Tag:

vakcine

Šta se dešava sa farmaceutskim kompanijama koje su proizvodile vakcine protiv kovida?

by bifadmin 28. март 2023.

U smiraju pandemije, biotehnološke kompanije Moderna, Fajzer i Bionteh preorijentisale su se uglavnom na proizvodnju vakcina za rak.

Kompanija Bionteh, koja se tokom pandemije korona virusa proslavila prilično inovativnim proizvodom, smatra da njena vakcina gubi potencijal na tržištu, pa razmatra velike investicije u tehnologije za razvoj onkoloških proizvoda. Da je u pravu, potvrđuju i njeni poslovni rezultati. Prihod Binteha je u padu već neko vreme – u 2021. iznosio je 20,5 milijardi dolara, u 2022. godini 18,6 milijardi a očekuje se da će u ovoj biti još niži. Razlog tome je pad tražnje za vakcinama.

Zato se nemačka kompanija polako okreće drugim izvorima prihoda, sledeći primer Fajzera i Moderne. Prošle godine je proizvela čak 14 mRNA tehnologija za borbu protiv raka koje su sada u fazi testiranja. Bionteh će svojim novim proizvodima pokušati da podstakne imuni odgovor na rak.

Fajzer “odrešio kesu” za borbu protiv raka

Kompanija Fajzer, koja je sa Biontehom bila partner u proizvodnji mRNA vakcina protiv kovida, takođe je “odrešila kesu” kada je u pitanju razvoj tehnologija za borbu protiv raka. Ona je pre dve nedelje kupila kompaniju Sigen (Seagen) za čak 43 milijarde dolara, ponajviše zbog njene tehnologije koja se ciljano obračunava sa zloćudnim ćelijama.

Naime, Sigen je proizveo supstancu koja kada dospe u ljudsko telo funkcioniše poput navođene rakete – ona pronalazi i uništava ćelije raka, a štedi zdrave ćelije. Po potpisivanju ugovora o akviziciji direktor Fajzera Albert Burla izjavio je da oni nisu kupili zlatna jaja, već gusku koja nosi zlatna jaja.

Moderna radi na različitim lekovima

Moderna, veliki konkurent pomenute dve kompanije na tržištu kovid vakcina, takođe je našla nova tržišta. Ona sada radi na razvoju čak 48 različitih programa. Neki od njih tiču se i dalje kovida odnosno razvoja vakcina za nove tipove ovog virusa, ali na njenoj listi su i vakcina protiv melanoma, protiv gripa, protiv retkih metaboličkih bolesti…

Ona je nedavno ušla u strateško partnerstvo sa biotehnološkom firmom Dženerejšn Bajo (Generation Bio) sa ciljem razvijanja nevirusnih genetičkih lekova. Od ove saradnje takođe se očekuje i razvoj novih terapija nukleinskim kiselinama.

Prema planovima ovih poznatih farmaceutskih kuća možemo zaključiti da je pandemija zaista na izmaku snaga, ali njihovo opredeljenje da se fokusiraju na terapije za rak ne obećava baš svetlu budućnost.

Foto: Diana Polekhina, Unsplash

28. март 2023. 0 komentar

Legendarni gitarista Džef Bek je preminuo od bakterijskog meningitisa

by bifadmin 13. јануар 2023.

Britanska štampa javlja da je popularni gitarista Džef Bek preminuo od meningitisa upozoravajući da ni slava ni bogatstvo ne mogu da nas zaštite od ovakvih ishoda. Ali postoji nešto što može, premda sve veći broj ljudi to sredstvo izbegava.

Jedan od najuticajnijih rok gitarista svih vremena imao je bakterijski meningitis, veoma opasno oboljenje koje može dovesti do problema u funkcionisanju mozga i izazvati smrtni ishod. Bakterije koje izazivaju meningitis mogu se u organizam uneti nedovoljno termički obrađenom hranom ali i kroz kontakt sa zaraženim osobama. Ovo je znatno opasniji tip meningitisa od onog koji izazivaju virusi.

Kako se može sprečiti zaražavanje?

Portal The Conversation piše da je ovo samo podsetnik da se razne opasnosti kriju svuda oko nas i da, bez obzira na to ko smo i kakav način života vodimo, i dalje možemo oboleti od bolesti čiji ishod je neizvestan. Ipak, dodaje, postoje i načini da se zaštitimo. Na neke bakterije koje izazivaju meningitis deluju vakcine poput MenB, MMR ili pneumokokne. One značajno smanjuju mogućnost zaražavanja.

Međutim, kao što znamo, širom sveta, pa i u Srbiji, usled širenja raznih teorija zavere opada procenat imunizovanih na ove bolesti. U našoj zemlji već je potvrđena pojava morbila kod troje dece i jedne odrasle osobe. Širenje ovih boginja bi se moglo sprečiti masovnom imunizacijom MMR vakcinama, ali prema poslednjim podacima među decom do dve godine starosti samo 71 odsto njih je primilo tu vakcinu, dok je taj procenat kod dece predškolskog uzrasta oko 85 odsto, što nije dovoljno. Da bismo zaista kao društvo bili bezbedni neophodno je da više od 95 odsto mališana dobije MMR vakcinu.

MMR vakcina pak ne štiti samo od morbila, zaušaka i rubele, kao što joj naziv govori, već i od drugih opasnih bakterija, pa i onih koje izazivaju meningitis. Vakcine su u ovim slučajevima veoma korisne zato što su neke od bakterija koje izazivaju meningitis rezistentne na antibiotike. To znači da su mogućnosti za lečenje zaraženih sužene, pa je svakako bolje da se izbegne zaražavanje.

Foto: CDC, Unsplash

13. јануар 2023. 0 komentar

Politika i društvo

Samo bogati građani Kine mogu da dobiju zapadne vakcine

by bifadmin 10. јануар 2023.

Da para vrti gde burgija neće pokazuje i najnoviji slučaj iz Kine u kojoj se bogatašima nudi da prime efikasnije mRNA vakcine, dok obični građani mogu da računaju samo na kineske koje nisu prilagođene novim sojevima poput omikrona.

Naime, državna banka Citic Bank iz Hong Konga svojim klijentima nudi besplatne zapadne mRNA vakcine ali samo ukoliko imaju na svojim računima sumu u vrednosti od 512.277 dolara ili ukoliko toliko stave u nju kao depozit. Za ovu opciju najviše su zainteresovani građani kopnenog dela Kine koji imaju pristup samo lokalnim vakcinama, dok je u Hong Kongu, koji je decenijama unazad bio okrenut zapadu, situacija nešto drugačija. Primera radi, tamo su ljudi tokom pandemije mogli da primaju Fajzerovu vakcinu, dok je to u ostatku Kine, izuzev Makaua, gotovo bila nemoguća misija. Kineske vlasti konstantno su konstantno isticale prednosti svojih vakcina i tvrdile da zapadne nisu dovoljno kvalitetne, ali i bezbedne. Zato ih i nije bilo u široj upotrebi.

No, sada, kada u Kini velikom brzinom raste broj zaraženih, i to novim sojevima omikrona na koji ne deluju kineske vakcine, sve veći broj građana se interesuje za zapadne bivalentne vakcine. Međutim, njih mogu dobiti samo oni koji imaju dovoljno novca da odu u Hong Kong i plate ih u privatnim klinikama ili oni koji su klijenti pomenute banke.

Kako piše Fajnenšl Tajms, osim Fajzerovih vakcina svojim dobrostojećim klijentima Citic Bank nudi i pristup vakcini protiv hepatitisa B, koji je zastupljen u Kini, kao i besplatnu probnu vožnju Bentli automobila i popuste u hotelu Four Seasons.

Foto: pearson0612, Pixabay

10. јануар 2023. 0 komentar

Politika i društvo

Njujork u pripravnosti zbog polio virusa

by bifadmin 12. септембар 2022.

Zbog pronalaska polio virusa u svojoj kanalizaciji, grad Njujork je proglasio vanredno stanje kako bi sve službe bile u pripravnosti za eventualnu epidemiju. Ovo, kako kažu stručnjaci, ne znači da će do epidemije sigurno doći ali kada je u pitanju tako opasan virus bolje je na vreme se pripremiti za borbu sa njim.

Da podsetimo, polio virus napada uglavnom decu do pet godina starosti i može izazvati dečju paralizu. Kod jedne od 200 zaraženih osoba razvija se paraliza, a kod 5-10% osoba sa paralizom dolazi do smrtnog ishoda zbog paralize mišića za disanje. Od prvih simptoma kao što su mlitavost udova i umor tipičan za običnu prehladu do takvog pogoršanja kliničke slike da pacijent ne može sam da diše, može proći samo nekoliko dana.

Najbolja prevencija ove bolesti su vakcine, koje su broj zaraženih od 350.000, koliko ih je registrovano 1988. godine, u 2021. smanjile na samo šest slučajeva i to tek u tri zemlje u svetu. Međutim, zbog bujanja antivakcinaških pokreta sve manje ljudi imunizuje svoju decu i neke bolesti za koje smo mislili da su maltene iskorenjene vraćaju se na velika vrata.

To bi mogao biti slučaj i sa dečjom paralizom, budući da je ovaj virus otkriven u otpadnim vodama na nekoliko mesta u Njujorku. Zato su lokalne vlasti apelovale na svoje sugrađane da se vakcinišu i obezbedile više punktova na kojima se imunizacija može izvršiti. Apel se odnosi i na starije od pet godina jer se i oni mogu razboleti i trpeti ozbiljne posledice, pa i preminuti usled ove bolesti.

Foto: Alexas Fotos, Pixabay

12. септембар 2022. 0 komentar

Ekonomija

Fajzer će siromašnim zemljama prodavati lekove po nižim cenama

by bifadmin 26. мај 2022.

Farmaceutska kuća Fajzer objavila je da neće zarađivati na prodaji svojih patentiranih medikamenata u 45 najsiromašnijih zemalja sveta. Drugim rečima, prodavaće ih po proizvodnim cenama.

Ova njena odluka odnosi se na 23 zaštićena leka i vakcine za neke veoma infektivne i retke inflamatorne bolesti, kao i za neke vrste kancera. Njom bi mogla biti obuhvaćena populacija od čak milijardu ljudi koji imaju problem sa pristupom farmaceutskim i zdravstvenim uslugama.

Kompanija Fajzer je inače prošle godine udvostručila svoje prihode na 81,3 milijarde dolara. U prva tri meseca 2022. njeni prihodi su dostigli 26 milijardi dolara. Za ovakav poslovni rezultat u najvećoj meri je zaslužna vakcina protiv korona virusa koju je razvila zajedno sa kompanijom Bionteh, kao i antiviralna pilula takođe protiv korona virusa.

Upravo zbog prodaje svojih vakcina po visokim cenama – poslednja cena po dozi je 19,5 dolara – ta kompanija je trpela kritike javnosti da profitira na nečemu što je esencijalno i od čega u velikoj meri zavisi zdravlje ljudi, dok se neki njeni konkurenti, poput AstraZeneke, odriču velike zarade.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

26. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija

Proizvođačima terapije za velike boginje raste vrednost na berzama

by bifadmin 23. мај 2022.

Dok mnoge kompanije, i proizvodne i tehnološke, beleže pad na berzama širom sveta, biotehnološkim je pojava majmunskih boginja znatno podigla vrednost. Ali ne svim, već onima koje se bave ovom i srodnim bolestima.

Primera radi, vrednost akcija kompanije “Siga” porasla je za 40 odsto, kompanije “Emergent Biosolutions” za 12 procenata, “Tonix Pharmaceuticals” za 15 odsto itd. Svima njima je zajedničko jedno – u pitanju su proizvođači terapije za velike boginje kojom se mogu lečiti i majmunske.

Da podsetimo, majmunske boginje izaziva virus koji pripada istoj porodici virusa kao i velike boginje. Zato su, prema tvrdnjama naučnika, oni koji su primili vakcinu protiv Variole vere u velikoj meri bezbedni i od ovog tipa boginja.

Tražnja za lekovima za iskorenjenu bolest

Majmunske boginje postoje već decenijama, ali ne u razvijenom delu sveta već u tropskim predelima u centralnoj i zapadnoj Africi. S obzirom na to kako svet funkcioniše, posebno kada su u pitanju siromašne zemlje, vrlo verovatno je to razlog što u proteklih 50 godina, koliko majmunske boginje postoje na Crnom kontinentu, nije mnogo urađeno na polju unapređenja njihovog lečenja.

Međutim, nedavno su se majmunske boginje pojavile i u Evropi i Severnoj Americi. Ljudi su u strahu počeli da se raspituju kako se leče ove boginje. Strah je verovatno pojačalo i sve što nam se dešavalo u prethodne dve godine sa korona virusom. Međutim, često nam promiče upozorenje stručnjaka da se ove boginje ne šire tako lako kao korona, i da u razvijenim zemljama još uvek niko od njih nije preminuo, zahvaljujući adekvatnoj terapiji.

Ta terapija se sastoji od terapije za druge bolesti, budući da još uvek nije kreiran lek za majmunske boginje. Upravo zbog toga je skočila vrednost kompanija koje proizvode terapiju za najsrodniji tip boginja – velike boginje. U pitanju su antiviralni lekovi ali i vakcine koje sprečavaju zaražavanje.

Ako se pitate zašto bi neko pravio ili čuvao vakcine za boginje koje su iskorenjene još 80-ih godina prošlog veka odgovor je vrlo jednostavan – radi se o naporima država i kompanija da se zaštite od mogućeg bioterorističkog napada velikim boginjama.

Izvor: Kvarc

Foto: Pixabay

23. мај 2022. 0 komentar

IT i nauka

Naučnici tvrde da većini ljudi četvrta doza vakcine nije potrebna

by bifadmin 28. фебруар 2022.

Četvrta doza vakcine protiv korona virusa neće biti potrebna najvećem delu populacije, tvrde izraelski naučnici iz Šiba medicinskog centra.

Prema njihovim rečima, drugi buster ne povećava značajno zaštitu organizma, stoga ne bi trebalo da bude prioritet zdravstvenih vlasti. Naučnici su ovo zaključili kroz studiju koja je analizirala imunski odgovor osoba koje su primile četvrtu dozu vakcine i onih koji su vakcinisani tri puta.

Istraživanje je sprovedeno na 1.000 medicinskih radnika koji su svi vakcinisani bar tri puta. Od tog broja 274 njih je primilo i četvrtu dozu. Upoređujući broj antitela kod njih i kod onih koji su primili tri doze, naučnici su došli do zaključka da četvrta doza ne podiže značajno zaštitu organizma od korona virusa. Bar ne dovoljno da bi se sprovodila masovna vakcinacija četvrtom dozom. Takođe, utvrdili su i da drugi buster ne aktivira T ćeije.

Ipak, savetuju oni, četvrtu dozu bi možda trebalo da prime stare i osobe sa oslabljenim imunitetom.

Izvor: Medical Xpress

Foto: Pixabay

28. фебруар 2022. 0 komentar

IT i nauka

SZO: Protiv novih sojeva su nam potrebne nove vakcine

by bifadmin 12. јануар 2022.

Iz Svetske zdravstvene organizacije kažu da više nije dovoljno samo se busterovati starim vakcinama već je potrebno kreirati nove vakcine koje targetiraju nove sojeve.

Grupa stručnjaka koja je sastavljena pod okriljem SZO objavila je da konstantno primanje istih vakcina neće smanjiti stopu zaražavanja novim sojevima, već je potrebno stvoriti vakcine koje targetiraju sojeve poput omikrona i koje će zbog toga biti efikasnije u predstojećem periodu.

To bi smanjilo pritisak na zdravstveni sistem jer bi tako manji broj ljudi bio zaražen, i manje njih bi tražilo medicinsku pomoć.

Da podsetimo, trenutno širom sveta 331 kandidat radi na razvoju novih vakcina. Dok one ne budu kreirane i testirane, stare vakcine koje smo do sada koristili bi trebalo da budu prilagođene novim sojevima, kažu iz SZO.

Izvor: Economic Times

Foto: Pixabay

12. јануар 2022. 0 komentar

Politika i društvo

Indija: Penzioner primio 11 vakcina protiv korone kako bi “ostao zdrav”

by bifadmin 10. јануар 2022.

Jedan penzioner iz indijske države Bihar tvrdi da je u roku od godinu dana primio 11 vakcina protiv Kovida kako bi ostao zdrav i da su mu one znatno pomogle da se sačuva od virusa ali i da se reši – bolova u kolenima.

Kakve veze vakcina protiv Kovida ima sa bolovima u kolenima nikome nije jasno, ali penzionisani indijski poštar Brahamdev Mandal tvrdi da su mu oni nestali pošto je primio tri puta više doza nego što je preporučeno. On je time oborio i rekord iz našeg komšiluka koji je postavio jedan Slovenac primivši sedam doza vakcine u ime drugih osoba koje su želele da imaju zeleni sertifikat, ali ne i da zavrnu rukav.

Vremešnom ljubitelju vakcina ovo je, kako kaže, pošlo za rukom tako što se vakcinisao na različitim mestima, uvek tvrdeći medicinskim radnicima da nije vakcinisan. Prošle nedelje je trebalo da primi 12-tu vakcinu ali je pre toga otkriven.

Na pitanje zašto je to uradio ovaj 84-godišnjak odgovara da su mu vakcine pomogle da „ostane zdrav“ i da se generalno bolje oseća.

Taj odgovor međutim nije zadovoljio vlasti pa je protiv Mandala otvorena istraga. Istražni organi za sada poseduju informacije da je primio osam doza na četiri različita mesta, a ispituju tvrdnje za preostale tri. Oni kažu da se ovo ne bi desilo da nije zakazao i sistem za registraciju na portalu na kojem se prikupljaju podaci o vakcinisanima.

Izvor: The Economic Times, BBC

Foto: Pixabay

10. јануар 2022. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Digitalni zeleni sertifikati kompatibilan sa EU počeće da se izdaje od petka

by bifadmin 16. новембар 2021.

Direktor Kancelarije za e-Upravu Mihailo Jovanović rekao je za N1 da će digitalni zeleni sertifikati kompatibilni sa Evropskom unijom početi da se izdaju od petka, kao i da će se skeniranjem QR koda na potvrdi dobijati podaci da li su građani primili vakcinu, radili testove ili preležali kovid.

Jovanović kaže da je odluka koju je Evropska komisija donela (o priznavanju srpskog sertifikata) potvrda onoga što je rađeno u prethodna dva meseca – usklađivanje informacionog sistema EU sa Srbijom, odnosno da potvrda bude čitljiva skeniranjem koda i u zemljama EU.

Jovanović je objasnio u čemu se novi dokument razlikuje od sadašnjeg digitalnog zelenog sertifikata.

„Ima potpuno drugačiji izgled, logiku i QR kod, tako da će građanima od petka ujutru na portalu e-Uprave biti dostupna nova ulsuga. Pored domaćeg digitalnog zelenog sertifikata, građani će imati novu uslugu koja će se zvati digitalni zeleni sertifikat EU kompatibilan, a razlika je jer EU zahteva za svaku vakcinu i svaki test poseban dokument i oni imaju određena pravila koja se razlikuju od naših kada je reč o učlitavanju QR koda“, pojasnio je direktor Kancelarije za e-Uparvu.

Dodano objašnjava da je prikaz podataka na ta dva sertifikata drugačiji, odnosno da naša potvrda sadrži sve informacije na jednom mestu, dok je evropska takva da za svaki „događaj“ postoji poseban.

Države članice EU postavljaju različite uslove

„Struktura QR koda je drugačija. Građani koji nameravaju da putuju u zemlje EU treba od petka da apliciraju i dobiju EU sertifikat“, kaže Jovanović.

Navodi da u Srbiji i dalje može da se koristi i stari digitalni sertifikat, ali će kao kovid propusnica moći da se koristi i EU komaptibilni.

„To važi i za ljude koji dolaze iz EU u Srbiju, biće omogućeno očitavanje na granici, ali i naši građani će moći da se kreću s njim“, rekao je.

Ponavlja da je to dokument koji pokazuje koje ste i koliko vakcina primili, ali da svaka zemlja ima svoju odluku i drugačije tretira vakcine i da zato oni koji putuju treba da se informišu na stranicama zemalja ili na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.

Ministarka za trgovinu, turizam i telekomunikacije Tatjana Matić je rekla da će sa tim sertifikatima moći će da se uđe u ugostiteljske objekte, bioskope, restorane i prodavnice širom Evrope.

Podsećamo, odluka Evropske komisije da je digitalni zeleni sertifikat Srbije podudaran sa digitalnim kovid sertifikatom EU danas stupa na snagu. Odluka ne znači da će srpski državljani, koji poseduju digitalni zeleni sertifikat, automatski moći da uđu u sve zemlje Unije, pošto ona ne menja stav pojedinačnih članica EU o tome koje vakcine priznaju.

Države članice EU postavljaju različite uslove i kada je reč o priznavanju vakcina i po pitanju potvrde o preležanoj bolesti. Pregled ograničenja po državama dostupan je na sajtu https://reopen.europa.eu/en.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

16. новембар 2021. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci