da ubrza gašenje malih gazdinstava.

Mark Tven je pre skoro dva veka rekao: „Kupi zemljište, ne proizvode ga više!“ Čuveni američki književnik je, osim po svojim delima, bio poznat i po lucidnim predviđanjima budućnosti. Ipak, verovatno ni on nije mogao da pretpostavi da će u jeku četvrte industrijske revolucije svet doći u situaciju da se vrati na dva osnovna pitanja: kako ćemo se grejati i kako ćemo se prehraniti?

Pitanje prehrambene sigurnosti je postalo alarmantno mnogo pre rata u Ukrajini, odmah po izbijanju prethodne finansijske krize, od kada je zemljište ponovo postalo „novo zlato“ a umnožavanje velikih akvizicija počelo da podseća na „zlatnu groznicu“. Mahnito kupovanje zemljišta se odvija i u Evropi, pre svega u njenom istočnom delu. Prema podacima specijalizovane baze podataka „Land Matrix“, Istočna Evropa je po broju akvizicija poljoprivrednog zemljišta trenutno druga u svetu, odmah iza Afrike.

Ovakva „glad za zemljom“ baš u ovom regionu ima više razloga. Zemlja je plodna a daleko jeftinija u poređenju sa cenama u Zapadnoj Evropi, odakle dolazi i najveći broj investitora. S druge strane, i same istočnoevropske države se nadmeću u privlačenju stranih ulaganja u poljoprivredu, podstaknute i zajedničkom boljkom koja se ispoljava kroz sve praznija sela.

U Srbiji, poput ostalih zemalja Istočne Evrope, država ohrabruje strana ulaganja u poljoprivredni sektor. Slično našim susedima, glavni mamci za investitore su jeftino poljoprivredno zemljište i još jeftinija radna snaga. Prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je oko 7.500 evra po hektaru, dok je prosečna cena u državama Evropske unije od 20.000 do 50.000 evra po hektaru. Institut ekonomskih nauka procenjuje da je poljoprivredno zemljište pet do 11 puta priuštivije stranim ulagačima nego domaćim poljoprivrednicima.

Prema podacima „Land Matrix“ iz 2020. u Srbiji je preuzeto 103.865 hektara poljoprivrednog zemljišta i zaključeno je ukupno 19 ugovora. Analiza ovih podataka ukazuje da su nad većinom zemljišta investitori stekli kontrolu kupovinom, a u manjem broju ugovora zakupom. Ulagači potiču iz stranih zemalja, a u posed zemljišta dolaze preko zavisnog privrednog društva osnovanog u Srbiji, navodi Ana Budak u studiji o posledicama liberalizacije tržišta poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Pad zaposlenosti veći od rasta produktivnosti

Imajući u vidu da je prehrambena sigurnost od strateške važnosti za svaku zemlju, kod nas se kao i u celom svetu vode žestoke rasprave o tome kakve mogu biti dugoročne posledice velikih akvizicija u poljoprivredi. Dosadašnja istraživanja osciliraju između zaključaka da su one „ogromna prilika za napredak“ i ocena da je to „puko grabljenje zemlje“, koje preti ruralnim egzodusom i nameće model industrijalizovane poljoprivrede koju društvo ne želi.

Budući da su nove članice EU tokom liberalizacije svog tržišta već iskusile efekte akvizicija poljoprivrednog zemljišta na ruralni razvoj, produktivnost, zapošljavanje i dohodak u poljoprivredi, njihova iskustva su od velikog značaja za nas, ističe Budak, koja je analizirala glavne karakteristike poljoprivrede u Srbiji u odnosu na uporedive zemlje, Sloveniju, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i Poljsku.

Nalazi ukazuju da je tokom pristupanja a posebno nakon prijema novih članica u EU, poljoprivredno zemljište poskupelo, sa prosečnim godišnjim rastom cene po hektaru od 10% u Poljskoj, do čak 200% u Rumuniji u pojedinim periodima. U isto vreme, smanjila se priuštivost zemljišta za lokalne poljoprivrednike, te je trenutno ono znatno priuštivije u Srbiji, posebno u odnosu na Poljsku, Rumuniju i Sloveniju. „Stoga, možemo očekivati da će za kupovinu poljoprivrednog zemljišta u Srbiji biti zainteresovani investitori iz zemalja EU, poput Slovenije, Nemačke, Holandije, Francuske ili Belgije, što se jasno može uočiti i iz dosadašnjeg trenda“, navodi se u analizi.

Evropska komisija je u svom izveštaju istakla da je pristupanje novih članica EU stimulisalo investitore iz „starih“ članica da ulažu u njihovu poljoprivredu, olakšalo pristup kreditima i podstaklo veliki rast subvencija za poljoprivrednike. Sve navedeno dovelo je, osim do povećanja cena zemljišta, i do rasta dohotka poljoprivrednika i transakcija poljoprivrednog zemljišta.

Istraživanja su pokazala da se značajno povećala i produktivnost, ali samo u državama gde se najveći deo proizvodnje odvija u velikim kompanijama. Uporedo sa rastom vrednosti poljoprivredne proizvodnje u novim državama članicama, smanjivala se zaposlenost koja je u prvih pet godina nakon pristupanja EU opala u proseku za 55%, najviše u Mađarskoj (57%).

Budak, međutim, ističe da je uticaj na produktivnost prenaglašen, jer detaljna analiza dostupnih podataka pokazuje da je taj rast slabog intenziteta i na dugi rok, što je slučaj i u Srbiji. Veliki skok produktivnosti je zabeležen jedino u Mađarskoj, ali je ona naglo pala nakon izbijanja svetske finansijske krize, dok je u Bugarskoj, gde su migracije seoskog stanovništva najizraženije, poljoprivredna proizvodnja stagnirala.

Komparativna analiza pokazuje da u većini posmatranih zemalja preovlađuje korišćenje poljoprivrednog zemljišta po osnovu vlasništva, sa udelom od 60 do 71%. U Srbiji je oko 70% korišćenog poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu, ali se obrađuje znatno manje raspoloživih površina nego u Rumuniji i Poljskoj.

Akvizicije ubrzavaju napuštanje sela

Prosečna veličina gazdinstva je najmanja u Rumuniji (3,7 hektara), u Mađarskoj je gotovo trostruko veća (10,9 hektara) u Bugarskoj znatno viša nego u prethodne dve zemlje (22 hektara), dok u Sloveniji iznosi sedam a u Poljskoj 10,2 hektara. Sa prosečnom veličinom gazdinstva od 4,5 hektara, Srbija ima mnogo usitnjenije poljoprivredne posede od svih navedenih zemalja, izuzev Rumunije.

Kod nas, kao i u posmatranim zemljama, najbrojnija su poljoprivredna imanja do pet hektara, koja čine više od 77% svih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Međutim, situacija je značajno bolja nego u Rumuniji gde je skoro 92% gazdinstava manje od pet hektara, nego u Bugarskoj (82%) i Mađarskoj (81%), ali je lošija u poređenju sa Poljskom (54%) i Slovenijom (59%).

U svim posmatranim zemljama je jako izražena polarizacija između malih i velikih poljoprivrednih gazdinstava, koja se u novim državama članicama uvećala posle pristupanja EU. Tokom prvih pet godina nakon prijema, nestao je veliki broj malih poljoprivrednih domaćinstava, najviše u Rumuniji (453.000), potom u Bugarskoj (171.000) i Mađarskoj (151.000), dok je ovakav trend bio manje izražen u Poljskoj i Sloveniji.

Na različite ishode je značajno uticao kvalitet agrarnih politika u posmatranim državama, uključujući mere za smanjene odliva seoskog stanovništva, na šta ukazuje i starosni prosek vlasnika imanja. On je najbolji u Poljskoj, gde je više od 10% vlasnika gazdinstava mlađe od 35 godina, a tek oko 11% je starije od 64 godine. Kod nas je svega 4,8% vlasnika gazdinstava mlađe od 35 godina, dok je skoro trećina starija od 65 godina. Među posmatranim zemljama, Rumunija je jedina koja ima lošiji starosni prosek nego Srbija.

„Istraživanja su pokazala i da rast akvizicija dodatno ubrzava odlazak ljudi iz sela u gradove. Zato je rizik da akvizicije poljoprivrednog zemljišta ispolje negativne efekte u Srbiji još veći, budući da stariji poljoprivrednici nemaju snage da se bore sa mnogo produktivnijim i bogatijim vlasnicima poljoprivrednih imanja, a upitni su i njihovi kapaciteti za usvajanje novih tehnologija i znanja koje veliki investitori, po pravilu, sa sobom nose“, ocenjuje Budak.

Sa ulaskom posmatranih zemalja u Evropsku uniju, počeo je da opada udeo poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti usled bržeg razvoja drugih industrija, naročito u državama gde je to učešće bilo izrazito visoko. Srbija u poređenju sa posmatranim zemljama ima najveći udeo poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti, ali ovaj procenat opada i kod nas.

Uporedni podaci o visini ulaganja u poljoprivredu pokazuju da se u ovu industriju najviše ulaže u Rumuniji, prate je Mađarska i Srbija, dok se manje ulaže u Poljskoj i Bugarskoj, a najmanje u Sloveniji. Primetno je da se vremenom ulaganja u poljoprivredu smanjuju u Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji i Sloveniji, dok su ulaganja relativno stabilna u Mađarskoj i Poljskoj.

Mada je poljoprivreda trenutno najznačajnija za Srbiju, u ovu delatnost se ne ulaže srazmerno njenoj važnosti. Budak kao primer navodi poređenje između naše zemlje i Rumunije: udeo poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti je za preko 31% veći u Srbiji nego u Rumuniji, ali su ulaganja kod nas za gotovo 13% manja nego u ovoj susednoj državi. Ukupno gledano, razvoj poljoprivrede u Srbiji prati kretanja u Rumuniji i Bugarskoj, dok značajno zaostaje za poljoprivrednim kapacitetima u Sloveniji.

Autorka na kraju zaključuje da je komparativna analiza pokazala da liberalizacija tržišta i pristupanje Srbije Evropskoj uniji neće dovesti do značajnijeg rasta produktivnosti u poljoprivredi. S druge strane, zbog velike usitnjenosti poljoprivrednih gazdinstava, lošeg starosnog proseka njihovih vlasnika i nedovoljnih ulaganja u modernizaciju, našoj zemlji preti realna opasnost od ubrzanog nestanka velikog broja malih poljoprivrednih proizvođača.

Branko Bogavac

Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022.

Foto: Red Zeppelin, Unsplash

30. септембар 2022. 0 komentar

B&F Plus Ekonomija

Produktivnost poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini: Ko više proizvede, a ko više pojede

by bifadmin 9. септембар 2022.

Stočarska gazdinstva raspolažu daleko najvećim površinama u Vojvodini, dok su najmalobrojniji povrtari koji imaju preko 13,5 puta manje poljoprivrednog zemljišta od stočara. I pored toga, stočarstvo je najneproduktivnije, a povrtarstvo je među poljoprivrednim delatnostima sa najvećim učinkom u pokrajini. Najvredniju imovinu imaju gazdinstva koja se bave svinjarstvom i živinarstvom, dok su ratari najzastupljeniji ne samo u Vojvodini, već u celoj Srbiji.

Prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva u Vojvodini se uvećala u poslednjih nekoliko godina za više od tri puta, na oko 21,4 hektara. To je, međutim, preko 24 puta manje od prosečne veličine poljoprivrednog imanja u Slovačkoj, gde ona iznosi 524,8 hektara. Slovačka dominira po ovom pokazatelju u Evropskoj uniji, zbog velikog broja gazdinstava koja raspolažu u proseku sa oko 1.200 hektara obradivog zemljišta. Istovremeno, u Slovačkoj je čak 95% korišćenog poljoprivrednog zemljišta zakupljeno, dok je u Srbiji taj procenat manji od trećine, a u Vojvodini je u zakupu 44% obradivih poljoprivrednih površina.

Stočarska gazdinstva imaju najviše zakupljenog zemljišta, skoro 55% u Srbiji i preko 81% u Vojvodini. U pokrajini, ova gazdinstva raspolažu u proseku sa 7,4 uslužnih grla, pri čemu je stočarstvo najviše zastupljeno u Severnobačkom a najmanje u Južnobačkom okrugu, navodi se u analizi Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u održivosti gazdinstava u Vojvodini na osnovu njihove produktivnosti.

Istraživanje je obuhvatilo 530 gazdinstava, među kojima preovlađuju ona koja se bave ratarstvom. Pored njih, obrađeni su podaci za gazdinstva u još šest delatnosti: povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo, mlečno govedarstvo, stočarska proizvodnja, svinjarstvo i živinarstvo, kao i mešovita biljna i stočarska proizvodnja. Na osnovu prikupljenih podataka, analizirani su osnovni proizvodni kapaciteti posmatranih gazdinstava, produktivnost radne snage i zemljišta.

Ratarstvo najraširenije

Rezultati pokazuju da stočarska gazdinstva u Vojvodini, pored toga što imaju najviše zemljišta u zakupu, raspolažu i najvećim površinama, sa oko 38 hektara u proseku. Veće površine od pokrajinskog proseka imaju još samo ratari, a najmanje parcele poseduju uzgajivači povrća, svega 2,8 hektara u proseku, odnosno preko 13,5 puta manje od prosečnih površina u stočarskoj proizvodnji.

Ovakva srazmera je očekivana, objašnjava se u istraživanju, imajući u vidu da stočarska gazdinstva pored uzgoja stoke organizuju i proizvodnju stočne hrane, što po pravilu zahteva veće površine. Takođe, ona imaju pravo prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u odnosu na druge tipove gazdinstava, kako bi mogla u potpunosti, ili bar većim delom da obezbede stočnu hranu iz sopstvene proizvodnje.

Gazdinstva koja se bave ratarstvom su najzastupljenija u Vojvodini kao i u celoj Srbiji i u velikoj meri utiču na ostvarene rezultate u poljoprivredi. Ratari u pokrajini imaju u proseku više od 27 hektara zemljišta, dok je ukupna vrednost njihove imovine nešto manja od 180.000 evra. Nasuprot tome, uzgajivači povrća su najmalobrojniji i imaju najmanju vrednost imovine, ukupno ispod 40.000 evra, Ipak, reč je o vrlo intenzivnoj proizvodnji, što može pozitivno uticati na uspešnost poslovanja, napominje se u studiji. Najvredniju imovinu imaju gazdinstva koja se bave svinjarstvom i živinarstvom, preko 188.000 evra, a među gazdinstvima sa većom vrednošću imovine je i mlečno govedarstvo, gde ona iznosi skoro 170.000 evra.

Voćari angažuju najviše radnika

Najveći utrošak radne snage zabeležen je kod gazdinstava voćarsko-vinogradarskog tipa, a najmanji kod mešovitih gazdinstava. Imanja na kojima se uzgaja povrće ostvaruju najveću godišnju dodatu vrednost po radniku, približno 54.000 evra, dok je ona najmanja u stočarstvu, ispod 16.000 evra. Ovolika razlika proističe iz činjenice da je povrtarstvo vrlo intenzivna delatnosti koja iziskuju angažovanje značajno većeg broja radnika u odnosu na ekstenzivniju stočarsku proizvodnju, što svakako utiče i na ostvarene rezultate.

Kada se produktivnost izrazi preko neto dobiti po neplaćenoj radnoj snazi, odnosno nosiocu gazdinstva i članovima njegovog domaćinstva, primetno je da voćarsko-vinogradarska gazdinstva imaju najbolji rezultat u iznosu od približno 106.000 evra, a mešovita gazdinstva najlošiji, manje od 16.000 evra. Voćarsko-vinogradarska gazdinstva su visoko intenzivna i imaju najveći utrošak rada od svih pomenutih gazdinstava. Međutim, na ovim gazdinstvima, za razliku od većine drugih, preovlađuje plaćena radna snaga u odnosu na rad članova domaćinstva.

Produktivnost radne snage se može izraziti i preko vrednosti proizvodnje i bruto dobiti kao pokazatelja ostvarenih rezultata. Prema prvom pokazatelju, gazdinstva koja se bave svinjarstvom i živinarstvom imaju najbolje ostvarene rezultate. Naime, ova gazdinstva ostvaruju vrednost proizvodnje veću od 64.000 evra godišnje po radniku.

S druge strane, gazdinstva koja se bave stočarstvom imaju najnižu produktivnost i prema ovom pokazatelju, ispod 25.000 evra godišnje po radniku. Najveću bruto dobit po radniku takođe ostvaruju poljoprivrednici koji se bave svinjarstvom i živinarstvom, približno 32.000 evra, dok mešovita gazdinstva imaju najmanju vrednost ovog indikatora, oko 16.700 evra.

Produktivnost zemljišta najveća u povrtarstvu

Kada se meri produktivnost zemljišta, poljoprivrednici u povrtarstvu su najproduktivniji, sa vrednošću proizvodnje po hektaru od preko 20.000 evra, odnosno ostvaruju više od 15.000 evra bruto dobiti po hektaru. To pokazuje da ova gazdinstva uspevaju da ostvare dobre rezultate, uprkos tome što raspolažu relativno malim površinama zemljišta.

Gazdinstva koja se bave stočarstvom beleže, sa druge strane, najlošije pokazatelje produktivnosti zemljišta. Naime, ova gazdinstva, imaju u proseku nešto preko 1.000 evra vrednosti proizvodnje po hektaru, odnosno oko 700 evra bruto dobiti po hektaru.

Istraživanje jasno pokazuje da gazdinstva koja se bave intenzivnijom proizvodnjom, kao što su povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo, svinjarstvo i živinarstvo ostvaruju bolju ukupnu produktivnost. To znači da su ova gazdinstva uspešnija, da imaju profitabilniju proizvodnju, a time i da su ekonomski održivija. S druge strane, gazdinstva koja se bave stočarstvom, imaju najlošije indikatore produktivnosti i realno su manje ekonomski održiva.

Maja Đurić

Biznis & finansije, broj 199/200, jul/avgust 2022.

Foto: Iva Rajovic, Unsplash

9. септембар 2022. 0 komentar

IT i nauka

Poljoprivrednici i hakeri udruženi u borbi protiv pametnih mašina

by bifadmin 23. август 2022.

Širom sveta poljoprivrednici se udružuju kako bi svoje pametne traktore zaista učinili svojima, zato što ne žele da budu zavisni od njihovih proizvođača koji im već godinama ne dopuštaju da sami popravljaju ili nadogađuju svoje mašine.

Pokret nezvanično prozvan “pravo na popravku” okuplja veliki broj farmera koji se, u želji da unaprede svoja potrošačka prava, zalažu da im se vrati mogućnost da pošto kupe neku mašinu sami odlučuju gde i kako će je popravljati. Trenutno je sva moć u rukama proizvođača tih mašina, budući da oni jedini imaju pristup njihovim softverima, koji upravljaju svim funkcijama traktora. Drugim rečima, u rukama proizvođača traktora nalazi se ključ bez kojeg je nemoguće pokrenuti popravku mašine.

Međutim, na ovogodišnjoj hakerskoj konferenciji DEF CON haker pod imenom Sick Codes “otključao” je softver pametnog traktora marke John Deere i na taj način njegovim korisnicima omogućio da sami vrše određene popravke, odnosno da ne moraju za svaku intervenciju ići u servis proizvođača ove mašine.

Pomenuti haker izjavio je da je ovo akt “oslobađanja traktora” a potom je kompanija John Deere saopštila da blisko sarađuje sa partnerima za sajber bezbednost i “prihvata savete etičke hakerske zajednice” kako bi ostala na liderskoj poziciji u ovoj industriji.

Izvor: The Conversation

Foto: Chris Robert, Unsplash

23. август 2022. 0 komentar

B&F Plus Ekonomija

Porodična firma iz Velike Plane koja „kroji“ seme povrća širom sveta: „Superior“ paprika za koju se i stranci grabe

by bifadmin 31. јул 2022.

„Gazela preduzeća su ona preduzeća koja brzo dolaze do proizvoda. Proizvodnja semena to nije. Ovo je mukotrpan posao u kome ne znate da li ćete na kraju uspeti da se plasirate na tržištu. Ovo je i utakmica u kojoj pokušavamo da dobijemo svaki meč – ali ne po svaku cenu“, ističe Nebojša Đinović, izvršni direktor preduzeća „Superior“.

Nekada veliki proizvođač semena, a naročito semena kukuruza, Jugoslavija je bila na svetskoj mapi i prva adresa onima koji nisu bili bogati ovim produktom. Jugoslavije više nema, ali zato u Srbiji postoje stručnjaci koji su decenije života uložili u obrazovanje, istraživanja i posao u semenskoj proizvodnji. Jedan od takvih je profesor dr Ivo Đinović, koji je svoje znanje pretočio u poslovanje jednog od najuspešnijih malih preduzeća u Srbiji, „Superior“ iz Velike Plane.

Ivo Đinović je bio specifičan po tome što je „batalio“ državni posao da bi se posvetio usavršavanju domaćeg paradajza. Tako su 1993. godine nastali hibridi paradajza „Maraton“, „Uragan“ i „Kazanova“, a ubrzo i najpoznatiji proizvod „Superiora“, seme paprike „Slonovo uvo“. U posao ulaze i njegovi sinovi, da bi firma sada raspolagala hektarima koji su pod paprikom.

O istoriji firme, složenom poslovanju, specifičnostima semenarstva, ali i velikim problemima koja su prisutna u ovom poslu za B&F govori izvršni direktor „Superior seeds“, master inženjer poljoprivrede Nebojša Đinović.

Mi ne šijemo semensku konfekciju

Uprkos činjenici da je posao rizičan, a skup, u Srbiji je proizvodnja semena na visokom nivou i odoleva negativni trendovima. Bar za sada. Na semenarstvo globalno, ali i lokalno, utiču tri faktora – geopolitički, demografski i agroklimatski, objašnjava Đinović.

„Agroklimatski uslovi nisu isključivo globalni, već obuhvataju mikroklime u gradovima i selima. Klimatski uslovi su se mnogo promenili u poslednjih 20 godina i setićete se da se nekad u maju, kad se sadi paprika, radilo u džemperima. Poslednjih godina smo u majicama, a ove godine nismo znali da li nosimo kabanice ili majice“, priča Nebojša Đinović.

Demografske faktore relativno je lako objasniti – ljudi je sve manje, pa time i radne snage, te je sve zahtevnije naći stručan kadar koji će se baviti proizvodnjom semena. Ipak, geopolitički faktori su najsloženiji, jer se ne zna za koga i za šta se radi, ističe Đinović i dodaje:

„Jednostavno, vi nemate plan kome ćete prodavati seme, to nije nešto na šta vi utičete. Takođe, nisam imao priliku da razgovaram sa vlasnicima velikih semenskih kuća jer oni ne žele sa mnom da razgovaraju – neguju kapitalističku, represivnu taktiku, po kojoj po svaku cenu plasiraju svoj proizvod, bez obzira na to što se tokom proizvodnje eksploatišu deca i stvara ogromna zarada za mala ulaganja. Može im se. Ja sam protiv tih evropskih pravila i igara, jer sam doživeo da me veliki igrači deset godina ‘ćuškaju’ sa strane. Makar zauvek bili mala seoska firma, mi nismo spremni na te poteze“.

To ne znači da firma ne posluje po tržišnom principu – naprotiv. Činjenica da ne znate kome prodajete proizvod uslovljava vas da se prilagodite tržištu i date mu ono što želi. Ipak, priča je složenija od puke proizvodnje, jer njoj prethodne godine istraživanja.

„Naša kompanija poznata je po stavu mog oca da mi ne šijemo konfekciju, već ‘odela po meri’. Ali da biste dobili neki proizvod, morate da se poslužite onim što u prirodi već postoji. Mi ne radimo s genetički modifikovanim organizmima, već radimo prost odabir iz populacije. Sada, posle 30 godina postojanja, u svojoj bazi imamo oko 100.000 različitih sorti povrća, naše ‘očeve’ i ‘majke’ za pravljenje hibrida. Novi proizvod zahteva barem osam godina rada, a proizvod može da vam zaživi ili da nikad ne zaživi. U našem poslovanju se dešavalo da za nekim novim proizvodom odmah nastane pomama na tržištu, ali imamo i seme paprike koja nikada nije prošla. Nema pravila“, navodi Đinović.

Od ideje do trpeze je dug i nimalo jeftin put. Posao selekcije i razvoja je četvrtina ukupnog rada u „Superioru“, veliki iznosi se ulažu u inovacije, a tek poneki proizvod vrati novac koji je u njega uložen. Đinović ističe da sami finansiraju istraživanja, bez ikakve pomoći države, jer su suviše mali da bi postali institut, a i onda bi im finansiranje zavisilo od odobrenih projekata. Pored ograničenih finansija, prepreka za poslovanje je i sve veći odliv kadrova iz Srbije.

„Nama je potrebno još stručnjaka, ali i radne snage da bismo uspešno nastavili s poslovanjem. Dešava se da odškolujete stručnjaka, a on znanje i stečeno iskustvo odnese u Nemačku gde će raditi za mnogo, mnogo veću platu, neizdrživu za nas“, kaže naš sagovornik.

Bez semena nema ni poljoprivrede

Kako onda ova firma uspeva da bude među najboljim malim preduzećima u Srbiji? Odgovor leži u uspešnoj prodaji kvalitetnih semena, a od pomoći su i bankarski krediti koje „Superior“ mora da uzima jer, kao što je rečeno, država ne podržava semenarstvo.

„Za istraživanja nemamo nikakvu pomoć, a subvencije države, kao i svi drugi poljoprivrednici, koristimo kako bismo obnovili neku opremu. Ipak, izvozimo u 18 zemalja, uključujući Uzbekistan, Kirgistan, Egipat, Sloveniju, pa i u SAD. Naše ‘Slonovo uvo’ nam je najpre otvorilo put ka Bugarskoj i Rumuniji, u kojima se tradicionalno prave proizvodi od paprike“, navodi Đinović.

Zato, na primer, izvoz semena paprike nije moguć u zemlje poput Irana, gde se paprika u jelima ne koristi.

„Superior“ količinski izveze mnogo više semena nego što proda na domaćem tržištu. Međutim, na domaćem tržištu se više zaradi, uprkos nelojalnoj konkurenciji i krađi intelektualne svojine. „Srbija ima 18.000 hektara pod paprikom, a od toga je 15.000 hektara naše ‘Slonovo uvo’. Ali naši ljudi ne kupuju seme, oni vade seme sami i time nam uništavaju prodaju, kradu intelektualnu svojinu i prave problem koji se naziva ‘farmerovo seme’ ili ‘seme sa tavana’, s čime se suočavaju i druge semenske kuće. Na sastanku semenske asocijacije na nivou Srbije zaključili smo da problem ne može da se reši bez reakcije države, ali nema naznaka da je država zainteresovana. Semenarstvo nije u fokusu, jednostavno se ne shvata da je seme baza i da bez semena nećete imati povrće, voće, kukuruz“, naglašava izvršni direktor „Superiora“.

Ove sezone je proizvodnju semena bilo izuzetno teško pokrenuti baš zbog činjenice da se ovo zanimanje sve manje isplati. Gruba računica kaže da je isplativije gajiti običan kukuruz koji ćete prodati za 40 dinara i zaraditi neki simboličan iznos, nego uložiti mesece rada i na desetine ljudi na razvoju semena povrća. Zato su firme poput „Superiora“ u velikoj dilemi – da li da se nadaju da će se radna snaga nekako pojaviti u Srbiji ili da sele celokupnu proizvodnju? Đinović kaže da je ovo drugo, nažalost, sve realnija opcija.

„Ja sam se 25 godina borio protiv toga da selimo proizvodnju bilo gde, jer sam patriota i lokalpatriota. Međutim, kako stvari stoje, mislim da ćemo se i mi seliti kao što se svi sele. Ja se još uvek nisam pripremio za tako nešto jer, iskreno, nemam poverenja u ljude koje ne poznajem, a semenska proizvodnja je stvar poverenja – ako nekome poverite ‘oca’ i ‘majku’ svog proizvoda, svog semena, lako će vam to neko ukrasti“, bojazan je sagovornika B&F-a.

Proizvodnja po meri se radi godinama

„Superior“ proizvodi semena povrća specifična po boji i obliku za različite zemlje. Uglavnom se biraju tereni koji su klimatski slični našem (ili bolji od našeg), što za povrće podrazumeva manje kiše i više sunca.

„Ovih dana vodimo pregovore s firmom iz Indonezije, kojoj smo poslali uzorke semena paprike i paradajza. Iskreno, ne očekujem dobar rezultat jer je to područje s mnogo kiše, a povrće poput paprike zahteva na stotine godine prilagođavanja da bi vrsta uspela. Ta proizvodnja ‘po meri’ radi se godinama i dešava se da, dok mi stvaramo željeni proizvod, naše mesto u međuvremenu zauzmu firme koje ga već imaju u ponudi. Da bismo tu konkurenciju pobedili, moramo da radimo tokom cele godine, a ne samo leti, ali mi te resurse nemamo“, priča Nebojša Đinović.

Gorica Nikolin

Biznis & finansije, broj 199/200, jul/avgust 2022.

31. јул 2022. 0 komentar

Ekonomija

Zbog rekordnog roda avokada australijski poljoprivrednici apeluju na potrošače da više jedu ovo voće

by bifadmin 31. јул 2022.

U Australiji je ove godine rodilo 22 avokada po stanovniku te zemlje, zbog čega se zalihe ovog voća gomilaju do te mere da poljoprivrednici ne znaju kako da se reše viškova.

Ovogodišnji rod avokada u Australiji veći je za 26 odsto od prošlogodišnjeg, bar prema podacima poljoprivredne banke Rabobank. To je rezultat enormnog rasta sadnje ovog voća na pomenutom kontinentu, koji je intenziviran u poslednjih nekoliko godina.

Budući da iz godine u godinu avokada ima sve više na policama australijskih radnji, cena ovog voća je pala i to za 47 odsto u odnosu na njen petogodišnji prosek. To konkretno znači da se jedna voćka prodaje za jedan australijski dolar, što je oko 70 evrocenti.

Zato je potrošnja avokada povećana ali ne dovoljno da bi se potrošio ceo ovogodišnji rod. Ukoliko australijski poljoprivrednici ne izvezu ili ne prodaju više ovog voća, pitanje je gde će ga odlagati, odnosno šta će činiti sa svim onim neprodatim voćkama koje će završiti u đubretu. Iz tog razloga apeluju na kupce da u svoju potrošačku korpu dodaju koji avokado više, jer osim ličnog zdravlja važno je i zdravlje ekonomije njihove zemlje.

Izvor: ABC News

Foto: Pixabay

31. јул 2022. 0 komentar

Novi brojevi

Biznis & finansije 199/200: Specijalizovana proizvodnja u Srbiji – Pravo u metu

by bifadmin 20. јул 2022.

Nove sorte semena za povrće, biočar koji zarobljava ugljen- dioksid, komplikovana mašina za štampu creva za salame i kobasice koja košta skoro milion evra… Ili radarski senzori, displeji od LED dioda, stomatološke turbine, proizvodnja i integracija pozorišnih sistema… Sve ovo se pravi u Srbiji, u uspešnim domaćim preduzećima koja su malo poznata široj javnosti, ali zato za njih „zna ko treba da zna“. Zajedničko im je da poseduju posebna znanja koja su im omogućila da se specijalizuju za vrlo specifične tržišne niše. Sve ove firme izvoze na veliki broj tržišta i kako to već biva u Srbiji, sve su uspele oslanjajući se na svoje ideje, sposobnosti i prevashodno na sopstvena sredstva.

Periskop

8. „BRISTOL MYERS SQUIBB“: Specijalista za farmaceutske „blokbastere“
Iako postoji skoro dva veka i pravi neke od najvrednijih lekova na svetu, farmaceutski gigant „Bristol Myers Squibb“ nije preterano poznat na našim prostorima.

12. OD TRGOVACA SMRĆU DO BRANILACA DEMOKRATIJE: Društveno odgovorni tenkovi
Investiranje u društveno odgovorne kompanije, čije poslovanje doprinosi boljem, pravednijem i moralnijem svijetu je u trendu. Biti u trendu znači i veću cijenu dionica, a kada se radi o parama sve postaje relativno. Tako se ozbiljno pokušava i zapadne proizvođače oružja svrstati u društveno odgovorne i visoko moralne kompanije, koje brane liberalnu demokratiju u aktuelnom sukobu u Ukrajini.

14. KOLIKO KO ZARAĐUJE U TRCI TUR DE FRANS: Reklama na dva točka
Mada je biciklistička trka Tur de Frans jedan od najgledanijih sportskih događaja na svetu, zarada koju ostvaruje organizator trke je u dubokoj senci. Ipak, poznato je da izuzev relativno malog nagradnog fonda, organizator ne omogućava profesionalnim timovima i bickllistima da prihoduju od trke, pa da bi učestvovali moraju da se oslanjaju na sponzore. Zato biciklisti pored sportske, moraju da razvijaju i „strategiju“ kako će imena sponzora na njihovim dresovima tokom trke biti što vidljivija televizijskim kamerama i publici.

Biznis

16. SIMON FRANKO, DIREKTOR BASF-a ZA SLOVENIJU, HRVATSKU I SRBIJU: Pritisak na hemijsku industriju odrazio bi se na celu privredu
Hemijska industrija je na početku celog proizvodnog lanca, jer obezbeđuje sirovine za sve druge industrije. Iz tog razloga je i najveći potrošač gasa u privredi, za koji trenutno nema alternative. Stoga bi eventualni prekid u snabdevanju ruskim gasom ugrozio ne samo hemijsku industriju, već i celu evropsku ekonomiju, ističe u razgovoru za B&F Simon Franko, direktor BASF-a za Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju.

18. KOLIKO ĆE KOŠTATI TRANSPORT NAFTE U SRBIJU: Zakasnela rešenja uvek više koštaju
Srbija ima strateški problem kako će se snabdevati naftom kada počne da važi šesti paket sankcija EU prema Rusiji, a nabavka ovog energenta iz alternativnih izvora će biti znatno skuplja. Nova situacija na energetskom tržištu će tražiti da se preispitaju i mogućnosti prebacivanja dela drumskog prevoza robe na železnicu i vodni saobraćaj. Upućeni, međutim, smatraju da je nemoguće to realizovati u kratkom roku, jer železnica i luke u Srbiji imaju ograničene kapacitete, a za transport vodom je takođe potrebna nafta. U Ministarstvu saobraćaja navode da se ne može brzo nadoknaditi ono što je bilo zapušteno više decenija.

22. DA LI ĆE RECESIJA POGURATI POPRAVKE INDUSTRIJSKIH MAŠINA, OPREME I VOZILA: Popravljaj dok ne crkne
Iskusni serviseri kažu da su srpski privrednici pomalo specifičnog mentaliteta, te da popravljamo sve što ima šanse da se popravi i u vremenima koja su stabilnija nego sada. Nova oprema se kupuje uglavnom uz pomoć državnih subvencija, pa će tražnja za novim mašinama verovatno najviše zavisiti od obima državne pomoći. Najveće probleme na tržištu trenutno prave kašnjenje repromaterijala i inflacija.

24. IZVOZ PIVA IZ SRBIJE: Svuda pođi, do Bosne dođi
Srbija izveze približno 138 miliona litara piva godišnje, u vrednosti od oko 52,3 miliona dolara. Prema proizvodnji piva, naša zemlja je na 43. mestu u svetu, ali je prosečna izvozna cena od 0,38 dolara po litru dvostruko niža od prosečne svetske cene. Najznačajnije izvozno tržište je Bosna i Hercegovina, gde odlazi preko polovine ukupnog izvoza piva iz Srbije.

Finansije

26. UZLET BANKARSKIH NAKNADA I PROVIZIJA: Niske kamate i pandemija redefinišu bankarski posao
Godine i godine nultih kamata usmerile su bankarski sektor na alternativne puteve pronalaženja profita. Korisnici bankarskih usluga mimo kredita ovu promenu poslovne politike osetili su kako po višim troškovima, tako i preko ukidanja pojedinih usluga koje su decenijama bile deo bankarske prakse.

30. BUDUĆNOST DOBROVOLJNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA U SRBIJI: Zdravlje nema cenu dok se ne razbolimo
Posle iskustva sa koronom, dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji je poraslo za preko 27% tokom samo godinu dana. Ovaj vid polisa i dalje ima manje od 3,5% ukupne populacije, pa se očekuje njihov dalji rast u okolnostima kada uporedo sa pandemijom rastu druga obolenja, uključujući i ozbiljno narušeno mentalno zdravlje. Za sve građane, ali i učesnike na tržištu bilo bi mnogo bolje kada bi se državno i privatno zdravstvo konačno integrisali, poručeno je na konferenciji „Rizici novog doba“.

32. EFEKTI RAZVOJNE POMOĆI EU: Veća korist od bilateralnih donacija
Razvojna pomoć EU namenjena zemljama Zapadnog Balkana do 2026. godine većinom će se realizovati preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Dosadašnji efekti ovog programa u Srbiji pokazuju da su za našu zemlju bile značajnije bilateralne donacije evropskih zemalja, nego bespovratna pomoć EU. Naime, od 2009. godine kada je započet ovaj program, bilateralne donacije za projekte u Srbiji su ukupno iznosile 111,6 miliona evra, a bespovratna pomoć 76,5 miliona evra.

34. NAJSLAĐA INVESTICIJA VORENA BAFETA: Bogataš u prodavnici slatkiša
Američki proizvođač slatkiša „See’s Candy“ čini manje od 0,1% vlasništva kompanije „Berkshire Hathaway“, čiji je predsednik i izvršni direktor Voren Bafet. Uprkos tome, uspešni investitor često ističe da je kupovinom ove firme pre pola veka ostvario „ulaganje iz snova“, iako su tada svi drugi smatrali da je to njegov najveći promašaj. Jedan od najbogatijih ljudi na svetu je ovim ulaganjem dokazao da se stvarna vrednost nekog preduzeća ne može uvek proceniti samo kroz njegove bilanse.

Temat – Specijalizovana proizvodnja u Srbiji

37. PORODIČNA FIRMA IZ VELIKE PLANE KOJA „KROJI“ SEME POVRĆA ŠIROM SVETA: „Superior“ paprika za koju se i stranci grabe
„Gazela preduzeća su ona preduzeća koja brzo dolaze do proizvoda. Proizvodnja semena to nije. Ovo je mukotrpan posao u kome ne znate da li ćete na kraju uspeti da se plasirate na tržištu. Ovo je i utakmica u kojoj pokušavamo da dobijemo svaki meč – ali ne po svaku cenu“, ističe Nebojša Đinović, izvršni direktor preduzeća „Superior“.

40. „BASNA“ IZ ČAČKA JEDINSTVENA U SRBIJI PO PROIZVODNJI BIOLOŠKOG UGLJA: Biočar koji oplemenjuje
Zapušteno zemljište nekadašnje zadruge u zapadnoj Srbiji postalo je imanje za proizvodnju biološkog uglja bez toksina, koji je svrstan među perspektivne obnovljive izvore energije u borbi protiv klimatskih promena. Preduzeće „Basna“ iz Čačka je u razvoj ove proizvodnje uložilo mnogo znanja i sopstveni kapital, a njihov biočar se primenjuje u vrlo različitim industrijama, posebno u poljoprivredi. Uprkos postojećoj krizi, planiraju proširenje kapaciteta, jer skoro sve što proizvedu izvezu na zapadno tržište.

42. „DMITEH“, PROIZVOĐAČ FLEKSO ŠTAMPARSKIH MAŠINA ZA ŠTAMPU CREVA ZA SALAME I KOBASICE: Mala kompanija sa velikim udelom na svetskom tržištu
Po sopstvenoj računici preduzeće „Dmiteh“ na godišnjem nivou proda u proseku jednu i po mašinu za štampu creva za salame i kobasice. Ta računica je specifična zato što se njegove mašine dugo izrađuju, pa se prilikom njihove proizvodnje i prodaje nekada godine preklapaju. Međutim, i kada bi prodavalo samo jednu mašinu godišnje, ovo preduzeće bi i dalje poslovalo u plusu, budući da pomenuta mašina košta oko 950.000 evra. Od same cene njegovog glavnog proizvoda još je zanimljiviji podatak da se na svetu godišnje proda samo četiri do pet ovakvih mašina premijum klase, što znači da je udeo ovog preduzeća iz Gornjeg Milanovca na globalnom tržištu između 30 i 40 odsto.

44. DMV INDUSTRIJSKI KONTROLNI SISTEMI: Od garaže u Nišu, do izvoznika u preko devedeset zemalja
Započeli su proizvodnju u garaži, a danas su DMV Industrijski kontrolni sistemi firma koja ima 10.000 kvadrata poslovnog prostora, 200 zaposlenih i godišnju proizvodnju od šest miliona evra. Dugogodišnju tradiciju proizvodnje elektronskih uređaja u Nišu, nastavili su, ali u jednoj sasvim novoj sferi – proizvodnji displeja od LED dioda, uglavnom za primenu u saobraćaju, sportu i industriji. Sportske semafore koje viđamo u halama, znaci na putevima na kojima se smenjuju različita upozorenja za vozače poput onog „Uspori, neko te voli“, u najvećem broju slučajeva proizvedeni su u firmi DMV.

46. „NOVELIC“, PROIZVOĐAČ RADARSKIH SENZORA: Tehnologija koja život znači
Pošto je uspešno razvilo prvi srpski radarski čip, beogradsko preduzeće „NOVELIC“ odlučilo se za još jedan veliki zalogaj – proizvodnju radarskih senzora. Ukoliko sve bude išlo po planu, njegovi proizvodi uskoro će se naći na svetskom tržištu, i to u savremenim automobilima, automatizovanim fabrikama i pametnoj rasveti. Ova kompanija podjednako je posvećena razvoju svih svojih rešenja, ali ako bi morala da istakne samo jedno, onda bi to bio senzor koji u automobilima uspešno detektuje vitalne znakove života i prepoznaje da li se radi o deci ili odraslima. Njegova upotreba doprineće spašavanju beba i dece koja se u toplim letnjim mesecima nađu zaključana u vrelim vozilima.

48. „MICRO LINE“, JEDAN OD DVA PROIZVOĐAČA STOMATOLOŠKIH TURBINA NA BALKANU: Uvek treba računati na svetsko tržište
Jedan od dva proizvođača stomatoloških turbina na Balkanu, kompanija „MICRO Line“ iz Trstenika nastala je 1996. godine u radionici od 50 kvadrata. Imala je jednog radnika i jedan strug, ali i ogromnu prednost u tome što je iskoristila znanje i resurse domaće industrije, kao i trenutak kada nije bilo značajne konkurencije sa Istoka, da se upusti u specifičnu proizvodnju i postane konkurentna na zapadnoevropskom tržištu, kaže za B&F osnivač i vlasnik Miloš Jovanović.

50. „SVETLOST TEATAR“, PROIZVOĐAČ I INTEGRATOR POZORIŠNIH SISTEMA: Pod svetlima pozornice
Bina koja se pomera, ljulja ili „propada“ samo je jedan primer kakvim se poslom bavi „Svetlost teatar“, proizvođač i integrator pozorišnih sistema. Ova beogradska firma je opremila većinu naših pozorišta, ali pošto je domaće tržište bilo malo za ovako usku specijalizaciju, potražila je potom poslove u inostranstvu. I u međuvremenu postala jedna od deset najpoznatijih evropskih kompanija u svojoj branši.

Intervju

52. PREDRAG PERUNOVIĆ, EKONOMISTA U MIROVNIM MISIJAMA: Motorom po svetu do lične slobode
Predrag Perunović, ekonomista iz Niša, posao bankara zamenio je pre 22 godine poslom mirovnjaka u veoma rizičnim mirovnim misijama Ujedinjenih nacija, a u pauzama između života i rada u zemljama kao što su Avganistan i Libija, slobodu je pronašao u dugim putovanjima motorom po svetu. Do sada je obišao više od 30 zemalja, a svakako najduže i „najegzotičnije“ bilo mu je putovanje od Niša do Vladivostoka, dugo 16.000 kilometara.

Skener

56. PRODUKTIVNOST POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA U VOJVODINI: Ko više proizvede, a ko više pojede
Stočarska gazdinstva raspolažu daleko najvećim površinama u Vojvodini, dok su najmalobrojniji povrtari koji imaju preko 13,5 puta manje poljoprivrednog zemljišta od stočara. I pored toga, stočarstvo je najneproduktivnije, a povrtarstvo je među poljoprivrednim delatnostima sa najvećim učinkom u pokrajini. Najvredniju imovinu imaju gazdinstva koja se bave svinjarstvom i živinarstvom, dok su ratari najzastupljeniji ne samo u Vojvodini, već u celoj Srbiji.

58. KAKO SLADOLEDŽIJE POSLUJU ZIMI: Leto pokriva i hladne mesece
Poslednjih godina, zanatski sladoled u Srbiji doživljava svojevrsnu „renesansu“, koju predvode mlađe generacije sladoledžija sa novim idejama. Iskustvo nekih od najuspešnijih među njima potvrđuje da se isplati rizikovati sa potpuno drugačijim proizvodima, kao i da konkurencija ne ugrožava posao jer je svaki proizvođač poseban na svoj način. Zahvaljujući tome, oni leti zarade dovoljno da pokriju nešto mršavije zimske mesece, tokom kojih smišljaju nove ukuse za narednu udarnu sezonu.

60. POVRATAK KRUZERA: ŠANSA ZA POSAO, ALI KAKAV: Brodovlasnici robovlasnici
Suprotno agencijama koje vrbuju radnu snagu za kruzere, obećavajući posao iz snova, brojni istraživači upozoravaju da ova industrija sve više postaje oličenje modernog ropstva i „plovećeg kolonijalizma“.

62. PROBLEMI SA PSIMA KOJE SU NAPUSTILI VLASNICI: Brigo moja pređi na komšiju
Građani u Srbiji imaju sve više problema sa psima koji su „svačiji i ničiji“. Kada se u ovu priču umeša novac, od toga da li ljudi ostavljaju pse na ulici jer nemaju više novca da ih izdržavaju, preko iznosa koje plaćaju gradovi i opštine na ime odštete za ujede pasa, do cene kastracije, dolazi se do zaključka da se problem uličnih pasa vrlo lako može pretvoriti u „industriju“ u kojoj nekoliko različitih strana pokušava da zaradi ili uštedi.

Nove tehnologije

64. VEŠTAČKA INTELIGENCIJA U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU: Oči u oči s algoritmom
Kada poručite hamburger preko platforme za dostavu hrane, da li znate šta se u pozadini dešava, a što utiče ne samo na radnika koji vam je dostavio obrok, nego i na vas? Ili kako izgleda kada u razgovoru za posao, umesto sa čovekom „pričate“ sa mašinom, koja će proceniti da li ćete proći u sledeći krug? Ovo su samo mali primeri iz svakodnevnog života u Srbiji, koji otvaraju velike društvene i ekonomske teme o tome kuda se čovečanstvo zaputilo sa razvojem veštačke inteligencije. To je dilema oko koje ceo svet ima više pitanja nego odgovora.

Nauka

66. BILJNI RUDNICI: Žetva retkih metala
Retki metali bi, umesto da se kopaju pod zemljom, mogli da se žanju nad zemljom. Naučnici su, naime, otkrili da pojedine biljke doslovno „usisavaju“ i skladište retke metale, upravo one za kojima vlada najveća glad u industriji. Pored egzotičnih lokacija, većinom uspevaju na zagađenom zemljištu, na kojem ništa drugo ne može da raste, a neke od njih obezbeđuju čak 400 kilograma nikla godišnje po hektaru jalovine. Najpogodnije za industrijski uzgoj ovakvih „metalnih useva“ su Indonezija, Malezija i Filipini, a među obećavajućim mestima za buduće biljne rudnike nalazi se i Albanija.

Koktel

68. TANKA LINIJA IZMEĐU LEKA I OTROVA: Doziranje glavu čuva
Nekada su kožna oboljenja lečena živom, a žene su svoje večernje haljine ponosno ukrašavale „lekovitim“ radijumom kako bi svetlucale u mraku. U međuvremenu je nauka značajno napredovala, pa smo postali svesniji štetnosti određenih supstanci koje nas okružuju. Uprkos tome, čovečanstvo i dalje sebe uništava, doduše postepeno, tako što u trci za zaradom zagađuje planetu, kažu za B&F autori izložbe „Tanka linija između leka i otrova“ koja je nedavno održana u Muzeju nauke i tehnike.

71. NAJBOLJE EVROPSKE DESTINACIJE ZA PUTOVANJA MOTORNIM VOZILIMA: Srbija „najmilosrdnija“ za novčanik
Turistička platforma „Kajak“ napravila je listu najboljih turističkih destinacija u Evropi za one koji ne ispuštaju volan čak ni kada su na odmoru. Rangirala ih je na osnovu prirodnih i istorijskih lepota koje su većini turista prioritet pri odabiru destinacije, ali i po kriterijumima kao što su bezbednost na putevima, cene putarina i smeštaja, broj punjača za električne automobile, dobro vreme i slično. Na ovoj listi nisu se proslavile neke od zemalja za koje verujemo da su najprivlačnije turistima, poput Italije i Grčke koje se nalaze iza Litvanije i Estonije. Međutim, pored ovog sveobuhvatnog spiska atraktivnih destinacija, „Kajak“ je napravio i nekoliko manjih, i Srbija je zauzela prvo mesto na jednom od njih. Reč je o listi najjeftinijih zemalja za putovanje.

74. NEOBIČNI NAČINI PLAĆANJA: Novac za hitne slučajeve
Drvene pločice, karte za igru ili zatvarači za boce samo su neki od savremenih primera kako u velikoj ekonomskoj krizi može da se koristi zamena za pravi, državni novac. Najekstravagantniji primer alternativnog sredstva plaćanja u ovom veku su srebrne kovanice sa likom Device Marije, pričvršćene na minijaturne bočice sa svetom vodicom. Ipak, posebno originalno rešenje potiče sa severa Italije, gde i danas možete da založite parmezan u banci da biste dobili novčanu pozajmicu.

Komunikacije

76. KAKO MLADI U SRBIJI TUMAČE POJAM ZAPADNI BALKAN: Večiti „evropski Drugi“
Naziv Zapadni Balkan je konstruisan u političke svrhe i države koje obuhvata veštački međusobno spaja, ali i odvaja od drugih, smatraju studenti Beogradskog univerziteta i dodaju da ne postoji Zapadni Balkanac, niti se iko sa ovog područja tako predstavlja u inostranstvu. Istraživanje sprovedeno među akademcima pokazuje i da je njihov stav prema EU i evrointegracijama najblaže rečeno kritički nastrojen.

Reprint

78. IZDAVANJE NEKRETNINE: Greške koje ne smete praviti
Najčešći razlozi za loša iskustva ljudi koji izdaju stanove ili kuće su greške koje naprave u samom startu.

Vremeplov

80. VLASNICI NEKADAŠNJIH BEOGRADSKIH KAFANA: Od vladara do zaverenika
Kafana je u Srbiji od samog početka imala mesijansku ulogu da širi demokratiju. To je istovremeno bilo leglo poroka, mesto za obavljanje državnih poslova, za kulturno uzdizanje i vakcinisanje stanovništva. Na spiskovima nekadašnjih vlasnika beogradskih kafana nema koga nema: od seoskih kmetova i sitnih zanatlija, do celokupnog državnog vrha, tajkuna, bankara i akcionarskih društava. Među vlasnicima su bili čak i sveštenici, pa i zaverenici umešani u ubistva vladara.

20. јул 2022. 0 komentar

Ekonomija Politika i društvo Vesti

U Srbiji Nepalci beru krastavac, paradajz, papriku,…

by bifadmin 20. јул 2022.

Ako ste bilo šta pokušali da radite i unajmite pomoćnu radnu snagu, suočili ste se sa narastajućim problemom u Srbiji – nedostatkom radnika. Tako da na plantažama u Vojvodini mogu da se sretnu Nepalci koji beru krastavce, paradajz i papriku.

Na to odavno upozoravaju poslodavci, male firme, proizvođači u poljoprivredi, voćarstvu, ali i razne zanatlije.

„Nema radne snage, snalazimo se na mobu sa kolegama i prijateljima, porodica pomaže, a dokle će ovako biti, ne znam. Već smo smanjili proizvodnju zbog toga jer nema ko da bere i pakuje povrće“, kaže vojvođanski povrtar Ileš B.

Nisu samo pogođeni povrtari i voćari sa nedostatkom radne snage. I poljoprivrednici su ti koji se žale da niko neće u štalu i na njivu.

„Pastira sam našao, ali za rad u štali, iako plaćam dnevnicu 4.000 dinara, niko neće da se javi. Danas je jako teško naći radnike, sve sami morate da radite“, iskustvo je poljoprivrednika Vukašina Baćine iz Jaše Tomića.

Zato nikoga nije iznenadila vest da u Gospođincima, naseljenom mestu na putu između Zrenjanina i Novog Sada, kornišone beru radnici iz Nepala, dok u Čelarevu beru i sortiraju papriku i paradajz.

Koliko je stranih radnika na sezonskim poslovima angažovano ove godine, može samo da se nagađa dok se prebira po podacima Poreske uprave, Nacionalne službe zapošljavanja, Centralnog registra za socijalno osiguranje i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, od koje je i potekla ideja da poljoprivredna gazdinstva prijavljuju radnike na privremenim i povremenim poslovima u poljoprivredi.

Najviše radnika ima iz Uzbekistana, Indije i Kazahstana

„Na gazdinstvima trenutno najviše radnika ima iz Uzbekistana, Indije i Kazahstana. Iz Uzbekistana ima 293 radnika u poljima, iz Indije 257, Kazahstana 39. Ima i iz drugih država ali to su pojedinci“, objašnjava za Danas Ivan Radak, šef jedinice za odnose sa javnošću u NALED-u.

Kako kaže, u protekle tri i po godine, od kada je startovao sistem za prijavljivanje stranih radnika, evidentirano je 67.502 lica sa ovim statusom, koji su bili angažovani kod 637 poslodavaca.

Prema Radakovim rečima, od ukupnog broja angažovanih stranih radnika na privremenim i povremenim poslovima za period od 2019. do 2022. zaključno sa 12. julom ove godine, 34.086 su bili muškarci a 33.416 žene.

„Ovo su podaci kojima raspolažemo što znači da brojke mogu biti i veće jer ne prijavljuju svi poljoprivrednici radnu snagu preko portala Poreske uprave. I agencije za zapošljavalje mogu da prijavljuju strane sezonske radnike Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Centralnom registru za socijalno osiguranje“, objašnjava Ivan Radak iz NALED-a.

Do sada su evidentirani strani radnici radili kod 422 pravna lica i 215 fizičkih lica, a poslodavci su za njihovo angažovanje uplatili porez u iznosu od 274,6 miliona dinara, dok su doprinosi iznosili 768,8 miliona dinara.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

20. јул 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Paorski bluz: Žrtve pogrešne agrarne politike Evropske unije

by bifadmin 20. јул 2022.

Protivno naučnim upozorenjima, iz Brisela je decenijama podstican razvoj poljoprivrede zasnovan na prevelikoj i neprekidno rastućoj emisiji azota.

Iznenadni zaokret je seljake prinudio da reaguju neobično snažno.

Krupnim otpacima mesa zasipaju se institucije u Amsterdamu, dok se ispred stanova političara izručuju gomile izmeta i litre urina. Protesti su snažni i dugo traju, pri čemu se teško može reći da gube na intenzitetu.

Sve je tim neobičnije što se pobuna paora ne dešava u nekoj Srbiji ili Španiji, zemljama čije su se poljoprivredne politike decenijama navodile kao primer nekorektnih prema proizvođačima. Naprotiv, pobuna se događa u državi za koju se smatralo da ima najrazvijeniji i najprofitabilniji agrar.
Decenijama uzor

Holandija je sa oko 32.000 farmi i na njima uposlenih 280.000 radnika dostigla da joj poljoprivreda, skupa sa hortikulturom, čini deset odsto ukupne ekonomije i čak 17,6 odsto izvoza, čija se godišnja vrednost poslednjih sezona vrtela oko 65 milijardi evra. Samo su SAD, 22 puta brojnije i stotinak puta prostranije, u svet slale više agrarne robe.

Decenijama je „Zemlja lala“, skupa sa njoj sličnoj Danskoj, u svetu predstavljana kao ekstra uspešna agrarna zemlja i obe države su bile uzor svim na poljoprivredu naslonjenima. Holandski farmeri su zakupljivali imanja i u najudaljenijim predelima na globusu i zasnivali proizvodnju, od državica na Karibima do Filipina i Indonezije.

Ignorisanje problema

Sada se dovodi u pitanje upravo ono što se decenijama smatralo najuspešnijm – stočarstvo. Reč je o segmentu koji se smatra kao najsloženija poljoprivredna proizvodnja gde je dobit neuporedivo veća nego u ratarstvu, dok prozvodni ciklus kreira višestruko više radnih mesta.

Mleko i mlečni proizvodi su bili ponos Holandije, baš kao što je meso simbol Danske. Sada se tvrdi da je upravo uzgoj stoke najproblematičniji sa stanovišta emisije azota. Pogotovo tehnologija uzgoja koja se decenijama razvijala u Holandiji, zasnovana na intenzivnoj proizvodnji.

Ispostavilo se da su naučnici već 30 godina upozoravali i holandsku vladu i Evropsku komisiju na pravo stanje u vezi sa holandskim stočarstvom, ali da su političari decenijama izbegavali da se ozbiljnije suoče sa problemom. Sve se svodilo na parcijalne mere i neuspešne pokušaje da se stoka hrani hranivom sa manje proteina ili da se duže zadržava na otvorenom prostoru.

Šokantno i naprečac

Problem je što su izgrađeni uzgoj stoke i prerada mleka i mesa takvi da emituju azota i tri-četiri puta više nego što je dopušteno. Osnovni razlog je prevelik broj grla na malom prostoru. Azota ima previše u veštačkim đubrivima, ali i u izmetu, urinu, stočnim gasovima (u kojima je još i više metana), pa se došlo do stava da je jedino rešenje izuzetno smanjenje broja grla.

Holandski cilj je da smanji emisiju azota za 70 odsto do 2030. godine. Tako nešto nije moguće bez ogromnog umanjenja stada, u pojedinim delovima na jugu zemlje biće potrebno čak na petinu redukovati broj grla.

Svima, naročito seljacima, jasno je da umanjenje zapravo znači napuštanje mnogih farmi. Kristijana van der Val, holandska ministarka za „odnos prirode i azota“, ističe da razume poziciju farmera, ali i da „priroda ne može da čeka“. Ne spori da je politika godinama izbegavala da preduzme mere korekcije poljoprivrede, te da su i stoga sadašnje promene za seljake zapravo šokantne.

Jasno je da pod novim uslovima mesta neće biti najmanje za polovinu sadašnjih farmera i u agraru zaposlenih. Ukazuje i da je snažan poljoprivredni lobi dugo sprečavao promene, izostavljajući da precizira ulogu prerađivača, transportera, proizvođača đubriva, bankara, koji su, takođe, iz pogrešne koncepcije stočarstva izvlačili visoke profite.

Razaranje konkurencije

Snažna i subvencijama podržavana evropska poljoprivreda je praktično razorila konkurenciju iz vanevropskih i, pogotovo, obližnjih država. Ogromni viškovi mleka u prahu i maslaca plasirani su na okolna područja ne toliko radi zarade, koliko radi oduzimanja i lokalnog tržišta tamošnjem agraru.

Kada su stogovi mleka i maslaca u rezervama dosezali neverovatne brojke, bacani su u okeane. Još se sećamo tih slika sa kraja sedamdesetih godina. Kasnije su viškovi deljeni besplatno siromašnim državama, naravno sa pratećim umanjem potražnje za lokalnim prehrambenim proizvodima.

Posle svega ispada da je nadmoć evropske intenzivne proizvodnje počivala na ekstremnoj emisiji azota, time i narušavanju životne sredine. Kolike su posledice ovakve koncepcije, kao i dugogodišnjeg ignorisanja upozorenja naučnika, na manje razvijene i na agrar naslonjene zemlje, tek bi trebalo da se sagleda. Izvesno nisu male, a u ne malom broju slučajeva su i krucijalne.

Zamka instrumentalizacije

Seljaci u Amsterdamu ukazuju i da se „zelena politika“ Unije sve češće doživljava kao sredstvo moćnijih da preko Brisela nametnu svoje interese kao dominantne. Da se pre tri decenije, kada je nauka prvi put više nego ozbiljno ukazala na potrebu drugačije poljoprivrede, država započela reforme, sve bi bilo brže i uspešnije, a, pre svega, izbegao bi se sadašnji zaokret na prečac koji holandski paori doživljavaju kao prinudnu zabranu bavljenja poljoprivredom. Stoga ističu da će ekološka politika biti uspešna samo ako uspe da se odupre instrumentalizaciji za ciljeve drugačije od brige za zaštitu životne sredine.

Trenutno su na udaru farmeri iz najagrarnije države u Evropi, međutim vrlo brzo na udaru će se naći i paori iz Danske ili regija poput Bretanje, doline reke Po, takođe poznate po razvoju intenzivnog stočarstva. Uostalom, da komandno nametanje „zelene politike“, svakako nespornih polaznih principa, može dovesti i do neželjenih posledica vidi se i po Šri Lanki, državi koja je, mada ekološki visokorangirana, prihvatila zahtev „zelene poltike“ da u potpunosti zabrani upotrebu veštačkog đubriva.

Bankrot Šri Lanke

Posledično, agrarni prinosi su drastično pali, cene hrane su za samo 12 meseci porasle za preko 80 odsto, dok se inflacija približila brojki od 50 odsto. Državni prihodi su počeli naglo da presahnjuju i Šri Lanka nedavno, ni posle dodatnog roka od 30 dana, nije uspela da uplati 78 miliona evra za kamate na kredite. Time je, po definiciji, bankrotirala.

Međutim, građani nemaju baš nikakvu korist od toga što je predsednik koji je krajnje komotno prihvatio sporan predlog pobegao u inostrastvo. Nevolje tek predstoje. Uzrokovane su u suštini nekritičkim verovanjem u globalno popularne trendove.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

20. јул 2022. 0 komentar

B&F Plus Ekonomija

Nesporazumi između osiguravača i poljoprivrednika: Kako izbeći „gluve telefone“?

by bifadmin 1. јул 2022.

Osiguranje poljoprivrednih kultura koje se gaje na otvorenom je među najrizičnijima za osiguravače i jedno do najvažnijih za poljoprivrednike. Praksa pokazuje da nesporazumi između osiguravača i poljoprivrednika nastaju prvenstveno zbog toga što osiguranik nije dovoljno upoznat sa pokrićima koje osiguravač nudi, a koja mogu bitno da se razlikuju od onoga što poljoprivrednik želi.

Činjenica da usevi uspevaju na otvorenom polju, često nezaštićeni od prirodnih nepogoda kojima su izloženi, može im naneti velike štete, ponekad i katastrofalnih razmera. Zato je osiguranje biljne proizvodnje za osiguravače jedno od najrizičnijih, a za poljoprivrednike jedno do najvažnijih vrsta osiguranja. Osiguranje poljoprivrednih kultura je dobrovoljno u Srbiji, a osiguravači nude različita pokrića i uslove na osnovu kojih će se odrediti naknada štete ukoliko do nje dođe. Zbog velikog broja podataka koje moraju da analiziraju, poljoprivredni proizvođači često donose izbor na osnovu neproverenih informacija, što može dovesti do gubitka novca i neočekivanih posledica.

S druge strane, osiguranje useva i plodova je složen posao koji od osiguravača zahteva mnogo znanja ne samo u njihovoj struci, nego i dobro poznavanje poljoprivrednih kultura i načina njihove proizvodnje. Dugogodišnje iskustvo je pokazalo da nesporazumi između osiguravača i poljoprivrednika nastaju pre svega zbog toga što osiguranik nije dovoljno upoznat s razlikama koje postoje između pokrića koje u skladu sa svojim uslovima nudi osiguravač i onog koje on želi.

Stoga su osiguravači dužni da upoznaju klijenta sa svim pojedinostima polise koju ovaj želi da zaklјuči, naročito o premiji osiguranja, tumačenju uslova i obimu osiguravajućeg pokrića, navode autori studije „Načela prihvata rizika i tehničke osnove osiguranja poljoprivrednih kultura“.

Šta ne može da se osigura

Kod osiguranja useva i plodova, prema opštim uslovima za osiguranje, predmet osiguranja mogu biti sve vrste nepožnjevenih ili neobranih poljoprivrednih kultura, od žitarica, preko voćnjaka i vinograda, do šumskog sadnog materijala. Osiguravaju se oni delovi biljaka koji imaju upotrebnu vrednost i zbog čega se pojedine kulture gaje.

Kulture koje ne mogu da se osiguraju obuhvataju nerodne voćnjake i vinograde, osim mladih koji tek treba da daju rod, kao i useve koji su već pretrpeli oštećenja. Ako se naknadno utvrdi da je usev pre zaključenja osiguranja već bio oštećen od rizika od koga se poljoprivrednik osigurao, takvo osiguranje se stornira, osiguraniku se vraća premija i nema pravo na odštetu.

Naime, da bi se rizik uopšte mogao pokriti osiguranjem, potrebno je da ispunjava određene uslove. Jedan od tih uslova je da osiguravač preuzima obavezu i plaća naknadu štete samo za budući događaj, koji će se možda dogoditi. Zato, na primer, osiguravač nije dužan da osiguraniku plati naknadu iz osiguranja po osnovu osiguranja od rizika grada, kad je u vreme zaključenja ugovora o osiguranju grad već oštetio biljke.

Takođe, osiguravač može da pruži osiguravajuće pokriće samo ako je rizik neizvestan. Recimo, poljoprivrednik može da osigura useve od poplave koja se eventualno može dogoditi u budućnosti, dakle nije izvesna ali je moguća. Ali ako je nastupila konkretna opasnost od poplave jer je visina vodostaja na reci tolika da bi se poplava mogla dogoditi svakog trenutka, osiguravač ne može zaključiti sa poljoprivrednikom punovažan ugovor o osiguranju od opasnosti poplave. Mada još nije nastupila nikakva šteta, u opisanoj situaciji je sasvim izvesno da će se rizik od poplave ostvariti.

Prirodne opasnosti koje se obuhvataju osiguranjem mogu se podeliti na rizike u osnovnom osiguranju i rizike u dopunskom osiguranju. Osnovni rizici za biljnu proizvodnju su grad, požar i grom, a dopunski su oluja, poplava, prolećni i jesenji mraz. U studiji se ističe da je rizik od grada najzastupljeniji i po učestalosti, ali i po težini posledica. Procenjuje se da u Srbiji 90% osiguranja biljne proizvodnje čini osiguranje od rizika grada. Osiguranja sa uključenim dopunskim rizicima uslovljena su izvršenjem osiguranja od osnovnih rizika, ukoliko se takvo osiguranje posebno ugovori i plati odgovarajući iznos premije.

Utvrđivanje vrednosti osiguranih useva

Vrednost osiguranja na koju se osiguravaju usevi i plodovi utvrđuje se na osnovu troškova proizvodnje i očekivane dobiti, prema procenjenoj vrednosti prinosa. Suma osiguranja je iznos na koji je usev, odnosno plod, osiguran. Ona se iskazuje po jedinici površine i predstavlja maksimalnu obavezu osiguravača.

Suma osiguranja navedena u polisi treba da bude što približnija vrednosti koju će usevi i plodovi imati prilikom žetve, odnosno berbe. To je jako važno za osiguranike jer se naknada iz osiguranja isplaćuje na sledeći način: 1) od sume osiguranja – ako je vrednost oštećenog useva, odnosno ploda, jednaka sumi osiguranja ili veća od nje; 2) od vrednosti oštećenog useva ili ploda – ako je ta vrednost manja od sume osiguranja.

Suma osiguranja se utvrđuje prilikom ugovaranja osiguranja i izračunava se na osnovu elemenata o površini, prinosu i ceni po jedinici mere. Kod nekih kultura površina se može zameniti brojem komada, na primer stabla, čokota ili sadnica. Množenjem zasejane/zasađene površine, očekivanog prinosa i očekivane cene dobija se osigurana vrednost, odnosno suma osiguranja. Ukoliko osiguranik ima zaključen ugovor o proizvodnji i otkupu, vrednost iz ugovora uzima se kao suma osiguranja.

U osiguranju mladih voćnjaka i vinograda, kao i u osiguranju stabala rodnih voćaka i vinograda, suma osiguranja utvrđuje se do visine ukupnih troškova podizanja i nege zasada, odnosno na bazi ukupnih troškova ulaganja, pri čemu se troškovi iz prethodnih godina kumuliraju računajući od prve godine podizanja zasada.

Prilikom zaključenja ugovora, poljoprivrednik je dužan da prijavi osiguravaču sve okolnosti od značaja za ocenu rizika, a koje su mu poznate. Neke od tih okolnosti utiču na visinu premije, od drugih pak zavisi obim osiguravajućeg pokrića, a postoje i takve okolnosti koje određene rizike čine neprihvatljivim za osiguranje, objašnjavaju autori studije.

I pored toga, osiguravač ima pravo da pre zaključenja i u toku trajanja osiguranja vrši pregled useva i plodova radi utvrđivanja okolnosti vezanih za ocenu rizika. Tom prilikom, stručno lice utvrđuje opšte stanje i izgled useva, primenjene agrotehničke mere, primenjenu zaštitu od biljnih bolesti i štetočina, odnosno da li ih ima, zatim stepen oštećenja, potencijalno umanjenje očekivanog prinosa usled pojedinih prirodnih opasnosti koje nisu obuhvaćene osiguranjem. Procenjuje se i očekivani prinos, kao i pojedine primenjene agrotehničke mere za sprečavanje povećanja šteta i obnovu oštećenih useva.

Obračunavanje premije

Premija osiguranja predstavlja cenu usluge koju osiguranik plaća osiguravaču za preuzeti rizik, a određivanje premijskih stopa je jedan od ključnih faktora u preuzimanju rizika. Iznos premije u osiguranju poljoprivrednih kultura direktno je proporcionalan veličini rizika, vrednosti osigurane sume i dužini trajanja osiguranja. Dva najznačajnija elementa za utvrđivanje cene osiguranja utvrđuju se na osnovu pretnji kojima su izloženi pojedini geografski regioni i na osnovu osetljivosti samih biljaka.

Geografski posmatrano, teritorije Srbije je podeljena u nekoliko kategorija prema izloženosti pojedinim rizicima. Osiguravači, naime, prate odnos premije i šteta u desetogodišnjem periodu, broj gradobitnih dana tokom godine, broj dana s temperaturama ispod nula stepeni Celzijusovih, broj olujnih dana i oštećenja koja nanose pojedine opasnosti na određenoj biljnoj kulturi.

Takođe, nisu sve biljke podjednako osetljive na vremenske nepogode, neke ostaju na otvorenom polju duži period, neke kraći, kod nekih se plod formira iznad zemlje, kod drugih u zemlji. Sve to utiče na osetljivost biljaka pa je i cena osiguranja formirana u zavisnosti od toga. Osiguranje vinove loze i voća je, recimo, višestruko skuplje od osiguranja pšenice, kukuruza ili deteline.

Luka Stanojević

Finansije TOP 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Pixabay

1. јул 2022. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci