Broj nezaposlenih u svetu će se povećati za najmanje 11 miliona u narednih pet godina na 219 miliona ljudi, a nejednakosti će se produbiti, upozorila je Međunarodna organizacija rada (MOR). U svetu je 2014. bio nezaposlen 201 milion ljudi, što je 31 milion više u odnosu na period pre početka svetske ekonomske krize, navodi se u izveštaju koji sadrži projekcije stopa nezaposlenosti po zemljama do 2019. Prema podacima i projekcijama te agencije UN, u Srbiji je nezaposlenost u 2014. bila 22,2%, a počev od 2015. beležiće se blagi pad te stope do 17,7% u 2019.
Category:
Slajder
Društvena mreža Fejsbuk je 20. januara objavila izveštaj prema kojem je zaslužna za 195 milijardi evra prihoda u svetskoj ekonomiji i 4,5 miliona radnih mesta u 2014. Međutim, nezavisni ekonomisti smatraju da je izveštaj, koji je radila revizorska kuća Delojt (Deloitte), zasnovan na pogrešnim pretpostavkama. Ne osporavajući da Fejsbuk ima izvestan pozitivan uticaj na svetsku privredu, oni su ocenili da taj uticaj nije ni izbliza toliko veliki kao što Fejsbuk želi da prikaže.
Direktor proizvodnje fabrike Daimler-a u mađarskom Kečkemetu, Markus Šefer najavio je da će uskoro započeti sa ekskluzivnom proizvodnjom novog modela Mercedes CLA Shooting Brake.
Fabrika u Kečkemetu je najmlađi pogon za proizvodnju koncerna Mercedes-Benz, a novi model biće treći čija će se proizvodnja tu odvijati, odnosno drugi model čija proizvodnja će biti ekskluzivno vezana za ovu proizvodnu lokaciju. U Kečkemetu je do sada proizvedeno preko 300.000 putničkih automobila, a samo u 2014. godini oko 150.000 primeraka B klase i CLA modela.
Tokom prošle godine Mercedes-Benz je bio među uspešnijim svetskim proizvođačima po rastu prodaje, sa zabeleženim porastom od 12,9%, odnosno oko 1,6 miliona prodatih automobila širom sveta. Time je postignut novi rekord četvru godinu zaredom.
Daimler je do sada uložio preko milijardu evra u pogon u Kečkemetu, prošle godine je zbog povećanog interesovanja uvedena i treća smena u fabrici, a loklani mediji nagađaju da će uskoro doći i do povećanja kapaciteta čak do 300.000 automobila godišnje.
Izvor: Portfolio.hu
Milioneri koji su se okupili u Davosu zbog Svetskog ekonomskog foruma najzabrinutiji su zbog porasta terorističkih napada u svetu, pada cene nafte i sukoba u Ukrajini. Većina njih očekuje da će američki FED zadržati referentnu kamatnu stopu na veoma niskom nivou do kraja ove godine.
Blumberg je kroz intervjue sa nekima od njih došao do interesantnih zaključaka. Tako na primer irski telekomuniokacioni mogul Denis O’Brajen, predsednik Hamilton Grupe, brine o odnosima Rusije, Evrope i SAD. On smatra da EU, SAD i MMF treba da pomognu Ukrajini da izbegne katastrofalnu ekonomsku i dužničku krizu. Na pitanje šta je sada atraktivno da trištu O’Brajen kaže da ako bi mu neko dao 100 miliona dolara, on bi 60 miliona investirao u Yandex, rusku internet kompaniju koja ima 60% udela na tržištu u toj zemlji, a preostalih 40 miliona u mobilnog operatora VimpelCom Ltd. (VIP). Prema njegovoj proceni naftom će se pred kraj godine trgovati po ceni od 60 dolara po barelu.
Milijarder Edi Godrej pak tvrdi da će cena nafte biti 45 dolara po barelu, kao i da je najveća pretnja globalnoj sigurnosti Islamska država. On bi poklonjenih 100 miliona dolara investirao u američki dolar ili u zlato.
Jedan od 15 indijskih milijardera koji su sada u Davosu je i Rahul Badžaj. On smatra da su terorizam i nejednakost najveće pretnje po stabilnost globalnog sistema. Takođe misli da je dobra investicija ulaganje u akcije njegove porodične firme.
Po Mariju Moretiju, osnivaču italijanskog proizvođača cipela Geox SpA, zabrinjavaujći su evropska politika i porast uticaja populističkih partija u istoj. On misli da će nafta ove godine koštati 70 dolara po barelu a investirao bi takođe u dolar i zlato.
Što se tiče ruskih biznismena, David Jakobačvili, predsednik Bioenergy Corp., takođe ne očekuje rast američke referentne kamatne stope jer je “američka ekonomija u oporavku i sada im najmanje treba nešto što bi uplašilo investitore”. On ne očekuje rast cene nafte ove godine a najviše ga zabrinjavaju vojni sukobi u svetu. “Rešavanje ekonomskih problema nije tako teško ali zaustavljanje sukoba jeste”, kaže Jakobačvili.
Izvor: Blumberg
Iako je kineska ekonomija i zvanično prevazišla američku i postala najveća na svetu po merilima kupovne moći, 2014. ostaće zabeležena kao godina usporavanja njenog ekonomskog rasta.
Sa stanovišta velike većine razvijenih zemalja, pa i zemalja u razvoju, kineski rast BDP od 7,4% i dalje je rezultat za poštovanje. Međutim, u poređenju sa vrtoglavim rastom koji je ova zemlja doživela u prethodnih skoro četvrt veka, ovo je zapravo najslabiji rezultat u tom periodu.
Usporavanje rasta u Kini dešava se već više od godinu dana i rezultat je više činilaca: državnih ekonomskih reformi usmerenih u dalju transformaciju nacionalne privrede, ali i podizanja standarda stanovništva čime je došlo i do zasad sporog, ali ipak uočljivog menjanja tržišta radne snage.
Izvor: Financial Times, BBC
U najnovijem izveštaju Međunardonog monetarnog fonda prognoza za globalni ekonomski rast u 2015. i 2016. godini umanjena je za po 0,3%. Rast bi, i po revidiranoj prognozi, trebalo da bude veći nego u 2014.
Uprkos oštrom padu cena nafte – jednom od najvećih pokretača ekonomskog rasta – do značajnijeg ekonomskog ubrzanja neće doći ni u naredne dve godine. Najnovija geopolitička dešavanja i lokalne ekonomske performanse ipak imaju prevagu kada je u pitanju uticaj na globalne ekonomske kretnje.
Sjedinjene Države će, po MMF-u, ostvariti rast BDP od 3,8% u 2015, a Kina oko 6,8%, što će za ovu zemlju zapravo značiti nastavak usporavanja rasta započetog 1990. godine.
Evrozona će u ovom prognoziranom periodu i dalje „obarati ruke“ sa deflacijom, ali će imati problema i sa smanjenjem investicija, pa MMF prognozira rast od oko 1,2% za čitavu zonu evra.
S druge strane, Rusija, pogođena sankcijama zbog aktuelne situaciej u Ukrajini, može očekivati ekonosmki pad u nivou od oko 3% BDP u 2015. Osim sankcija, na rusku ekonomiju nepovoljno se odrazilo i naglo smanjenje cena nafte, s obzirom da su energenti glavni izvozni proizvod ove zemlje.
Oko 63 miliona adolescenata širom sveta starih između 12 i 15 godina iz nekog razloga ne može da se školuje, piše u zajedničkom izveštaju UNESCO-vog Instituta za statistiku i UNICEF-a. Ovo znači da je svaki peti adolescent van obrazovnog sistema. U izveštaju stoji i da adolescenti u dvosturko više slučajeva od osnovaca odustaju od školovanja.
Ukupno 121 milion dece i adolescenata se ne školuje, što pokazuje da napretka u širenju obrazovanja od 2007. do danas skoro da nije ni bilo. Ako se ovaj trend nastavi izgleda da još 25 miliona dece (15 miliona devojčica i 10 miliona dečaka) neće ni kročiti u učionicu.
Većina ove dece živi u ratnim područjima, radi da bi prehranilo porodicu ili je diskriminisano na osnovu etničke pripadnosti, pola ili invaliditeta.
U različitim regijama su deca iz različitih razloga van škola. U Nigeriji je dve trećine dece iz najsiromašnijih domaćinstava van sistema obrazovanja dok se samo 5% dece iz najbogatijih porodica ne školuje ali se očekuje da će kad-tad dobiti neku diplomu.
Iz UNESCO-a kažu da nije dovoljno samo obezbediti nastavnike, udžbenike i učionice, već se mora pristupiti porodicama, pre svega roditeljima, kako bi se njima objasnila važnost obrazovanja.
Od sutra pa sve do 24. januara „centar sveta“ biće u zamku čuvenog švajcarskog ski centra Davos gde se održava godišnji skup Svetskog Ekonomskog foruma WEF na kojem će više od 2.500 najvažnijih ljudi iz sveta biznisa, finansija i politike razgovarati o brojnim problemima današnjice. Ovogodišnji WEF se održava pod zbirnim nazivom „Novi globalni kontekst“ a medju najvažnijim govornicima biće turski premijer Erdogan, predsednik Tunisa Esebsija, predsednik Francuske Oland, nemačka kancelarka Angela Merkel i američki državni sekretar Džon Keri.
„Svet se drastično promenio“, rekao je u najavi ovogodišnjeg WEF-a profesor Klaus Švab, osnivač Foruma, i dodao: „Mi ćemo se ovde baviti gorućim problemima poput geografskih konflikata, pravcima budućeg razvoja ekonomije, socijalne inkluzije itd. Ključna reč je poverenje. U svakom smislu. Pre svega kako vratiti poverenje u našu zajedničku budućnost i naše institucije“.
Osnivač Foruma smatra da je „pesimizam postao dominantni ‘duh modernog vremena’. Imamo nebrojne mogućnosti ali prvo moramo da razumemo, svi zajedno, da se svet našao u fundamentalnim promenama – odatle i naziv skupa Novi globalni kontekst… Pokušaćemo da istražimo koje snage su danas pokretači tehnoloških, socijalnih, ekonomskih kretanja a to svakako zahteva i promišljanje novih dimenzija u procesu donošenja odluka. Zato moramo mnogo više da se bavimo mogućnostima koje su nam na raspolaganju a ne opasnostima“.
Sve ovo učesnici WEF-a razmatraće na tematskim sednicima koje se grubo mogu podeliti na:
– Rast i stabilnost ekonomija
– Krize i saradnja
– Društva i bezbednost
– Inovacije i industrija
Posebnu pažnju, kako se najavljuje, bankari, ministri finansija i eksperti obratiće na odluku Evropske centralne banke koja treba da bude zvanično objavljena 22. januara a koja se tiče mogućeg započinjanja „progama QE“ i otkupa državnih obveznica. Njen cilj bi bio povećati likvidnost centralnih banaka EU država. Kao model koristila bi se iskustva QE1 i QE2 programa koje je američki FED sprovodio poteklih godina u cilju stabilizacije finansija Sjedinjenih Država. QE ili kvantitativno popuštanje su programi kojima se u određenoj meri štampaju novčanice i tim novcem otkupljuju ili obveznice ili hartije od vrednosti. U određenim slučajevima taj „sveži novac“ koristi se i kao „input“ za komercijalne banke koje nakon toga odobravaju klijentima nove kredite (pod povoljnijim uslovima) ili otkupljuju postojeće.
Prema mišljenju tima koji se nalazi oko Maria Dragia, ovaj program kvantitativnog popuštanja bio je najzaslušniji za brzu stabilizaciju i lagani oporavak američke ekonomije koja je danas, ponovo, „glavni pokretač“ globalne ekonomije.
Druge teme kojima će se učesnici WEF-a baviti tiču se novih oblika plaćanja. Jedan od njih čine tzv bitcoins ili elektronske valute koje realno funkcionišu na drugačijim principa od klasičnih „štampanih“ valuta a daju, tvrde IT eksperti „bezgranični broj mogućnosti“.
Ključni segment razvoja svih ekonomija čine ulaganja u infrastrukturu. A kod realizacije infrastrukturnih projekata svakako da posebno mesta ima građevinska industrija. Jedna od tema o kojoj će učesnici WEF-a razgovarati na sesijama „Inovacije i industrija“ biće posvećena tzv „kineskoj građevinskoj revoluciji“ koja je aktuelna. Reč je o izgradnji kuća i zgrada posredstvom 3D printera. Prema ovoj kineskoj zamisli, svi elementi budućih kuća isprintaju se u 3D printeru (trodimenzionalno) i samo namontiraju. Nešto poput lego kocki“.
Usled pojačanih mera bezbednosti, kako je saopšteno iz Ministarstva odbrane Švajcarske, VIP učesnici WEF-a sleću ovih dana privatnim avionima na vojni aerodrom u gradić Dornbirnu a odatle se prebacuju u Davos.
Zoran Vitorović, Davos
Srbija je jedina zemlja jugoistočne Evrope koja će u 2015. imati pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) i on će iznositi 0,5 odsto, procena je koju je danas objavila Svetska banka.
Prema polugodišnjem izveštaju Svetske banke za jugoistočnu Evropu, u ovoj godini rast se očekuje u svim zemljama regiona, sem u Srbiji.
„Srbija će, verovatno ostati u recesiji usled slabe domaće tražnje i teške fiskalne konsolidacije“, rekla je vodeći ekonomista Svetske banke Galina Andronova Vinslet na konfereciji za novinare u Beogradu, rokom prezentacije koja je istovremeno održana u svim glavnim gradovima šest zemalja regiona.
Zemlje koje su obuhvaćene sedmim izveštajem su Srbija, Bosna i Hercegovina (BiH), Makedonija, Albanija, Kosovo i Crna Gora. Kako je navela, u ovoj godini se očekuje skroman oporavak tog regiona, uz projektovani prosečni rast od 1,3 odsto.
Izvor: Beta
Rejting agencija Standard and Poor’s potvrdila kreditni rejting Srbije na „BB–“ s negativnim izgledima.
by bifadmin
Rejting agencija Standard and Poor’s potvrdila je kreditni rejting Srbije na „BB–“ s negativnim izgledima, saopštio je kabinet guverneraNBS.